http://www3.serbiancafe.com/lat/vesti/14/76465/albanac-oteo-srpkinju-a-roditelji-je-sahranili-misleci-da-je...
Nisam kopirao ceo clanak .Mozete procitati sve kada otvorite danasnju stranu SC...
Albanac oteo Srpkinju, a roditelji je sahranili misleći da je mrtva?
nebojsa - 18. jul 2010. u 11.28
Mlada Beograđanka nestala je 1998. godine, a njeni roditelji nakon nekoliko godina tuge, proglasili je mrtvom i „sahranili” po pravoslavnim običajima. Bol je bila prejaka, pa su se odselili negde u Kanadu. Međutim, navodno je oteo Albanac i prisilio na brak i promenu vere.
Ovo je potresna priča o porodičnoj tragediji posle koje roditeljsko srce nikada nije pronašlo spokoj, piše „Revija”.
U njoj se nakon kobne noći i nestanka kćerke jedinice, leta 1988. godine, prepliće policija, potraga, optužba, oplakivanje i na kraju odlazak ožalošćenih roditelja u Kanadu, misleći da im je kćerka mrtva.
A, zapravo se dogodila otmica i brak pod prisilom Šiptara u kome je nesrećna devojka završila u zabačenom kosovskom selu, rodila petoro dece, promenila veru i ime. Istina je, ipak, donekle izbila na površinu, ali kasno, tek 2003. godine kada njeni roditelji već odavno nisu bili u Srbiji. Niko ne zna ni da li su živi!
Ako nisu, u grob su otišli misleći da im je kćerka mrtva. „Sahranili” su svoje dete, odnosno njenu garderobu u praznom mrtvačkom sanduku, po svim pravoslavnim običajima, jer je, nakon dve godine od nestanka proglašena mrtvom.
Šta se zapravo dogodilo, igrom slučaja ili sudbine, saznao je holandski novinar koji je izveštavao sa Kosova. U jednom zabitom selu zadesio se u kući u kojoj mu je jedna nesrećna žena krišom gurnula pismo u džep. Vodila je računa da niko od ukućana to ne vidi. U njemu je roditeljima napisala šta se zapravo dogodilo u noći nestanka, gde i kako živi.
„Mama i tata, živa sam i zdrava. Nalazim se u šiptarskom selu na Kosovu. One noći kada sam krenula ka zgradi, oteo me je komšija pekar i injegovi sinovi. Strpali su me u kola i odvezli na Kosovo. Naterao me je da se udam za njega i da promenim veru i ime. Zabrađena sam i ne smem nigde iz kuće da idem, osim u džamiju i na groblje. Imam petoro dece. Živim sa decom, mužem, deverom i njegovom porodicom, svekrom i svekrvom. Mama, tata, puno vas volim i mislim na vas baš svaki dan. Ljubim vas puno! Pomozite mi!!!”.
Ovu priču ispričala su listu dva bračna para, nekadašnje komšije nesrećne porodice, moleći nas da ne otkrijemo njihov identitet, pa čak ni ulicu u kojoj se dogodila otmica, jer im je, kako kažu „puna zgrada policije”. Drama se odigrala, u srcu tada mirnog beogradskog naselja Kanarevo brdo...
