Ako Bog nije ovde (po tebi brate Alle) da li je onda djavo barem malo prisutan?

Nema nevinih na ovom svijetu.

Jedini koji bijaše bezgrešan pa i Njega razapeše.

Svi koji dolaze na ovaj svijet nose sa sobom svoj grijeh iz nekog ranijeg vremena i mjesta. Nose sa sobom ono što moraju odraditi na ovom svijetu.

Zato jedni dobiju samo jedan talenat, a oni koji ranije imadoše i djela dobra dobiše i dva i pet talenata. zavisi od onoga što činiše ranije.

ovo je svijet gdje se računi plaćaju i gdje se može i dug vratiti.

Duše kada više ne žele slušati kažu Ocu da hoće otići od Njega. Otac im da njihovo i oni odu u inostranstvo. I počnu trošiti Očevo.

Kada potroše već su toliko sjedinjeni sa tjelom da se poistovjete sa grobnicom svojom. pa i kada fizički umru opet žele nastaviti život ovdje. Ali sada već imaju i minusa na računu. Ta zaborav ih u grijeh gurnu. I gle postaše dužnici.

Ako još u osudu i mržnu i nemilosrđe upadnu. ONDA MORAJU DO ZADNJE PARE PLATITI SVOJE DUGOVE. I tada stradavaju ko djeca. To jest da grijehe nove ne skupe, a starih dugova da se riješe.

Kada svate da je tjelo samo grobnica njihova i kada se Oca sjete. ONDA POČINJE POVRATAK.

BIJAŠE MRTAV KAŽE OTAC, A SADA ŽIVI

I gle u VRTU GOSPODNJEM JOŠ JEDAN RADNIK DOĐE. Ovaj radi od pete ili zadnje ure ali radi za OCA. I radi do zadnje ure kada je isplata.

POŠTO SU SVI DJECA BOŽJA I ONAJ KOJI OD PRVE URE RADI(još iz vremena apostola) i onaj koji se priključio SUDRUGOVIMA u zadnjoj uri gle OD OCA ISTU PLATU PRIMAJU.

To je put duša. I nema nevinih duša na ovom svijetu.

Dio duša odrađuje Službu na zemlji više ili manje svjesna toga.

Dok je dio duša mrtav i potpuno obuzet tijelom svojim.

I ovaj naraštaj uminuti neće dok se sve ne zbije što reče Isus apostolima i učenicima svojim prije mnogo vjekova.

Ta uistinu taj(to jest ovaj) naraštaj neće uminuti dok sve ne odradi i dok se sve ne ispuni. JER TAJ NARAŠTAJ JE OVAJ NARAŠTAJ KOJI I SADA SE RAĐA I UMIRE.

I KADA ČUJU ZA RATOVE, BUNE, POTRESE... DIGNUĆE SVOJU GLAVU JER STIŽE OTKUPLJENJE NJIHOVO.

To Isus proreče apostolima svojim i učenicima svojim.

TA TADA ĆE BITI ZADNJA URA RADA U VINOGRADU BOŽJEM. I TADA ĆE BITI ISPUNJEN BROJ SUDRUGOVA U SLUŽBI U VINOGRADU.

I nadamo se da ćemo kada sazrimo biti zrela pšenica, a ne kukolj.

Ovaj svijet je djelo zelene pšenice i kukolja. Ili djece svjetla i djece tame.

Dobrota, milosrđe i pravednost daju mu djeca svjetla. To jest duše kroz koje jedini dobri radi.

Otimačinu, nemilosrđe i ubistva daju djeca tame obuzeta prahom.

Šuti i rogati izmiješani i skupa. Svak da ispuni svoju volju. zato dolazimo ovdje i rađamo se i fizički umiremo.

Mora pšenica sazrijeti. To je srž cjele priče. Moraju duše postati HRANA ZA DRUGE DUŠE. ne više zelena pšenica nego zrela pšenica.

Zato i dbro i zlo. da bise naučilo i pojmilo. DA BI PŠENICA SVATILA DA JE KUKOLJ KUKOLJ I ŠTETAN PA MAKAR BIO IZ VLASTITOG NARODA I FAMILIJE.

navezana je pšenica na kukolj. Misli gle pa nije kukolj tako loš. Zato nam Bog daje da iskusimo kukolj i stradanje i muku. Da bi uopće pojmili tuđu patnju.

Jer tek kada pojmimo tuđu patnju i počnemo plakati za tamo nekog stranca ili dušu iz naroda koji je neprijatlej našem narodu. KADA SAMILOST OVLADA SRCEM I TAMA NEZNANJA I SUROVOSTI NAPUSTI DUŠU TADA PŠENICA POSTAJE ZRELIJA.

I KADA MILOSRĐE POBJEDI U NAMA PREMA ODBAČENIM I MALENIM I KADA DJELIMA TO ISKAŽEMO TADA GLE PŠENICA JE ZRELA.

zato je ovaj svijet ovakav. sa jedne streane nebili sinovi tam ei msrti napustili tmau i oživjeli, A SA DRUGE JE DA SINOVI SVJETLA NAUČE I DA ISPOLJE SEBE KAO UISTINU DJECU BOŽJU, A NE LICEMJERE.

jako dobra tema. Zadire u srca naša.

„Zašto postoji zlo ako je Bog ljubav?”

Svakom Hrišćaninu je, manje ili više, jasan odgovor na ovo pitanje, i pojedinci su ga već dali, rekavši da zlo postoji jer nam je Bog, iz ljubavi, dao slobodu da krenemo i putem neposlušnosti. Stoga je najbolji odgovor na ovo pitanje da zlo postoji jer je Bog ljubav, koliko god da to čudno zvuči, ali to, svakako, ne znači da je i moralo da nastane. Za pojavu zla, odnosno greha, ne postoji razlog, jer da postoji, ono ne bi bilo zlo. Zato je nastanak zla tajna. Sveto Pismo govori o dvema osnovnim tajnama: tajni bezakonja (2. Solunjanima 2,7), i tajni Božjeg utelovljenja (1. Timotiju 3,16). To su, zaista, pojave koje nijedan stvoren um ne može da pojmi jer kao što je neobjašnjiva pojava nečega što nema razlog za svoje postojanje (greha), tako je neobjašnjiva i neuporedivo veličanstvenija istina da je Onaj Koji je Beskonačan uzeo obličje konačnog a da nije izgubio ništa od Svog veličanstva i beskonačnosti, jer, „kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)

Da bi odnos dobra i zla bio shvaćen, a samim tim i Božji odnos prema grehu i grešnicima, treba imati u vidu da zlo ne može da postoji ako nema dobra, jer je zlo uništavanje dobra. Naime, zlo ne bi bilo zlo ako bi delovalo protiv sebe - ako ne bi bilo usmereno protiv dobra. Zato je zaključak da je zlo moglo nastati tek nakon pojave dobra, odnosno Božjeg Stvaranja - neminovan. To je još jedan u nizu dokaza da je Bog ljubav i da ni u kom slučaju ne može biti začetnik zla. Zlo i dobro se međusobno isključuju i, zato, ako priznajemo da je Bog Tvorac, i pri tome imamo u vidu da zlo može nastati tek nakon dobra, dolazimo do neizbežnog zaključka da je uzročnik greha neko drugi, o čemu Božja Reč daje nedvosmisleno svedočanstvo. Uostalom, dve vode mogu teći samo iz dva izvora; nikako iz jednog.

Kada smo svesni da je zlo nastalo zloupotrebom slobodne volje, koju je Bog dao svim savesnim bićima, i da može postojati samo na uštrb dobra, onda je jasno da je postojanje nepravde u uslovima grešnog života i okruženja neminovno i da Bog ne može biti odgovoran za njeno postojanje. On nije mogao da spreči pojavu zla jer bismo u tom slučaju bili samo automati koji bespogovorno izvršavaju Njegovu volju - bez mogućnosti da sami odlučujemo o sebi, ali nam je, zato što jeste ljubav, pružio mogućnost da živimo. On nam je, dakle, pokazao Svoju ljubav - tako što nije odmah oduzeo život našim praroditeljima već im je u ime Hristove žrtve pružio priliku za pokajanje i tako podario život mnogim ljudskim bićima. Međutim, i pored milosti kojom je život ljudske zajednice nastavljen, grešnost je, zakonom nasleđa, upisana u gene, zbog čega je i zlo nastavljalo da živi kroz sve koji su se odricali promena koje Bog, silom Svetog Duha, čini u svima koji Mu se predaju, oslobađajući ih od svakog greha i sklonosti njemu.

Uprkos neizbežnosti nepravde, Bog je, Svojim vernim sledbenicima, obećao da neće biti iskušani više nego što mogu podneti (1. Korinćanima 10,13). O tome svedoči i Spasiteljeva izjava da se ne treba bojati onih koji mogu ubiti telo ali ne i dušu* (Matej 10,28). (*večni život, koji je uslovljen celoživotnom vernošću do vaskrsenja mrtvih ili preobraženja živih pravednika prilikom Drugog Hristovog dolaska.) I ova izjava svedoči da će sve dok postoji greh biti i nepravde ali nikada tako velike da bi bilo ugroženo i spasenje vernih. Zato budimo zahvalni za život, makar i uz nepravdu, jer šta bi bilo da je Bog sasvim pravedno odlučio da naši praroditelji umru za svoje grehe? Pomirimo se, dakle, sa činjenicom da tamo gde postoji greh mora biti i nepravde, znajući da možemo uticati na njeno smanjenje - tako što ćemo živeti u skladu sa Božjom voljom i na kraju biti nagrađeni večnim životom u zajednici sa našim Divnim Spasiteljem, zbog čega su svaka nevolja i nepravda „samo laka sadašnja briga” (2. Korinćanima 4,8-17).

ПСА 66:18 Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

ПСА 66:19 Али Бог услиши, прими глас мољења мојега.

ПСА 66:20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

„Da li bi onda od svoje VERE ,i zbog ovog stavka pozajmio svoje dete na jedno vece pedofilu brate ???”

A zašto bi iko učinio takvu gnusnost?

„Šta SILOVANA,IZMASAKRIRANA,OBOGALJENA DECA,INVALIDI ...da kažu na ovaj tvoj citat ???????Ubijena i ne mogu da kažu ništa...”

Biblijski citati jasno govore da oni koji se, dragovoljnom službom Bogu (ili vernošću zdravoj savesti, u slučaju da ne poznaju istinu), stavljaju pod Njegovu zaštitu, neće doživeti ekstremna obeščašćenja, niti išta zbog čega bi njihov moral pao, dok sa onima (i njihovom decom, ZA KOJU SU ODGOVORNI) koji ne žive u skladu sa zdravom savešću (ili Božjom istinom, ukoliko je, dakle, poznaju), to, PO NJIHOVOM IZBORU, nije slučaj.

ПСА 66:18 Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

„ ПСА 66:18 Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

++++Znaci one hiljade dece od 2-3 godine nisu zasticena bila jer su imala BEZZAKONJE U SRCU ???????????? ”

Na to pitanje je već odgovoreno:

Biblijski citati jasno govore da oni koji se, dragovoljnom službom Bogu (ili vernošću zdravoj savesti, u slučaju da ne poznaju istinu), stavljaju pod Njegovu zaštitu, neće doživeti ekstremna obeščašćenja, niti išta zbog čega bi njihov moral pao, dok sa onima (i njihovom DECOM, ZA KOJU SU ODGOVORNI) koji ne žive u skladu sa zdravom savešću (ili Božjom istinom, ukoliko je, dakle, poznaju), to, PO NJIHOVOM IZBORU, nije slučaj.

Odgovornost roditelja je, dok dete ne sazri, prirodna i opšte priznata a značajan faktor čine i nasleđene sklonosti, za šta su, opet, u značajnoj meri, odgovorni roditelji.

Oni koji žive u skladu sa zdravom savešću (ili pobožno - ako su upoznali Božju istinu), usmeravaće, odgovarajućim vaspitanjem, i sopstvenu decu i Bog će ih čuvati već zbog vernosti roditelja (dok ne stasaju da preuzmu odgovornost za svoje postupke).

U (inače retkim) slučajevima kada su stradala deca pozitivnog karaktera, Bog će ih, prilikom Drugog dolaska, vratiti u život (i to, dakle, večni):

„...jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.” (Jovan 5,28.29)

Iz ove parabole se vidi ono što je za našu temu bitno - da je Bog uvek Aktivan (šalje proroke, moli, opominje, preklinje...)

Na ove primedbe je dat adekvatan i sveobuhvatan odgovor (ako, naravno, zaista želiš da ga vidiš kao takvog).