Forums : Religija

Comment
Malo autenticne protestanske teologije
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 06:32 PM
http://www.biblebb.com/files/MAC/90-223.htm
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 06:34 PM
Nothing in the New Testament, nothing in the epistles of the New Testament, prescribed for the church any adherence to the Sabbath. So when you look at The New Covenant, it's not there. And if it were central to the New Covenant, it would have to be there. And if Christians were violating it, they would need to be told that. Let me tell you: Paul doesn't pull any punches when he finds Christians in violation of some of their Christian responsibility. Would you agree to that? His epistles are filled with confrontations about sin. Take 1st Corinthians, for example. I mean he just goes one after another after another as he indicts them for their violation of what honors God. Repeatedly. But never does he ever discuss any kind of violation related to any Sabbath obligation. It's not there. And furthermore, with all the Gentiles being converted in the ministry of Paul, you would assume somewhere along the line that he would say to them remember, guys, we know it's not what you're used to, but keep the Sabbath day holy. Never says that. It's not there. And the reason it's not there is because it's not a New Covenant symbol. It's an Old Covenant one.
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 06:35 PM
Let's pray.

Father, again how the Word, so rich and thrilling to us, and we feel like we are -- we're just sort of building a wall brick by brick, the wall that constitutes a solid, solid understanding of your truth. We thank you, thank you for the glory of the New Covenant. We thank you that you released us from the bondage of the law and the curse of the law because Jesus was made a curse for us. What a great truth. Galatians 3: „Cursed is everyone” who breaks the law. We broke it. But Jesus was made a curse for us. You cursed Him, that you might save us. What wondrous grace is this? We thank you for it. And Lord, may we ever rejoice and praise you and thank you for the wonders of the New Covenant. Amen.

Transcribed by Bonnie Frankfurt of Grace Community Church and added to Bible Bulletin Board's „MacArthur's Collection” by:
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 06:39 PM
http://www.ondoctrine.com/2cal0502.htm

A evo i propovedi Kalvina o suboti :
Sermons On Deuteronomy
THE SABBATH
Thursday, 20th of June, 1555 ( Cetvrtak,20 Juna 1555)

Nemam vremena za prevod ali kada čitate Kalvina, Lutera ili MacArtura, onda vidite da sve šta se ovde servira na SC su novotarije, a ne „ bibljsko ucenje ” kako kažu...
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 06:40 PM
John Calvin's Teaching on the Fourth Commandment

From the Geneva Catechism (ca. 1560)

168. Let us come to the fourth commandment. Remember the Sabbath day, to keep it holy. Six days shalt thou labor, and do all thy work: But the seventh is the Sabbath of the Lord thy God: in it thou shalt not do any work, thou, nor thy son, nor thy daughter, thy man-servant, nor thy maid-servant, nor thy cattle, nor thy stranger that is within thy gates: For in six days the Lord made heaven and earth, the sea, and all that in them is, and rested the seventh day: wherefore the Lord blessed the Sabbath day, and hallowed it.

169. Does he order us to labor on six days, that we may rest on the seventh? Not absolutely; but allowing man six days for labor, he excepts the seventh, that it may be devoted to rest.

170. Does he interdict us from all kind of labor? This commandment has a separate and peculiar reason. As the observance of rest is part of the old ceremonies, it was abolished by the advent of Christ.

171. Do you mean that this commandment properly refers to the Jews, and was therefore merely temporary? I do, in as far as it is ceremonial.

172. What then? Is there any thing under it beyond ceremony? It was given for three reasons.

173. State them to me. To figure spiritual rest; for the preservation of ecclesiastical polity; and for the relief of slaves.

174. What do you mean by spiritual rest? When we keep holiday from our own works, that God may perform his own works in us.

175. What, moreover, is the method of thus keeping holiday? By crucifying our flesh,-that is, renouncing our own inclination, that we may be governed by the Spirit of God.

176. Is it sufficient to do so on the seventh day? Nay, continually. After we have once begun, we must continue during the whole course of life.

177. Why, then, is a certain day appointed to figure it? There is no necessity that the reality should agree with the figure in every respect, provided it be suitable in so far as is required for the purpose of figuring.

178. But why is the seventh day prescribed rather than any other day? In Scripture the number seven implies perfection. It is, therefore, apt for denoting perpetuity. It, at the same time, indicates that this spiritual rest is only begun in this life, and will not be perfect until we depart from this world.

179. But what is meant when the Lord exhorts us to rest by his own example? Having finished the creation of the world in six days, he dedicated the seventh to the contemplation of his works. The more strongly to stimulate us to this, he set before us his own example. For nothing is more desirable than to be formed after his image.

180. But ought meditation on the works of God to be continual, or is it sufficient that one day out of seven be devoted to it? It becomes us to be daily exercised in it, but because of our weakness, one day is specially appointed. And this is the polity which I mentioned.

181. What order, then, is to be observed on that day? That the people meet to hear the doctrine of Christ, to engage in public prayer, and make profession of their faith.

182. Now explain what you meant by saying that the Lord intended by this commandment to provide also for the relief of slaves. That some relaxation might be given to those under the power of others. Nay, this, too, tends to maintain a common polity. For when one day is devoted to rest, every one accustoms himself to labor during the other days.

183. Let us now see how far this command has reference to us. In regard to the ceremony, I hold that it was abolished, as the reality existed in Christ. (Col. 2:17).

184. How? Because, by virtue of his death, our old man is crucified, and we are raised up to newness of life. (Rom. vi. 6).

185. What of the commandment then remains for us? Not to neglect the holy ordinances which contribute to the spiritual polity of the Church; especially to frequent sacred assemblies, to hear the word of God, to celebrate the sacraments, and engage in the regular prayers, as enjoined.

186. But does the figure give us nothing more? Yes, indeed, We must give heed to the thing meant by it; namely, that being engrafted into the body of Christ, and made his members, we cease from our own works, and so resign ourselves to the government of God.
Glasnik
2010-05-30 06:42 PM
Ali od tih novotarija ti nijednu nisi uspeo da pobijes ovde nego je bilo suprotno.
Međutim nisam ocekivao bestidnost od tebe.

Glasnik
2010-05-30 06:45 PM
Zato nisi smeo da se susrtenes na otvorenoj diskusiji da pobijes te novotarije nego kao iz potaje podmuklo.
Stidi se.
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 06:50 PM
Bestidnost, pa pricaj o sebi. Ti si samo terao svoje a ja sam izneo svoje. Ti pokusavas rekama stihova koje tumacis na tvoj način zbog pogresne indoktrinacije da nešto dokazujes. Ko me pazljivo citao zna šta Biblija uci a to se vidi i kod proucavanja Reformatora i teologa Reformacije.
Zna se šta je „bona fidae” i zna se šta je apostolsko ucenje. To nije tvoje ucenje. Ovo tvoje je ipak novokomponovana religija.
hugenot1
(Profesor)
2010-05-30 10:40 PM
Šta ćemo sa ovima? Nisu bili adventisti ali su svojim propvedanjem uveli milione u carstvo nebesko...

* William Tyndale (c. 1494 – 1536), first published use of the term evangelical in English (1531)
* John Bunyan (1628 – 1688), persecuted English Puritan Baptist preacher and author of Pilgrim's Progress
* Jonathan Edwards (1703 – 1758), American Puritan theologian and preacher in the First Great Awakening
* John Wesley (1703 – 1791), English clergyman; founder of Methodism
* Charles Wesley (1707 – 1788), English clergyman; brother of John Wesley, hymnwriter of Methodism
* George Whitefield (1714 – 1770), English clergyman; early Methodist preacher and associate of John Wesley
* Isaac Backus (1724 – 1806), advocate of the separation of church and state
* Henry Venn (1725 – 1797), founder of the small, but highly influential Clapham Sect in Britain
* Henry Venn (1796 – 1873), grandson of Henry Venn, pioneered the basic principles of indigenous church mission theory
* John Newton (1725 – 1807), Scottish clergyman, author of Amazing Grace
* William Cowper (1731 – 1800), English poet/author of numerous hymns, including „There Is a Fountain Filled with Blood”
* Francis Asbury (1745 – 1816), founder of the Methodist Episcopal Church
* William Wilberforce (1759 – 1833), worked to abolish slavery in the British Empire
* Richard Allen (1760 – 1831), founder of the African Methodist Episcopal (AME) denomination (1816)
* Nathan Bangs (1778 – 1862), editor of the Christian Advocate, president of Wesleyan University
* Charles Grandison Finney (1792 – 1875), preacher in the Second Great Awakening, advocate of „New Measures”
* Robert Murray M'Cheyne (1813 – 1843), Scottish preacher and minister of St Peter's, Dundee
* Joseph M. Scriven (1819 – 1886), Irish poet, moved to Canada and wrote What a Friend We Have in Jesus
* Fanny Crosby (1820 – 1915), blind American writer of many famous hymns including „Blessed Assurance”
* William Henry Green (1825 – 1900), chairman of the Old Testament committee for the American Standard Version (1901)
* Robert Pearsall Smith (1827 – 1899) and Hannah Whitall Smith (1832–1911), leaders in the Holiness movement
* James Hudson Taylor (1832 – 1905), British missionary to China and founder of the China Inland Mission
* Charles Spurgeon (1834 – 1892), English Baptist preacher and advocate of Calvinism
* Dwight L. Moody (1837 – 1899), American evangelist, pastor and educator
...
20th Century

* Phineas F. Bresee (1838 – 1915), founder of the Church of the Nazarene
* Albert Benjamin Simpson (1843 – 1919), preacher, writer, founder of the Christian and Missionary Alliance
* William Mitchell Ramsay (1851 – 1939), archaeologist known for his expertise in Asia Minor
* Oswald Thompson Allis (1856 – 1930), co-founder of Westminster Theological Seminary
* Robert Dick Wilson (1856 – 1930), linguist committed to defending the reliability of the Hebrew Bible
* John George Govan (1861 – 1927), founder of the Faith Mission
* Billy Sunday (1862 – 1935), American evangelist and proponent of Prohibition
* William Irvine (1863 – 1947), founder of the Cooneyite and Go-Preacher sects
* Edward Cooney (1867 – 1960), evangelist and early leader of the Cooneyite and Go-Preacher sects
* Aimee Semple McPherson (1890 – 1944), Pentecostal preacher and founder of Foursquare Church
* Karl Barth (1886 – 1968), leader of dialectical theology and author of Church Dogmatics
* William F. Albright (1891 – 1971), ceramics expert, founder of the Biblical archaeology movement
* Donald Barnhouse (1895 – 1960), former pastor of Tenth Presbyterian Church, founder of Eternity magazine
* Aiden Wilson Tozer (1897 – 1963), preacher, author of The Pursuit of God and The Knowledge of the Holy
* Martyn Lloyd Jones (1899 – 1981), reformed preacher at Westminster Chapel
* Harold Ockenga (1905 – 1985), first president of the National Association of Evangelicals
* Merrill Unger (1909 – 1980), Old Testament professor at Dallas Theological Seminary, defender of Biblical inerrancy
* F. F. Bruce (1910 – 1990), apologist, one of the founders of the modern evangelical understanding of the Bible
* Francis Schaeffer (1912 – 1984), theologian, philosopher, founder of L'Abri, author of A Christian Manifesto
* Carl F. H. Henry (1913 – 2003), founding editor of Christianity
...
Today
* Bruce M. Metzger (1914 – 2007), Biblical scholar and translator who served on the board of the American Bible Society
* Gleason Archer (1916 – 2004), theologian, educator, and author
* Ralph D. Winter (1924 – 2009), founder of the U.S. Center for World Mission
* D. James Kennedy (1930 – 2007), founder of Coral Ridge Presbyterian Church and Knox Theological Seminary
* Jerry Falwell (1933 – 2007), founder of Liberty University and the Moral Majority
* James Montgomery Boice (1938 – 2000), former pastor of Tenth Presbyterian Church, author of The Doctrines of Grace: Rediscovering the Evangelical Gospel
* Greg Bahnsen (1948 – 1995), minister, educator, apologist, and a major figure in Christian Reconstructionism
* Robert Pierce (1914–1978), founder of World Vision
kum591
(filozof)
2010-05-30 11:01 PM
Ako je stari testament rech boga,zašto ga je chovek menjao?
cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:29 PM
A šta kažeš Hugo:

Malo autenticne protestanske teologije
hugenot1

Zar je za tebe to „autenticno?
Obične price, koje se nikad ne mogu ukopiti u biblijske istine.
Mislim da ti je od mene ovo za sada dosta.”
cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:32 PM
A STA CEMO SA OVIM:

BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

1.Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je pocinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2.Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znaci dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3.Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4.Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5.On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6.Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7.Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
8.Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.
9.Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim pocivanjem u sedmi dan mi se secamo tog velicanstvenog dogadaja.
10.Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11.Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12.To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13.Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14.Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15.Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16.Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
17.Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18.Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19.Bog ih je ispisao na kamenim plocama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20.Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21.Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
22.Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)23.Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24.Bog je obecao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu cuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25.U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26.I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
27.Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28.Ovo obecanje sastavni je dio prorocanstva koje se odnosi na hrišcansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29.Bog će uzdici svakoga ko cuva subotu. (Isaija 56,2)
30.Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31.Buduci da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32.Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.
33.Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34.Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35.Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
36.On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)
37.Isus nije napustio subotu, već je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38.Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
39.On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40.Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41.Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja covjeka. (Dela 13,14)
42.Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)
43.Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44.Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)
45.Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
46.Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
47.Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)48.Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
49.U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50.Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51.Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52.Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53.Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
54.Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
55.Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56.Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.
57.U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.
58.Subota će biti vecno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59.Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
60.Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

BIBLIJSKE CINJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,1]
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišcanskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noć.(Dela 20,5-12)34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.
36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseca ?? Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:35 PM
a šta ćemo sa ovim:

UVEK JE BILO HrišćaNA KOJI SU SVETKOVALI SUBOTU

Postoji mnoštvo istorijskih podataka o svetkovanju subote kroz vekove. Poc(evši od same apostolske crkve, sve do dan danas bilo je pojedinaca, manjih i već'ih grupa i naroda koji su se, nezavisno jedni od drugih, na osnovu istraživanja Svetog Pisma uverili da je subota dan sedmi i da je treba svetkovati prema Božjem zakonu iz 2. Mojsijeve 20. poglavlja. Imam nekoliko knjiga koje govore o tome:

1. OPŠTA CRKVENA ISTORIJA sa crkvenostatistic(kim dodatkom, napisao je JEVSEVIJE POPOVIC', profesor Bogoslovskog fakulteta u C(ernovcima, štampala je Srpska manastirska štamparija u Srem. Karlovcima. Preveo na naš jezik ?akon Dr. Mojsije Stojkov, profesor u Bogosloviji karlovac(koj. Od svih crkvenih istorija koje su meni bile dostupne, ova sadrži najiscrpnije podatke i reference.

2. THE ALMOST FORGOTTEN DAY, published by Concerned Group Inc., Highway 59 North, Siloam Springs, Arkansas 72761. Ova knjiga je u stvari kompilacija navoda neverovatnih istorijskih podataka kroz vekove, u raznim narodima i crkvama poc(evši od Josipusa, Euzebiusa, Philia, navodec'i imena, narode i knjige odakle su uzeti podaci sve do 19. veka. Tu se mogu nac'i podaci iz Kine, Indije, Persije, Danske, Švedske itd. U njoj sam se uverio da SDA nisu bili jedini i prvi koji su svetkovali 7. dan kao odmor, već' su to pre njih bili (a neki su i sada) Baptisti, Patareni, Etiopljani, Jermenci, Bugari i drugi narodi.

3. FROM SABBATH TO SUNDAY, ovo je istorijsko, sa mnoštvom podataka, istraživanje kako je došlo do svetkovanja prvog dana u sedmici. Štampano od Pontificia Universitas Gregoriana Romae 1977. a Imprimatur je potpisan i odobren 16. iunii 1975. od tadašnjeg rektora Univerziteta u Rimu, R.P. Herve Carrier S.I. Postoji i druga literatura ali ovo je najiscrpnija.

Još 364. na Laodikejskom crkvenom saboru se proklinju oni koji me?u hrišc'anima »judaiziraju« – drže subotu. Dakle, još i tada ih je bilo, pa se oko toga i vodila borba za vreme cara Konstantina. Naravno, raspravu je pokrenula zapadna (rimska) crkva.

Ima i drugih tekstova, od kojih slede samo neki. U The Rise of the Medieval Church, od Alexander Clarence Flick, (New York: Burt Franklin, 1959.) na str. 236, 237 se navode razlike izme?u rimskih i keltskih hrišc'ana u 6. veku i spominje da su Kelti »držali subotu kao dan odmora«. U History of the Catholic Church in Scotland, od Alphons Bellesheim, (Edinburg: William Blackwood and Sons, 1887.) na str. 86. i 250. stoji da su keltski hrišc'ani u Irskoj imali praksu svetkovanja subote i poc(inka na osnovu Svetog pisma i religiozne svec(anosti subote kao Gospodnjeg dana.

U Narrative of the Portuguese Embassy to Abyssinia, od Francisco Alvarez (1520-1527), izdato od London, Hakluyt Society, 1861, str. 23, 34 stoji da su etiopski hrišc'ani i sveštenici (dakle u 16. veku) imali praksu svetkovanja subote kao obavezu u carstvu cara Prestera Jovana. Opšte je poznato da su hrišc'ani u Etiopiji dugo zadržali svetkovanje subote, a vremenom samo dodali i svetkovanje nedelje.

U raznim izvorima se spominje da je subota svetkovana u Norveškoj (1435), Švedskoj i Finskoj (u 16. i 19. veku), kod Valdenžana (u srednjem veku), Cincendorf kod Moravske brac'e, itd.

Dragan Mirkovic'

U vezi svetkovanja subote kroz istoriju može se dodati i sledeć'e.

# Nepobitno je da je Gospod Isus Hristos svetkovao subotu. On je „uc(inio zakon velikim i slavnim” (Isaija 42,21). On je pokazao kako treba pravilno svetkovati subotu.

# Knjige Novog zaveta napisane su izme?u 50. i 100. godine posle Hrista. Dakle, Novi zavet je završen oko 70 godina posle Hristove smrti i vaskrsenja, a nigde se ne spominje prenošenje svetkovanja subote na neki drugi dan, kršenje subote od strane hrišc'ana, svetkovanje nedelje i slic(no, niti se nedelja naziva bilo kakvim svetim nazivom. Naprotiv, opisano je da su apostoli subotom propovedali kako Jevrejima tako i neznabošcima (Dela 13,14-44; 16,12-14; 16,12-14; 17,1-4; 18,4-18,4-11).

Biblija ne pominje svetkovanje bilo kojeg dana osim subote. „Razumni c'e razumeti,” kaže reč( Božja. Kao što je izneto u drugom delu odgovora na pitanje 31, ono što se kasnije doga?alo ne možemo smatrati merilom za ispravan hrišc'anski život, već' samo pokazateljem stanja tadašnje crkve. Ipak, pošto se Vaše pitanje na to odnosi, evo i nekih istorijskih podataka o kasnijem svetkovanju subote. (Svi ovi podaci nalaze se u već' pomenutim knjigama.)

# Prvi hrišc'ani u Palestini posec'ivali su bogosluženja subotom u hramu i sinagogama.

# Subota se svetkovala me?u palestinskim hrišc'anima u vreme cara Hadrijana (117.-138. g. posle Hrista).

# Tokom II veka hrišc'ani u Siriji i Maloj Aziji težili su oc(uvanju prvobitnog, apostolskog hrišc'anstva, ukljuc(ujuc'i i svetkovanje subote. Me?utim, hrišc'ani iz Aleksandrije i drugih crkava u Egiptu dozvolili su da se gnosticizam uvuc(e u hrišc'anstvo, a sa njim i nedelja i drugi obic(aji koje apostoli nisu poznavali. Nažalost, sva vodec'a mesta u istoc(nim crkvama vremenom su zauzeli sledbenici aleksandrijske škole, uvodec'i svoju nauku.

# Ignjatije Antiohijski (muc(enic(ki ubijen 110. godine) u svojoj poslanici „Magnezijanima” opominje svoje c(itaoce da ne „subotuju”, iz c(ega se može zakljuc(iti da je me?u c(itaocima te poslanice bilo svetkovatelja subote. Me?utim, ima indicija da je ta poslanica lažna i da je napisana znatno kasnije: 1) Prvi put je citirana tek u IV veku, u vreme Jevsevija (Euzebius), episkopa iz Cezareje. 2) Neki stavovi izneti u toj poslanici odudaraju od spisa njegovih savremenika iz Antiohije.

# Justin Muc(enik u „Razgovoru” sa Trifonom (155.-165.) kritikuje hrišc'ane koji svetkuju sedmi dan i kaže da bi ih trebalo razdvojiti od onih koji to ne c(ine. Inac(e, Justin je prvi jasno podigao glas u prilog svetkovanja nedelje. Treba imati na umu da se on nikad nije oslobodio uticaja grc(ke filozofije, i da su njegovi argumenti filozofski a ne biblijski. Justin na nekim mestima naziva nedelju mnogobožac(kim nazivom „dan sunca”.

# Treba primetiti da se ideja o svetkovanju nedelje kao dana odmora, dakle kao zamene za subotu iz c(etvrte zapovesti, javlja tek poc(etkom III veka, i da je to postalo raširenija praksa tek u IV veku. Dakle, oni hrišc'ani koji su svetkovali nedelju u prva III veka nisu je smatrali zamenom za subotu, što pokazuje da je subota još uvek smatrana danom odmora.

# Sredinom III veka Origen u spisu „Protiv Celza” piše da ima hrišc'ana koji bi hteli da žive kao Jevreji. Origen je bio pod jakim uticajem neoplatonizma i mrzeo je Jevreje.

# „Apostolske konstitucije” (krajem III veka) pozivaju da se svetkuje i subota, kao uspomena na stvaranje, i nedelja kao dan vaskrsenja.

# Kanon 16. sabora u Laodikiji (364.) kaže: „Zna se da neke stare crkve imaju obic(aj da praznuju subotu, kao praznik stvaranja.” Kanon 29. anatemiše hrišc'ane koji ne rade subotom, što znac(i da je takvih i te kako bilo.

# U drugoj polovini IV veka Grgur Nisijanski naziva subotu i nedelju brac'om, a nešto kasnije Astorije, episkop iz Apame u Pontu, naziva ih majkom i dojkinjom crkve.

# Pri kraju IV veka Hrizostom (Jovan Zlatousti) u svom komentaru poslanice Galatima napada hrišc'ane koji svetkuju subotu.

# Krajem IV veka crkve u Carigradu, Pontu, Aleksandriji, Palestini i Egiptu izjednac(avale su subotu i nedelju.

# Sokrat, skolastik iz prve polovine V veka, tvrdi da su u njegovo vreme skoro sve crkve svetkovale subotu, osim Rima i Aleksandrije. Njegov savremenik Hermije Sozomen tvrdi isto: da su Carigrad i druge crkve, suprotno obic(aju Rima, svetkovale i sedmi i prvi dan sedmice.

# Treba imati na umu da su u Rimskoj imperiji vrlo rano uvedene stroge kazne za ljude koji rade nedeljom, a ubrzo zatim i za one koji ne rade subotom. Prvi takav zakon doneo je car Konstantin 321. godine, u vreme kada je bio obožavalac sunca, a ne hrišc'anin! Sledili su slic(ni zakoni 368., 386., 389. i 423. godine. Takva praksa je naroč(ito došla do izražaja u VI veku, jac(anjem papstva. Svetkovanje subote smatralo se zabranjenim. To je razlog što se masovnije svetkovanje subote održalo samo izvan granica Rimske imperije, kao npr. u Etiopiji, gde postoji i dan danas. Ipak, i u tom dobu je bilo ljudi koji su svetkovali subotu, naroč(ito na istoku pa i u samom Rimu.

# Seljaci u severnoj Italiji, i pored takvih zabrana, svetkovali su subotu sve do kraja IX veka.

# Jedan od najzanimljivijih podataka u vezi svetkovanja subote je prepiska izme?u vo?a crkava koja je prethodila velikoj šizmi (razdvajanju istoc(ne i zapadne crkve) 1054. godine. Iz tih dokumenata se vidi da je istoc(na crkva još i tada svetkovala subotu uporedo sa nedeljom. Štaviše, oni su ukorili zapadnu crkvu za omalovažavanje subote. Dakle, delovi pravoslavne crkve praznovali su subotu krajem XI veka!

# U XII veku je zabeleženo svetkovanje subote u Lombardiji, Finskoj i Škotskoj.

# Valdenžani su svetkovali subotu i pored gonjenja od strane inkvizicije.

# Inkvizicija je progonila svetkovatelje subote u Francuskoj, Moravskoj, Nemac(koj, Rusiji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.

# Godine 1504. legat na dvoru u Lisabonu je rekao: „Pošto se Bog posle savršenog stvaranja odmorio u sedmi dan, slavljenje toga dana je po Božjoj volji i pre c'e propasti i zemlja i nebo nego li reč( zakona o tome danu. Mi ne slavimo subotu podržavajuc'i Jevreje nego na osnovu naše poslušnosti prema Hristu i apostolima.”

# Svetkovanje subote zabeleženo je 1653. godine u Indiji.

# U XVII veku u Kini, kao rezultat misionarskog širenja delova Biblije, mnogi su svetkovali subotu. 1665. godine u Kini je prona?ena kamena ploc(a na kojoj se opisuje svetkovanje subote i naziva „izvanrednom religijom” koja „rasvetljava tamu”.

# Zahvaljujuc'i širenju Svetog pisma, u periodu od XVI do XIX veka mnogi pojedinci i grupe su, nezavisno jedni od drugih, došli do zakljuc(ka da je subota dan koji treba svetkovati. C(esti su i zapisi poštovalaca nedelje koji su konstatovali da Biblija ne daje argumente u prilog nedelje, već' u prilog subote.

Iz svega ovoga može se zakljuc(iti sledeć'e:

— Hristos i apostoli svetkovali su subotu, a isto tako i prvi hrišc'ani.

— Oc(igledno je da je do promene dana odmora došlo postepeno, tokom nekoliko stolec'a. C(injenica da se to moralo uraditi postepeno i pored žuc(nog protivljenja suboti od strane nekih crkvenih vo?a, pokazuje da su mnoge crkve u poc(etku primile subotu, a tek kasnije dodale nedelju.

— Bile su neophodne anateme i kazne da bi se spreč(ilo svetkovanje subote! Korišc'enje takvih metoda je oc(igledan pokazatelj vrlo niskog duhovnog nivoa crkve onog vremena, ali i duboke ube?enosti mnogih hrišc'ana u ispravnost svetkovanja subote.

— I pored zabrana i progonstava, kroz sve vekove bilo je hrišc'ana koji su svetkovali subotu.

— Za uvo?enje svetkovanja nedelje u velikoj meri je odgovorna rimska crkva, što ona otvoreno priznaje. Širenju nedelje doprineli su i hrišc'ani aleksandrijske škole, koji su vrlo rano prihvatili gnosticizam. Tako?e, me?u hrišc'anima koji nisu poticali iz judaizma bila je vrlo raširena želja da se razlikuju od Jevreja. Osim toga, mnogi hrišc'ani u prvim vekovima su izašli iz kulta sunca, gde su svetkovali nedelju, i težili su da nastave sa takvom praksom.

U vezi sa pitanjem subote možete pogledati i odgovore 80 i 21.

Aleksandar Stojkovic'
cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:41 PM

Do kraja 11 veka je Pravoslavna Crkva svetkovala i subotu i nedelju.


ISTORIJSKI DOKAZI:

Dolazeci u crkvu, sveta Sofija katolicki kardinal Humbert sa delegacijom ujutro u 9 sati kada su se vrsile pripreme za svetu sluzbu na taj dan, rimski emisari su se sgorcinom u glasu odrekli grckog patrijarha i svih onih koji su bili uz njega.

Zatim posto su odrzali kraci govor, stavili su na galavni oltar crkve BULU EXCOMUNIKACIJE protiv istocnih crkava i njihovog svestenstva a zatim izasli iz crkve tresuci prah sa svojih nogu .

Prisutni djakoni crkve, brzo su uzeli ovaj dokument i bacili ga na ulicu gde ga je masa prolaznih ljudi poderala i izgazila.

Kasnije, posle ovog dogadjaja , katolicki kardinala HUMBERT napisao je jedan rad pod naslovom:
ADVERSUS SALUMNIAS GRAECORUM ( against the alumnias of the greeks)
Koji je sastavio u formi debate između Rimljana i Grka.

Govoreci o pitanju SUBOTE on citira 2 mojsijevu 20,8_II; 34,4. i kaže:

Zato u takvom svetkovanju subote, gde i na koji način mi Latini (katolici) imamo šta zajednickog s zidovima? Jer oni su besposleni i svetkuju subotu... i njihove sluge i sluskinje, stoka i zivotinje koje noste teret miruju.
Ali mi Latini (katolici) ne držimo nijednu od ovih stvari, nego radimo svaki posao kao na bilo koji od pet radnih dana, i mi postimo isto tako kao sto to cinimo u sesti dan (petak) koji stoji do subote.

Ipak vi Grci (pravoslavni) ako ne judeizirate, kazite nam zašto imate nešto zajednicko sa zidovima u sličnom SVETKOVANJU SUBOTE? Oni svakako svetkuju SUBOTU I VI JE SVETKUJETE; oni poste, i uvek prekidaju post u subotu.

Zbog toga, zato što vi svetkujete SUBOTU s Zidovima i s nama dan Gospodnji (nedelju) vi izgleda da takvim svetkovanjem imitirate SEKTU NAZARENA koji na ovaj način prihvataju hrišcanstvo ali ne mogu ostaviti judaizam.
Ali latinska (katolicka) Crkva, u svom saosecanju prema Gospodu u njegovoj patnji i smrti, raduje se njegovom uskrsnucu u dan Gospodnji (nedelju)...
Humbert. adversus Calamnias graecorum, chap. 6, in migne s patrologia latina „ vol CXLII, sols 777-778

Kasnije u pismu patrijarhu crkve u Antiohiji, Mihaijlo Kerularije izvestio je o nedavnim dogadjajaima u Konstantinopolu i objasnio zašto je odbio popustiti zahtevima rimskih legata i da se pokori diktatima rimskog biskupa:

U vezi sa svetkovanjme subote on kaže:
Jer nama je zapovedjeno da svetkujemo SUBOTU isto kao i dan Gospodnji NEDELJU i da ne radimo nikakav posao na taj dan”
cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:43 PM
Dva crkvena istoricara Sokratos i Sozomen u 5. veku pišu:

„Jer iako vecina crkava sirom sveta slave svete tajne (Svetu veceru) u SUBOTU svake sedmice, hrišćani Aleksandrije i Rima, na osnovu neke stare tradicije, prestali su to da cine. Egipcani iz okoline Aleksandrije, kao i stanovnici Tebe, održavaju svoje religiozne sastanke u SIBOTU, a ne sudeluju u svetim tajnakma na način kao ostali hrišćani, jer posto su uzeli obrok i zadovoljili se hranom, svete tajne primaju uvece posle kada su prineli svoje derove.” Socrates, Ecclesiastical History, 5, 22.

Eto vam dokaza da su još u 5. veki hrišćani svetkovali Subotu izuzem Aleksandrije i Rima. Steta je sto su i drugi poceli da slede Rim, a ne Hrista.

U to vreme i pravoslavni u Konstantinoppolju još uvek su svetkovali i Subotu:
„Narod Konstantinopoluja, i gotovo svugda drugde, skuplja se u Subotu, kao i u prvi dan sedmice, sto nije obicaj Rima i Aleksandrije. Ima vise gradova i sela u Egiptu, gde se narod sastaje u Subiotu uvece, i premda su prethodno vecerali, sudeluju u svetim tajnama.” Sozomen, Ecclesiastical History, 7,19.

Kao sto viditre, otpad je poceo u Aleksandriji i Rimu.

Poceli su da svetkuju Subotu i nedelju:

„Svetkuj Subotu, i Gospodnkji dan, jer je Subota uspomena na stvaranje, a Gospodnji dan uspomena na vaskrsenje.” Apostolska konstitucija, 7, 23
„Imaj pred ocima strah Gospodnji i uvek se secaj deset Bozjih zapovesti... Svetkuj Subotu radi onoga koji je prestao od rada stvaranja, ali nije prestao od svog rada providjenja: to je pocinak za razmišljanje o zakonu, a ne za lenstvovanje.” Isto, 2, 36.

„Neka robovi rade pet dana, ali neka u Subotu i Gospodnji dan budu slobodni da bi mogli icu u crkvu da primaju nastavu i poboznost. Rekli smo da je Subota uspostavljena kao uspomena na stvaranje, a Gospodnji dan na vaskrsenje.” Isto, 8, 23.

Rado bih vam dao još mnoge istorijske dokaze, ali mislim d anije potrebno, a nemam vremena ni d avise pišem.

Kao sto vidite da je odstupanje od Bozjeg zakona bilo postepeno dok lkjudski zakoni nisu stavljeni na mesto Bozjeg

Želim vam svako dobro
cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:45 PM

Subota je vecni Bozji dan za odmor

Gospod Isus Hristos je jasno rekao: „Ne mislite da sam dosao da pokvarima zakon i proroke, nisam dosao da pokvarim nego da ispunim, jer vam zaista kažem: Dokle nebo i zamlja stoje neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrsi.” Matej 5,17.18.

Bozji zakon je vecan kao i sam Zakonodavac. On se nikada neće promeniti. Da je bilo moguće menjati Zakon, Hristos ne bi umro na Krstu. Upravo zbog toga sto je Zakon vecan i nepromenjiv, Gospod Isus Hristos je svojom smrcu zadovolji zahtev Zakona, koji zahteva smrt prestupnika, i time spasao sve koje u Njega veruju.
U Gornjem tekstu je reč o deset Bozjih zapovesti. One su vecne i nepromenjive kao i sam Tvorac.

Gospod Isus nastavlja: „Lakse je pak nebu i zemlji proćiNEGOLI JEDNOJ TITLI IZ ZAKONA PROPASTI.” Luka 16,17.

Gospod Isus Hristos je svojim primerom pokazao da postoje Zakon:
„Ja odrzah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj.” Jovan 15,10.

„A ko će me od vas prekoriti za greh.” Jovan 8,46. Greh je prestup Bozjeg zakona, a Hristos je bio i ostao bez greha, potpuno poslusan Zakonu.

Neki hrišćani i kriticari misle da je Hristos prestupao Subotu time sto je u taj dan lecio bolesne, ili sto su ucenici trgali klasove i slično.
Isus je samo izvrsio reormu praznovanja Subote. Rabini su izmislili 480 pravila o praznovanju subote, a Isus se drzao samo četvrte zapovesti Dekaloga. Rekao je: „U subotu je dozvoljeno dobro ciniti.”

Hristovo javljanje posle vaskrsenja
U Novom zavetu nemamo ni jednoga teksta koji govori da je Hristos ukinuo Subotu, niti da je na mesto nje uspostavio nedelju.
Kad god se javio svojim ucenisima posle vaskrsenja, nema ni jedne rei da je svojim vaskrsenjem promenio Subotu u Nedelju. Takav tekst u Novom zavetu ne postoji.

U Novom zavetu, nedelja se spominje 8 puta i uvek kao prvi radni dan, a nikad kao praznik.
U Jevandjeljima spominje se 6 puta.
„A po veceru subotnom na osvitak PRVOGA DANA NEDELJE.” Matej 28,1
„A vrlo rano u PRVI DAN nedelje.. A Isus ustade rano u prvi dan nedelje.” Makro 16,2.9.
„A u prvi dan nedelje dodjose vrlo rano...” Luka 24,1.
„A u prvi dan nedelje. A kad bi uvece u onaj prvi dan nedeljni.” Jovan 20,1.19.

Svi oni jednoglasno kažu da je nedelja prvi dan sedmice, a nijedan ne govori o nikakvoj promeni Subote u nedelju. Eto, Vidis, apostoli nam daju nepobitne dokaze da nema nikakve promene.

U svim susretima Gospoda Isus Hrista sa Ucenicima posle vaskrsenja, nema ni jedne reci o bilo kakvoj promeni Zakona niti Subote u nedelju. To ostaje kako je u Dekalogu precizirano. Hristos se javlja pojedincima i ucenicima u razlicite dane sedmice.
kum591
(filozof)
2010-05-30 11:47 PM
Cobi,ti mislis da će neko da chita ovoliku gomilu gluposti.
cobi63
(sportista)
2010-05-30 11:55 PM
Oni koji traže istinu, odvojice vremna i procitace,
a kriticari će nastaviti po starome.
Moj cilj je da svaka iskrena dusa upozna istinu po ovom pitanju.
Dokazi su dovoljni neka i oni svedoce za sebe.

Biblija obiluje tim dokazima koje niko do danas nije uspeo da pobije.

Sve najbolje
cobi63
(sportista)
2010-05-31 12:18 AM
Eto sami ste svedoci, da nas brat Hugo, nije se usudio da se susretne sa Glasnikom niti sa bilo kojim od nas, nego isprica nešto sto nije u stanju da odbrani, pa onda cuti danima i tek ga cujes na drugoj strani otvara novu temu. I na njoj nesta isprica i obično na komentare ne odgovara, a na argumente i ne pokusava da protureci.

Hugo brate to nije diskusija, nego monolog.
Ali ako je to za tebe dovoljno, neka ti je sa srevcom.
Mi se trudimo da idemu u dubine bibloijskog ucenja, istrazujemo sto vise možemo. Ne smatramo sebe da smo sveci i da su svi nasi zakljucci stoprocentno izpravni, ali mi ih iznosimo pred sve vas i ocekujemo da
ih pobijete ako imate cime. I mi se u svakoj diskusiji nečemu naucimo,
ali ovde se najviše praktitkuje monolog, jer nedostaju kontra argumenti.
Istina sama sebe brani i objavljuje, a mi smo samo ponizne sluge koje slusaju i nastoje da žive prema otkrivenim istinama.
Komunikativna
(posmatrac)
2010-05-31 01:39 AM
Ja se hugenotu iskreno divim kako je istrpeo i onoliko dugo da diskutuje sa Glasnikom.

Glasnice, ništa protiv tebe, ali tvoj način diskutovanja pomalo davi jer napadas svoje sagovornike.
Cobi, da Glasnik nije Adventista kao i ti, ne verujem da bi i ti mogao dalje sa njim da diskutujes a to što se vecina povlaci iz diskusija sa njim, nikako ne znači da je on u pravu i da je nešto dokazao. Uostalom, niko ovde i nije sa ciljem da nešto dokazuje i da se nabedjuje. Kao i Tyr, izneses mu neke stavke a on uporno tvrdi svoje. Tu nema onda diskusije već se vode monolozi. Izvolite, lepo.
Bog nam je dao slobodnu volju i neizmerno mu hvala na tome!

Bog sa nama
lesselier
(zeza)
2010-05-31 03:26 AM
Komunikativna
...a to što se vecina povlaci iz diskusija sa njim, nikako ne znači da je on u pravu i da je nešto dokazao.

Evo, ja se npr. nikada ne povlacim iz diskusije sa njim.
Naprotiv, pravo je zadovoljstvo diskutovati sa njim. :-)))))))
Glasnik
2010-05-31 04:04 AM
Odlkicno leselier!!!

Na diskusiji svi junaci nikom ponikose nema ih nikoga da pobije ono sto sam iznosio.
Sada iz potaje mucki da udare ali bez dokaza već nekim neosnovanima napadima i ljaganjem.
Kaže Glasnik napada svoje sagovornike.

Glasnik je direktan.

Napada ih rečima Biblije i suocava ih sa istinom kada beze od nje pa im kaže: dajte odgovr ako imate istinu.

Ako su to napadi???

Pa da meni neko tako kaže ja bih bio srećan da odgvorim jer imam sa cime.
Međutim komunikativna na tim diskusijama se nije oglasila jer je videla da nema cime.

Hugenot kaže da izbacim gomilu bilijskih tekstova. i to je kobajgi loše?
Pa sto ti nisi izbacio protiv tekstove nego kad si video da ne možeš protiv istine izgovrao si se da ides u drva da ti žena prezauzeta i slocno.

A on ode i kopira za 1 minutu neke neistine amerkicih otpalih propovednika i to navodi kao istinu???

Zalosno je ovo sve zalosno prijatelji.

Molicu se za vas i molio sam se.

limarker
2010-05-31 05:56 AM
http://en.wikipedia.org/wiki/Ethiopian_Orthodox_Tewahedo_Church

Similarities to Judaism
The Ethiopian Church, Jerusalem

The Ethiopian church places a heavier emphasis on Old Testament teachings than one might find in any of the Eastern Orthodox, Roman Catholic or Protestant churches, and its followers adhere to certain practices that one finds in Orthodox or Conservative Judaism. Ethiopian Christians, like some other Eastern Christians, traditionally follow dietary rules that are similar to Jewish Kashrut, specifically with regard to how an animal is slaughtered. Similarly, pork is prohibited, though unlike Rabbinical Kashrut, Ethiopian cuisine does mix dairy products with meat. Women are prohibited from entering the church during menses; they are also expected to cover their hair with a large scarf (or shash) while in church, per 1 Cor. 11. As with Orthodox synagogues, men and women are seated separately in the Ethiopian church, with men on the left and women on the right (when facing the altar). (Women covering their heads and separation of the sexes in churchhouses officially is common to some Oriental Orthodox, Eastern Orthodox and Catholic Christians, as well as many conservative Protestant and Anabaptist traditions; it also is the rule in some non-Christian religions, Islam among them.) Ethiopian Orthodox worshippers remove their shoes when entering a church, in accordance with Exodus 3:5 (in which Moses, while viewing the burning bush, is commanded to remove his shoes while standing on holy ground). Furthermore, both the Sabbath (Saturday), and the Lord's Day (Sunday) are observed as holy, although more emphasis, because of the Resurrection of Christ, is laid upon Sunday.

Pravoslavna crkva Etiopije Tewahebo
slavi Subotu i Nedelju (Gospodnji dan), pridržavaju se ishrani poput Jevreja!

Ima raznih Hrišćana...ali smo svi jedno u Hristu!!!
Komunikativna
(posmatrac)
2010-05-31 10:07 AM
Lesselier, kocim se i ja nekad od smeha citajuci šta piše ;))))

Glasnice, ništa o tebi ne znam, sem da se služiš sa dva nika sto je mali pokazatelj tvog karaktera.
Dalje, meni je jako zao sto u zadnje vreme nemam dovoljno vremena za ove diskusije a bilo je par jako dobrih tema u zadnjih 20-ak dana. Razumem ljude da žele da rade korisnije stvari u svom zivotu, sem da se nabedjuju sa tobom i bivaju iztraumirani jer takvo driblanje, kojim se ti u diskusijama služiš, stvarno strasno smaraju. A, slag na torti mi je kada sagovornika ispreskaces i na kraju si ti, kao fol, žrtva. Mislim, jadno. Tvoja stvar, na kraju krajeva. Meni je zato draže da svoje vreme ulozim u svoju porodicu nego u diskusije sa tobom. :)

Moli se Bogu Dragom da ti podari mudrosti i razumevanja, sto za Bibliju, sto za ostale ljude. Ne videh ni u jednom tvom postu tolerancije i Hrišćanske Ljubavi već samo „Sto lažeš; Jel vidite vi ovo ljudi; Zalosno je sve ovo;” i tako do beskraja.

Dzabe si promenio veru ako sebe nisi promenio. Kao kada preko starog i dronjavog kaputa, navuces nov, lep i cist a onaj stari ispod viri.

Bog sa nama
Glasnik
2010-05-31 12:21 PM
Pa kad si toliko postena pa mi skreces paznju na moje mane. Ajde kopiraj jedno mesto sa njegovim kontekstom gdee sam ja nešto loše rekao onome koji diskutuje sa mnom pa ga postavi ovde.

Nebudi smesna.

Nećeš ti sa mnom da diskutujes jer znaš da ne možeš jer ono sto iznosim je istina.
Jedini pokusaj vam je da pljujete i da pokusate da učinite nekoga lošim.

Zato tražim da to i potvrdis.

Zaista je zalosno ovo kako pišes i sramno.

Nemate argumente pa se služite ovakvim metodama???

Zalosno.

Glasnik
2010-05-31 12:27 PM
Nego da mi rpedjemo an apmetenije stvari i da nešto naucimo :

Neka se nenadje u tebe koji bi vodio sina svojega ili kcer svoju kroz oganj, ni VRACAR ni koji GATA po zvezdama, ni koji GATA po pticama ni UROCNIK, ni BAJAC, ni koji POZIVA MRTVE ni OPSENAR , NI KOJI PITA MRTVE.
JER JE GAD PRED GOSPODOM KO GOD TAKO CINI, I ZA TAKVE GADOVE TERA TE NARODE GOSPOD BOG TVOJ ISPRED TEBE.
5 Mojsijeva 18,10-12.

NAUKA KOJU JE MIHAILOV STEKAO NA OSNOVU ISKUSTVA SA MRTVIMA I ZELI DA JU OVDE PROPAGIRA JE GAD PRED BOGOM ISTO KAO I PRAKSA KOJOM SE BAVI.
Nisam ja to rekao Komunikativna nego Bog.

Nauku koju je ovde izneo nema svoje potvrde u Bibliji već u gadostima koje se Bogu groze.

Gadosti koje mogu da donesu prokletstvo jednom narodu ili naciji pa se taj narod posle cudi odakle to zlo na nas?

Zašto Bog strogo zabranjuje i naziva gadostima da ljudi pitaju i prizivaju mrtve i bilo kakav pokusaj na tom polju?

Zar je loše videti se i cuti sa svojim najmilijima da čak kazanjava te narode ispred izrailja koji tako cine?

Pa zato što mrtvi nisu živi već se iza toga kriju samo demoni i varaju ljude kao Mihailova Hugenota i slične, i koji veruju nebiblijski nauku da je smrt prelaz u zivot gde covek živi sa dusom dalje.
I iza takve nauke kao i iza ovih mrtvih, stoji lično sotona i gadost je pred Bogom.

O tome sledi Biblijska tema uskoro.

I kada vam reku: pitajte vrace i gatare, koji sapcu i mrmljaju; recite; ne treba li narod da pita Boga svojega? ili će pitati mrtve mesto živih?
Isaija 8,19.

Isaija ocigledno kaže da mrtvi nisu živi kako možeš mrtve pitati trebaš žive da pitas nevredi mrtve oni nepostoje vise.

A ako se mrtvi javaljaju nekome to onda sigurno nisu mrtvi koji sada nedge žive, već lično demoni da bi prevarili kao recimo Mihailova koji veruje zabludu jer je navodno imao kontakta sa mrtvima i to je njegova potvrda te nauke.

Ocigledno su svi biblijski pisci staroga zaveta tako i verovali kako ih je Bog ucio:

Jer mrtvi ne spominju tebe; u grobu ko će te slavit?
Psalam 6,5.

Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se i spomen zaboravio. I nemaju UDELA ni u cemu sto biva pod SUNCEM.
Propovednik 9,5.6.

Svako dobro.
cobi63
(sportista)
2010-05-31 12:34 PM
Komunikativna
(posmatrac)
31. мај 2010. у 01.39
Ja se hugenotu iskreno divim kako je istrpeo i onoliko dugo da diskutuje sa Glasnikom.

Odgovor:
Komunuikativna, ove teme o zagrogbnom zivotu nije pokrenuo Glasnik,
nego Hugenot. A kad je Glasnik prihvatio diskusiju s njim, Hugenot je pobegao.
Slazem se, možda bi i Glasnik trebao da bude malo ljubazniji, ali ništa ne pomaze, kad Hugenot iznese jedan teks i nije u stranju da ga odbrani, zato pobegne i danima se ne javlja, a kad se javi, daje nesta drugo a o onome sto je prilozio ne diskutuje.

U parvu si ovo su vise monolozi a najmanje dijalozi.
Ako neko postavi temu i želi nešto da ptrenese forumu, onda treba i
da iznese svoje mišljenje o tome, i da podnese kontraargumente ako ih ima. Pošto toga nema, pa nema ni diskusije.

GVlasin ke postavi možda stotinu pitanja na koja Hugenot nije odgovorio, a on je pokrenuo temu.

Sve najbolje
Glasnik
2010-05-31 12:34 PM
hugenot1
(Profesor)
20. maj 2010. u 14.56
Vidi vako:

Ali posto tako pišem na „religiji” , biće suprotno , biće da si ti zalutao, Kume, i da si ti jeo bunike... Kapish ?„

Glasnik:
Postovana komunikativna ja sam mislio da si komunikativna kako ti i nik kaže pa si spremna na diskusiju a ti se povuces pre nego i pocnes?
Mene napadas jer ti smeta istina Svetoga pisma koju niste mogli da podnestete i to je pravi razlog.
Ali ja nikoga nenahranih sa bunikama kao tvoj sticenik i moj dragi prijatelj hugenot.

Svako dobro u Gospodu i manite se prljavih radnji jer nisu od Gospoda, budite u svemu istinoljubivi i posteni i nepristrasni.

”
Glasnik
2010-05-31 12:57 PM
Pošto brat hugenot nije dosao na diskusijono polje dole evo da mu dam a i vama još neke informacije koje nisam uspeo jureci ga:

Pouke iz price o Lazaru i bogatasu.

Cilj ove price nije da opise stanje mrtvih kao sto nam je Biblija pokzala, nego:

1.Oni koji se uzdaju u bogatstvo, a ne u Boga, neće naslediti carstvo Bozje. Isus je rekao:
Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo uci u carstvo Bozje.
Marko 10,24.

2.Telesno poreklo nije garancija za spasenje, kao što se tome nadao bogatas, smatrajuci sebe sinom Avramovim. Pavle je rekao:
Nisu ono deca Bozja sto su po telu deca, negho deca obecanja primaju se za seme.
Rimljanima 9,8.

3. Sadasnji zivot je jedina prilika za pripremu za vecni zivot.
Biblija nam kaže: Sve sto ti dodje na ruku da cinis, čini po mogućnosti svojoj, jer nema RADA NI MišljENJA NI ZNANJA NI MUDROSTI U GROB U KOJI IDES.
Propovednik 9,10.

4. Najsigurnije merilo vere i zivota jeste Sveto pismo Bozja Reč.
Isus kaže: reci koje vam ja rekoh duh su i zivot su.
Jovan 6,63.

Znači da doktrinu nesmemo da gradimo na parabolama ili alegorijama i autoritetima kao Avram ili svestenici , fariseji koje imamo i danas, zavedeni propovednici i mnogi duhovnici itd.

Inače opasno zapadamo u protivurecnosti, koje su jako opasne da nisu samo naše već se onda pripisuju samom Isusu.
Glasnik
2010-05-31 01:12 PM
Prica o bogatasu i Lazaru:

Isus kaže:

Nedivite se ovome, jer ide cas u koji će svi koji su u grobovima cuti glas sina Bozjega, i izici će koji su cinili dobro u vaskrsenje ZIVOTA, a koji su cinili zlo u vaskrsenje SUDA.
Jovan 5,28,29.
Nema zivota posle smrti nego da bi covek bio ziv mora da saceka drugi Hristov dolazak kada se sutaje u ZIVOT.

Evo šta opet Isus kaže kada pravedni primaju svoju platu:

Kad cinis gozbu, zovi siromahe, klijaste, hrome slepe, i blago će ti biti sto ti oni ne mogu vratiti, nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih
Luka 14,13,14.
Tek o vaskrsenju jer covek ne postoji posle smrti.
O vaskrsneju će ti se vratiti ne pre, jer tada biva opet pozvan u postojanje.
Ako je posle smrti covek već u Raju onda je već primio svoju platu.
Da li to Isus protivurecvi sebi?
Ne.
Kada covek sledi lanac istina neće naici na protivurecnosti, ali kada ima pokidanih karika u tom lancu javljaju se nepovezanosti to jest javljaju se protivurecnosti.

Da se neplasi srce vase, verujte Boga i mene verujte.
mnogi su stanovi u kuci Oca mojega. A da nije tako kazo bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći i UZECU VAS K SEBI da i vi budete gde sam ja.
Jovan 14,1-3.
Znaci verni ne dolaze Isusu a najmanje posle smrti već će on doći po njih.
O svom drugom dolasku.
Isus sigurno nije protivurecan.

cobi63
(sportista)
2010-05-31 01:35 PM
hugenot1
(Profesor)
30. мај 2010. у 22.40
Šta ćemo sa ovima? Nisu bili adventisti ali su svojim propvedanjem uveli milione u carstvo nebesko...

Odgovor:
Hugenote, nemam ništa protiv ljudi cija si imena naveo,i ja ih postujem kao dobre ljude i hrišćane, nego moju paznju je privuikla tvoja konstatacija: „ali su svojim propvedanjem uveli milione u carstvo nebesko...”

Kako znaš koga su bas uveli u carstvo nebesko?
I da li si siguran da su ih bas oni uveli u Carstvo nebesko?

Ako je tako, šta mislis koliko tek je Vatikan ljudi uveo u to carstvo?

Neprestano se pozicvas na mnostvo onih koji odobravaju tvoje mišljenje.
Hugo brate, možda si u pravu, možda mnozina i veruje tako kao i ti, ali svakako ti je poznatu da je vecina uvek na strani otpada od Boga.

Potop je prezivelo samo 8 osoba, a vecina je propala.
Mojsije je poslao 12 uhoda da utvrde kakvo je stanje u Obecanoj zemlji, dva od njih su dali pozitivan izvestaj, a 10 (vecina) negativan.

Aron je uspeo da pridobio ceo narod da se pokloni zlatnom teletu, ali nije i Mojsija.

Hristos je rekao:
„Udjite na uska vrata, jer su siroka vrata i sirok put sto vode u propast i mnogo ih ima koji njime idu.
Kao sto su uska vrata i uzan put sto vode u zivot, i malo ih je koji ga nalaze.” matej 7,13.14.

To ne znači da i onih kojih je malo su uvek u pravu samo zato što ih je malo, ali vecina je uvek na suprotnoj strani.
Glasnik
2010-05-31 01:48 PM
Bogatas i lazar.

Sam Avram zajedno sa svim patrijarsima nije VASKRSAO ili toisao na nebo da bi prica bila bukvalna.
To potvrdjuje poslanica Jevrejima i apostol Pavle.

8. Verom je Avram, kada je pozvan da
ode na mesto koje će kasnije primiti u
nasledstvo, poslusao i posao, iako
nije znao kuda ide.
9. verom se u obecanoj zemlji
nastanio kao stranac u tudjini,
stanujuci pod satorima sa
Isakom i Jakovom, sunaslednicima
istog obecanja,
10. jer je iscekivao GRAD sa cvrstim
temeljima, čiji je graditelj it vorac
Bog.
11. Verom je dobio i moc da zacne
potomstvo iako je već bio zasao
u godine a i sama Sara je bila
nerotkinja jer je vernim smatrao
Onoga koji je obecao.
12. tako je od jednog coveka,
prakticno mrtvog, poteklo potomaka
koliko i zvezda na nebu i neizbrojivih
kao peska na morskoj obali.
13. Svi su oni živeli u veri sve do
svoje smrti, ne primivsi obecano.
Samo su ga izdaleka videli i pozdravili.
priznajuci da su stranci i dosljaci
na zemlji.
14. A oni koji tako govore, pokazuju
da traže otadzbinu.
15. Da su pri tom mislili na onu iz koje
su dosli, imali su još prilike da se
u nju vrate.
16. Ali oni su ceznuli za boljom
nebeskom Otadzbinom.
Zato se Bog ne stidi da se zove njihov
Bog jer im je pripremio GRAD.
17. Verom je Avrraam, kad ga je Bog
proveravao, prineo Isaka na žrtvu.
Onaj koji je primio obecanje prineo
je svog jedninca,
18. onaj kome je Bog rekao:
Tvoje potomstvo će se racunati po Isaku.
19. Pomislio je da Bog može iz mrtvih da
vaskrsava, i zato ga i uze za primer.

39. I svi su ovi pohvaljeni zbog svoje
vere, ALI NISU PRIMILI OBECANO:
40. Jer, Bog je za nas predvideo
nešto bolje, da oni neprime SAVRSENSTVO
bez nas.
Jevrejima 11. 8-19. 39.40

Braco moja Avram se nadao OBECANOJ zemnlji raju na ovoj zemlji koji tek dolazi, to je ono Pravo obecanje koje mu je Bog dao i njegovom potomstvu i GRAD koji će tek sici 1000 godina posle Hristovog dolaska kojega Apostol Jovan vidi u viziji. otrkivenje 21 glava. Otrkivenje 20 3.
Nije tu reč o njegovoj domovini već o vecnoj domovini reč je BUDUCNOSTI kaže pavle.
Ona je tek PRed nama i Avramovo vaskrsenje to jest zivot.
Avram nije primio obecanje pre apostila i nalA zi se negde U RAJU NA NEBU Niti ijedan od pomenutih heroja vere.
BIćE TO TRENUTAK GDE CE SVI ZAJEDNO UCI U OBECANJE SVI SPASENI IZ SVIH VEKOVA.
Ali Pavle kaže ni Avram ni svi heroji vere nisu još primili to OBECANJE.
Kaže Pavle. jer ga neće primiti bez nas i pre nas.

Kako je bozja biblijska nauka divna i jasna i zato beze oni koji ne mogu ništa protiv istine.
U srcu mi je zao da odbacuju istinu.

apokalipsa4
(lovac na ucene)
2010-05-31 03:23 PM
U drugom svetskom ratu, stari srpski seljak četniku koji je dosao da ga zakolje: „ Само ти дјете ради свој посао!”

Tako i ti , sinko, samo radi svoj posao !
Glasnik
2010-05-31 03:35 PM
Imaš li ti apoklipsa nešto da demantujes receno jer ovde ja nekoljem nikoga već pokusavam da kao Bozje orudje ukazem na pravu istinu i da ljudi pored obilja prave istine nebudu izgubljeni.
cobi63
(sportista)
2010-05-31 04:42 PM
Glassnik iznosi biblijske teksstove i vrsi analizu istih.
Apokalipsa i vi drtugi, ako Glasni iznosi neistinu, zar nije vasa
duznost da je pobijete, ako imate kontradokaze, da obični posmatraci mogli saznati istinu?

Međutim, problem je u tome sto to niko ne može pobiti,
pa onda ništa vam druge i ne preostaje nego da kritkujete
vesnika.

Apokalipsa, daj kontradokaze ako ih imaš.

Sve najbolje
neutralni
(teolog)
2010-05-31 08:13 PM
hugenot1
(Profesor)
30. maj 2010. u 22.40
Šta ćemo sa ovima? Nisu bili adventisti ali su svojim propvedanjem uveli milione u carstvo nebesko...

>>>>>>Ako su verovali u Hristov drugi dolazak, i živeli su po svetlosti kojua im je bila otkrivena onda u bili advetistiti.

>>>>>>Profesore, kako ti možeš da budeš siguran da su ovi poređeni reformatori, uveli milione u carstvo nebesko? Zar si ti stajao pored Boga s desne strane da pomogneš Bogu, kao sveti petar, da odluči za svakog pojedinca koji će uči u carstvo nebesko a koji će otići u pakao? Koji ti je dao takav autoritet, koji pripada samo Isusu Hristi, da posreduješ pred Bogom kad piše Pavle Timotiju, da Imamo samo jednog posrednika između Boga i ljude. Ovoga puta si otišao predaleko sa tvojom ohološću i duhovnim slepilom.

Počeli ste svi da branite svaki svoj religiozni sitem i hvaliti se kako vaši sistemi čine dobra dela, a nepoznajete Pisma ni sile njegove. Apostol pavle piše za sebe ovako: Galatima 6: 14 „A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu.” Onaj koji je unro ngrehu, ne živi u grehu niti krši Bošji Zakon

Ovi adventisti se hvale koliko ustanova crkva ima po srbiji i kako promotiraju zdravstvenu reformu i to je sve dobro što čine ali treba da sva to bude na slavu Bogu jer on želi da njegova deca budu zdravi telom, duhom i dušom.

A ti profesore se hjvališ sa tuđim delima, delima reformastora koji su bili spaljeni na lomači kao jeretici. Hugo, brate, naša dobra dela je naša pravda, a ona je upoređena sa prljavom haljinom. Nisi ti, kao ni ja, u stanju da sudimo koji će da uđe u carstvo nebesko, ali znamo da tamo će ući samoovakvi: „Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad. 15 A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.” .Otkrivenje 22: v14,15

Možda Adventisti svetkuju subotu, sedmi dsan po četvrtoj zapovedi, a to je isti sedmi dan u kome se je Bog odmorio kada je stvorio svet i cve ostalo i uzeo 7-mi uzeo jedan dan da pogleda sve što je stvorio i onda je rakao: „I gle, dobro beše veoma.” 1 Mojsijeva 1: 21. Pa kada je sve cvpregledao nije bilo potrebno da se vrati i da popravi jer je sve bilo savršeno, pa tek onda je posvetio sedmi dan, kao memorija na stvaranje, da bi čovek po stvorenim delima prepoznao Svoga stvioritelja i nebi služio drugim bogovima. Nigde tu ne piše da je 7.mi dan neka cereemonija nego uspomena na stvaranje. Možde adventisti pravilno raszumeju značaj svetkovanje subote jer ima biblijsku podlogu i je zapisano u četvrtoj zapoovesti: 8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. 11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.„ 2 Mojsijeva 20: 8-11. To je Biblijski i svi oni koji savetkuju subotu, koja je bila cdata i posvećena pre pada u greh, če da uđu u GRAD. Ne moraju biti ili pripadati advetistima jer ima puno Sabbath keepers, koji isdpovedaju svoju veru u subotu po diktatu svoje savesti i slaže se sa biblojom, a pored toga svega, Hrisatois je rekao da On je Gospodar od subote i da subota jwe načinjena čoveka radi a ne čovek subote radi, i kad je On gospodar od subote onda nema sumnje da je subota dan gospodnji a ne nedelja, dan sunca boga vala, kopji je prepšuzeo u črišćanstvo, a nema biblijskuz podršku. Imsaš Assembly of Yahweh i seventdaz church of God pa svent daz baprist i još mnoge grupe, koji su prihvatli svetkovnja subote kao biblojsku istinu a ne kaop ceremonijalnu subote, o kojima apiostol Pavle piše da su bile raspete sa Hrisom na krstu, a to su ceremonijajne i godičnje subote ,er sama reč ”SABBATH„ na zevrejski znači ODMOR, tako da cermonijalne subote, si Izraelci svetkovali i nisu radili ništa radili za to vreme dok su trajali godišnji praznici. kao Pasha, YOM KIPUR i ostali koji supokazali na Hrista pa se ispunilo u njegovoj misiji i javnoj službi. Večina, kao u žrtve su pokazale na Hrista i nema nokakave veze sa 10 7apovesti, kopji su date kao tutor da nas uputu na hrista i njegovu žrtvu kroz koju svaki koji se pokaje od namernog i vljnog kršenja božjeg zakona, dobiće oproštenje i pomirenje s Bogom. Jednom kad nekome Duh Sveti osvetgli njegovo srce, i on odbije tu istinu, uprkos bogatih dokaza iz Svetoga Pisma. njegov greh neće mu biti oprošten jer prepostavlkja da Bog će da gleda kroz prste pa će nakako pre puziti u Njegovom carstvi gde pravednost vlada, a piše: Dečice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao što je On

”Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje. 1. Jovanova 3: 4.

„I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako (sve)zapovesti Njegove držimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema.”1. Jovanova 2: 3,4.

3 Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške.„ 1. Jovanova 5: 3.

Luter i ostali reformatori su počeli dobro ali njihovi sledbenici su stagnirali saeformomacijom. Čim su stvorili od pokreta kredo ili religiozni sistem, koji ga tretiraju kao biznis, to nije viče pokret koji su reformatori počeli i bili spaljeni na lomače. Na kraj krajweva svaki se spasava individualno a ne po grupama. Zato profesore, pošto ne poznaje pobude drugih srca, nije tvoje ili moje da kažemo koji ući u carstvo nebesko.

Carstvo nebesko je kao Car koji napravi gozbu na koju je pozvao sve hrome slepe i bolesne i kad dođe car da obiđe goste, opazi jednog kopji je ušao bez svadbenoe haljine, pa naredi da ga izbaci napolje, kao što piše u Otkrivenju 22: 15. Svadbena haljina prestavlja Hristov pravedan karakter i taj pravedankaraklter se dobije Verom. ”kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.„ Rimljanima 1: 17. ”Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.„ Avakum 2:4.

Niko se na spašpava držanjem zakona, ali neće se spasiti ako ga krši, jer kršenje zakona je bezakonje i On će im reći u taj dan: ”I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.„ Matej 7: 23.
No sxcuse for sinning, by breaking Gods holy law, which the Sabbath of the forth commadment is part. No entry is provided for anyone committing any known sin.



”
hugenot1
(Profesor)
2010-05-31 09:21 PM
„>>>>>Profesore, kako ti možeš da budeš siguran da su ovi poređeni reformatori, uveli milione u carstvo nebesko? Zar si ti stajao pored Boga s desne strane da pomogneš Bogu, kao sveti petar, da odluči za svakog pojedinca koji će uči u carstvo nebesko a koji će otići u pakao? Koji ti je dao takav autoritet, koji pripada samo Isusu Hristi, da posreduješ pred Bogom kad piše Pavle Timotiju, da Imamo samo jednog posrednika između Boga i ljude. Ovoga puta si otišao predaleko sa tvojom ohološću i duhovnim slepilom. ”

Neutralni , pitas kako ? Pa tako što sam pazljivo citao crkvenu istoriju i proucavao probudjenja u Engleskoj i u SAD. Na nekim mestima su zatvori bili prazni kao rezultat probudjenja. Ali ako si ti imao dirigovanu teologiju i dirigovanu istoriju crkve, onda to ne možeš da znaš. Ali nisi ti kriv, ovi tvoji nisu bili voljni da ti mnogo pricaju o Dzonu Veselju ( John Wesley) o Dzonatanu Edvardsu ( Jonathan Edwards) o Mudiju ( Moody) i ostalim sto sam spomenuo. Ne budi lenj, pa nadji literaturu i proucavaj, i uci se.

Što se tiče toga biti adventista, Ja bih se slozio sa starim pastorom baptisticke crkve u Beogradu, Aleskandar Birvis (raspitaj se ko je on ) koji je govorio za sebe: „ Ja jesam adventista ali ne adventista sedmoga dana nego adventista svih sedam dana”

I ne spominji oholost i duhovno slepilo jer ocigledno ne znaš o cemu govoris. Ko je tu ohol nego onaj koji misli da ima monopol nad Bogom i nad biblijskom istinom ? A šta kaže Isus, Kada slepac vodi slepca, šta bude ?
A bon entendeur salut !
cobi63
(sportista)
2010-05-31 11:28 PM
Brate Hugo,
pazljivo sam procitao Kalvinovu propoved, i morma ti reći da ima dobrih misli.

Evo koje misli sam izdvojio:

Indeed the Law is not abolished (Mt 5.18; Eph 2.15; Col 1.14,17)

Dakle. Kalvin naglasava da Bozji zakon nije ukinut i to dokazuje Biblijom.
----------

I say, we must continue quietly in obedience to God.

Poziva ljude da ponizno budu poslusni Bogu.
---------------

The purpose is that we should live in holy obedience to God. How are we to do this? By receiving his simple word and by fashioning our lives according to his righteousness.

Poziva vernike da slede Bozju reč i da teze pravednosti.
------------

In fact, what was commanded about the day of rest must also apply to us as well as to them. For we must take God's law as it is and thus have an everlasting rule of righteousness. For it is certain that in the Ten Commandments God intended to give a rule that should endure forever.

Ovde Kalvin naglasava da kako je sedmicni dan odmora bio nepohodna za ljude u davnim vekovima isto tako je potreban i nama danas. On navodi da treba da prihvatimo Bozji zakon, onakav kakav jeste, kao vecno pravilo Bozje pravednosti. Zatim zavrsava ovu misao da pravila koja je Bog dao u 10 zapovesti imaju vecnu vrednost.
--------------


God sets forth himself as an example. He thinks it is not enough to command men to rest, but also shows them the way. After he had created the world and everything in it, he rested. He didn't rest because he was weary or because he had a need to rest, but rather, to direct our attention to his works so that we might rest in them and, having considered them, model ourselves after him. Will we keep the spiritual rest?

Ovde istice Bozji primer, koji je na kraju sedmice stvaranja odmorio se i nama ostavio primer da i mi tako cinimo.
-----------

It is true that the faithful should keep a Sabbath continually all their lives by giving up their own wills and works and by endeavoring to give themselves to God in full humility and submission, so that they may quietly obey him.

Vernik treba da drzi Suboti trajno i da ponizno bude poslusan Bogu.
--------------

We are being very narrow if we have only a rest for our hands and feet and go not further than that. What should we do then? We must apply this rest to a higher purpose. We must refrain from our business which hinders us from meditating on the works of God.

Ne treba samo da se fizicki odmaramo, nego i duhovno, da razmišljasmo o delima Bozjim.
-------------

Beside that, all superstitions must be banished. We see that it is the opinion of the Papacy that God is served by idleness. This is not the way we are to keep the Sabbath Day holy. But, so that it may be applied to a right and lawful purpose, we must consider, as I said before, that the Lord requires that this day be used for nothing else but for hearing his word, for offering common prayer, for confessing our faith, and for the observing of the sacraments. These are the things that they are called to do. Nevertheless, we see that all these things have been corrupted by the Papal system.

Zanimljivo je da Kalvin prelazi na praznovanje Subote ali duhovno i to prenosi na sve dane sedmice.
Prema tome Kalvin nije protiv praznovanja Subote.

Neke detalje Klvin nije dobro razumeo.
Subota nije nikakav simbol, nego uspomena na sedmicu Stvaranja,
pa i pored toga Kalvin pokusava da je protumaci kao simbol.
cobi63
(sportista)
2010-05-31 11:46 PM
hugenot1
(Profesor)
31. мај 2010. у 21.21

Neutralni , pitas kako ? Pa tako što sam pazljivo citao crkvenu istoriju i proucavao probudjenja u Engleskoj i u SAD. Na nekim mestima su zatvori bili prazni kao rezultat probudjenja. Ali ako si ti imao dirigovanu teologiju i dirigovanu istoriju crkve, onda to ne možeš da znaš. Ali nisi ti kriv, ovi tvoji nisu bili voljni da ti mnogo pricaju o Dzonu Veselju ( John Wesley) o Dzonatanu Edvardsu ( Jonathan Edwards) o Mudiju ( Moody) i ostalim sto sam spomenuo. Ne budi lenj, pa nadji literaturu i proucavaj, i uci se.

Odgovor:
Brate Hugu, ovo ti nije niakav odgovor.kad ovako izjavis time pokazujes da ne poznajes Adventiste.

Pre svega niko nikome ništa ne diruguje niti bilo ko koga ogranicava.
Naše vlastite bibliotek su pune dela svih reformatora i svih poznatih dela u svetu.

Drugo, da si makar procitao Veliku borbu, znao bi da adventisti dobro proucajavju istoriju Crkve kao sva zlaganja protestantskih bvodja.
Zato s pravom mogu da kažem da si u ovome promasio. Nismo mi Jehovni svedoci koji ne smeju proucavati ništa što ne potice od Kule strazare.
--------------

Što se tiče toga biti adventista, Ja bih se slozio sa starim pastorom baptisticke crkve u Beogradu, Aleskandar Birvis (raspitaj se ko je on ) koji je govorio za sebe: „ Ja jesam adventista ali ne adventista sedmoga dana nego adventista svih sedam dana”

Odgovor:
Da li ti je poznato da je Birvis bio profesor na Adventistickom fakultetu u Beogradu. Dobro ga poznajem.
Svaki a dventista je pozvan da bude uvek adventista ane samo sedmog dana.
------------------

I ne spominji oholost i duhovno slepilo jer ocigledno ne znaš o cemu govoris. Ko je tu ohol nego onaj koji misli da ima monopol nad Bogom i nad biblijskom istinom ? A šta kaže Isus, Kada slepac vodi slepca, šta bude ?

Odgovor:
Pa ja mislim da bude što se i desilo sa tobom.
Jesi li zadovoljan sa odgovorom?
Nemoj da se na to uvredis, samo sam se nasalio na tvoj racun.
Oholosti i duhovnog slepila na nesrecu svugde ima i svima nam je potrebno pokajanje i promena u zivotu.

Sve najbolje
kum591
(filozof)
2010-06-01 01:13 AM
Apokalipsa,zapamti jednu stvar jer kako vidim da si puno plitak,chetnici nisu klali srpske seljake,samo izdajice,muslimane,partizane i ostalu bagru.Koliko poznajes istoriju je zalosno.
apokalipsa4
(lovac na ucene)
2010-06-01 03:02 AM
Pa cuj, Kume, kao bivši četnik,bilo bi malo cudno da nisi pristrasan.
hugenot1
(Profesor)
2010-06-01 02:21 PM
Pomoz' bog brate Cobi,
Znam da proucavate Reformaciju, Kalvina , Lutera i da kazete da cilj SDA je da „kompletira Reformaciju”. Nadam se da proucavate i „ levo krilo Reformacije” to jest anabaptiste. Menno Simons (1496–1561), osnivac menonita je isto tako važna licnost u istoriji crkve.
Ali ne verujem da se interesujete za razvoj protestanske misli u SAD, i za istoriju probudjenja ( revivals) u XVII, XVIII, i XIX vekovima.
Da li su Adventisti,studenti teologije ikada čuli za „holinees movement”, za Kvekere, i za Puritance na početku kolonizacije Amerike?
Kada bih ja dao takav zadatak adventistickom studentu teologije:
„ What happened to Calvinism when it hit America? ” Šta se desilo sa kalvinizmom kada je stigao u Ameriku?„ Da li bilo koji od njih bi znao da bekne ? Ili kada bih ih pitao za Dzonatan Edvarda...
...
Ne znam da li sestra Komunikativna nas cita i dalje... Sustinksa razlika između mene i vas je to na ne pretendujem ( a to vazi i za ostale protestante) na NEPOGRESIVOST, dok vi čak i ne ostavljate mogućnost da je možda nešto ( ili sve) u vasem tumacenju pogresno.
NEPOGRESIVOST to je nešto sto PAPA kaže da ima, ali nijedan protestant
ne pretenduje na to. Jer citajuci vas, vase ucenje nije samo nešto sto je dobro za Adventiste, nego biste voleli ( i smatrate da je potrebno ) da SVI TAKO VERUJU. A posle mi govorite o mom ponosu...
...
Evo, sada sam poceo da malo bolje proucavacam istoriju Adventista i trenutno sam naisao na 1980 godinu i na ”Glacier theology„. Izgleda da je 1980 godina bila neka prekretnica ! ?
”
Glasnik
2010-06-01 03:05 PM
Ko je i kada rekao da smo nepogresivi hugenote??

Sve dok neko nešto ne pobije Biblijski, to što je recno stoji a ti bi hteo unapred da ga se odrekenmo da bismo pokazali kako smo spremni da priznamo i pogresivost.
Ako se ona javi priznaćemo je ali kad je nema ne možemo da je priznamo i odreknemo se istine radi necje volje.

Glasnik
2010-06-01 03:27 PM
A svaki koji slusa ove moje reci i izvrsuje ih, kazacu da je kao mudar covek koji sazida kucu svoju na kamenu:
I udari dazd, i dodjose vode, i dunuse vetrovi, i napadose na kucu onu, I NE PADE; jer bese utvrdjena na KMENU.
Matej 7, 24.
Sve dok kuca stoji netreba je srusiti pa praviti novu da bi pokazali drugima da smo spremni i da se srusi.

Ali kuca koja je na kamenu se teško rusi.
Tako su mnoge zajednice navikle na česta menjanja svojih ucenja jer negrade na pravi temlj KAMEN; NEGO NA PESAK.

PA MISLE DA JE NORMALNO DA I DRUGIMA TREBA CESTO DA SE RUSI KUCA.

Kada se srusi uredu, ali dok se nesrusi ne možemo sami da ju srusimo.

Svako dobro.

Glasnik
2010-06-01 04:39 PM
Da nebudemo vise mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži covecjoj putem prevare.
Nego vladajuci se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u onome koji je glava Hristos.
Efescima 4,14.15.

Istina je istina i kada budemo u njoj utvrdjeni netreba da budemo poljuljani svakim vetrom, nego istina stoji cvrsto koji god vetar da dodje.
Da neslusamo laži covecje već istinu Bozje reci.

Sve najbolje.

Kataklizma
(侍 SAMURAJ-APOKALIPSA)
2010-06-01 07:28 PM
Апокалипса,

лепо ти је реко кум, а и ја сам ти реко да си шупаљ у главу.

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ

Мученик Вукашин из Клепаца

О Вукашину, Србину из Херцеговине, мало се зна. Рођен је у херцеговачком селу Клепци крајем прошлог или почетком овог столећа. Почетком Другог светског рата усташе су га ухватиле и са осталим Србима тог краја одвеле у злогласни Јасеновац. После ужасних дана мучења, доведен је пред усташу који је требало да изврши егзекуцију и који је рекао да ће му поштедити живот ако гласно викне: „Живео поглавник Анте Павелић!” Вукашим је мирно одговорио: „Само ти, дјете, ради свој посао.” Усташа му је одрезао уво и поновио свој захтев. Вукашин је поновио свој одговор. Потом му је одсекао и друго уво и нос и унаказио лице. После зликовачких речи да ускликне поглавнику, Вукашин је смирено поновио: „Само ти, дјете, ради свој посао!” Избезумљени усташа га је убио и потом полудео.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као исповедник, унет је у Именослов српске православне цркве.
PLP
(driver)
2010-06-01 10:05 PM
POZDRAV GLASNICE I TEBI I OSTALIMA,
sportista se „ubi” da dokaze subotu za „neradni dan”,ali lepo i tebi njemu piše u jevrejima poslanici 4 glava.:„NEćE UCI U POKOJ MOJ IAKO SU DELA BILA GOTOVA OD POSTANJA SVETA”>!!!
GLASNICE OBJASNI MI KO JE bOZIJI NAROD KOJI SE OBDE POMINJE,KOJI JE Dan za Pokoj,da li i ko određen i pre POSTANJA SVETA,i zašto je Kain od necastivoga iako ga je Eva donela na svet?
Da vidimo šta kaže Biblija???
ZAHVCALAN I BLAGOSLOVO VAS SVE.
cobi63
(sportista)
2010-06-01 11:49 PM
PLP
(driver)
01. јун 2010. у 22.05
POZDRAV GLASNICE I TEBI I OSTALIMA,
sportista se „ubi” da dokaze subotu za „neradni dan”,ali lepo i tebi njemu piše u jevrejima poslanici 4 glava.:„NEćE UCI U POKOJ MOJ IAKO SU DELA BILA GOTOVA OD POSTANJA SVETA”>!!!
GLASNICE OBJASNI MI KO JE bOZIJI NAROD KOJI SE OBDE POMINJE

Odgovor:

Prvo, Bog priznaje za svoj narod one: „OVDE JE TRPLJENJE SVETIH, KOJI DRžE ZAPOPVESTI BOZJE I VERU ISUSOVU.” Otkrivenje 14,12.
Eto koga Bog priznaje i ubraja u svoj narod.
------------------
KOJI JE Dan za Pokoj,da li i ko određen i pre POSTANJA SVETA,

Odgovor:

Isus sebi poziva sve ljude: „Hodite k meni svi koji ste umorni i
natovareni i JA CU VAS ODMORITI.” Matej 11,29.

Kao sto je Bog prilikom stvaranja odredio Subotu za odmor svim ljudima, isto tako konacni odmor od greha imamo u Gospodu Isusu Hristu. Sada je vreme najbolje, sada je dan spasenja.
Glas Bozje milosti još uvek zove.
PLP
(driver)
2010-06-02 12:01 AM
POSTOVANJE SPORTISTA,
odgovor je pomalo tačan,a malo vise ovako:
Boziji je narod određen i PRE POSTANJA SVETA,a sada je zajedno sa djavolovim semenom,ali je „kosidba uveliko otpocela”(laodikejsko doba),a za Svoj Dan Bog lepo piše da još uvek niko nije usao u POKOJ NJEGOV,a to će biti upravo Boziji izabrani narod iz zadnjeg laodikejskog vremena.
Uzdravlje
apokalipsa4
(lovac na ucene)
2010-06-02 03:15 AM
Samuraj,
Četnici, ustaše, sve je to ista bagra...Nisam mnogo pogresio umesto hrvatskih koljasa, uzeo sam srpske.
Ziv mi bio, nadam se da ćeš na pecanje sa kumom.
Glasnik
2010-06-02 03:58 AM
Polako, polako ne mogu na sve da stignem ali čim mogu. Tekat u jevrejima ne pobija nikako subotu.

cobi63
(sportista)
2010-06-02 12:36 PM
hugenot1
(Profesor)
01. јун 2010. у 14.21
Pomoz' bog brate Cobi,
Znam da proucavate Reformaciju, Kalvina , Lutera i da kazete da cilj SDA je da „kompletira Reformaciju”. Nadam se da proucavate i „ levo krilo Reformacije” to jest anabaptiste. Menno Simons (1496–1561), osnivac menonita je isto tako važna licnost u istoriji crkve.
Ali ne verujem da se interesujete za razvoj protestanske misli u SAD, i za istoriju probudjenja ( revivals) u XVII, XVIII, i XIX vekovima.

Odgovor:
Hugo, otkuda ti ovakav zakljucak?
Pa ko vise proucava upravo to probidjenje od nas, jer je i nasa Crkva proizisla iz tog probudjenja. Hugo, iznanadio si me.
Ponekad pricas ono što se nikako ne može uklopiti sa stvarnoscu.
---------------------
Da li su Adventisti,studenti teologije ikada čuli za „holinees movement”, za Kvekere, i za Puritance na početku kolonizacije Amerike?

Odgovor:
Hugo, da li ti se salis sa nama ili si ozbiljan?
Predlozio bih ti da se obratis bilo kom od naših univereziteta i da potrazis nastavni plan i skripta za Crkvenu istoriju pa upoznaj se šta adventisti studioraju iz Crkvene istorije pa ne budi neznalica. O Kvekerima i Anabaptistima i deca u subotnoj skoli znaju a ne studenti Biblije.
Molim te nemoj vise da me iznenadjujes.
Nismo mi JS da uskogrudno gledamo na svet, mi sve dobro studiramo.
--------------
Ne znam da li sestra Komunikativna nas cita i dalje... Sustinksa razlika između mene i vas je to na ne pretendujem ( a to vazi i za ostale protestante) na NEPOGRESIVOST, dok vi čak i ne ostavljate mogućnost da je možda nešto ( ili sve) u vasem tumacenju pogresno.

Odgovor:
kad bismo mi tako verovali da smo mi i naše ucenje neprikosnoveno, onda ne bismo neprestano postavljali pitanja i tražili od svih vas da nam dokazete u cemu nismu u pravu. Jedini Bog je nepogresiv, pa se cudim Hugo da si to i nama pripisao.

Ako si „poceo” da proucavas istoriju Adventisticke crkve ima nade i od tebe će biti nešto dobro.

Sve najbolje
PLP
(driver)
2010-06-02 10:09 PM
POZDRAV,
je li sportista,da Miler nije bio u sprezi sa j.svedocima kada su predvidjali smakove sveta!!!
O kakvom ucenju pricas jel to ISUSOVO UCENJE,ili ono sto je i sam ISUS PROREKAO:„NE SLUSAJTE COVECIJE FILOZOFIJE.
Objasni mi kako je Petar u Apostolskim Delima 2.3 rekao da se KRSTENJE ima OBAVITI u IME ISUSA HRISTA,i PRIMICEMO DUHA SVETOGA,kao sto je i ON sam to DOZIVEO,a veliki broj crkava krstava u Ime Oca,Sina i Svetoga Duha,jer tako piše,i jer je Isus to i rekao i zapovedio Apostolima da rade po svetu,pa šta je ovde PRAVO KRSTENJE U IME TITULA ILI U IME ISUSA HRISTA.
Ajde lepo procitaj pa mi odgovori,pozdrav.”
cobi63
(sportista)
2010-06-03 12:26 PM
Objasni mi kako je Petar u Apostolskim Delima 2.3 rekao da se KRSTENJE ima OBAVITI u IME ISUSA HRISTA,i PRIMICEMO DUHA SVETOGA,kao sto je i ON sam to DOZIVEO,a veliki broj crkava krstava u Ime Oca,Sina i Svetoga Duha,jer tako piše,i jer je Isus to i rekao i zapovedio Apostolima da rade po svetu,pa šta je ovde PRAVO KRSTENJE U IME TITULA ILI U IME ISUSA HRISTA.
Ajde lepo procitaj pa mi odgovori,pozdrav.„

Odgovor:
pa eto pokusacu da ti objasnim.

Prvo, Najvisi autoritet u Crkvi, Hristos je naredio:
”Idite dakle i naucite sve narode krsteci ih u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha.„ Matej 28,19. Ovo je precizna i određena formula kako treba da se krstavaju novi vernici, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

Drugo, kad Petar kaže: ”..da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprostenje greha„,(Dela 2,38) on se obraca vernim ljudima koji su verovali u Boga Oca i Svetog Duha, ali je pitanje bilo da li će priznati Hrista za Mesjiju, Spasitelja ili ne.

Dakle, Petar nije rekao, a nemojte ih krstavati u ime Oca i Svetog Duha, nego, je samo naglasio ono sto je nedostajalo ljudima koji su ga slusali.

A pravo biblijsko krstenje jeste samo: ”U IME OCA I SINA I SVETOGA DUHA„.”
Comment Remember this topic!
Looking for Mantra Bracelets?
.