...

Osporiti Sinu Božjem pravo na vrhovnu vlast i time pobiti dokaze o Tvorčevoj mudrosti i ljubavi, to je postao cilj ovog kneza anđela. Tom cilju nameravao je da posveti sve energije svog moćnog duha koji je, iza Hristovog, bio prvi među stanovnicima neba. Ali Onaj koji želi da sva Njegova stvorenja imaju svoju slobodnu volju nije dopustio da iko bude zbunjen lukavstvom kojim je zavodnik pokušao da opravda pobunu. Pre no što je otpočela borba, trebalo je svima objasniti šta želi Onaj čija je mudrost i dobrota izvor svih njihovih radosti.

Car svemira je sazvao pre se sve vojske neba, da bi u prisustvu svih izložio pravi položaj svog Sina i pokazao Njegov odnos prema svim stvorenim bićima. Sin Božji deli Očev presto i slava večnoga, samopostojećeg, nestvorenog, Onoga koji ima život nepozajmljen okružuje i Njega. Oko prestola je bilo okupljeno ogromno, bezbrojno mnoštvo svetih anđela - „deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada”; najuzvišeniji anđeli, kao sluge i podanici, radovali su se svetlosti koja je se sa lica Božjeg izlivala na njih. Pred okupljenim stanovnicima neba Car je izjavio da niko, osim Hrista, Njegovog jedinorodnog Sina, ne može potpuno prodreti u Njegove namere, i da je samo Njemu dodeljeno da izvršuje silne savete Očeve volje. Sin Božji je izvršavao volju Očevu prilikom stvaranja svih nebeskih vojski i jedino Njemu, kao prema Bogu, pripada vernost i podanička odanost svih. Svoju božansku moć Hristos je ispoljio i prilikom stvaranja ove zemlje i njenih stanovnika. Ali u svemu tom On nije težio za vlašću niti se suprostavljao planovima Božjim uzdižući sebe, već je uzdizao Očevu slavu izvršavajući Njegove namere dobročinstva i ljubavi.

Anđeli su radosno priznali Hristovu vrhovnu vlast, poklonili se pred Njim i ukazali Mu svoju ljubav i najveće poštovanje. I Lucifer se poklonio zajedno s njima, ali se u njegovom srcu vodila, do tada nečuvena, žestoka borba. Istina, pravda i odanost borile su se protiv zavisti i ljubomore. Za izvesno vreme je izgledalo da uticaj svetih anđela deluje na njega. Dok su se pesme hvale i slave uzdizale u skladnim akordima hiljada radosnih glasova, izgledalo je kao da je zlog duha nestalo; neizreciva ljubav duboko je potresla celo njegovo biće; duša mu se, u skladu sa svetim osećanjima okupljenih, okrenula ljubavi prema Ocu i Sinu. Ali se ponovo ispunio ohološću i poneo sopstvenom slavom. Težnja za prevlašću ponovo je oživela i još više je zavideo Hristu. Visoke počasti koje su Luciferu bile ukazivane on nije cenio kao Božji dar, i one u njemu nisu probudile zahvalnost prema Stvoritelju. On se hvalisao svojom slavom i visokim položajem, i težio je da se izjednači sa Bogom. Nebeske vojske su ga volele i ukazivale mu poštovanje. Anđeli su se radovali što su mogli da izvršuju njegove naredbe, jer je on više od svih bio obdaren mudrošću i slavom. Sin Božji je ipak bio iznad njega, kao Onaj koji je u sili i vlasti bio jednak sa Ocem. On je delio sa Ocem sve i učestvovao u svim Njegovim savetovanjima, dok Luciferu nije bilo dozvoljeno da bude upućen u sve Božje namere. „Zašto Hristos treba da ima najvišu vlast?” - pitao se ovaj moćni anđeo. „Zašto se Njemu ukazuje veća počast nego Luciferu?”

Napustivši svoje mesto u neposrednoj Božjoj blizini, Lucifer je otišao među anđele da širi duh nezadovoljstva. Delovao je potajno, i za izvesno vreme je svoje prave namere krio pod izgledom strahopoštovanja prema Bogu. Počeo je da nagoveštava sumnju u pogledu zakona koji vladaju nebeskim bićima. Tvrdio je da su zakoni možda potrebni stanovnicima svetova, ali anđelima, kao višim bićima, takva ograničenja nisu potrebna jer im je (prema njegovom mišljenju) njihova mudrost dovoljan pokazatelj. Oni, navodno, nisu bića koja bi mogla da obeščaste Boga; sve njihove misli su svete; i stoga ne mogu da pogreše kao ni sam Bog. Uzdizanje Sina Božjeg da po časti bude jednak sa Ocem prikazano je kao nepravda prema Luciferu, koji je isto tako polagao pravo na počasti i obožavanje. Ako bi ovaj knez anđela zadobio svoj pravi, visoki položaj to bi - govorio je on - donelo veliku sreću svim vojskama anđela, jer bi on svim svojim podanicima dao potpunu slobodu. Međutim, ovako će izgubiti čak i onu slobodu koju su do sada uživali, jer je nad njima postavljen jedan apsolutni Gospodar i svi će kao zakleti podanici morati da poštuju Njegov autoritet. Tako su vešto i lukavo bile smišljene obmane koje je podli Lucifer brzo širio u nebeskim dvorovima.

Nije, međutim, bilo nikakve izmene što se tiče Hristovog položaja ili Njegovog autoriteta. Luciferova zavist, pogrešno predstavljanje i zahtevi da se izjednači sa Hristom nametnuli su potrebu da se izloži pravi položaj Sina Božjeg; ali to je bilo tako od samog početka. Međutim, mnogi anđeli su bili zaslepljeni sotoninim obmanama.

Koristeći se ljubavlju, odanošću i poverenjem koje su u njega imala sveta bića dok su se nalazila pod njegovim rukovodstvom, on je vešto usađivao u njihove misli svoje nezadovoljstvo koje oni nisu razaznavali. Lucifer je Božje namere prikazivao u lažnoj svetlosti - konstruišući ih i iskrivljujući tako da izazovu revolt i nezadovoljstvo. Vešto je navodio svoje slušaoce da izraze svoje osećanja; zatim bi takve izraze, gde god bi to moglo da posluži njegovom cilju, ponavljao kao dokaz da anđeli nisu potpuno saglasni sa Božjom vladavinom. Tvrdeći da je potpuno odan Bogu, uporno je isticao da menjati čitav poredak i zakone neba treba zato da bi se božanska vladavina učvrstila. Tako, dok je radio na tome da izazove protivljenje zakonu Božjem i da svoje nezadovoljstvo ulije u misli anđela koji su mu bili potčinjeni, on se prividno trudio da otkloni nezadovoljstvo i nelojalnost anđela prema nebeskom poretku. Dok je tajno podsticao neslogu i pobunu, veoma lukavo je nastojao da spolja izgleda tako kao da mu je jedini cilj da se sačuva odanost Bogu, sklad i mir.

Duh nezadovoljstva, podstican na ovakav način, izvršio je svoje zlokobno dejstvo. Dok nije izbila otvorena pobuna razdor se među anđelima širio neprimetno. Neki su sa odobravanjem gledali na Luciferove nagoveštaje usmerene protiv Božje vladavine. Iako su pre toga bili u potpunoj saglasnosti sa poretkom koji je Bog uspostavio, sada su postali nezadovoljni i nesrećni što ne mogu da proniknu u Njegove nedokučive savete; nisu bili zadovoljni Njegovom namerom da uzdigne Hrista. Takvi su bili spremni da se založe i za drugi Luciferov zahtev prema kojem je trebalo da se on u pogledu autoriteta izjednači sa Sinom Božjim. Ali oni anđeli koji su ostali odani i istinski se držali mudrosti i pravednosti božanske odluke trudili su se da ove nesrećnike ponovo osveste i usklade sa voljom Božjom. Hristos je bio Sin Božji; On je bio jedno sa Ocem pre no što su anđeli uopšte postojali. On je oduvek stajao s desne strane Ocu; Njegovo prvenstvo, toliko blagosloveno za sve koji su bili pod Njegovom blagonaklonom vlašću, nikad dotada nije bilo dovođeno u pitanje. Harmonija neba nikad nije bila narušena; čega radi sada treba da nastaje nesklad i nesloga? Samo anđeli koji su ostali odani Gospodu mogli su da sagledaju užasne posledice koje će proisteći iz razdora, i uz najusrdnije preklinjanje savetovali su nezadovoljnike da odustanu od svoje namere i da ostanu verni Bogu i odani Njegovoj vladavini.

...

...

Bog je dopustio da Sotona produži svoje delo dok nezadovoljstvo nije sazrelo do otvorene pobune. Bilo je potrebno da se njegovi planovi razviju u potpunosti da bi svi mogli uvideti kakva je njihova prava priroda i kuda oni vode. Kao pomazani heruvim, Lucifer je bio veoma istaknut. Nebeska bića su ga mnogo volela i njegov uticaj na njih bio je veoma jak. Božja vladavina obuhvata ne samo stanovnike neba nego i svih svetova koje je On stvorio; i Sotona je odlučio da, ukoliko uvuče u pobunu sve nebeske anđele, produži da povuče za sobom i stanovnike svih planeta. Vešto je prikazivao ovo pitanje iz svog ugla, koristeći se varljivim zaključcima i laskanjem da bi osigurao uspeh. Njegova moć obmanjivanja bila je veoma velika. Ogrćući se plaštem laži, sticao je preimućstva. Svaki svoj postupak obavijao je takvom tajanstvenošću da je čak i anđelima bilo teško da raspoznaju pravi karakter njegovog dela. Sve dok se nije potpuno razvilo, njegovo se nezadovoljstvo nije moglo sagledati kao pobuna i nije izgledalo tako rđavo kao što je u stvari bilo. Čak ni anđeli koji su ostali odani Bogu nisu mogli u potpunosti razaznati njegov karakter ni sagledati kuda njegovo delo vodi.

Lucifer je svoja kušanja u početku postavljao tako da je on uvek ostajao nerazotkriven. Anđele koje nije mogao pridobiti potpuno na svoju stranu optuživao je za ravnodušnost prema interesima nebeskih bića. Upravo ono delo koje je sam vršio, pripisivao je onim anđelima koji su ostali odani Gospodu. Politika mu je bila prepredeno zbunjivanje argumentima u vezi s Božjim namerama. Sve ono što je bilo sasvim obično i jednostavno on je obavijao tajanstvenošću, i veštim izopačavanjem bacao sumnju na najjasnije Jehovine iskaze. A njegov visoki položaj, tako tesno povezan sa božanskom vladavinom, davao je njegovom izlaganju još veću snagu.

Bog je mogao da se koristi samo onim sredstvima koja su u skladu sa istinom i pravdom. Sotona je, međutim, mogao da se posluži laskanjem i prevarom - što Bog nikad nije mogao da učini. Pokušao je da falsifikuje Božju reč i da lažno prikazuje Njegov plan vladavine; tvrdio je da je Bog nepravedan što je i anđelima nametnuo zakon, i da, zahtevajući potčinjenost i pokoravanje svojih stvorenja, On u stvari samo nastoji da uzdigne Sebe. Stoga je postalo neophodno da se pred stanovnicima neba i svih svetova razjasni da je Božja vladavina pravedna i Njegov zakon savršen. Sotona je stvarao utisak da se on zalaže za dobro cele vasione. Pravi karakter ovog nasilnika koji je bespravno hteo da pretme vlast, i njegov stvarni cilj, morao je svima postati jasan. Njemu se moralo dati vreme da se svojim zlim delima sam razotkrije.

Odgovornost za neslogu koju je on lično svojim postupcima izazvao na nebu, Sotona je pripisivao Božjoj vladavini. Tvrdio je da su sva zla samo posledica božanskog upravljanja, i da je njegov cilj da popravi Jehovine uredbe. Zato je Bog dopustio da on ispolji pravu prirodu svojih zahteva i da na delu pokaže predložene promene u božanskom zakonu. Njegovo sopstveno delo moralo je da ga osudi. Sotona je od samog početka tvrdio da on nije pobunjenik. Cela vasiona mora videti obmanjivača u njegovoj pravoj boji, razotkrivenog.

U svojoj beskrajnoj mudrosti Bog nije uništio Sotonu čak ni onda kad ga je zbacio sa neba. Pošto je Bogu ugodna i prihvatljiva samo služba iz ljubavi, odanost Njegovih stvorenja mora se zasnivati na nepokolebljivom ubeđenju u Njegovu pravičnost i dobronamernost. Stanovnici neba i ostalih svetova, nespremni da shvate prirodu i posledice greha, ne bi u to vreme mogli da uoče Božju pravednost u slučaju da je odmah uništio Sotonu. Da je Sotona bio odmah zbrisan, mnogi bi služili Bogu više iz straha nego iz ljubavi. Uticaj obmanjivača ne bi bio uništen niti bi duh pobune bio potpuno iskorenjen. Za dobro čitave vasione kroz beskrajna vremena, bilo je potrebno da on potpunije razvije svoja načela, kako bi se optužbe protiv Božje vladavine mogle sagledati u svojoj pravoj svetlosti i kako bi pravda i Božja milost kao i nepromenljivost Njegovog zakona zauvek ostale van svake sumnje.

Sotonina pobuna treba čitavoj vasioni da posluži kao pouka za sva vremena - da bude večito svedočanstvo o prirodi greha i o njegovim strašnim posledicama. Ishod Sotonine vladavine, posledice koje je to imalo i na ljude i na anđele, trebalo je da pokažu kakvi se plodovi moraju očekivati kad se odbaci Božji autoritet. Trebalo je da se pokaže da od postojanja Božje vladavine zavisi blagostanje svih bića koja je On stvorio. Tako je istorija ove strašne pobune imala svim svetim bićima da posluži kao večita zaštita, sprečavajući ih da ne budu navedeni na ovakav prestup, i čuvajući ih od greha i kazne koju on donosi.

Onaj što vlada na nebesima Jedini vidi kraj još u samom početku - Jedini kome su tajne prošlosti i budućnosti jednako poznate; i Jedini koji, s one strane bola, tame i propasti prouzrokovane grehom, vidi ostvarenje svojih namera ljubavi i blagoslova. Iako je „oblak i mrak oko Njega - blagost i pravda” su „podnožje prestolu Njegovu” (Psalam 97,2). I to će stanovnici vasione - i verni i neverni - shvatiti jednog dana. „Delo je ove stene savršeno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit” (5. Mojsijeva 32,4).

Zamolio bih sve diskutante da raspravu o „grešnosti ljudske prirode” nastave u drugoj temi.

(takva nova tema u već postojećoj, nepotrebno će odvući razgovor u drugom smeru).

Ova tema se bavi problemom:

Zašto je bilo DOPUŠTENO da se greh pojavi?

KOSMIČKI KONFLIKT (serbian subtitle)
http://vimeo.com/11318711

Cosmic Conflict: Origin of Evil (english subtitle)
http://vimeo.com/6396514

29. poglavlje
POREKLO ZLA

Mnogim ljudima je poreklo zla i uzrok njegovog postojanja razlog velike zbunjenosti. Oni vide greh sa njegovim strašnim posledicama bola i pustošenja i pitaju se kako sve ovo može da postoji pod vladavinom Onoga koji je neizmeran u svojoj mudrosti, sili i ljubavi. To je tajna koju oni ne mogu da shvate. U svojoj neizvesnosti i sumnji oni su slepi za tako jasne i za spasenje važne istine koje su nam otkrivene u Božjoj Reči. Ima ljudi koji se trude da doznaju u pogledu postojanja greha ono što Bog nije nikada otkrio, i zato ne mogu da nađu rešenje za svoje teškoće. A oni koji su skloni sumnji i kritikovanju uzimaju to kao opravdanje za odbacivanje Svetoga pisma. Drugi, opet, ne mogu da nađu rešenje ovog velikog problema jer su predanja i pogrešna tumačenja potamnjela biblijsku nauku o Božjem karakteru, o pripodi njegove vladavine i o načelima njegovog postupanja sa grehom.

Nemoguće je dati takvo obešnjenje o poreklu greha kojim bi se moglo opravdati njegovo postojanje. Ali o poreklu i konačnoj sudbini greha možemo ipak toliko razumeti da nam bude jasna pravda i Božja dobrota u svem njegovom postupanju sa zlom. Sveto Pismo jasno uči da Bog ni u kom pogledu nije odgovoran za pojavu greha, i nikakvo samovoljno uskraćivanje božanske milosti niti ikakva nesavršenost u božanskom vladanju nisu dali povoda stvaranju pobune. Greh je uljez za čije se postojanje ne može navesti razlog. On je tajanstven, neobjašnjiv i opravdavati ga značilo bi braniti ga. Kada bi se za nj moglo naći opravdanje ili razlog njegovog postojanja, onda bi on prestao biti greh. Naše jedino tumačenje greha je ono koje je dato u Božjoj Reči: greh je »prestup zakona«; on je utelovljenje načela koje je u surotnosti sa velikim zakonom ljubavi na kome se zasniva božanska vladavina.

Pre nego što se pojavilo zlo, u celom svemiru je vladao mir i radost. Sve je bilo u porpunoj saglasnosti sa Stvoriteljevom voljom. Ljubav prema Bogu bila je iznad svega, a ljubav jednog prema drugome neprostrana. Hrist, Reč i jedinorodni Božji Sin, bio je jedno sa večnim Ocem – jedno po prirodi, karakteru i namerama – jedino biće u celom svemiru koje je moglo da zna sve Božje planove i odluke. Otac je preko Hrista stvorio sva nebeska bića. »Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili poglavarstva ili gospodstva, ili vlasti.« ***Kološanima 1, 16. I Hristu, kao i Ocu, ukazivalo je celo nebo odanost.
Pošto je zakon ljubavi temelj Božje vladavine, blaženstvo svih stvorenih bića zavisilo je od njihove potpune saglasnosti sa njegovim načelima pravde. Bog očekuje od svih svojih stvorenja službu ljubavi, poštovanje koje se temelji na pravom razumevanju Božjeg karaktera. On ne voli iznuđenu vernost, zato daje svim bićima slobodnu volju da bi mu dragovoljno služili.

Ali bio je jedan koji je odlučio da zloupotrebi slobodu. Greh se pojavio u onome koji je, pored Hrista, bio najviše poštovan od Boga i koji je među nebeskim stanovnicima bio najviši po moći i časti. Pre svog pada Lucifer je bio herubim zaklanjač, svet i čist. »Ovako veli Gospod Gospod: ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep… Ti si bio herubim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božjoj, hodaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.« ***Jezekilj 28, 12. 15.

Lucifer je mogao sačuvati Božju naklonost, mogao je biti voljen i poštovan od sve nebeske vojske, a sve svoje plemenite sposobnosti mogao je upotrebiti na blagoslov i na proslavljanje svoga Stvoritelja. Ali, prorok veli: »Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari svoju svetlošću svojom.« ***Jezekilj 28, 17. Lucifer je dozvolio da se postepeno razvija njegova sklonost za uzvišenjem samoga sebe. Bog ga je ukorio: »Što izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim.« ***Jezekilj 28, 6. »A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sest ću na gori zbornoj, na strani severnoj; izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.« ***Isaija 14, 13. 14. Umesto da se trudio da iznad svega uzdigne Boga u mislima i srcima Božjih stvorenja, Lucifer je težio da njihovu službu i poštovanje pridobije za sebe. I pošto je poželeo čast koju je neizmerni Otac dao svome Dinu, ovaj knez anđela težio je za vlašću na koju je imao pravo samo Hrist.

Celo se nebo radovalo što odsjajuje Stvoriteljevu slavu i objavljuje njegovu pravdu. I dok je Bog na ovaj način bio poštovan, svuda su vladali mir i radost. Ali jedan ton nesklada poremetio je nebesku harmoniju. Uzdizanje samoga sebe i služba sebi, što je u suprotnosti sa Stvoriteljevim planom, probudio je mračna predosećanja kod anđela kojima je proslavljanje Boga bila najviša dužnost. Nebeski savet je raspravljao sa Luciferom. Božji Sin mu je ukazao na veličinu, dobrotu i pravednost Stvoriteljevu i na svetu i nepromenljivu prirodu njegovog zakona. Sam Bog je utvrdio red na nebu, a Lucifer bi odstupanjem od njega prezreo svoga Stvoritelja i sam sebe survao u propast. Ali opomena, učinjena jedino iz neizmerne ljubavi i milosrđa, izazvala je još više duh protivljenja. Lucifer je dopustio da njime zavlada zavist prema Hristu, i postajao je sve uporniji.

...

...

U svom postupanju sa grehom, Bog se mogao poslužiti samo pravdom i istinom. Sotona je upotrebljavao ono što Bog nije mogao upotrebiti – laskanje i prevaru. Pokušavao je da iskrivi Božju reč, a plan Božje vladavine pogrešno je predstavljao anđelima, tvrdeći da Bog nije pravedan, jer stanovnicima neba postavlja zakone i propise, i hoće da uzvisi samoga sebe tražeći od njih pokornost i poslušnost. Zato se pred stanovnicima neba, kao i pred svim svetovima, moralo dokazati da je Božja vladavina pravedna i njegov zakon savršen. Sotona je nastojao da pokaže kao da on sâm želi da unapredi blagostanje svemira. Pošto je trebalo da svi razumeju pravi karakter ovoga buntovnika i njegov pravi cilj, sotoni je moralo biti dato vreme da se potpuno otkrije kroz svoja bezbožna dela.

Sotona je neslogu koju je izazvao svojim ličnim ponašanjem na nebu pripisivao Božjem zakonu i njegovoj vladavini. Tvrdio je da je njegov cilj da usavrši Božje uredbe. Zato je bilo potrebno da ima priliku da pokaže prirodu svojih zahteva i praktični plod svojih predloženih promena u božanskom zakonu. Sama njegova dela trebalo je da ga osude. Sotona je od početka tvrdio da on nije buntovnik. Zato je ceo svemir trebalo da vidi da je varalica raskrinkan.

Čak kada je odlučeno da sotona ne može više ostati na nebu, neizmerna Božja mudrost nije sotonu uništila. Pošto Bogu može biti ugodna samo služba iz ljubavi, vernost njegovih stvorenja mora se temeljiti na osvedočenju o njegovoj pravičnosti i dobroti. Stanovnici neba i drugih svetova, pošto nisu bili pripremljeni da razumeju prirodu i posledice greha, ne bi mogli razumeti pravdu i Božje milosrđe ako bi sotona odmah bio uništen. Da je odmah bio uništen, oni bi služili Bogu više iz straha nego iz ljubavi. Uticaj varalice ne bi bio sasvim uništen, niti bi duh pobune bio sasvim iskorenjen. Moralo se dopustiti da zlo sazri. Za dobro celog svemira kroz sva vremena bilo je potrebno da sotona potpunije razvije svoja načela, da bi sva stvorenja mogla videti u pravoj svetlosti njegove optužbe protiv božanske vladavine, i da pravda, Božja milost i nepromenljivost Božjeg zakona ne bi više nikada bili dovedeni u sumnju.

Sotonina pobuna trebalo je da bude pouka celom svemiru kroz sva buduća vremena i večno svedočanstvo o prirodi i strašnim posledicama greha. Sotonina načela i njihov uticaj na ljude i anđele trebalo je da pokaže kakvi su plodovi uklanjanja božanskog autoriteta i da posvedoči da je sa postojanjem božanske vladavine i njegovog zakona povezano blagostanje svih bića koja je On stvorio. Tako je istorija ove strašne pobune trebalo da bude stalna zaštita svim svetim bićima; da ih sačuva od pogrešnog shvatanja o tome šta znači prestup i da ih zaštiti od greha i njegove kazne.

Sve do samog svršetka pobune na nebu, veliki nasilnik se stalno opravdavao. Kada je objavljeno da sa svim svojim pristalicama mora da bude izagnan iz stanova blaženstva, vođa zavere je drsko pokazao svoj prezir prema Stvoriteljevom zakonu. Stalno je ponavljao da anđelima nije potreban nikakav nadzor, nego treba da budu slobodni, da čine svoju vlastitu volju koja će ih uvek ispravno voditi. Kritikovao je božanske zakone kao neko ograničenje njihove slobode, i izjavio je da je njegova namera da ukine zakon da bi nebeska vojska, oslobođena ovog jarma, mogla da dospe do uzvišenog i slavnijeg života.

Jednodušno su sotona i njegove čete svalile svu odgovornost za svoju pobunu na Hrista tvrdeći da se nikad ne bi pobunili da nisu bili ukoreni. Pošto su bili uporni i prkosni u svome neverstvu i uzaludno pokušavali da obore Božju vladavinu, predstavljajući se bogohulno kao nevine žrtve nasilničke vlasti, buntovnik i sve njegove pristalice bili su napokon prognani sa neba.

Isti duh koji je otpočeo bunu na nebu još uvek podsrekava bunu na zemlji. Sotona je nastavio da se kod ljudi služi istim sredstvima kao i kod anđela. Njegov duh vlada sada i u deci nepokornosti. Kao on, tako i oni pokušavaju da obore ograde Božjeg zakona i obećavaju ljudima slobodu prestupanjem njegovih propisa. Karanje greha izaziva još uvek duh mržnje i otpora. Kada Božje opomene utiču na savest ljudi, sotona ih nagoni da se opravdavaju i da za svoj grešni život traže odobravanje drugih. Mesto da svoje zablude napuste, izazivaju neraspoloženje prema onome koji ih kara, kao da je on jedini uzrok njihovih teškoća. Od dana pravednog Abela pa sve do našega vremena, ovaj se duh sizao protiv onih koji su se usudili da kore greh.

Kao što se sotona na nebu poslužio lažnim predstavljanjem Božjeg karaktera, prikazujući Boga strogim i nasilnikom, tako je i na zemlji zaveo ljude na greh. A kada je u tome uspeo, tvrdio je da su Božja nepravedna ograničenja dovela do čovekovog pada, kao što su bila razlog i njegovoj pobuni.
Ali Večni je sam objavio svoj karakter: »Gospod, Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom; koji čuva milost hiljadama; prašta bezakonja i nepravde i grehe; koji ne pravda krivoga.« (***2. Mojsijeva 34, 6. 7.)

Isteravši sotonu s neba, Bog je pokazao svoju pravdu i potvrdio čast svoga prestola. Ali kada je čovek sagrešio, naveden prevarama svog otpalog duha, Bog je svoju ljubav pokazao time što je dao da njegov jedinorodni Sin umre za pali ljudski rod. U pomirenju se otkrio Božji karakter. Krst je moćan dokaz celom svemiru da Luciferov put prestupa ni na koji način ne može da se pripiše Božjoj vladavini.

...

ONLINE

29. poglavlje
POREKLO ZLA

http://www.drugihristovdolazak.com/index.php?option=com_content&task=view&id=105&Itemid=112

Molim te brate Mocca77 da li bi mogao da se uzdržiš?

Da li mogu da dobijem tvoju reč?

Brate mocca77,

Iako je forum namenjen za diskusije, isto tako ima i edukativnu svrhu. Svi mi učimo i Bog je zainteresovan da ljudima pruži informacije o poreklu zla i zašto je dopustio da se zlo pojavi, i da se razvija.

Svi smo mi uključeni u ovaj ozbiljan problem i svima nam je potrebno da razumemo pozadinu da bi znali kako da se izbavimo od zla.

Zašto se zlo pojavilo? Dokle će da traje? Da li će da se razvija i dalje? Kako će kulminirati? Da li će i kako će Bog reagovati u budućnosti?

To su sve pitanja koja postavljamo sebi kada razmišljamo o poreklu zla. I to su dobre teme za razmišljanje i razgovor.

Ali, kako će oni koje interesuje ova tema moći da razgovaraju o poreklu zla, ako su diskutanti od samog starta skrenuli da vode raspravu, da li je, i u kojoj meri je čovek nasledio grešnu prirodu.

Zar nije bolje da otvorite novu temu, ako želite da razgovarate o tome? Ja te molim da me razumeš.

Bilo bi mi drago kada bi mogao da se uzdržiš od rasprave o urođenoj grešnosti, na ovoj temi, ništa više.

To te molim kao brata.

Tyr
-Зло је нешто што је JHVH створио, паралелно са добрим

Sve hrišćanske crkve na osnovu Svetog pisma, uče da je Bog stvorio savršen svet, a da se greh začeo u stvorenju koje je zloupotrebilo svoju slobodnu volju.

To veruje i islam a takođe i Jevreji (odakle potiče Božje oktrivenje o poreklu greha).

Niko, od svih onih koji veruju u JEDNOGA Boga - Stvoritelja neba i zemlje, osim Vas (i Vaših istomišljenika), ne prebacuje odgovornost za greh na Stvoritelja.

...

...

Borba protiv Stvoritelja jeste uzaludna, pa ipak mnogi se svim svojim bićem bore protiv Njega i Njegovog zakona. Pošto ne mogu direktno da naude Stvoritelju, svu svoju mržnju su usmerili protiv Njegovih stvorenja - ljudi, jer na taj način posredno mogu da povrede Boga.

Glavni cilj im je odvući što više ljudi od spasenja. Iz tog razloga su pokrenute horde Sotonskih sledbenika, pokretači laži i mržnje, ubistava i ratova, nehumanih sistema i zakona; neznaboštva, paganstva i bezbrojnih lažnih religija; ateizma i evolucije ... i svih mogućih mrskih stvari što se čini na ovoj lepoj plavoj planeti.

A posebna meta im je Božji narod koji iznosi Biblijsku istinu (nepomešanu sa lažima) koja ljudima raskrinkava ovog arhi-varalicu i koja podučava ljude kako i pod kojim uslovima mogu da dobiju večni život.

Pitamo se zašto mnogi staju na Sotoninu stranu (otvoreno, drsko i bez imalo stida)?

Razlozi su opšte poznati ... razne zemaljske privilegije, lakši život, uživanja, bogatstvo … moć i vlast. Sve to u zamenu za svoju dušu, obećava Sotona ljudima.

Sve ljude koji otvoreno izaberu stranu zla (Sotonska crkva, tajna društva itd), pali anđeli uveravaju da će imati njihovu pomoć, ali po koju cenu, zapitajte se?

Evo šta nam otkriva čovek kojeg su pali anđeli pripremali da bude sveštenik u Sotonskoj crkvi:

A Trip Into The Supernatural
http://video.google.com/videoplay?docid=7071384717786904996

Put U Svet Natprirodnog
http://www.svetlostistine.org/Knjige/PutUSvetNatprirodnogMorno/PutUSvetNatprirodnog.pdf

Moj put u svijet natprirodnih sila
http://pavlescg.bc-cetinje.com/baza/Put_u_svijet_natprirodnih_sila.doc

...

...

Postojanje sveg zla koje danas postoji, jeste UZROKOVANO pojavom greha. Pojava greha je unela elemenat degradacije i haosa i u živu i u neživu tvar. Na celoj planeti su promenjeni uslovi. Ali, ne samo na našoj planeti.

Planete Sunčevog sistema prate harmonične zakone Stvoritelja (poznate kao Ticius-Bode-ov zakon i Keplerovi zakoni). Na osnovu tih nebeskih zakona, između Marsa i Jupitera možemo videti da se nalazi pojas planetoida (asteroida), tačno na mestu gde bi trebala da postoji planeta.

Postojanje meteora (koje pominjete), kometa kao i pojas asteroida, po svemu sudeći vode poreklo od te nekadašnje planete.

Evo šta o tome piše astronom mr. Radomir Grujić u knjizi „Vasiona i Biblija”:

„Kao što se vidi u navedenom redu Ticius-Bodeovog zakona, i u njemu postoji odstupanje od harmoničnog reda između planete Marsa i Jupitera, sa vrednošću od 2.8 kao i u Keplerovom zakonu kao što smo pokazali. Na ovom rastojanju od Sunca tada nije postojala nijedna poznata planeta. Međutim, ovaj podatak je, takođe, ukazivao na moguće postojanje nepoznate planete. Zaključak je bivao još pouzdaniji, kada je ubrzo posle pronalska ovog zakona, i njegove primene pronađena nova planeta iza Saturna, Uran, čije je srednje rastojanje od Sunca odgovaralo sledećem članu napred navedenog reda iza Saturna: 19.18 (u redu je 19.6), kao i u Keplerovom zakonu. Tako je, radi rešenja pitanja nepoznate planete između Marsa i Jupitera, dogovoreno i organizovano u okviru međunarodne saradnje, traganje za planetom. Napori nisu ostali bez uspeha. Pronađeno je, najpre jedno manje nebesko telo, na rastojanju od Sunca na približno jednakom rastojanju nepoznate planete između Marsa i Jupitera, u gore navedenom Ticius-Bodeovom i Keplerovom zakonu. To telo nazvano je Ceres. U daljem traganju nađena su još tri nebeska tela sličnih dimenzija i rastojanja kao kod Ceresa, kojima su data imena: Pallas, Junon i Vesta. Srednje rastojanje ova četiri nebeska tela od Sunca iznosi 2.7, a obilaženje oko Sunca 4.38 godina, dakle, podaci koji odgovaraju za nepoznatu planetu prema navedenim zakonima. Daljim traganjem pronađen je veliki broj ovakvih i manjih nebeskih tela u zoni putanja ovih nebeskih tela, čiji se broj penje na preko dve hiljade, a nazvana su zajedničkim imenom planetoidi ili asteroidi. Iako nije pronađena planeta sa dimenzijama, koje se mogu uporediti sa poznatim planetama, ipak pronađeni plenetoidi upotpunjuju prazninu koja je postojala po Keplerovom i Ticius-Bodeovom zakonu. Pitanje, kako su nastala ova mala nebeska tela umesto kojih bi po veličini trebalo da bude jedna od poznatih planeta, ostalo je otvoreno pitanje, i do danas nije rešeno. Ovo pitanje teško je razjasniti i sa pozicija biblijskih izveštaja. Jedino s čime možemo povezati nastanak ovih planetoida, uz pomoć biblijskih izveštaja, je pojava rata na Nebu između božanstva i Božjeg protivnika sotone (Otkrivenje 12,7-9). Moguće je da je u tom ratu stradala jedna od planeta iz Sunčevog sistema, od koje su nastali planetoidi. Blizina položaja putanja ovih platenoida prema Zemljinoj putanji ukazuje na to, jer se one nalaze na putanji odmah iza Marsove, koja je najbliža Zemlji u pravcu udaljavanja od Zemlje. Natprirodni događaji rata na Nebu, o kome Biblija govori, mogli su da razdrobe tu planetu.
 
Navedeni rezultati o podacima rastojanja planeta od Sunca i vremena obilaženja oko Sunca, prema Keplerovom i Ticius-Bodeovom zakonu, pokazuju da se planete nisu našle na svojim položajima slučajnim događajima, nego su tu, biblijskim izrazom rečeno ”postavljene„, voljom, namerom i planom Stvoritelja.”

http://www.svetlostistine.org/Clanci/IPostaviIhBogGrujic/Sadrzaj.htm

...

...

I konačno, evo kratak komentar na iznesene primere g. Tyr-a:

1. A da li ste se zapitali da možda Stvoritelj hoće da kaže svojim stvorenjima da su prevršili svaku meru?

Rev 8:8 I drugi anđeo zatrubi; i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more; i trećina mora posta krv.
Rev 8:9 I umre trećina stvorenja koje živi u moru, i trećina lađi propade.
Rev 8:10 I treći anđeo zatrubi, i pade s neba velika zvezda, koja goraše kao sveća, i pade na trećinu reka i na izvore vodene.
Rev 8:11 I ime zvezdi beše Pelen; i trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu gorke.

(inače ove katastrofe su poslednje opomene za ostatak sveta ... čitajte u Otkrivenju (Apokalipsi))

2. Netačno! Greh jeste zlo, jer greh prouzrokuje zlo.

(pročitajte dole objašnjenje o moralnom zakonu)

3. Ne mora biti. Izvršenje smrtne kazne nije greh ako su pruženi dokazi da je neko zaslužio smrt. Božja zapovest zabranjuje uzimanje pravde u svoje ruke. Ali, ako se iznesu validni dokazi, pred sud i porotu, da je neko npr. masovni ubica, onda Bog ne smatra krivim one koji izvrše ubistvo nad tim čovekom. Oni koji ubiju takvoga, spasavaju mnoge buduće nevine žrtve. Ovakvi građanski zakoni su dobro objašnjeni u Tori.

Tyr
-Дакле, зло и грех су два различита појма.

Greh i zlo jestu dva različita pojma (nisam nikad tvrdio suprotno), ali kao što sam rekao rasprava o toj razlici nije ovde tema.

Dragi diskutanti,

Hteo bih da pokušam da ispravim, što se ispraviti može.

Nekad u životu ne stižemo da reagujemo na vreme i tada se dešava da „Laž obiđe pola svijeta prije nego što istina dobije priliku da navuče hlače na sebe.”

A ponekad ni naše reči ne mogu da se isprave, jer kada se jednom izgovore, ostavljaju svoj uticaj.

Zato je bitno i da reagujemo na vreme i da ne grešimo u rečima. Za to nam je potrebno više od ljudske mudrosti, više od ljudske snage ... za to nam je potreban Bog!

...

...

Da li Biblija spominje izraze „greh” i „zlo”? Naravno. Hajmo da pogledamo u kojem kontekstu se nalaze ti izrazi i šta znače.

Već na samom početku Biblije Stvoritelj izveštava čoveka da ima mogućnost da upozna zlo (ima slobodu), ali ga kao svaki dobar roditelj savetuje da to ne radi, jer će ga takav izbor voditi ka neizbežnim posledicama - smrti (samouništenju).

Evo tog kratkog izveštaja:

Green literal
Gen 2:7 And Jehovah God formed the man out of dust from the ground, and blew into his nostrils the breath of life; and man became a living soul.
Gen 2:8 And Jehovah God planted a garden in Eden to the east; and He put the man whom He had formed there.
Gen 2:9 And out of the ground Jehovah God made to spring up every tree that is pleasant to the sight, and good for food. The Tree of Life was also in the middle of the garden; also the Tree of the Knowledge of Good and Evil.
...
Gen 2:15 And Jehovah God took the man and put him into the Garden of Eden, to work it and to keep it.
Gen 2:16 And Jehovah God commanded the man, saying, Eating you may eat of every tree in the garden;
Gen 2:17 but of the Tree of the Knowledge of Good and Evil you may not eat, for in the day that you eat of it, dying you shall die.

Daničić
Gen 2:7 A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
Gen 2:8 I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori.
Gen 2:9 I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.
...
Gen 2:15 I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva.
Gen 2:16 I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;
Gen 2:17 Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.

Vidimo da čovek nije znao šta je zlo kada je stvoren. Mogao je da upozna zlo SAMO svojim slobodnim izborom.

Zašto bi onda Stvoritelj bio odgovoran za ovaj izbor čoveka? Zar čovek nije mogao da ostane poslušan Bogu? Šta ga je nateralo da bude neposlušan? Ništa.

Čovek nije znao šta je zlo, oko sebe je imao idealne uslove za razvoj i večni napredak ... imao je idealno boravište (današnji milijarderi bi mu zavideli ... najbolji dizajner na svetu je kreirao parterno okruženje, imao je reku koja je izvirala na tom mestu, imao je plemenite materijale za buduću gradnju ... i nije bilo ničega što bi ga moglo povrediti. Nije bilo nikakvog razloga niti potrebe da učini da izabere smrt i da upozna zlo u svom životu.

Zašto bi jedno inteligentno biće uradilo tako nešto? Očigledno je da nije bilo razloga.

Šta konačno zaključujemo iz ovog kratkog izveštaja iz Svetog pisma?

Zaključujemo da zlo nije postojalo kada je Bog (JHVH) STVORIO nebo (ceo svemir) i zemlju:

Gen 1:31 Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, DOBRO BEŠE VEOMA. I bi veče i bi jutro, dan šesti.

Gen 2:1 Tako se DOVRŠI NEBO i zemlja i sva vojska njihova.
Gen 2:2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
Gen 2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
Gen 2:4 TO JE POSTANJE NEBA i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog STVORI zemlju i nebo,

Iz Biblijskog izveštaja vidimo da je sve stvoreno savršeno.

Nije bilo zla.

...

...

Zlo svoje postojanje duguje izboru stvorenja.
Zlo se kulminira destrukcijom.
Zlo ima svoj rok trajanja.

Konačno, zlo će nestati zauvek (kada Stvoritelj potpuno ukloni grešnike iz svemira):

Rev 20:12 I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.
...
Rev 20:15 I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.
…
Rev 21:8 A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.
…
Rev 21:4 I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i SMRTI NEĆE BITI VIŠE, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.
...
Rev 22:1 I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božijeg i Jagnjetovog.
Rev 22:2 Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i LIŠĆE OD DRVETA BEŠE ZA ISCELJIVANJE NARODIMA.
Rev 22:3 I više neće biti nikakvog prokletstva; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga.

Poslednji stih kaže da neće biti prokletstva, ali ako se slučajno desi nesreća (nesrećni slučaj) postoji lek i rešenje.

Dakle, da zaključimo.

- Zlo nije postojalo kada je Bog stvorio nebo (svemir) i zemlju.
- Zlo je posledica izbora stvorenja - posledica greha (kršenja Božjeg zakona)

Zlo treba uvek posmatrati iz moralne perspektive.

Zlo bez kršenja Božje volje nije zlo, već se pravilno zove: nesreća, nezgoda, udes, nepogoda ...
Zlo jeste posledica kršenja Božje volje!

(posledice greha mogu biti mnogobrojne i one se pravilno nazivaju zlom)

Na novoj (obnovljenoj) planeti, neće biti prokletstva greha (drugim rečima neće biti zla).

ПАД ЧОВЕКА


Свети анђели су често посећивали Едемски врт и поучавали Адама и Еву њиховим свакодневним дужностима, а обавестили су их и о сотониној побуни и његовом паду и пружили им поуке поводом тога. Опоменули су их да се чувају сотоне и да се при вршењу својих свакодневних дужности не одвајају једно од другог, јер би се иначе могли изложити опасности да дођу у додир са тим палим непријатељем. Анђели су им исто тако наложили да се строго придржавају тога што им је Бог рекао, јер се њихова сигурност налази само у савршеној послушности. Тада пали непријатељ неће имати никакве власти над њима.

Своје дело сотона је отпочео наводећи Еву на непослушност. Она је прво погрешила што се одвојила од свог супруга, затим што се приближила забрањеном дрвету и најзад што је слушала кушачев глас, па се чак усудила и да посумња у она што је Бог рекао: „У који дан окусиш с њега, умрећеш”. Помисливши да Господ можда не намерава да баш тако и поступи као што је казао, усудила се да окуша ту срећу, пружила је руку, узабрала плод и почела да једе. Плод је био привлачан за око и врло укусан. Тада се у њој појавило још и подозрење због тога што им је Бог ускратио оно што је, наводно, било само за њихово добро; понудила је плод и своме супругу, доводећи тако и њега у искушење. Испричала је Адаму све што јој је змија рекла, изражавајући чуђење што она има моћ говора.

На Адамовом лицу запазила сам одраз дубоке туге. Изгледао је веома уплашен и запрепашћен. Видело се да се бори сам са собом. Он је схватио да је то сигурно био онај непријатељ од кога се, према упозорењу и опомени анђела, требало толико чувати; био је свестан да његова жена мора умрети и да се заувек морају растати. Његова љубав према Еви била је тако јака да је у крајњем очајању одлучио да с њом заједно дели њену судбину. Узео је плод и нагло га појео. Тада је сотона ликовао. Он се побунио на небу и тамо је нашао присталице који су га волели и следили у побуни. Пао је у грех и повукао за собом и друге у пад и иропаст. А сада је навео и жену да посумња у Бога и да доводи у питање Његову мудрост покушавајући да продре у Његове у свему премудро постављене планове. Сотона је знао да Ева неће сама пасти. Услед своје љубави према Еви, и Адам је преступио Божју заповест и пао заједно с њом.

Вест о човековом паду пронела се небом и свака харфа је занемела. Анђели су од бола поскидали своје круне. Цело небо се потресло и узнемирило. Одржан је савет на коме је одлучено шта се мора учинити са кривцима. Анђели су страховали да Адам и Ева не посегну за плодом са дрвета живота, окусе га и постану бесмртни грешници. Али је Бог рекао да ће преступнике изагнати из врта. Анђелима је одмах наређено да чувају прилазе дрвету живота. Сотонин план је био: навести Адама и Еву на непослушност према Богу да изгубе Његову милост, а затим да једу плод са дрвета живота, како би могли вечно живети у греху и непослушности, а тиме би и грех постао бесмртан. Али су свети анђели послати да их истерају из врта, спречавајући им на тај начин сваки приступ дрвету живота. Сваки од тих моћних анђела имао је у руци нешто што је личило на сјајни мач. Сотона је ликовао. Својим падом унесрећио је и друге. Он је био искључен из неба, а Адам и Ева из раја.