O Hristu su rekli:
„Jer vam ne pokazasmo sile i dolaska Gospoda nasega Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim”, izjavio je apostol Petar, „nego smo sami videli slavu Njegovu.” (2. Petrova 1,16)

Zan Zak Ruso je rekao jednom kriticaru: „Mislite li da je Jevandjelje izmišljeno za zabavu; moj prijatelju, ovako se nešto ne izmišlja.”

„Sto bi ispočetka”, piše apostol Jovan, „sto videsmo ocima svojim, sto razmotrismo i ruke naše opipase, o reci zivota: i zivot se javi, i videsmo, i svedocimo, i javljamo vam zivot vecni, koji bese u Ocu i javi se nama. Sto videsmo i cusmo, to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom.” (1. Jovanova 1,1-3) Ovo je toliko snažna i ubedljiva izjava. U ovom kratkom tekstu; tri puta je spomenuto „Sto videsmo”.

I pored ovako jasnih izjava ocevidaca, pojavili su se kriticari, koji su pokusali da dokazu da Isus Hristos nije ni postojao, da nije Mesija, cudotvorac, ni Drugo Lice Bozanstva. Abraham Linkoln je rekao: „Sto je nečija velicina veca to sve vise neprijatelja ima - Bog je najvesi i zato ima najviše neprijatelja.” Kad razmišljamo o licnosti Isusa Hricsta, izgleda da je Linkoln bio u pravu.

Zato, ćemo se sada pozabaviti istorijskim dokazima o licnosti i delima Isusa Hrista. Jevreji i Rimljani bili su neprijatelji Isusu Hristu i zato su svedocanstva njihovih istoricara veoma važna.

Jevrejski istoricari:
Jevrejski istoricar iz prvoga veka posle Hrista Josif Flavije napisao je ovakvu izjavu: „U to vreme, (za vlade sudije Pilata Judejom), živeo je Isus, mudar covek, ukoliko može da se nazove covekom, jer je kao ucitelj naroda cinio cudna dela, koja su sa radoscu primana. On privuce k sebi mnoge Judejce, kao i mnoge Grke. I on bese Mesija - Hristos. Iako ga je Pilat po optuzbi naših narodnih prvaka podvrgnuo smrti na krstu, ostali su mu verni oni koji su Ga bili zavoleli od početka. Tada im se On treci dan javi kao ponovo ziv, kao sto su ovo proroci Bozji bili predskazali, kao i mnogo cudnih stvari vezanih za Njega. I do danasnjeg dana postoji opstina hrišćana, koji se tako zovu po Njegovom imenu.” (Antiquitates Judaicae, lib. XVIII, p. 3)

Kada ne bismo imali nijednog drugog istorijskog dokaza o licnosti Isusa Hrista, ovaj bi bio potpuno dovoljan, jer su u njemu mnogoborojni dokazi.

Flavije upectljivo svedoci da je Isus živeo, i zbog Njegovih velikih dela usteze se da Ga nazove covekom. Dokazuje da je Isus cinio cuda i da su Ga sledili Jevreji i Grci. Priznaje Ga za Mesiju sto je vrlo smelo i napredno za Jevrejina u ono vreme). Svedoci da Ga je Pilat osudio na smrt na krstu, da je treco dan vaskrsao i da se javio ziv, onako kako su to proroci prorekli.

U Jevrejskom zborniku Talmudu piše: „U navecerju praznika Pashe Isus Nazarecanin bio je razapet... Pošto ništa nije bilo receno u ime njegovog opravdanja, u navecerju praznika Pashe bio je razapet.” Ovo se potpuno slaze sa biblijskim izvestajom: „I rece im: vrlo sam zeleo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam.” (Luka 22,15) Zato sto je bila Pasha, Pilat je po obicaju ponudio narodu da im pusti Hrista ili Varavu (Matej 27,15)

Svedocanstvo starih jesejskih spisa. U Aleksandriji pronadjeno je pismo koje je staresina Jeseja iz Jerusalima poslao Jesejima u Aleksandriji u kome piše: „Mir vam ,mila braco! Vi ste čuli za istoriju i o dogadjajima koji su se zbili u Jerusalimu i uopste u judejskoj zemlji. Ako mislite, da je to brat od naše svestenicke opstine, o kome njegovi prijatelji pricaju među Jevrejima i Rimljanima - da je ucio, cinio cuda i postradao u Jerusalimu, znajte da ne verujete u sve ovo.On se zove Isus Hristos i rođen je u Nazaretu... I kad su krstovi bili pobijeni u zemlju, trebalo je da se kazna nad Isusom izvrsi... U strasnim mukama u popodnevnoj zegi, koja je toga dana posebno bila velika, pravednik je visio na krstu... Isus, međutim, izmucen tiho je uzdisao i svoj pogled upravljao nebu... Ali je ta jadikovanja zaglusio topot mnogih konja, jer je prvosvestenik Kajafa, jasuci na konju, dosao na mesto raspeca sa velikom svitom, da bi ismejavao raspetog Sina Bozjega... Predvece zemlja se strasno zatrese. Rimski kapetan uplasio se i poceo da se moli svojim bogovima, verujuci da je Isus zaista ljubimac bogova.” (Licnost Isusa Hrista I , str. 33,34)

Ovaj dokumenat svedoci o istorijskom dogadjaju koji se zbio u Jerusalimu: da je Isus rođen u Nazaretu, da nije pripadao jevrejskom svestenstvu i da je u popodnevnoj zegi umro na krstu. Tada se desio zemljotres i da Ga je rimski kapetan priznao kao ljubimca bogova.
Uporedimo ovaj izvestaj sa Jevandjeljem po Mateju 27,31-34. I videcemo koliko se on slaze sa biblijskim izvestajima.

Ovo su izjave jevrejskih istoricara i pisaca koji nisu bili Hristove pristalice. Zato su njihove izjave važne u pruzanju dokaza u prilog Hristovoj licnosti i Njegovog mesta u istoriji.

Svedocansvo rimskih istoricara
Kornelije Tacit (55-117. posle Hrsta) piše: „Da bi ugusio negodovnja, Neron je poceo da osuđuje i kaznjava one, koje je narod mrzeo zbog njihovih gnusnih dela i nazivao hrišćanima. Ovo svoje ime oni su dobili po Hristu, koji je za vreme Tiberija preko prokuratora Pontijskog Pilata bio osuđen na smrt, ali ovo sujevjerje koje je u svoje vreme bilo uguseno, ponovo je izbilo sada već, ne samo u Judeji, gde se prvobitno bilo pojavilo, nego i u samom Rimu, gde se sa svih strana stice i velica ono sto je uzasno ili sramno.” (Isto, str. 36)

Istorija potvrdjuje da je Tiberije vladao od 14-37. godine posle Hrista, dakle za vreme Hiristovog stradanja. „Jovan Krstitelj i Isus Hristos poceli su i zavrsili svoju sluzbu za vreme Tiberija i Pilata.” (8.BC, p. 1095)

U Cecareji je pronadjen kamen iz onoga doba na kome je uklesano ime Pontijskog Pilata.

Svetonije Trankvil (70-140. posle Hrist) izjavio je da je Klaudije „izagnao Judeje iz Rima koji podigose veliku bunu zbog buntovnika Hrista.” (Isto, str. 37) I apostol Pavle spominje ovaj slučaj: „Jer bese zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz grada.”(Dela 18,2) Iako Svetonije pogrdno govori o Isusu Hristu, on ipak svedoci da je Hristos živeo na zemlji i da je i posle Njegovog raspeca i vaskrsenja imao svoje pristalice, koji su propovedali o Njemu.

Poznati rimski pisac Plinije Mladji (62-114. posle Hrist) u svom poznatom pismu caru Trajanu piše: „Tvrdili su, takođe (tuzioci), da je vrhunac njihove krivice (hreiscana)ili zablude bila u tome, sto su imali obicaj da se odredjenog dana pre zore skupe, da pevaju u cast Hrista kao Boga i zakletvom se međusobno obavezuju ne samo da neće ciniti zlo, nego ni kradje, ni preljube, da neće izneveriti datu reč, utajiti ono sto im je ostavljeno na cuvanje... Meni ovo pitanje izgleda kao da zasluzuje da ti (car Trajan), o njemu razmisli{, u prvome redu zbog velikog broja ljudi koji se nalaze u opasnosti. Jer veliki broj ljudi svih godina, uzrasta i svih staleza, oba pola, takođe dovodi se i biće i dalje dovodjen u opasnost. Ovo praznoverje nije obuhvatilo samo gradove, već i sela i svako naselje kao zaraza.” (Pisma, str. 365.366: SKZ. Beograd, 1982) Plinije u isto vreme naziva hrišćanstvo opasnom zabludom, ali istice da su hrišćani u moralnom smislu izuzetno dobri ljudi.

Rimski filozof Cels, neposredno i cinicki obraca se Isusu Hristu: „Kada te je krstio Jovan na Jordanu, tvrdio si da je nad tobom poletela nekakva ptica i da si čuo glas s neba, koji te je objavljivao za Sina Bozjeg... Kakav Bog, kakav Sin Bozji, čim ga otac nije mogao spasti kazne, a sam on nije bio u stanju da je izbegne. Ne!” - tvrdi Cels - „tvoje rođenje, tvoja dela, tvoj zivot pokazuju - da si covek.” (Licnost Isusa Hrista I, str. 44)

Cels nije bio ni svestan da je ovom izjavom potvrdio izvestaj iz Jevandjelja u kome piše: „Tada dodje Isus iz Galileje na Jordan da se krsti... i krstivsi se Isus izadje odmah iz vode; i gle otvorise mu se nebesa, i vide Duha Bozjega gde silazi kao golub i dodje na njega. I gle, glas s neba koji govori: ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.” (Matej 3,13.16.17) Iako se Cels podsmeva Hristu, on čak i svojim ismejavanjem, potvrdjuje istinitost navoda koji postoje u Jevandjelju.

Da spomenemo samo jednog našeg savremenika koji takođe nije hrišćanin. To je poznati matematicar i atomski fizicar Albert Ajnstajn koji je ovako rekao: „Niko ne može da cita Jevandjelja, a da ne stekne ubeđenje da se u njima govori o zivoj stvarnosti. Puls Isusove licnosti kuca u svakoj reci. Kako je sasvim drugaciji utisak koji sticemo iz prica o legendarnim starim herojima, naprimer o Tezeju... Ne možemo a da ne priznamo cinjenicu da je Isus živeo i da su reci Njegove cudno divne. Čak iako su izvesni ljudi ranije i rekli nešto slično, to se ipak niko od njih nije izrazio tako bozanski kao On.” (Isto, str. 62) Ovaj Jevrejin i naucnik, zaista je dao lepo svedocanstvo o Hristu i o Jevandjelju.

Mozete li navesti još neke od svedoka Isusa Hrista?