kada se spomne Bog među ljudima nastaje haos, zato, zatosto je covek slab i ne podnosi dobro istinu.

Pošto Biblija i vernici nude odgovre na pitanja na koja medicina ne ume (ili ne ume svaki put) da odgovori - predlazem se pojedinci lece u crkvama - od strane svestenih lica.

„Uprkos neizbežnosti nepravde, Bog je, Svojim vernim sledbenicima, obećao da neće biti iskušani više nego što mogu podneti (1. Korinćanima 10,13). ”



- Mnogi vernici definitivno napustaju, ostavljaju Boga upravo zato so su nepravedna i surava iskusenja prekoracila granicu podnosenja. Pitajte takve ljude, bivše vernike dobrih ideala, da li su iskusani vise nego sto mogu podneti, pa ćeš videti šta će ti reci. Mnogim nevernicima ne pada napamet da veruju Boga upravo zbog zla, a mnogi ljudi izvrsavaju i samoubistvo, možda te samoubice mogu još vise da se iskusaju, ne?

Ovde se ne radi o pokajanju nego se radi o bezrazloznom zlu koje bezpotrebno pogadja nevine.

„Ali hvala Bogu, enche sve to biti još zadugo.”

Naravno da neće ali dobro ćeš se namuciti do pakla a oda uzivancija kroz „veke i vekova”;) Nekako me podsecate na likove jednog od najrealnijih crtanih filmova „happy tree friends” pogledaj ako možeš ima ih na youtoube;) Oni nikako da shvate da sve na Zemlji i u svemiru polako tezi ka zlu, optereceni su mišlju da žive u raju i da raj postoji;)

Nije pitanje šta Bog misli da je dobro, nego je veliko pitanje da li je Bog dobar.

Pogledaj recimo Jevreje, oni su srećni, njihov lobi je najjači u svetu, najbogatiji ljudi su upravo Jevreji. Oni su smislili hrišćanstvo, demokratiju, kapitalizam, komunizam, banke, masone iluminate i sl.

Znaju oni dobro onaj prirodni odnos gospodara i robova, pa zašto onda da iz njih ne izadje jedna lepa religija puna dobrih i laznih ideala o dobrom Bogu koja će robove drzati ne samo pokornim već i srećnim i zadovoljnim, da bi se lakse vladalo... Inače interesantno je da izvorna jevrejska religija veruje ili zna da Bog nije ni dobar ni zao, a da je Sotona njegov sluga. A mi se pitamo zašto su onda napravili neku drugu religiju o dobrom Bogu, gde će se kasnije hrišćani koji razmišljaju zapitati a šta taj dobar Bog smatra da je dobro i šta smatra da je zlo, pa će se onda hrišćani koji razmišljaju pitati a zašto taj dobar Bog sve krije od nas da nam vise ništa nije jasno i to sve neprestalno nas kaznjavajuci bez obzira sto smo se već i pokajali i tako do kraja zivota. Kaznjava i ove koji se nisu pokajali, kaznjava i zle a neki put ne kaznjava zle, a dobre uglavnom uvek kaznjava, nema ama bas nikakvih pravila.

I možda bas zbog toga, kao sto i Balamory rece, možda stvarno Bog nema veze sa dobrim ni sa zlim, nego je nekako odvojen od toga.

A ako Bog nije samo dobar sto je ako sagledamo razumski i emotivno ocito (barem meni), onda se On nikako ne može voleti istinski i dubinski to jest potpuno.

Okej zakljucili smo da je Bog dobar u oba slučaja. I kada DAJE djavolu vlast i moc za destrukciju i ako NAREđUJE djavolu kao svom sluzi da unistava.

Samo ne znam u kom slučaju bi rekli da je Bog zao?

možda je to sve za našu izgradnju...tako i Jova.

Pobunjenik, kao da se tvoje mišljenja bazira na osnovu kontriranja onoga šta ja kažem.

Ovo gore sto si izlozio je tipican protestantki odgovor na zadati problem. Ako uzmemo da ti kojim slučajem ipak odes odes u raj a vecina ljudi oko tebe da se muce vecnim mukama u paklu, pa da li će to tebi biti raj? Zaobilazenjem tog problema nećemo opravdati to totalno zlo i nepravdu?

Dakle ako uzmmemo Bibliju u obzir ne smemo bezati od tog problema na način na koji ti radis. Možemo uspesno zaobici taj problem samo u slučaju ako nam Biblija nije merilo.

-To bi bilo jako lepo da je potpuno. Vama adventistima se ne uklapa u ucenje vase sekte ono sto piše u Bibliji, a moram priznati ne uklapa se ni meni. Ali bez obzira mislim da nije fer svesno ili nesvesno koristiti igru recu u pokusaju sinhronizacije onog sto piše u Bibliji i nekog našeg licnog shvatanja:

●ОТК 20:10 И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, гдје је звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва вијек вијека.

-Kako može neko biti mucen dan i noc va vijek vijeka ako je mrtav ? Ocito je da po Bibliji nakon smrti, to jest nakon ovog našeg zemaljskog zivota postoji neki drugaciji zivot koji je ili u paklu, ili u raju.

●ОТК 20:15 И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено
Ovaj stih govori da će pored demona i ljudi biti u paklu.

●ОТК 19:20 И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг звијерин и који се поклањају икони њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором

-Ako je jezero ognjeno sinonim za pakao, to jest ako se ognjeno jezero nalazi u paklu u duhovnom smislu kako onda mrtvaci mogu uci živi u pako ? I zašto pisac istice ono « živi » ?

●ОТК 14:10 И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

●ОТК 14:11 И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина

-Kako neko može biti mucen ako je mrtav ? I kako neko neće imati mira dan noc ako je mrtav? Valjda ako je neko mrtav, ne oseca ništa pa ni nemir!

-I Jov takođe govori o « stanovima bezboznika » posebno u 18 glavi gdse kaže da cenjjihovi stanovi biti u sumporu i tu se vidi da će oni biti svesni.

-Isus takođe na vise mesta pominje plac i skrgut zuba u paklu, pominje se vecna tama i odsustvo svetlosti, pominje se vecni nemir…

●МАТ 8:12 А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. МАТ 13:42 И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба
●МАТ 13:50 И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.
●МАТ 13:51 Рече им Исус: разумјесте ли ово? Рекоше му: да, Господе
●МАТ 22:13 Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

-Evo ovde se pominju i licemeri, mada i za njih je prestroga kazna :

●МАТ 24:51 И расјећи ће га напола, и даће им плату као лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
●МАТ 25:30 И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

●2ПЕ 2:17 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек

●ЛУК 13:28 Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.

-Kako može neko videti u cartsvu Bozijem Avraama i Isaka ako je taj nesvestan ? Nemoj mi reći da će se bezboznici muciti samo jedno kratko vreme, kada lepo piše vavijek vijeka dan i noć.

●ЛУК 16:25 А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.
●ЛУК 16:26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

-Zbog čega postoji granica između ovih u raju i ovih u paklu ako ovi u paklu nisu svesni ničega ?

ISTINA O DUŠI I ZAGROBNOM ŽIVOTU

Ono što je važno znati o zagrobnom životu, o čijem postojanju Sveto Pismo daje nedvosmisleno svedočanstvo, jeste kada će početi i kako će izgledati? O tome, u savremenom Hrišćanstvu, postoje različita mišljenja, koja se mogu podeliti na dva osnovna verovanja: po jednom, postoji bestelesno biće - takozvana „duša”, koja se već prilikom umiranja odvaja od tela da bi nastavila zaseban život u raju ili „paklu”, u zavisnosti od toga da li je osoba koju je „duša” napustila živela pobožnim ili grešnim životom, dok zastupnici drugog verovanja tvrde da se u večan život ulazi vaskrsenjem pravednika prilikom Hristovog Drugog dolaska (1. Solunjanima 4,16.17; Otkrivenje 20,4-6), nakon čega, u posebnom vaskrsenju (Otkrivenje 20,5.12), ustaju nepokajani grešnici iz svih vremena - da prime sud po svojim delima (2. Korinćanima 5,10), i potom dožive drugu - večnu smrt (Otkrivenje 20,12-14).

Izraz duša u Svetom Pismu ima nekoliko značenja tako da u pojedinim slučajevima označava osobu, kao u izveštaju o stvaranju čoveka, gde je napisano da „posta čovek duša živa” (1. Mojsijeva 2,7), dok se u nekim tekstovima primenjuje i na životinje, što pokazuje da se koristi i u značenju samog života, odnosno životne sile koja nas čini živim bićima: „Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. Sve što imaše dušu živu u nosu…” (1. Mojsijeva 7,21.22) Ovo je važno znati da bi se ispravno shvatilo učenje Svetog Pisma o zagrobnom životu a naredni tekstovi otkrivaju šta ono zaista govori o ovom predmetu: „Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš.” „Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.” (Propovednik 9,10.5) „Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh… sve ide na jedno mesto…” (Propovednik 3,19-22)

Novozavetni Spisi takođe svedoče o tome: „Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.” „Jer David ne izađe na Nebesa…” (Dela 2,29.34) „I ovi svi dobivši svedočanstvo verom ne primiše obećanja; jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.” (Jevrejima 11,39.40)

U skladu sa navedenim tekstovima o stanju mrtvih, Sveto Pismo nas uči da „koja duša zgreši, ona će poginuti” (Jezekilj 18,4), kao što je rekao Gospod: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo a duše ne mogu ubiti; nego se bojte Onoga Koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.” (Matej 10,28)

O vremenu kada će pravednici ući u večan život, Sam Gospod Isus je dao sledeća svedočanstva: „…Ovo je volja Oca Koji Me posla: da od onoga što Mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.” (Jovan 6,39) „Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca Svojega s anđelima Svojim, i tada će se vratiti svakome po delima njegovim.” (Matej 16,27)

Hristovi apostoli, Pavle i Jovan, takođe govore o vremenu kada će pravednici, nakon prve, istražne faze Božjeg Suda, primiti nagradu za svoja dela poslušnosti a ujedno otkrivaju i način na koji će se to dogoditi: „Jer će Sam Gospod sa zapovešću, s glasom aranđelovim i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće…” (1. Solunjanima 4,16) „Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njim druga smrt nema oblasti…” (Otkrivenje 20,6)

Ove nedvosmislene izjave našeg Spasitelja i Njegovih prvih učenika i apostola negiraju postojanje bestelesne duše, koja, navodno, već prilikom umiranja odlazi u raj ili pakao, jer je jasno da će pravednici u večan život ući tek poslednjeg dana - prilikom Hristovog Drugog dolaska, kada će u telu biti vraćeni u život, ali tada večan. Istu nauku o ovom predmetu, iznosi nam i Stari Zavet: „Ali znam da je Živ moj Iskupitelj, i na posledak da će stati nad prahom. I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga. Ja isti videću Ga…” (O Jovu 19,25.26)

Nakon vaskrsenja, pravednici se zajedno sa živim svetima uzdižu „u oblake na susret Gospodu na nebo” (1. Solunjanima 4,16.17), gde započinju hiljadugodišnje carovanje sa Hristom, za vreme kojeg traje druga faza Božjeg Suda, u kojoj i sami imaju učešće:

„Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga sveta?” (1. Korinćanima 6,3)

„…i videh prestole… i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za Reč Božju… oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina.” „I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se Knjiga otvori koja je Knjiga života; i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima svojima.” „…I ovo je druga smrt.” (Otkrivenje 20,4.5.12.14)

Navedeni tekstovi pokazuju da će oni koji se nađu dostojnim, prilikom Hristovog Drugog dolaska, u telu vaskrsnuti u večan život. Zatim se odvija druga - takođe istražna faza Božjeg Suda, ali sada za one čija imena nisu zapisana u Knjizi života, nakon čega ustaju u „vaskrsenje Suda” (Jovan 5,28.29) da bi ispaštali toliko koliko su grešili i zatim doživeli i drugu - večnu smrt, „jer je plata za greh smrt” (Rimljanima 6,23), nikako večan život u nekakvom „paklu”. Bog je Pravedan.

Ono što je takođe vredno pomena, jeste da je, tokom ovozemaljske službe, Isus vaskrsavao pojedine pravednike, tako da bi se sa pravom moglo postaviti pitanje zašto ih je vratio da se ponovo suočavaju sa iskušenjima i patnjama ako su, po verovanju nekih Hrišćana, već otišli u raj? Dakle, ono što Sveto Pismo govori o zagrobnom životu je vrlo jasno kada se u obzir uzmu svi tekstovi koji su neophodni da bi učenje o ovom predmetu bilo ispravno i celovito.

Za kraj sledi još jedna izjava našeg Spasitelja: „Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam: Idem da vam pripravim mesto, i kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k Sebi da i vi budete gde Sam Ja.” (Jovan 14,2.3) Neka Mu je večna slava i hvala za skoro ispunjenje ovog divnog obećanja!