Uloga uma i moć saznanja
Cartensius
(pisac)07. mart 2010. u 19.19Izdvojio sam ovaj mali deo iz rukopisa očekujući uključenje cenjenih Učesnika u kritičkom sagledavanju iznešenih stavova.
Unapred hvala!

»Um je beskonačna potencija saznanja.«
(Šeling)

Smatra se da je ljudsko mišljenje jedno, ali da takođe postoje i osećanja, intuicija i predstave koji su u vezi sa njim, ali se razlikuju od mišljenja kao oblika. Svaku misao naša svest stavlja na svoju moralnu vagu, a onda razum odlučuje o daljem transferu. Da bi ovaj proces mogao da bude pravilno obavljen, potrebni su odgovarajući uslovi. Pre svega potrebno je da se sve ovo odvija bez ikakve prisile, dakle potpuno slobodno i bez bilo kakvih uticaja osećanja. Često se dešava da savest kao moralna vaga nije u stanju da izvaga neki slučaj i da svoj sud. Tada u mislima dolazi do rasprave, misli se među sobom »sude«, kako to kaže apostol Pavle. Može se reći da je to u stvari jedan sistem u kome se emocije pretaču u predstave i pojmove. Nauka je mnogo uznapredovala i na ovom polju, a sigurno će u skoroj budućnosti i mnoge druge tajne otkriti.
Filozofija smatra da postoji spoljašnji i unutrašnji svet svesti. Prvobitnu svest o ovoj sadržini zovemo iskustvom i neophodno je njeno slaganje sa stvarnošću. Na taj način utvrđuje se istinitost jedne filozofije. Religija ima neke stavove koji su utvrđeni, a filozofija polazi od pretpostavke da se »obrazovanjem visoko uzdiglo...« Za trenutak ćemo svoje misli zaustaviti na predmetima: Sloboda, Duh i Bog. Pošto ne pripadaju iskustvu, Sloboda, Bog i Duh se ne mogu čulno iskusiti, ali se nalaze u svesti. Jedan od starih filozofskih stavova koji se pripisuje Aristotelu glasi: »Nihil est in intellectu, quod non fuerit in sensu«, dakle, »Ništa nije u mišljenju, što prethodno nije bilo u iskustvu«. Izvodi se zaključak da je duh uzrok sveta, »da je pravno, moralno, versko osećanje iskustvo takve sadržine, koja ima svoj koren i svoje sedište samo u mišljenju«. (Hegel, Dijalektika str. 14)
Glavno stanovište kritičke filozofije u saznanju Boga, Bića, stvari... je da treba ispitati moć saznanja. Ali, da bi se ta moć mogla ispitati potrebno je pronaći instrument (alat). Ukoliko taj instrument nije dovoljan, ceo trud bi bio uzaludan. Mnogi su bili oduševljeni ovim mišljenjem, sve dok se nije pojavilo drugo koje smatra da prethodno važi, ali ne za sve instrumente, jer se oni mogu preispitati i bez upotrebe u poslu za koji su predviđeni. Tako se,... »ispitivanje saznanja može vršiti samo saznavanjem«, a to je ono što smo već pomenuli – kriterijum saznanja istine je samo Istina. Instrument ili alat za ovo istraživanje je »SAZNAVATI« i samo saznavati. Ali -»hteti saznati pre nego se saznaje, isto je tako apsurdno kao i mudra predostrožnost onog skolastičara, koji je hteo da nauči da pliva, pre nego što se u vodi okušao«. (Hegel, Dijalektika, str. 16)
Tako bi ova polemika mogla da ide u nedogled, jer da bi neko naučio da pliva, on mora najpre da nauči teoriju na suvom. Da bi teškoće i problemi na putu do prvobitne istine bile izbegnute, Rajnhold je predložio da prilikom oblikovanja nekog stava treba početi od hipotetičnog i problematičnog načina. Zato i postoji shvatanje da dijalektika sačinjava samu prirodu mišljenja, da mišljenje mora doći do negacije samog sebe, dakle stupiti u protivurečnost, a to sačinjava ono što je glavno u logici. Kada se mišljenje sreće sa tim problemom (tj. razum) ono traži izlaz iz takve situacije i zbog toga se misli sude među sobom i umiruju.
U jednom primeru koji postoji u Platonovom delu primećuje se opasnost od pada u tzv. mizologiju, mržnju prema razumu ili nauci, što se dešava u tzv. teoriji neposrednoga znanja kao isključivog oblika svesti o istini. Tako se javlja potreba za polaznom tačkom koja je u ovom slučaju iskustvo, neposredna i misaona svest. Mišljenje se zatim uzdiže iznad prirodne, čulne i misaone svesti, nalazeći u sebi ideju opšte suštine sveta fenomena koji donosi svoje zadovoljenje. Ova ideja (Apsolut, Bog) može biti manje ili više apstraktna.
Posrednost i neposrednost odnosa u svesti, iako poseduju i svoje različitosti u nerazdvojivoj su vezi, jer saznanje o Bogu ili o bilo čemu drugom natčulnom sadrži uzdizanje nad čulnim osetom ili intuicijom, u saznanju koje nazivamo posredovanje (u originalu Vermittlung). Čak se i saznanje o Bogu, koje je manje nezavisno od empirijskog saznanja, postavlja kao bitno samom ovom negacijom i uzdizajem. To je, u stvari, suština filozofije da svojim slobodnim i istinitim mišljenjem stvori sistem koji kao celina okuplja oko sebe i drži te elemente tj, okuplja sve krugove u jedan zatvoreni krug. Ovo je osvrt na neke stavove iz Hegelove dijalektike koji kao zaključak sve pripisuje Apsolutnom Duhu.
Postavlja se pitanje zašto religija, koja daje zadovoljstvo i sreću i koja se uzdigla do određene razvijene naučne svesti, živi u mislima i srcima miliona ljudi koji su joj odani i čak spremni da učine velike žrtve? To je, u stvari, proizvod onog čistog, istinitog i slobodnog mišljenja koje se u svojoj opštosti manifestuje kao ideja ili kao nešto apsolutno, zahvaljujući Apsolutnom Duhu koji je deo celokupnog razumnog bića. Mnogo puta je istaknuto da su prirodne nauke pozitivne, iako su njihove odredbe ograničene, jer su ograničena i osnova saznanja: bilo u umovanju, osećanju, verovanju, tuđem autoritetu ili u opštem autoritetu unutrašnje ili spoljašnje intuicije.
Za razliku od empirijskog saznanja, saznanje koje stičemo putem intuicije je ono koje duhovno spoznajemo i gledamo. Gete je to ovako formulisao, to je »otkrivenje koje se razvija iz čovekove duše«.
To znači...
Pozdrav svima, Cartensius..+2 / -5 -3 milosmaliPoruka negativno ocenjena. Sakrij

milosmali
(filmaker)07. mart 2010. u 19.43Cartensius,zašto bi to tebe uopste interesovalo,tebi je sve objašnjeno u bibliji i čega se ti svakako držiš.Šta bi jedan bogomoljac mogao da zna o potencijalu ljudske maste kada mu religija ne dozvoljava da misli za sebe.Organizovana religija ima samo jedan cilj,da drzi mase pod chizmom koristeci se svim mogućim metodama i zastrasivanjima.Ljudi sa velikim kapacitetom uma su većinom slobodni ljudi bez okova religije i vere u fantaziju i zato su uspesni u tome.

Nastavljamo diskusiju, izvolte Milosemali! Uvazavam i tvoje primedbe.