Forums : Religija

 Comment
Агора
Jocko4
(observer)
2010-03-08 03:00 PM
Да ли сте имали прилику да видите филм „Агора” и какви су ваши утисци ?
bertold
(politolog)
2010-03-08 03:13 PM
Nikad čuo za AGORA...
Gledao sam jedan sličnog imena..Indiski, ASORA..
Ali to sigurno nije taj, o kome govoris..
limarker
2010-03-08 03:25 PM
Andora? Avatar? Atlantis?
milos_avakum
(CSI)
2010-03-08 03:49 PM
oc Joco to je noviji film ja mislim 2009god.snimljen pa može se reci dobar avanturisticki film,drama istorija romansa...ima svasta.
Rimljani u Egiptu vidjeno ocima filozofa profesora i ateiste Hypatija of Alexandria.
milos_avakum
(CSI)
2010-03-08 05:13 PM
Uuuh ja napisa kao da se radi o muskarcu Hypatija je bila žena.

milos_avakum
(CSI)
2010-03-08 05:38 PM
Ajde dok se Joca javi da malo pokusam pretpostaviti zašto je orvorio ovu temu ili dali mu je to bila namera.

Prvo film je izuzetan ali je holivudski napravljen da gledaoca vise priblizi misticizmu i trileru iako se niukom slučaju ne radi o tom zanru.

Hypatija koji je izmasakrirana (u filmu od strane hrišćana)i izgorela u Aleksandriskoj biblioteki(po meni najveci zločin 4-og.veka)istorija belezi da su biblioteku spalili muslimani.Aleksandar Veliki je gradio a neki su palili.
Dali je Hypatija zaista bila ateist ili samo filozof paganskog bozanstva?
Explorator
(komentator)
2010-03-08 05:39 PM
El se tu radi o nekoj novoj religiji? Ako je, koja je na broju i koji im je bog?
Jocko4
(observer)
2010-03-08 10:31 PM
-2.
!?
Jocko4
(observer)
2010-03-09 12:55 AM
Најпре морам да кажем да сам изненађен нечијим брзим оцењивањем - до сада сам добио 2 минуса само због постављеног питања. Не знам да ли то треба да протумачим као сигнал да је тема неподобна ?

Милоше,
хвала на коментарима, али ми није јасно зашто би тај филм могао да се сврста у трилер и како нас приближава мистицизму ?
Ја сам у њему видео романсирани приказ једног историјски значајног времена, са пуно симболике, периода у коме је кулминирао сукоб цивилизација у медитеранском региону.
Jocko4
(observer)
2010-03-09 12:02 PM
Да ли има још неко од присутних да је видео овај филм ?
milos_avakum
(CSI)
2010-03-09 12:56 PM
Da u pravu si ja sam u prvom posto objasnio da je to avanturisticki film drama istorija i romansa ali spanski raziser koji je napravio ovaj film ipak se vodio holivudskom skolom filma a mogo je puno vise reći da se drzao recimo tako upravo mediteranske,evropske skole filma.Pa tu vidim neku malu primesu misticizma iako su vesto izbegnute scene brutalnosti sto je u svakom slučaju dobro.

Neki stari spisi beleze da je Hypatija bila ubijena i spaljena u njenoj biblioteci a reziser nam pokazuje kako je prvo bila ugusena od strane njenog roba koji je bio zaljubljen u Hypatiju(humana odluka da bi izbegla mucenje)pa tek onda kamenovana i spaljena što se nije videlo na filmu pa je i to dobro.

Sam film kako sam ga ja vidio a i upravo to se proteze kroz celi film je jedan krug(narodni receno zacarani krug) iz koga se teško izlazi sukob koji i dan danas traje ali i ljubav.Portret jednog umnog i pametnog naroda ali i njegov primitivizam gde se ateizak,paganstvo i religija ispreplicu i do danasnjih dana ne birajuci srestva da se i ne odustajuci od svoih ideja pa makar to ponekad platili i zivotom tvrdoglavo branili svoj stav iako ima bolji rešenja kompromisa i međusobne tolerancije kojoj nas Hrist uci da je LJubav jedino rešenje ali narod pa i uceni radije su izabraki Sizofov kamen i Pandorovu kutiju.
Jocko4
(observer)
2010-03-09 11:16 PM
Стицајем околности, изгледа да смо само Милош и ја видели „Агору”.
Ако се неко не слаже са његовим, или мојим коментарима, или је спреман за дискусију, слободно нека изнесе своје мишљење о том филму. Овако, ударање неких минуса нема смисла.

Милоше,
Мој утисак је да је режисер успео да избегне да скроз-наскроз копира холивудски прилаз и унео је елементе европске школе филма.
Хипатијин трагичан крај (у разним документима) није потпуно јасан: по некима је спаљена у храму, по другима најпре исечена на комаде на улици, па спаљена, ...

Она није била паган, него највероватније филозоф-рационалиста, или у верском смислу, атеиста. У тим бурним данима, у времену насталих верских поларизација, атеисти су (као неверници) „преко колена” трпани у исту групу са паганима, одн. многобошцима.
Већ тада се код Хришћана формирао геоцентрични став, а њена осматрања, прорачуни и закључци су претходили ставу до којих је Европа дошла тек после Ренесансе (Ђордано Бруно, Галилео Галилеј, Коперник, Кеплер, Њутн).

Збивања у Александрији, тада провинцији Римског Царства, у време непосредно после Константинове објаве о прихватању Хришћанства, представљају превирања, која резултују дефинитивним сукобом Хришћана и многобожаца, конкретно следбеника Хоруса, Сераписа, Изиде (Иѕис).

У Египту је (у прва 3 века Н.Е.), пре прихватања Хришћанства још трајала религија старог Египта, премда се број Хришћана повећавао. Њихов положај је био географски све тежи што се више ишло према самом Риму, док су на рубним деловима Империје били мање угрожени - сакупљали су се тајно, а оглашавали се и на јавним местима.

Ово сам навео као увод, а у следећем јављању ћу се задржати на социјалним и политичким аспектима који се виде и у овом филму.
milos_avakum
(CSI)
2010-03-10 04:47 AM
Onda lik same Hipatije u filmu, koji je totalno slobodno uverenje rezisera prikazana je kao ateist, a ustvari je bila poganka politeistkinja... bavila se filozofijom i to pravcem koji je u sebi uključivao razne rituale koji bi se mogli nazvati magijskim... naravno, nema ni govora da je ona istraživala heliocentrični sistem s eliptičnim putanjama jer su svi grci heliocentrizam držali apsurdnim, a mi ne bi znali za aristarhov sistem da nije usput spomenut u jednom djelu...

ko išta zna o istoriji, zna da je prije nove ere postojao potencijal čak i za industrijsku revoluciju, zaslugom grčkih naucnika... ali, to se nije dogodilo, o razlozima ne bih... dolaskom rimljana napredak zastaje, da bi krajem drugog stoleća naše ere krenuo silaznom putanjom... par stoleća kasnije taj učmali i statični svijet ulazi u srednji vijek... najverovatnije bi rimsko carstvo, da je opstalo, doživelo sudbinu zaostale kine u 18. i 19. stoleću... ovako je raspadom doživelo dobre pretpostavke za obnovu i novi rast...

Opet postoje druga saznanja prije svega da ona nije bila paganka već neoplatoniskinja koja je verovala u večnost duše i moguće i u jednog boga koja nije mogla prihvatiti hrišćansko ucenje(zašto? ne znamo) ! Optužena je da se bavila magijom zbog njenog neverovatnog znanja matematike i fizike!
Potpuno se slažem sa da je Rimska imperija čija je industrija bila zasnovana na robovskoj radnoj snazi koja je i zahtevala stalna osvajanja sa ciljem orobljavanja novih ljudi bila jedan strašni ljudski mlin ukratko imperija zla ! Sasvim je sigurno da bi Rim i bez hrišćanstva brzo propao ali sa znanjima antičke grčke i bez upliva neke nove imperije siguran sam da bi napredak ljudske rase bio dosta ubrzaniji !

Sam film iako je tema izuzetna nije nešto baš posebno dobro snimljen ali je jasna poruka dokle ne razumevanje može da nas dovede ! Činimi se da se film nimalo ne odnosi na današnje hrišćane već prije svega da se odnosi na muslimane kao na nove parabolane 21 vijeka što je nedavno potvrdio i sam redatelj Alejandro Amenábar!

Free-Agent
2010-03-10 08:54 AM
Josko, usput si dobio dva plusa, pa si na pozitivnoj 0. Ovi koji lupaju minuse su voljena hrišćanska deca koja kad ih lupis po jednom obrazu odmah okrecu i drugi s molbom da i po njemu pljusnes radi balansa.
Jocko4
(observer)
2010-03-10 02:33 PM
Free-Agent,

Немам ништа против другачијег, па и супротног мишљења поводом теме и добро је да се чују и укрсте ставови. Кад неко питање разматрамо из више углова, свакако ћемо доћи до комплетније представе о проблему. Међутим, ударање неких минуса тек тако, без разумљивих разлога, сматрам бесмисленим.

Милош је већ прилично добро изнео своје утиске.

Ја бих додао још нешто о социјалним аспектима кији се могу видети и у овом филму.
Римска Империја је освајањем Грчке преузела тековине њене културе и прилагођавала их својим интересима, чиме је наступило извесно компромитовање те културе. Чак су копирали пантеон грчких богова и божанстава, а мењали су им имена. Робовласништво је постојало и пре настанка Рима, али је у тој империји положај робова постао још тежи. Рецимо, у Римском Царству су учестале побуне робова, а ни покорени народи нису мировали. Друштвено-економска формација оличена у том царству максимално је развила антагонизме разних врста, а највише између две класе - господара и робова.

Бројне побуне робова (различитих обима) најчешће су се завршавале гушењем истих у крви, а слично је било и у случајевима устанака у појединим провинцијама моћне милитаристичке империје. Главни разлог неуспеха побуна робова је био недостатак визије крајњег циља, одн. идејна празнина, што није омогућавало омасовљење и ширење побуне.

Jocko4
(observer)
2010-03-10 03:46 PM
Устанци у Јудеји у време римске окупације, напр., нису могли да привуку и народе осталих провинција, јер су побуде Јевреја биле ограничене само на сопствени народ и сопствену земљу. Слично је било и у другим случајевима, јер није постојала идеја која би мобилисала разне народе и повела их у синхронизовану акцију борбе за ослобођење и реформисање друштва. Као незајажљива ајкула, Римска Империја је своју снагу црпла и на распарчаним интересима разних народа, а једини озбиљан изазов је имала у походу на Египат. Додуше, Египат је тада запао у извесну кризу идентитета и ајкула-Рим је „намирисла крв и плен”.

Покорени народи су већином веровали у различите богове и божанства, тако да ни на идеолошком плану нису били повезани, него разједињени. Робови, пореклом из разних народа, или они рођени као робови, једино су имали исту жељу да буду слободни, што није било довољно да их покрене у заједничку акцију. Велика већина њих није била образована, осим што су били упућени у оне послове које би им господар(и) одредио(ли).

Појавом хришћанских идеја, међу којима је за подјармљене најпривлачнија и најутицајнија била да су сви који верују у Бога пред Њим једнаки и да су једино Њему покорни, а Његово царство дефинисано изнад свих царстава, стварају се основе за идеолошко обједињавање и припремање следбеника нове вере за обрачун са земаљским владарима.
milos_avakum
(CSI)
2010-03-10 05:26 PM
Hteo bi samo da se osvrnem na Religiju i politiku toga vremena što se lepo vidi u filmu.Religija kao ideološka svest povezana sa politikom uvijek nekima ide u korist a nekima ne.

Ali to je praktično nemoguće izbeći... Koja god se plemenita ideja pojavila, bila je ili iskrivljena ili skrivena ili zaobiđena. To se danas događa s demokratijom - pod demokratiju se gura sve i svašta, radi kontrole. Pod imenom demokratije jedna V.B. postaje orvelovska država. Naravno, govori se o ''zaštiti demokratije'' zar se demokratija štiti tako da se uništava?
Ali to ne negira vrednosti koje demokratija proklamira.

Religija je danas u padu, ne zato što su ljudi postali pametniji, nego zato što je elita pronašla učinkovitiju kotrolu i načine ostvarenja svojih interesa. Uvijek isti motiv - strah od pakla, strah od komunizma, strah od terorizma... Svako vrijeme treba svoje demone i spasitelje, tako da, oni koji misle da će se padom religije riješiti problema, grdno se varaju...Upravo religija smanjene moči i utjecaja ima potencijal. Tada se dolazi do jezgre ali i do fundamentalizma, trećeg nema.
U turbulentnim razdobljima, ljudi traže nekog da ih vodi. Nekad se gledalo u svestanika,(u filmu Ciril) a danas su oči mnogih uprte u nauku. Ali, na žalost, naučnim otkrićima, koja su činjenična i objektivna, ne koriste se ljudi objektivnih, nego subjektivnih i ograničenih pogleda na stvarnost. Nije frapantna činjenica da je najveći donator naučnih istraživanja vojska.

Opet imamo „Rimsko carstvo” (robove)samo sada jače i savremenije.
Jocko4
(observer)
2010-03-10 07:20 PM
Рим је најпре осећао, а током три столећа Н.Е. све јасније схватао опасност због пораста броја следбеника нове вере, као и да суровим методима неће моћи да реши проблеме натруле империје. Раздиран унутрашњим потресима и константно у борби за обезбеђење далеких спољних граница, Рим проналази спасоносну (бар је тако изгледало) формулу: уместо прогона Хришћана, проглашава њихову веру званичном и приступа се реорганизацији Империје на цивилну и духовну власт над поданицима. Император добија подршку верске организације (у чијем конструисању је учествовао), а та организација му узвратно ојачава моћ тако што међу верницима пропагира покорност и трпељивост. (На овом свету).

У Александрију, као и друге истурене делове Империје, талас реорганизације стиже са одређеним фазним кашњењима. У почетку се Хришћани мање прогањају, све слободније пропагирају своју веру, а следбеници осталих вера још живе у некој временски сивој зони. Наиме, проглашење Хришћанства за званичну религију у Риму није истовремено и аутоматски декларисало забрану веровања у друге богове, већ је тај процес обављан у ходу.

Верници других религија, као и материјалистички оријентисани филозофи, живе у убеђењу да се ништа неће суштински променити и да ће у новонасталој ситуацији моћи да функционишу као и током претходних векова и миленијума. Не примећују да јача спрега власти нове вере и политике Римског Царства и не схватају да је старо време „исцурило”.
milos_avakum
(CSI)
2010-03-11 12:28 AM
Jocko;

Hvala ti na ovoj konstruktivnoj i kulturnoj diskusiji što ne znači da sam zavrsio diskusiju ako još nešto uocim da bi trebalo reci eto mene.
Ova diskusija vraca me deset godina unazad kada se ovde vodila jedna diskusijs as punim uvazavanjem sagovornika i bilo je lepo dolaziti u ovaj Srpski cafe.
Moglo se ovde dosta procitati i nauciti,nazalost mnogi dobri diskutanti su vremenom otisli zahvaljujuci pojavom ovih danas koji ne postuju ni sami seba a kamoli druge.
Pogledaj samo onaj post gore upucen moderatoru pa će ti sve biti jasno o cemu govorim.

Hvala ti još jednom dobri covece.

radogost18
(ing)
2010-03-11 01:50 AM

Gledao sam Agoru i film mi se dopao premda nije imao neki ba[ najbolji scenario ! Film je prilično dobro objašnjenje prilika i stanja u Aleksandriji u vrijeme previranja koje je nastalo kad je u Rimu za zvaničnu religiju proglašeno hrišćanstvo !
Film ali i istorija nam govore da je hrišćasnstvo postala dominantna i jedina religija ne dobrovoljno već na silu ! Čitav niz genocida bio je potreban da bi se izbrisale stare strukture društva i izgradile potpuno nove podobne hrišćanskoj rulji ! To nam pokazuje kakva užasna djela su počinili hrišćanski fanatici da bi zadobili i zadržali stegu nad tadašnjim društvima i uveli nas u mračni srednji vijek!
Imam jednu zamjeku jer je film, činimi se, prikazao Hipatiu kao racionalnog ateistu međutim istina je da je Hipatija po religijskom uvjerenju pripadala neoplatonistima i samim tim je vjerovala u vječnost duše i sasvim moguće jednog boga . Dakle Hipatia je bila ili deista ili agnostik ništa drugo !
Moje je mišljenje da režiser nije htio da nam pokaže kako se hrišćanstvo okrutno širilo već prije koja opasnosti prijeti čovječanstvu od islamskog fundamentalizma !
toliko !!
Jocko4
(observer)
2010-03-11 02:23 AM
Једно од кључних питања је: који су слојеви друштва током прва три столећа Н.Е. били „Богом дани” за прихватање хришћанског верског учења ?
Свакако не они који су имали власт и разне привилегије, а они су пропорционално били малобројнији. Многобројну масу чинили су поданици империје (званично слободни), притиснути таксама, покорени народи и робови. У међу-слоју су се налазили занатлије, земљопоседници (латифундисти) и сл., који су такође имали робове и слуге и мање осећали терет таксе. Филозофи и научници су били у повлашћеном положају, слично као и свештеници разних вера.

Најоптерећенији слојеви друштва су живели у безнађу и за њих је нова вера била мелем за душу. И обрнуто, поруке које су упућивали представници нове вере циљале су управо на те слојеве. Истицани су принципи милости, милосрђа, једнакости међу људима (без обзира на порекло и расну припадност), доброчинства, међусобног помагања и братства међу људима, константно најављивано време новог „царства над царствима” и оно што је било најјаче у целој вери - спасење душе за оне који прихвате веру. Формулисан је верски систем који је, премда се настављао на идеје и систем Јудаизма, представљао покретачку снагу за најмногобројнију и најугроженију популацију незајажљиве империје.

Народ каже: „Ни сви луди у лудници, ни сви здрави на улици”. Тако је и са најплеменитијим идејама - нису их прихватали само они искрени, него и они који су у њима видели могућност лова на људске душе, као и они који су у мобилисању маса за обрачун са Римом видели могућност да некажњено спроведу своје ниске, најобичније рушилачке намере. И то може да се примети у филму „Агора”. Уместо поступног идејног превладавања, њима је више одговарало изазивање и подстицање нереда и сукоба. Кривица верских вођа Хришћанства из тог периода је у томе што су допустили да такви буду активни агитатори, који су се служили и сценским триковима за придобијање нових верских присталица.
Jocko4
(observer)
2010-03-11 11:08 AM
Структура масе подјармљених није била хомогена, али их је повезивала идеја о једнакости људи пред Богом и жеља да се та једнакост манифестује већ и у овоземаљском животу. Вођени идејом спасења, били су спремни и на највеће жртве, а ту њихову спремност су вешто користили агитатори - оперативци на јавним местима.

У филму кулминација напетости наступа кад чак и бискуп подржава гађање идола пагана (следбеника Сераписа, Хоруса и Изиде) камењем и трулим воћем, уз објашњење да „идоли не реагују”, што треба да буде доказ да та божанства не постоје. То је била непотребна и опасна провокација, која је изазвала неурачунљиву реакцију следбеника старе религије: на тако отворен изазов бискупа, врховни свештеник Хорусовог храма наредио је оружани напад на Хришћане. Долази до крвопролића и уличних борби и ситуација се развија без контроле здравог разума. Пристижу Хришћани из околине Александрије и почиње опсада Агаре.
Опсада се завршава доласком изасланика Цара Теодосија, чија наредба о моменталном омогућавању приступа Хришћана библиотеци изазива овације Хришћана, а панику међу онима под опсадом. Теон, Хипатијин отац и њени ученици у насталом хаосу покушавају да спасу текстове пред рушилачким налетом острашћене масе, која није у стању схвати цивилизацијски значај свих материјала који се налазе у библиотеци.
milos_avakum
(CSI)
2010-03-11 01:26 PM
Pazite;

Nisu ni svi Hrišćani razumeli hrišćanstvo,poruku Gospoda Isusa Hrista.
Zato ne možemo da sudimo svima(ne možemo nikome,jer sud nije nas)možemo da se ne slozimo sa bezumnicima i da ih iskljucimo iz naše vere(anatemisemo).Hrišćanstvi je otkrivenje a neki ga razumeju po milosti Gospodnjoj.
Gospd nikada nije uzeo kamen u ruke,bas naprotiv, On je u slučaju Marije Magdalene rekao:„Neka prvi baci kamen onaj koji je bezgresan”, naravno da niko nije bacio kamen jer takvih nema.

Jedan od vodja hrišćana pri kraju filma na pitanje onog decaka o oprostu,posle sukoba sa Jevrejima jer Gospd nas uci da je oprost sveta tajna i vrlina svakog ponosob hrišćana,odgovara decaku vrlo jednostavno,Hristos je bio Bog a mi smo na zemlji sa svim svojim slabostima.
Zato i danas pojedine vodje hrišćana nisu na visni Bozije promisli jer sotona zavarava čak i one odabrane,to i jeste srz da on djavo deluje tamo gde je najveca opasnost za njega,on pusta na miru one koji mu ne smataju i njih drzi za svoje.
Jocko4
(observer)
2010-03-11 09:37 PM
Интересантан детаљ у време доласка царског изасланика је да камера приказује и бискупа на белом коњу; слика уме да искаже више него хиљаде речи.
Порука, одн. наредба цара, поред одлучности показује и крајње игнорантан однос према богатој и јединственој ризници знања сакупљаног и чуваног вековима. То је (свесно, или несвесно) програмирана бомба за уништавање тековина цивилизације претходних времена, а под чијим или којим утицајем је Теодосије издиктирао ту наредбу, можемо да нагађамо. Просто је несхватљиво и невероватно да се наредбом не налаже преузимање одговорности за очување свих текстова и свега што се налази у библиотеци.
Шта је могло да се очекује од острашћене масе, у којој ретко ко да је био писмен ?
Жарка жеља за уништавањем идола супраничке религије, за осветом и тријумфом показује да су у маси Хришћана надвладале ниске људске страсти, да их је то довело до стања умног слепила и скренуло са пута цивилизације и Хришћанства.
Нама остаје претпоставка да је само један, сасвим мали број писаних радова научника и мислилаца Старог Века успео да буде сачуван, а да је далеко већи део уништен или прилично оштећен.
Jocko4
(observer)
2010-03-12 12:42 AM
По узору Египта, Вавилона и Персије, у којима је свештенство било у тесној вези са владарима и имало одређене утицаје и полуге контроле над њима, верске вође Хришћана најпре се организују по упутствима Императора, а у ходу остварују контролу над њим.

У Александрији се одвија сличан процес, при коме је у првој фази власт дуалистичка, цивилна и духовна. Цивилна управа у почетку је у позицији да контролише духовну структуру, али „оперативци” Хришћана незванично, а по фундаменталистичком коду, диктирају развој догађаја у животу града, околине и читаве провинције. Над њима нико нема власт, а нови бискуп и не показује намере да их обузда. Они су у непрекидним дежурствима, као недодирљиви „чувари револуције”, бирају нове непријатеље и физичким обрачунима утиру пут јачања своје верске организације. Њихова главна тактика је терор, а увек у торбама имају довољне резерве камења. Следи удар на Јевреје, који покушавају да реше конфликт уз помоћ цивилне управе,а кад им то не успева, да узврате и они камењем. Бискуп проглашава да су Јевреји непожељни и резултат је одлазак Јевреја из Александрије, да би избегли физичко истребљење.

Представници цивилне управе су сада остали скромна мањина у потпуном хришћанском окружењу. Да би опстали, од њих се очекује да конвертују (макар и лицемерно) у Хришћанство, при чему им се нуди заштита и очување позиција у друштву.
Jocko4
(observer)
2010-03-12 01:21 AM
Према филму, једини који одбија да клекне пред бискупом и јавно прихвати Хришћанство је градски управитељ Орест(ес). Због тога једва успева да преживи напад „чувара револуције”. Премда је званично паган, он им тада довикује да је Хришћанин, што у поређењу са њиховом агресивношћу и немилосрдношћу има своје оправдање. Његов брат по студирању код Хипатије, Кирил, успева да му помогне и спасе од сигурне погибије тако што га је убедио да јавно прихвати Хришћанство. Другог излаза није ни било и тако Кирил успева да врати дуг Оресту, који га је спасао у време опсаде Агаре.

Хипатији се саопштава наредба да не напушта кућу, јер јој ван ње нико не може гарантовати безбедност, осим да и она јавно прихвати Хришћанство. У таквој, готово нестварној реалности живота у заточеништву, Хипатија налази објашњење о елиптичним путањама планета око Сунца (лоцираног у једној од жижа елипсе), чиме формира основу за каснији хелиоцентрични систем.
Убиство и иживљавање „чувара револуције” над беспомоћним мртвим телом Хипатије је пуно симболике каснијег односа цркве као организације према свему што смета верском тумачењу објективне стварности. Религија у споју верског система и институције преузима улогу овлашћеног тутора над људским умом и тиме се постиже успостављање потпуне контроле над поданицима Империје, политичке и духовне, каква пре тога није достигнута у историји - припрема се терен за дуг период мрашњаштва.
Jocko4
(observer)
2010-03-12 01:44 AM
Милоше,

Мислим да режисер и није имао намеру да сними филм о стручним радовима Хипатије, већ се определио (према сценарију) да само овлаш, кроз разне фрагменте и њене исказе назначи области у којима се она ангажовала.

Као што си рекао, Аристарх је поменут у филму, а он је живео око 600 година пре Хипатије и његов хелиоцентрични систем није био прихваћен код Грка. Изгледа да је Хипатија дошла на помисао о елиптичним орбитама планета управо тражећи решење ако се пође од Аристарховог система. У том смислу она може да буде претеча Коперника, Њутна и Кеплера.
 Comment Remember this topic!

Looking for Lava Rock Bracelets?
.