evo da ti se prva javim, možda si ispod temu video o „molitva za jednog hrišćanina”. Za mene je, bez obzira na pripadnosti crkve, jer crkve mogu biti razne, a spasitelj je samo jedan, i ja sam tu solidarna, kao u slučaju Max Goeldi, možda je katolik zajedničko nam je naša vera u Isusa i Boga.

Бре људи!

Шта онај сотона из Ватикана који је позивао на борбардовање Срба, има заједничко са Христовим учењем..А!

гади ми се оних православних свештеника и њиховог лицемерства гледајући како љубе руку оне змије (хидра)..тај самозвани намесник, „божји” чуј - БОЖЈИ! хехехех тај је ништа друго но трулеж и смрад у људском облику.

Срео сам праве Хришћане, то је права реткост, говорим о људима који су у свакој речи разумљиви и добронамерни, не чине то да би створили такав утисак тј себе лажно представили, они јесу, верују свим својим чулима.

Доктрина Римске Империје - корумпција, завере, убиства, ратови и поробљавање..

тог наслеђа се Ватикан није одрекао, адоптација Хришћанства је само фасада, вапај (јаук) мучених од тирана и остале первезне оргије су остале и још увек одјекују зидинама и катакомбама Ватикана.

Са правом се може рећи - вук длаку мења, али, ћуд никада.

> Kako mislis ima pogresnu predstavu o Isusu i Boga? Mislis po tome što se mole papi i Mariji umesto direktno Isusu i Bogu?

To što se mole papi i Mariji je samo posledica krive predstave o Bogu. Da imaju poverenje u Boga, bili bi zadovoljni jednostavnom verom u Isusa. Ali kako su nepokajani, oni se plase Boga i traže nacina da se preko veze izmire sa Njime, a da sa Njime ne moraju da se sretnu, je bi se tada sreli i sa sopstvenom neizmirenoscu sa Bogom. Lakse im je da traže oprost od svstenika, nego od Boga.

> Da li katolici ne spadaju pod hrišćane, hoćeš to da kažeš analiticar?

Ne spadaju u hrišćane, jer se uzdaju u sve drugo, samo ne u Hrista i u zasluge Njegove krvi. Uzdaju se u Mariju, svece, papu, svestenike, u svoje ispovesti, rituale, obrede, dobra dela, licemernu samokontrolu, žrtve, odricanja, ali ne i u Isusa Hrista.

> Možda si ti odabran da delis hrišćane od ne hrišćane, koji pravilno veruju u Boga a ko pogresno?

Ne, nego Sveto pismo jeste kriterijum po kome oni ne mogu da budu hrišćani, jer Boga ne poznaju.

Slozices se da se Bog otkriva svakom čoveku svojim Duhom istine:

„Beše Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet” (Jovan 1,9).

A sam čovek spoznaje duh istine putem svog razuma:

„A znamo da sin Božji dođe i dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom Isusu Hristu.” (1.Jovanova 5,20)

No, ako neko veruje u Boga ne znači da Ga zaista poznaje. Na primer, Isus Hristos kaže ženi Samarjanki: „Vi ne znate čemu se molite.” (Jovan 4,22)

Jevanđelje pruža čoveku priliku da razume istinu o Bogu i da Ga upozna u pravom svetlu, ako to zaista želi, jer će u njemu razumeti i prepoznati istinu o Bogu:

„A ovo je život večni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.” (Jovan 17,3)

No, ispravno poznanje Boga jeste stvar ličnog poštenja jer je u ispravnost poznanja Boga uključeno ljudsko htenje. Ako čovek ne želi da upozna Boga kakav je zaista, tada ima slobodu da bude prevaren, bez obzira što u rukama drži Jevanđelje. Pravilno poznanje Boga je suštinski bitna stvar, jer ljudi mogu umišljati da služe Bogu, a zapravo služiti sotoni. Na primer, Isus kaže jevrejskim sveštenicima koji su uvereni da služe Bogu da oni zapravo služe đavolu: „Vas je otac djavo;” (Jovan 8,44) I u Starom zavetu čitamo kako su Jevreji u vreme svog otpadništva odbacili ispravno poznanje Boga:

„I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, dosavsi oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog naciniste gad. Svestenici ne rekose: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznase me, i pastiri odustase me, i proroci prorokovase Valom i idose za stvarima zaludnim. Za to ću se još preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vasih precu se.” (Jeremija 2,7-9)

Isus Hristos proriče istu sudbinu tobožnjih hrišćana u Novom zavetu:

„Ovo vam kazah da se ne sablaznite. Izgonice vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu sluzbu čini. I ovo će ciniti, jer ne poznase Oca ni mene.” (Jovan 16,1-3)

Razlog zašto ljudi odbacuju ispravno poznanje Boga jeste u tome što ne žele da se odreknu greha koji Bog kada se pravilno pozna - osuđuje:

„Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.” (Jovan 3,20)

„Ušima ćete čuti, i nećete razumeti i očima ćete gledati, i nećete videti. Jer je odrvenelo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.” (Matej 13,14-15)

Dakle, pravilno poznanje Boga je stvar ličnog poštenja prema svetlosti koju svako od nas prima preko razuma i savesti. No, kako Bog poštuje našu slobodnu volju, On nam se ne otkriva na način koji bi nas primorao na vernost Njemu, nego tek ukoliko čovek živi pokoravajući se Njegovom duhu u svakodnevnim životnim iskušenjima, tada mu Bog daje veću svetlost. A ako odbacujemo svetlost istine koju već imamo, tada Bog dozvoljava sotoni da nas zavarava svojom odmanom, jer Bog ne želi iznudjenu poslusnost:

„Jer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli. Zato će im Bog poslati silu prevare da veruju laži, da se osude svi koji ne verovaše istini, već zavoleše nepravdu.” (2.Solunjanima 2,10-12)

analiticar, ja ovde govorim o ljudima (hrišćanima ili nehrišćanima), koji su u potrebi, da (ne samo njima,nego svakome), da se pomogne!
I onda mi je svejedno da li kojoj crkvi pripada ili narodnosti!
Da li češ prosjaka na ulici pitati, pre nego što mu novac ili nešto daš, šta si ti? Katolik?, Afrikanac? Ili vidiš njegovu potrebu?
Govorim o svakodnevnim stvarima, a ne o one kao vatikan i njegovu istorijska prošlost i sadašnja radnja.

Vaznije je telo od odela u dusa od tela, zar ne?!

Ovo nisam razumela...

Dobro, a šta onda znaći Isusove reči, vidi Matej 25, 31-46.