Ja sam preko parapsiholoskih iskustava od ateiste postao religiozan, a iskustva reinkarnacije su bila prva koja su me u to uverila. Kao saradnik jednog tima koji je vodio dr Veselin Savic (i koji je okuljao oko 30 cuvenih doktora, psihijatara, itd) napravio sam jedan uredjaj koji je aktivirao akupunkturne tacke elektricnim putem i zatim utvrdjivao elektricne promene u radu nervnog sistema koje su time bile izazvane, preko istog kabla, tim uredjajem koji je imao te dve funkcije. Treba da napomenem da su to bile specijalne tacke koje su sluzile za aktiviranje parapsiholoskih sposobnosti. Elem, uskoro sam par desetina ljudi koji nisu verovali u reinkaraciju doveo u takvo stanje da su se setili i zatim pricali iskustva proslih zivota. Ja sam nisam imao to iskustvo, ali sam imao astralne projekcije skoro svaki dan, a redovno sam video auru. Na osnovu raznih parapsiholoskih fenomena i iskustava sam postao religiozan, ali ta moja religioznost je bila kriva, jer sam cudima na nju bio primoran, a ne dragovoljna, jer Boga ljubavi nisam tada još upoznao. Tako kao ja će proćisvi oni ateisti koji traže materijalne dokaze za postojanje Boga, jer kako ranije nisu bili voljni da upoznaju Boga na osnovu Njegovog karaktera ljubavi, sotone će ciniti stvarna cuda u ime Isusa Hrista (kroz laznog Hrista - antihrista), pa će onda biti prevareni tom prevarom kao ja onomad. Dakle, sotona ima moc da smisli iksustvo reinkarnacije i da ga ubaci u ljudski um. On često uzme realne zivote, pa onda ubaci laz između njihove smrti i rođenja neke druge osobe. Kada posle hoćeš da proveris da li su te osobe postojale, ti to zaista i utvrdis, jer te elemente on ne izmišlja, već izmišlja i ubacuje u um da navodno one prelaze iz jednog tela u drugo. Tako umiruje savest nepokajanih gresnika i tesi ih da neće propasti ako ovaj zivot posvete grehu. Osobe sa kojima sam ja imao iskustva su čak govorile starim dijalektima pa čak i mrtvim jezicima. Sotona će da uradi svaku seznaciju da osvoji um i srce onoga ko pokazuje tupu ravnodusnost prema jevandjelskoj istini. Ja sam se jedva izbavio od njegove zablude i sile, pa ne bih nikome preporucivao da ista od toga eksperimentise, jer ljudi sebe ne poznaju, pa kada upadnu u tako nešto ne samo što ne žele da iz ta zamke izadju, već je vise nisu ni svesni. Postanu hipnotisani od demona i na neki način su gotovo zapecatili svoju sudbinu.

Polako, polako sa tom reinkarnacijom. Već smo govorili o tome. Novi Zavet negde kaže : „ da je ljudima ordedjeno jednom umreti a potom sud”. to potpuno negira reinkarnaciju. Posle smrti, SUD... A ne da budes pacov ili slepi mis, ili šta ja znam.
Ili hrišćanstvo ili reinkarnacija - ne može jedno i drugo.
Mi verujemo u vaskrsenje, ne samo Hristovo treceg dana nego i u naše.
Reinkarnacija bi negirala vaksrsenje.
Mi ne verujemo u reinkarnaciju ali zato verujemo u inkarnaciju, kada je Sin Bozji postao covek.
Zvanicno tumacenje fenomena „ reinkarnacije” u hrišćanskim krugovima koji se bave opsednucom, je to da određeni demon koji je opsedao jednog coveka sada opseda drugog stanara, i može da mu da uspomene od bivšeg stanara.
Razmišljanje, moras da se ozbiljnije bavis teologijom,

Hajde da vidimo šta će Gavrilce da kaže...

> dakle, analiticaru, da li smatras da si bas TI imao out_of_body iskustva, prosto da ili ne?

Da, imao sam skoro svake noći ili svake druge ili treće, kako kada. Mogao sam u nekoj meri to svesno da izvedem tokom dana, i da drugima demonstriram kako vidim zatvorenih ociju; a i da drugima pruzim to iskstvo da oni sami to dozive. Tada sam bio pravoslavac koji je smatrao da su vecina bioenrgeticara sa sotonom i da je to u sukobu sa pravoslavljem, ali da ja nisam u sukobu jer radim rukama bioenergijom u suprotnom smeru u odnosu na ostale. Glupo, ali tako sam mislio. Svoja vantelesna iskustva sam koristio kao dokaz da je pravoslavlje istinito, jer je dokaz da postoji zivot duse van tela. Čak sam i Radisi Anticu ponudio to iskustvo u novembru 1985. godine rekavsi mu da ja vise verujem svojim ocima nego samoj knjizi (Svetom pismu), pa sam ga pitao da li bi bio spreman da promeni svoja shvatanja ukoliko bih mu iskustveno dokazao da postoji zivot duse van tela. Tri osobe iz crkve su pristale da na njima uradim tom iskustvo, jedan prijatelj crkve, i dva vernika, i ovaj prijatelj je posle odbacio tu zabludu na koju sam ga navuko, doduse tek se prošle godine krtstio (24 godine kasnije), a ova dva vernika su otpala. Jedan od njih je čak upisao pravoslavnu bogosloviju, ali mislim da je nije zavrsio.

Kada sam posle nekoliko meseci postao svestan da sam u zabludi, nisam uspevao da dodjem u kontakt sa adventistima sve dok lično sa Bogom nisam uspeo da pobedim svoje veliko iskusenje.

> 'analiticaru„ ovde ne bih ništa osporio sem sto bih dopunio da je astralno putovanje još veca demonska obmana, pa kao sto je obmanutom usadjen tudj zivot kao njegov, tako se i ”povratkom„ u telo zapravo demon useljava koji je i dao informaciju; ...

Kada sotona bude imitirao Hrista, on neće imati informacije o Njemu zato što je navodno Hristos nekada bio demonizovao, već sotona i ovako spolja ima informacije koje hoće, a plus sto može da ih izmišlja. Na primer, on daje mnogima po zemljinoj kugli u astralnim projekcijama jedne iste predstave o bicima koja zapravo ni ne postoje (vestice, gremlini...) da bi ljudi mislili da ta bica zaista postoje. Satanisti imaju informacije o svemu zahvaljujuci sotoni, pa znaju i ljudska iskusenja, jer ih sami demoni prave.

> 'analiticaru” ovde ne bih ništa osporio sem sto bih dopunio da je astralno putovanje još veca demonska obmana, ...

moguće. Najveca je ona koja je adekvatna imitaciji Hrista, ili koja se pojavljuje u duhovnom iskustvu imitirajuci iskustvo novorođenja. Novorođeni hrišćani na zapadu, pentakostalci i karizmate imaju visi nivo razvoda brakova nego ateisti, a i po drugim rodovima prednjace u losem u odnosu na ostale, pa zato treba imati na umu da je njihova obmana nanovorođenja možda još opasnije iskustvo od imitacije letecih tanjira, demonskog isceljivanja, ili astralnih projekcija. To je i moje najvece iskusenje bilo, jer kada osetis uzvisena osecanja kako se spustaju u tvoje srce na spomen Isusovog imena ili Svete Petke, kako se meni desavalo, pa onda kada vidis kako drugi svedoce kako vide u tebi neki natprirodni sjaj i silu, teško možeš da se urazumis i priznas da je to stvar demona.

Svaki covek koji nije izmiren sa Bogom, ima pored sebične zelje za uzivanjem takođe i jaku potrebu da se oseca pravednim (zbog sopstvene neciste savesti zbog greha). Ja sam se na te dve potrebe upecao. U svom kvazireligioznom iskustvu sam kroz emociju ljubavi koju je izazivao demon nalazio i zadovoljenje svoje sebičnosti i svoje neciste savesti koju sam umirivao pozivanjem na to kako eto imam rod ljubavi u sebi, tu svetu radost. Ali moje srce nije bilo u miru sa Bogom, već sam i dalje bio pod vlascu greha, ali tih greha nisam bio svestan jer sam bio opijen tim uzvisenim osecanjima.

Svakako znaš onaj Isusov primer o dva molitelja u hramu, o fariseju i cariniku - i farisej i carinik su izasli iz hrama veoma zadovoljni. Ali razlika je u tome sto je farisej izasao zadovoljan sobom i svojim karakterom, a carinik zadovoljan Bogom i Njegovim karakterom koji je njemu gresnome oprostio grehe. Otkuda ta razlika? Pa carinik se zaista pokajao i mogao je da bude zadovoljan Bozjim obecanjem i delom oprostenja i oslobodjenja od greha pokajnicima. Ali farisej se nije pokajao u srcu i nije mogao da ima veru u Boga da mu Bog prasta, kada je nepokajan. Zato je farisej morao da spusti pogled ka sebi i da u svom iskustvu trazi dokaz i sigurnost da je spasen, kojim će ugusiti glas svoje i dalje neciste savesti. Eto, ja sam imao iskustvo fariseja jer sam u osecanjima, sili i cudima koje su izazivali demoni nalazio dokaz da sam na pravom putu. Bio sam stalno opterecen sobom i dokazivanjem da sam ispravan i da sam sa Bogom. I to bih ostao još uvek da me Bog nije jednom prilikom, na vrhuncu mog zadovoljstva samim sobom osvedocio o tu moju zabludu.

Naime, odjedanput se predamnom pojavio Bog otkriven u takvom sjaju da sam u svetlosti Njegovog lica postao svestan da je sva moja pravednost prljava haljina. Ta ljubav u koju sam toliko verovao se raskrinkala kao mesavina ljigavih i gadnih sentimentalnih osecanja kojima sam se opijao, sa gordoscu i necistom savescu koji su me navodili na laznu poniznost i princip obrnutog ponasanja, kroz preteranu i usiljenu ljubaznost prema drugima.

To Bozje osvedocenje nije bilo odmah toliko jako da bi mi oduzelo slobodu izbora i primoralo da odbacim prevaru, ali dovoljno da to mogu ako hoću da uradim. Ali kada sam to osvedocenje poceo da prihvatam, bilo mi je sve lakse da priznam svoje realno stanje, ali sa druge stane bilo mi je nepodnosljivo da sebe trpim kao gresnog i pokvarenog u Bozjim ocima.

Shvatio sam da nikakvu utehu više ne mogu da nađemu sebi, jer sada ne samo moja otvorena zloca, nego je i sva moja dobrota raskrinkana kao lažna pred Bogom. No, to me je navelo da dobrotu više ne tražim u sebi, već u Gospodu.

Nastao je period oko sest meseci teske borbe, gde sam u početku tražio savete od religioznih autoriteta (monaha, svestenika, pokojnog vladike Danila Krstica...), i kada sam se još dublje razocarao u ljude i tehnike koje su mi oni pruzali, oslonio sam se samo na Gospoda. Posle nekoliko meseci takvog usrdnog oslanjanja na Boga, neprekidnog vapaja, molitve i posta, uz svu svest da sam demoniziran, na kraju te uzasne borbe doslo je oslobodjenje jednoga dana kada sam se setao gradom. Tada su moje molitve uslisene. Postao sam Bozje dete. Sve se u meni promenilo, samo sto sam i dalje zadrzao svest da sam gresan, ali mi to nije smetalo jer se nisam u sebe vise uzdao, nego u Boga.

U sustini borba sa sobom je i dalje trajala, jer sam morao još godinama da popravljam posledice svog prethodnog pada; ali je ta borba bila neoporedivo laksa i bila mi je mila radi Gospoda i onoga sto je On već učinio za mene. Oko četiri godine sam još imao muke sa velikim Egom. Kroz nevolje od strane nevernih roditelja sam uspeo da se u velikoj meri ocistim od svoga Ja, i da u isto tolikoj meri postanem upotrebljiv sada u Bozjim rukama. Naravno, dok traje zivot, trajace i iskusenja, i samim tim nove prilike da idemo blize Bogu, ili da se od Njega udaljimo.

„Sedese u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvozdje;
Jer ne slusase reci Bozijih, i ne marise za volju Visnjeg.
On ponisti srce njihovo stradanjem; spotakose se, i ne bese koga da pomogne.
Ali zavikase ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.
Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za cudesa Njegova radi sinova ljudskih!
Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.” (Psalam 107,10-16)

„Nadje ga u zemlji pustoj, na mestu strasnom gde buci pustos; vodi ga unaokolo, uci ga i cuva kao zenicu oka svog.

Niko nije kao Bog, koji ide po nebu tebi u pomoć, i u velicanstvu svom na oblacima.” (5.Mojsijeva 32,10; 33,26)

pitam te na osnovu tvoje izjave:

„uz svu svest da sam demoniziran, na kraju te uzasne borbe doslo je oslobodjenje jednoga dana kada sam se setao gradom.”

znaci, kako si se oslobodio demona ako još uvek tvrdis da su oob iskustva tvoja, a ne tudja-demonska?

Oslobodio demona, kažeš! ;)))))))))))))))))))))))))))
:)))))))))))))))

Po onom šta on tu MANIFESTIRA ?????

Amaaaaaa ljuuuudiiiii, šta se to dogaaaaaaaaaađaaaa sa vama :(

Idi begaj OPSEDNUT i to ti je to, tačka.
Vidiš jednog SUBOTARA vidio si ih sve.

To nisu realna iskustva (ja ne izlazim zaista iz tela)

=======

pa to sam te samo pitao da bih znao sa kim imamposla

sad mi reci zašto tim iskustvima zigoses pravoslavlje (namerno sam stavio out of body, jer je jasno da su ona univerzalna)?

Bi čovjek POSLAN OD BOGA.
Ime mu Ivan
On DOĐE kao svjedok

Čudna je duša bio Ivan krstitelj. Vidimo da je POSLAN OD BOGA i vidimo da je DOŠAO kao svjedok.

Jedini Ivan zaigra u utrobi majke kada ču Marijin glas. Ni jedna drugo beba ne zaigra. On gle jedini zaigra. Ta imao je sjećanje na Marijin glas i to ga obradova da zaigra.

Sjećanje odozgor. ta bijaše u kraljevstvu Božjem prije no što BI POSLAN OD BOGA.

I reče Isus neće PROĆI NARAŠTAJ OVAJ, A DA SE SVE TO NE ZBIJE. Ljudske oči koje ne svataju puteve duša misle da j tu Isus pogriješio. Ali gle živu je istinu rekao da ovaj naraštaj neće proći dok se sve to nezbije.

I gle jedne duše dobiše pet talenata, jedne dva talenta, a jedne samo jedna talenat. ZAŠTO PRAVEDNA BOG TAKO PODJELI TALENTE pa jednima dade više (i oni se spasiše), a drugima dade manje, a jednima najmanje.

Naravno SVAK DOBI PO ZASLUZI SVOJOJ.

I gle jedni počinju raditi od prve ure u vrtu Gospodnjem (apostoli), jedni od treće, dio duša počinje sa radom tek u zadnjoj uri(pred drugi dolazak Isusov).

I gle i oni koji od prve ure počeše raditi i oni u zadnjoj uri koji krenuše raditi ISTA PLATA.

I KADA SE SVE TO STANE ZBIVATI, USPRAVITE SE I PODIGNITE GLAVE JER SE PRIBLIŽUJE VAŠE OTKUPLJENJE.

To kaže Isus Hrist svojim učenicima i aposolima prije skoro 2000 godina. Dvije hiljade godina prođe. Možda je sada došlo vrijeme da se USPRAVE I DIGNU GLAVE, a možda se još ima puno,puno raditi dok dođe taj čas.

Moji prijatelji dublje treba ući u Riječ Božju da bi se pojmio put duša.

Naravno mrtvi neka pokapaju mrtve. Sve dok mrtvi uistinu ne čuju Riječ Božju i ne obrate se i ne uđu da rade u vrt Gospodnji. Do tada ponovo u grobnicu(tijelo) i ponovo u grobnicu. Sve dok ne čuju i ne izađu iz nje to jest dok im grobnica šator duše ne postane.

Pravedan je Bog i daje svima istu šansu. Nema duše koja nije dobila isto od Boga. isto i istu šansu. Ali gle mlađi sin raskalašno potroši ono što dobi od Oca (KADA GA NAPUSTI). Tek KADA SE SJETIO ko je i šta je VRATIO SE OCU SVOM.

BIJAŠE MRTAV, A SADA OŽIVJE.

mihovilov,
budi ti i poeta i novelist istovremeno, ali jevandjelist si teško!
dok PŠENICA NE SAZRI
a ja mislio da ne pocupaju zajedno i psenicu i kukolj.

Reč Gospodnja o žetvi referiše o poslanju čak 70-orice, pa je i to bilo malo poslanika, jer je žetve bilo mnogo i onda (LUKA 10,1-2), jer su se već njive žutele za žetvu, a ne posle čak 4 meseca (Jovan 4,35...)

PONOVNI DOLAZAK SINA ČOVEČIJEG, TJ. GOSPODA JE OČIGLEDAN SVIM PLEMENIMA NA ZEMLJI KOJA SU PROPLAKALA, ALI ON SABIRA PREKO ANDJELA IZABRANE SVOJE OD 4 VETRA (Matej 24,31; MARKO 13,27), JER SU KUKOLJ, TJ. SINOVE ZLA, SABLAZNI I BEZAKONJE IZ CARSTVA NJEGOVA (tj. falš doktrine i njihove tvorce) SABRALI RANIJE, PRE PŠENICE (Matej 13,30-39), NA KRAJU ONOGA, PRVOG VEKA (Matej 13,40, kada i Hristos u sve dane bi sa apostolima do kraja veka, Matej 28,20, jer obukavši se u silu s visine činjahu mnoga znamenja šireći jevandjelje i krštavajući), TE NA KRAJU NEKOG VEKA RAZLUČUJU ZLE OD PRAVEDNIH, I TO KAO ŠTO RIBARI IZVUKU MREŽU OD SVAKE VRSTE RIBE, PA NA OBALI ODVAJAJU DOBRE, A LOŠE IZBACUJU (Matej 13,48-49). DAKLE, TA DVA SABIRANJA SE RAZLIKUJU SUŠTINSKI, JER U PRVOM SE SABIRA SAMO KUKOLJ, TJ. SABLAZNI I ONI KOJI ČINE BEZAKONJE, KADA PRAVEDNICI BLISTAJU U CARSTVU BOŽIJEM, A U DRUGOM SE ODLUČUJU ZLI OD PRAVEDNIH KADA JE PRISUTAN I SIN ČOVEČIJI (Matej 25,32).

Ja sam ti Komunikativna prosvecivao krstice i delio ih svima koje sam sretao, pa su im se svakakva natprirodna iskustva desavala. Sigurno da Bog nije stajao iza tih cuda, jer takva cuda ne grade poverenje u Boga, već u tehnike i tvari. Zahvalan sam Bogu sto me je oslobodio od te sile i povratio zdrav razum, a ako ti hoćeš da verujes u ovu magiju rituala, to je stvar tvoga izbora:

POSAVETUJTE ME OČE!

Odgovori sveštenika - duhovnika na uobičajene nedoumice iz hrišćanske svakodnevice i crkvenog života (str.20-21):

DA LI TREBA PRATI ZUBE POSLE PRIMANJA SVETOG PRIČEŠĆA?

Posle primanja Svetog Pričešća čitav dan ne bi trebalo prati zube iz praktičnih razloga, da se čestica Svetih Tajni, koja je možda zapala u zub ili između zuba, ne bi bila isprana i sa pastom ispljunuta.

DA LI SE MOŽE ŽVAKATI ŽVAKA PRED SVETO PRIČEŠĆE?

Pred sveto pričešće se ništa ne jede. Znači ne sme se žvakati ni žvaka ni posle Sv. pričešća da se ne bi čestica S. Pričešća slučajno sjedinila sa žvakom i posle, ne daj Bože, bila ispljunuta zajedno sa žvakom.

DA LI PRI KUPANJU TREBA SKIDATI KRST ILI SE TREBA KUPATI ZAJEDNO S NJIM?

Ne savetuje se skidanje krsta, pošto u to vreme može i da se umre, a čovek može da bude i zamađijan (pošto u to vreme nije zaštićen). Da lančić ne bi grebao telo, treba ga pokvasiti hladnom vodom.„

”

> Reci mi to, na koga ja mislim kada se uhvatim za krst ili se stanem pred krstom moliti?!

Na koga mislis nije važno, važno je u koga ili u šta se uzdas. Dela otkrivaju da se uzdas u krst, a ne u Boga, jer onaj ko se uzda u Boga nema potrebe da Bogu pomaze drzeci se za krst.

Ljudi ne mogu da imaju poverenje u Boga onda kada su zbog svog nepokajanja neizmireni sa Njime, pa moraju da traže sigurnost i nekom psiholoskom objektu sigurnosti, koji tada postaje covekov idol, a ne uzor, jer se uzora plase zato što ih ukorava, a idola se ne plase.

Zato Dtuga Bozja zapovest zabranjuje pravljenje slika i kipova od onoga sto je gore na nebu. Dakle, nema veze sto je to gore na nebu. Greh je sama potreba za takvim objektom uzdanja, jer otkriva da je covek prazan iznutra. Covek sam treba da bude videlo svetu, a ne da još trazi sigurnost u nekoj tvari, jer Bog živi u Njegovoj vernoj deci. Međutim, idolopoklonik nema mir u srcu zbog nepokajanih greha, a i duhovno je prazan, pa trazi spolja ono sto bi sam trebao da ima u srcu i da time zraci napolje.

Zar hladno ljudsko srce treba da greju još hladniji zidovi crkve?! Bog ne živi u rukotvorenim crkvama (Dela 17,24), već u Njegovoj vernoj deci (1.Kor.6,19). Dok se telesno srce oduševljava lepotom građevine crkvenog hrama, duhovna duša zapaža i prepoznaje karakter žive Hristove Crkve, zajednice vernih. Živi čovek treba da bude svetlost svetu (Matej 5,14) i da misli drugih ljudi uzdiže sa onog što se vidi na nevidljivo, sa materijalne na duhovnu stvarnost.

Ono što zaista otvara naše srce ka Bogu, to nisu određene slike, rituali, imena ili pojave, već je to pravilna predstava o karakteru Božje nesebične ljubavi, koju stičemo molitvom i razumnim proučavanjem Njegove reči. Ta predstava je uzvišena u odnosu na naš karakter i zato će ona i nas uzdići.

> Ejh, analiticar, sto te vise čitam, sve sam duhovno siromasnija.

Pa kada sva tvoja ljudska pravda postane sasvim raskrinkana, onda ćeš moći iskren, kao oni siromasni duhom koje je Isus blagoslovio, da shvatis potrebu za Gospodom. Svi ti psiholoski efekti idolopoklonstva ugusuju tvoju potrebu za Bogom. Zato upravo i osecas siromastvo kad god se sretnes sa necim sto je realno uzvisenije u odnosu na iskustvo koje sada imaš, a kada se sretnes sa iskustvom koje je gore od tebe, onda se u njegovom svetlu osecas duhovno bogatom, kao farisej kada se sretne sa farisejem.

> Znaš li ti koji je tvoj problem? Nemoj se sada naljutiti ili uvrediti jer sam dobronamerna i Bog mi je svedok. Odi malo psihijatru, ali ne običnom, već onom koji je specijaliziran na uticaje sekti. Lepo, sedi kod njega na kauc ...

Da se iole razumes u duhovne stvari shvatala bi da zla dolaze od demona, i da nijedan psihijatar ne može da cobeka isceli, već samo Gospod Bog. Vise ti prilici da ovakve savete dajes na forumu PSIHOLOGIJA, a ne na forumu RELIGIJA.

> i pocni mu sa pricom gde si mlatio rukama, odvajao se od tela, putovao po planeti zemlji svojim duhom, izgonio iz samog sebe demone itd.

Pa ja sam to imao kao pravoslavan u svom iskustvu, a ne kao adventista.

A na psihijatrijskim skupovima i ja iznosim povremeno svoje radove, često u saradnji sa psiholozima i psihijatrima.

Na tim skupovima povremeno prepricaju iskustvo nekog monaha ili običnog pravoslavnog vernika koji je zastranio kao plod religioznog fanatizma. Uvek pomislim da je to mogla da bude moja sudbina da se nisam na vreme uhvatio za pruzenu Gospodnju ruku.

Evo jednog mog rada na temu laznog duhovnog iskustva bivših narkomana, čiji sam jedan deo prezentovao na skupu koji je organizovao Vladeta Jerotic:

http://svetlost.org/podaci/tri_loše_motivacije_u_religiji_i_iskusenje_bivših_narkomana.doc

Evo ovde sam jedan od govornika na tom skupu:

http://svetlost.org/Novi_sad.jpg

> Dalje, meni je Hrist ikona i idol. Imaš sada neki problem?

Znam da ti je Isus idol, a ne uzor.

Bog kao uzor se spoznaje razumom kroz karakter, izabira mimo svoga gresnog srca svojom voljom, a živi se promenjenim nanovorođenim srcme u kojem se Bog uselio, a oseca se osecanjima.

Međutim, za razliku od Boga koji kao uzor coveka osvedocava o potrebu za sopstvenom reformom i pokajanjem, idol izaziva osecanja kojima covek kod sebe ugusuje svest o potrebi za reformom motiva i karaktera. Zato se za razliku od Boga kao uzora, bog kao idol spoznaje osecanjima, izabira gresnim srcem, živi voljom (licemerstvo), a razum se koristi samo da opravda pogresan sistem verovanja.

To je razlika između stvarne vere i idolatrije koju naravno vecina ne razume.

> Analiticar, analiticar. Možeš ti biti i doktor nauka ali iz aviona se vidi da nemas ljubavi u svom srcu.

Ja ne sumnjam u iskrenost tvog dozivljaja. Onda kada sam bio opsednut demonima, hvalili su me pravoslavni vernici i laskali kako iz mene zraci bozanska ljubav i sila, pa su mi se neki čak klanjali i ljubili ruke u Svetoj Petki misleci da sam ja neka faca, a bio sam pun demona. Kada sam imao usiljeno ponizno drzanje, hvalili su me kako sam ponizan, a ja sam u srcu kiptao od zadovoljene gordosti. Kada su u mojim ocima videli strah moje neciste savesti, hvalili su te znake moje neizmirenosti sa Bogom rečima kako sam bogobojazan i bogostrasljiv, a izgledao sam zastraseno kao da sam upravo nekoga ubio.

Kada sam shvatio svoju zabludu i krenuo od vernika do svestenika, od profesora bogoslovije do monaha da pitam za savet kako da se oslobodim od sebe, svoje gordosti i demona kojima sam bio ispunjen, tu sam se tek svačega naslusao.

Moja pitanja su bila jednostavna i od zivotodavnog značaja:

„Kako da se oslobodim od krivice i straha, te da iz ljubavi služim Bogu? Kako da se iskreno iz ljubavi kajem za grehe, a ne zbog povredjenog gordog Ega i sramote?”

A predstavnici crkve u kojoj navodno živi Hristov Duh i koja smatra da je ni vrata pakla ne mogu nadvladati pruzili su mi odgovore koji su se razlikovali od coveka do coveka, i koji su predstavljali pravi vavilon ili zbrku razlicitih saveta unutar jedne crkve. Jedan monah ili svestenik bi mi davao savet kako treba da primenim jednu tehniku, drugi drugu, treci treću, kao da je pravoslavlje mesavina svih tehnika i religija koje postoje na svetu. Jedan bi stavljao teziste na pricest, drugi na ispovest, treci na molitve i brojanice, itd. Jedan bi mi govorio da je to normalno sto u sebi osecam, jer je nasa dobrota gresna, pa bi me hvalio sto sam toga svestan, ali me mirio sa time da ću uvek u takvom stanju da ostanem, a drugi bi me ostro osuđivao sto sam u takvom stanju, kao da mu nisam rekao da svim bicem ceznem iz njega da izadjem. Ali, niko od njih mi nije govorio o Bogu dostojnom poverenja, koji će me izbaviti zato što je On sam dobar, nego su me navodili da ja sam radim na sebi, i kao da će me Bog izbaviti na osnovu moje sopstvene dobrote, a ne Njegove. Monasi ne žele da shvate jednostavne Isusove reci „Da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.” (Matej 6,3) jer bi u tom slučaju izgubili samopravedne motive svoje religioznosti.

Njihovi saveti su me odvajali od Boga i usmeravali da u svom iskvarenom srcu i u svojim ritualima (u sustini magijskim tehnikama) tražim spas, ali kako je moje uzasno stanje upravo bila posledica takvog dugotrajnog i mucnog rada na sebi, shvatao sam da ti saveti ne mogu biti ispravni.

Obeshrabrenje u sebe i u druge ljude, navelo me je da svoj pogled podignem ka Bogu i da u vrednostima Njegovog milostivog karaktera nađemnadu i poverenje da će me uslisiti i izbaviti od zla. Zapravo, jedne noćisam usnio san koji je u sebi nosio ukor koji će me usmeriti ka ispravnom shvatanju Bozjeg karaktera i Njegovog plana spasenja. Usnio sam kako sam razapet na krstu i kako se mucim pod teretom svoje krivice i greha, nadajuci se da ću se tako od te krivice konacno iskupiti. Ali olaksanje nije dolazilo kroz moje samoiskupljenje. Na taj način Bog je ukorio kod mene pogresnu funkciju mojih molitvi, visednevnih postova (koji su bili potpuni) i raznih mojih sopstvenih napora da se spasem. Zatim, dok sam se tako mucio na krstu pod teretom svoje krivice, ugledao sam mi iz daljine prilazi svetlost u kojoj sam prepoznao Isusa Hrista. Gospod je onda dosao pred mene i rekao mi: „Sidji sa krsta! Samo ja mogu biti razapat za tvoje grehe!” Zauzevsi moje mesto, ja sam sisao sa krsta, a na krstu je ostao sav teret koji me je mucio. Ta istina da je Gospod umro za naše grehe poznata je pravoslavnima, ali nema nikakvu delotvornost jer je potreba za njom ugusena idolopoklonickim sistemom religije koja vernicima pruza osecanje sigurnosti u njihovom nepokajanju. Meni je ta istina pomogla kada mi je saopštena nasuprot onome cemu me je pravoslavlje ucilo, jer me je odvajalo od Boga i navodilo da tražim utehu u sebi i svojim ritualima.

> Analiticar čini me se da neke stvari iz svog iskustva lažeš jer se tvoje price o sebi i svedocanstvo onih ljudi koje verujem o tebi dosta razlikuju. Ja recimo nisma zaboravio kako si kruzio rukama na molitvi.

Poznaje me hiljade ljudi i niko neće moći da potvrdi da sam ikada pri molitvi pravio takva kruzenja rukama, sto znači da si ti lazov.

Ja se nisam pozvao na adventiste, već u globalu na ljude sa kojima sam se molio, a među njima ima svakako vise prijatelja istine nego adventista. Ali je interesantno sto si ti optuzio si hiljada adventista da su lazovi ukoliko govore dobro o meni, ali ako iko kaže nešto loše o meni, to ćeš slepo poverovati. Da bi opravdao svoj lazljiv duh ti si u stanju da okleveces hiljade drugih ljudi.

> Ti meni možeš govoriti da sam lazov koliko god hoćeš to ništa ne menja

Naravno da ne menja, jer ti nemas samo karakterni problem u tome sto lažeš, već imaš psihicki problem sa gubitkom zdravog razuma jer ne shvatas da pišes besmislice. Prvo napises: „adventisti ne žele da pokazuju svoje prljave gace drugima” a onda napises „Adventisti ne govore dobro o tebi”. Tebi to nije protivrecno, jer si usled samoobmane već izgubio zdrav razum. Da je istina da ja masem rukama, onda bi se nasao još neki svedok te tvoje laži. Interesantno je da si mi projektovao upravo ono sto je odlika tvog evandjeoskog pokreta što se vidi u ovom video prilogu:

http://www.youtube.com/watch?v=fhSdOtyERuI

Haha sto nisi onaj smeskov video prikazao, jako neozbiljno i nisko po tvojoj meri. Mi smo ovde vise puta govorili kako kod pentakostalaca ima ekstrema, ali zato neke pentakostalne i evangelisticko pentakostalne crkve mogu da se pohvale kako su zaista najbolje po rodovima duha ja sam takve Crkve obisao, Hugenot nešto zna o tome, ali tvoja sujeta tebi to neće dozvoliti da znaš.

<Prvo napises: „adventisti ne žele da pokazuju svoje prljave gace drugima” a onda napises „Adventisti ne govore dobro o tebi”.>

Naravno, podrazumeva se da je to u poverenju, nema potrebe da besnis srdzbom a kome je posrnuo razum je ipak na tvoju zalost ocigledno. Puno pozdrava i želim ti uspeha u poslovanju.

Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.

> I kao kobojagi dok si setao gradom ono PUUUF ili BOOOM ti se obrati i postade lagan ko leptiric i svi demoncici odleteli u nebo.

Opet neposteno vadis iz konteksta. To puuf je bio trenutak isterivanja demona i uslisenja molitve i borbe koja je trajala oko sest meseci do tog trenutka, a kod pentakostalaca i uopste svih evandjeoskih hrišćana ti nemas borbu, jer oni ne izabiraju ništa sto je protivno gresnoj prirodi, već u skladu sa njom. Senzacionalizam je tu da skrene paznju sa Hrista na njih same da bi u tim plodovima „duha” nasli dokaz da su sa Bogom, jer ih necista savest zbog nepokajanja ne čini zadovoljnim jednostavnom verom u Isusa.

Neki ipak imaju toliko razuma i savesti da ne padaju na neobuzdano skakanje i padanje pod uticajem „duha” i zato se oni između sebe razlikuju po intenzitetu i vrsti osecanja. Ako je za jedne jedna vrsta manifestacije izuzetno agresivna i tako prozirna da je od sotone, otici će u drugu nezniju zajednicu.

U ovoj knjizi se nalazi poglavlje o toj prevari koje je pomoglo da najmanje 18 pentakostalaca ostavi svoju zabludu:

http://enlite.org/podaci/Psiholoske_zamke_i_trikovi_u_raznim_religijama_zmvz.doc

Poglavlje se zove: „LAŽNI DUHOVNI DAROVI”

A ima i na drugom mestu u knjizi iskustvo pentakostalke koja je planirala samoubistvo zbog obeshrabrenja tim duhom u drugoj polovini poglavlja koje se zove „ZAŠTO JE MEDITACIJA GREH”. Iako sama prevara laska njohovoj prirodi, nekada im sotona praveci se da je Sveti Duh postavi zadatak koji je formalno u skladu sa zahtevom zakona, ali ih onda omete da ga ispune i potom ispune obeshrabrenjem i očajem sto su prekrsili Bozji zakon. Oni postavi na lazne temelje pa im onda postavi zadatak koji zna da na tim temeljima nisu sposobni da ispune, da bi ih kroz obeshrabrenje sobom naveo na samoubistvo.

> Primera radi i sam si rekao da adventisti govore puno traceva o tebi pa si onda rekao kako poznajes hiljade ljudi i da niko neće potvrditi ovo sto ja govorim, iako su mi ljudi to lično potvrdili.

I ovde se opet vidi tvoje neposteno izvrtanje mojih reci, jer sam ja naveo primer samo onoga sto ti tvrdis da si video, a to je da ja navodno pravim neke pokrete rukama dok se molim. Da je to istina, ti bi nasao još puno onih koji su to primitili, ali takvih nema ni van adventista ni kod adventista.

To znači da kada ti kažeš „iako su mi ljudi to lično potvrdili” da lažeš jer u mnostvu najraznoraznijih besmislica i optuzbi koje sam do sada čuo, nikada tu nisam čuo osim od tebe. Nema nikoga ko bi to što ti tvrdis potvrdio.

Kad god su Hrista i hrišćane kroz istoriju klevetali postojao je jednostavan način da se dokaze da su optuzbe lazne u tome sto su svedoci iznosili međusobno protivrecne stvari, nisu mogli da se slože u optuzbama zato što zaprvao takve optuzbe jesu posledica projekcije, pa ono sto jedan zamera drugi ne zamera. A već sam o spomenuo da ljudi koji se zaista ponasaju gresno nisu objekat prezira, jer ljudi vole one koji su gresni, a ne one koji raskrinkavaju njihove zablude.

„jer u mnostvu najraznoraznijih besmislica i optuzbi koje sam do sada čuo, nikada tu nisam čuo osim od tebe”

Nisi čuo osim mene što ne znači da se nije dogodilo tada; i ko zna šta se sve još ne zna. Ja nisam čuo najraznoraznije oputzbe, čuo sam ih samo par, od ljudi koje si ostetio a i meni si zickao novac, čuo sam kako si zloupotreblajavo psihicku labilnost neke devojke i još neke sam čuo, a bio sam i upozoren i to je sve ali sasvim dovoljno da rasklinka tvoju pravdu i dovede u pitanje ispravnost tvog optuzivackog duha. A sramno je sto kažeš da ima još puno optuzbi, to znači da su stvari mnogo gore od onoga sto ja znam.

U svakom slučaju jasno je da je vasa farisejska pravda na veoma NISKOM nivou u to se stalno sve vise osvedocavam. Pogledaj „pravednog i moralnog” Glasnika šta radi sa nikovima, pa to sve govori o vasoj otupeloj savesti, koju znate da samoopravdavate.

Evu ako uzmemo ono sto vi svi složno smatrate da je greh i da je protivno vasoj savesti i tu ste ciste NULE. Kada pogledam ove naše u Francuskoj koji nakon subotnjeg Bogosluženja naruce pizzu sa sunkom pa onda po zakonu skinu sunku i tako „ociste” svoju savest. Znaci jednim udarcem dve muve em su ispunili zakon i ostali pravednici em pizza ima dobar smek sunke. Eto to je vasa pravda. Stidite se, ako uopste imate stida!

> Nisi čuo osim mene što ne znači da se nije dogodilo tada;

Pa i da se to tada dogodilo, da sam nekako nekim povodom mahnuo rukom, ti si od toga napravio princip i izveo svoje nakaradno tumacenje da bi mogao da izneses optuzbe da nisam normalan. To otkriva duh koji gajis u svom srcu.

Kada sam izneo argumenat da me poznaje hiljade ljudi i da to niko nikada nije primetio, ti si optuzio da su lazovi sto to neće da kažu, iako sam znaš da bi mnogi jedva to docekali.

> A sramno je sto kažeš da ima još puno optuzbi, to znači da su stvari mnogo gore od onoga sto ja zna ...

Ovim potvrdjujes zao duh kod sebe jer otkrivas da bi slepo poverovao u sve sto bi loše čuo o meni. Zar ti sam u tome vidis ljubav sto bi poverovao u loše samo na osnovu toga sto drugi tako nešto pricaju?

Šta bi tek radio u vreme rane hrišćanske crkve kada su hrscane klevetali mnogo gore nego mene?

S pravom ti je ovde brat Vasilije svojevremeno odgovorio posto si ga uvredio da mu fali nešto u glavi:

„Tvoje reci o tome kakav sam ja u glavi govore o ljubavi koju gajis.”

Isus kaže:

„Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo. A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju reku ljudi dati odgovor u dan strašnoga suda. Jer ćeš se svojim rečima opravdati i svojim ćeš se rečima osuditi.” (Matej 12,35-37)

Ti si brata Vasilija sablaznio, ali on se ipak obratio i postao drugi covek.

Da ti zaista imaš ljubavi, ne bi ljude sam vredjao, a bio bi rezervisan u vezi kleveta, jer svaka osoba koja ukorava zablude i grehe drugih prirodno postaje objekat klevetanja. Zato Isus izrice prokletstvo nad onima o kojima ostali dobro govore: „Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama ...” (Luka 6,26) A blagoslov onima koji su klevetani: „Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.” (Matej 5,11-12)

> Nisi čuo osim mene što ne znači da se nije dogodilo tada;

Čak i da se to tada dogodilo ti si izmislio laz da su to drugi potvrdili. Napisao si tim povodom: „iako su mi ljudi to lično potvrdili.”

No, laz tebi ni inače nije strana.

Napisao si za Elen Vajt ono sto si dobro znao da je laz:

„Premda znamo kako EGW govori da hrišćanin treba postati bezgresan sto je biblijski nemoguće.”

I naravno se nisi izviniuo kada sam to osporio njenim rečima:

„Oni koji skreću pažnju drugih na svoja dobra dela, stalno govore o svom bezgrešnom stanju, i nastoje da učine svoje religiozno postignuće uspešnim, isti samo time varaju svoje vlastite duše. Jedna zdrav čovek, koji je u stanju da postigne životni poziv i koji ide iz dana u dan na svoj rad sa radosnim duhom i zdravom cirkulacijom krvi koja struji kroz njegove vene, taj ne izaziva pažnju svakoga koga sretne tim svojim telesnim zdravljem. Zdravlje i snaga su prirodna stanja njegovog života i zato on je jedva svestan da je srećan i zadovoljan. Tako je i sa istinski pravednim čovekom. On nije svestan svoje dobrote i pobožnosti. Religiozni principi jesu otskočnica njegovog zivota i rukovodjenja, i za njega je sasvim prirodno da donosi duhovne rodove kao što smokva rađa smokve ili ruža ruže. ... Svaki koji stupi u sferu njegovog uticaja oseća lepotu i miomiris njegovog hrišćanskog života, dok je on sam toga nesvestan, jer je to u skladu sa njegovim navikama i sklonostima.” (Elen Vajt, Biblijsko posvećenje, str. 11-12)

Zašto bi neki bivši adventista kao sato je to Moca u ovom slučaju imao potrebe da izmišlja laži o Elen Vajt ili o svojoj bivšoj braci?

Kako zbog sbog otpadnistva imaš necistu savest, njegova glavna zivotna preokupacija do kraja tvog zivota će biti pokusaj da ugusi osvedocenje koje mu govori da je odbacio istinu. Sretacemo ga ovde vrlo često i to će ponovo biti prilika da svako otkrije svoj karakter i duh istine koju zastupa.

Ja sam lično video Analiticara jednom ili dva puta.

Mogu da kažem sve najbolje o njemu i tako misle i vecina vernika.

Naravno da ima i onih kojima je anliticar ukazao na neke nepravilnosti pa ga nisu bas zavoleli.

Secam se da se i molio ali ništa neobično niti ikakva mahanja nisu bila u igri.

moca je izgovrio na ovom forumu svesno gomilu laži i dalje nastvalja tako bez imalo da pocrveni.

Sramota moco.

Ne mogu da verujem.

Analiticaru, o kome se uredaju radi(naziv), sto si napravio, je li pusten u javnost?