Jedinu grešku si napravio Gavrilo u vezi njegovog postojanja.Pogledaj horusovu biografiju i biće ti jasno da je prepiska i ta osoba zvana Isus Hrist nije nikada ni postojala.Ni u jednim historiskim zapisima nema ništa o Jesus of Nazaret iz tog doba,mada ime jesus je bilo rašireno u tom predelu sveta.O njemu niko nije pisao nego posle 140 godina od njegove „tobozne” smrti,njegova biografija je identicna broju ostalih iz mitologije od Horusa do Khrishne.

milosmali, ko je taj prvi koji je jedini postojao onda, ako su svi ostali po tebi, kopije, a u stvari izmišljeni?

zašto bi neko trebao da piše o isusu ciji su ucenici smatrani tek za jednu od mnogobrojnih judaistickih sekti? isto ograniceno razmišljanje toboz vernika kako bog ne bi dozvolio kukolj u bibliji? dajte, ljudi, pristupajte pitanjima bez predrasuda.

>> Кадровска политика Исуса Христа <<

Није потребно нарочито се чудити неморалности Христових следбеника. Одакле је и како Христос бирао те »велике« избранике? У почетку је сасвим умесно погледати, како су Јевреји правили револуцију у Русији 1917.г. и како су преотимали власт. Замислите себе на месту полујевреја педера Лењина и читаве његове јеврејске банде (Троцки, Зиновјев, Камењев, Свердлов и т.д.), који су кидисали на власт. Како преузети власт? Код Лењина је та технологија промишљена и исписана веома јасно и детаљно: треба створити снагу за преотимање власти у виду добро организоване и потпуно управљане партије. Ко ће бити људски материјал, инструмент за ту партију? Интелигенција? Трговци? Пословни људи? Свештенство? Чиновници? Сељаштво? Не. ТО НИЈЕ ИНСТРУМЕНТ за отимање власти. Пролетаријат! То је то, што треба. Најнижи део друштва, необразовани, неписмени, без имовине, који немају шта да изгубе, осим својих ланаца.

Булгаков је у »Псећем срцу« дивно описао структуру те нове револуционарне снаге: горе су јеврејски шефови швондери, доле најнижи део и отпад руског друштва – шарикови, које су привукли паролом »Ко је био ништа, тај ће постати све«, и по страни од револуционарног процеса интелигенција у виду професора Преображенског. И преузели су власт према лењинској технологији.Погледајте прљаву јеврејску паролу: »Пролетери свих земаља, уједините се!«. Зашто Јевреји не журе да уједине интелигенцију и пословне људе? Зато што је најглавније у сваком уједињену – ко ће бити горе. Најједноставније је узети будале и друштвени отпад. Уједините се, шарикови свих земаља! Јеврејски швондери ће Вам брзо стати на чело и даље ће Вас повести куда желе и искористиће ту масу у својим циљевима.Код Јевреја педера Христа је постојао тај исти проблем и апсолутно исте методе решења. Лењиновци су – Христови ученици.

Према Фројду, активни хомосексуалац има комплекс власти. Христос је хтео власт. Јеврејски народ је хтео да га види као политичког вођу устанка против Рима, под чијом влашћу су се они тада налазили, али Христ није хтео то. Узгред, управо због тога многе његове присталице, укључујући и Јуду, су се разочарале у њему, а кад се већ разочарао, Јуда је решио уједно и да га прода, да макар нешто корисно добије од Христа.Христос је настојао да постане духовни лидер Јевреја. Али како постати духовни лидер? Како доћи до власти над људима?

Треба УЈЕДИНИТИ И СТАТИ НА ЧЕЛО већине људске масе. Треба створити своју »партију« или према религиозној терминологији школу присталица. На кога се може ослонити? Јеврејско свештенство и горњи слојеви јеврејског друштва нису прихватали Христа, у њему су видели конкурента и једноставно су га се бојали као анархисте и рушиоца основа друштва.
Према томе, треба се ослонити на доње слојеве друштва.На основу којих критеријума је Христос бирао себи присталице? Према високом интелекту? Према високом образовању и дубоким знањима? Према високој култури? Према положају у друштву? Према реалним заслугама?

Не, ништа му од тога није било потребно.Кадровска политика код Христа је била иста, као код Лењина и свих швондера (тачније, код Лењина је била иста, као код Христа). Христ је имао само три критеријума избора чланова своје партије:

Први – избор необразованих, некултурних људи који имају низак положај у друштву, који немају шта да губе, осим својих ланаца, и на које он може да остави магичан утисак својим знањима.

Други – потпуна лична оданост и жарка љубав само према њему.

Трећи – тежња да се уздигне, ка слави и власти.

Дакле, први критеријум (доњи делови друштва). Кога је Христос изабрао за своје најбоље ученике? Просте неписмене рибаре, без икаквог интелекта и знања. Степен некултуре тих »светих« шарикових је била толика, да они чак ни руке нису прали пре јела и јели су прљавим рукама као свиње. У то време у Израелу тако скоро нико није јео, сви су живели према заповести: »пери руке пре јела«. Када су фарисеји ставили примедбу Христу поводом нечистоће тела његових ученика, Христос, уместо да се сложи и научи своје ученике елементарним правилима хигијене, одговарао им је по принципу »сами сте лудаци«.

»Окупили се код Њега фарисеји и неки од зналаца књига, који су дошли из Јерусалима и, видевши неке од Његових учитеља, који су јели хлеб нечистим, то јест неопраним рукама, грдили су их. Јер фарисеји и СВИ Јудеји, држећи се предања старијих, не једу, не оправши ПАЖЉИВО руке; и, дошавши са пијаце, не једу не оправши се« (по Марку 7:1-6).Нечистоћа тела својих ученика није нервирала Христа, пошто је и он био исто таква свиња, као и они, и он је такође јео, не оправши руке пре јела (по Луки 11:38). Други критеријум (потпуна оданост). Христова суровост у одабирању кадрова према том критеријуму не зна граница.

Христос каже: »…ако неко дође код Мене и не мрзи оца свога и мајку, и жену и децу, и браћу и сестре, а уз то и свој живот, тај не може да буде мој ученик« (по Луки 14:26).

Приметимо успут, да смо ђаво може да позива на тако нешто: мрзети свој живот, мајку, оца, жену и децу ради њега. Добар бог не може тако да говори.

Трећи критеријум (тежња да се уздигне). Чиме је Христос привлачио шарикове у своју партију? Наравно, својом личношћу, и њему је било лако да остави магичан утисак не те људе, пошто је разлика у нивоу знања била вишеструка.Али пре свега, наравно, не интелектом, већ обећањима успеха – »И ПОСЛЕДЊИ ЋЕ ПОСТАТИ ПРВИ« (»Ко је био ништа, тај ће постати све«).
Христос је обећао да ће их учинити господарима над људима и позивао их је да не лове тамо некакву рибу, већ да иду за њим, и он ће их научити да у своје мреже лове људе и постану господари душа тих људи.

»Пролазећи у близини Галилејског мора, видео је Симона и Андреја, његовог брата, како бацају мреже у море, јер они су били риболовци. И рече им Исус: пођите за Мном, и ЈА ЋУ УЧИНИТИ ДА ВИ ПОСТАНЕТЕ ЛОВЦИ НА ЉУДЕ. И они су одмах, оставивши своје мреже, кренули за Њим« (по Марку 1:17-18). Одмах су потрчали, од првих Христових речи, чак и не знајући, шта представља Христос. Ето каква је то публика »свети апостоли«, ето који су истински мотиви њиховог понашања. Зар се треба чудити њиховом неморалу? Христос не само да је имао планове, како преузети власт (по принципу ујединити и стати на чело), већ је и планирао како да после преузимања власти ту власт задржи (по принципу завади па владај).
Своје планове Христос није крио и отворено је говорио о њима: »Зар ви мислите, да сам Ја...

>> Здрав егоизам, индивидуализам и колективизам <<

На почетку такозване перестројке, правилно одуставши од принципа класне борбе, у Русији се лако поверовало у хришћански принцип »општељудских вредности«, на коме се наводно одржава сав западни цивилизовани свет. У ствари – то је демагогија.

На савреманом Западу хришћанство игра улогу декоративног паравана. Западни свет се одржава на супротном принципу – принципу здравог егоизма, примату права и интереса личности над правима и интересима друштва. И увек приоритети интереса на Западу иду тако: најпре лични интереси, затим породични, затим корпоративни, затим национални и последњи – општечовечански, ако, наравно, до њих дође ред.

А у хришћанству и комунизму све је обрнуто: почиње се од читавог човечанства и завршава се са конкретним човеком, ако, наравно, до њега дође рад. У систему слободне трговине поштовање се указује људима који су достигли личне успехе.

У хришћанству – великомученицима и жртвеницима, који сами нису живели, већ су се мучили, али зато нису мислили о себи већ о свима и све су »спашавали«. У систему слободне трговине култивишу се: индивидуализам, лична иницијатива, лична одговорност. Хришћанство и комунизам култивишу колективизам, мишљење стада (васељенски сабори, огромни врховни савети, комуне, општине, колхози и т.д) и колективну одговорност (то јест неодговорност). На Западу је стално у оптицају мудра формула »То су Ваше течкоће«.

Веома исправна формула, која позива: решавај сам своје проблеме; не уклањај се од своје личне одговорности; спасавај се сам; не преноси своје проблеме и одговорност на друге.А шта је то лоше у здравом егоизму, када човек мисли И о себи, И о другима? Зашто не треба мислити о себи, већ треба мислити само о другима? По чему си ти гори од других, шта, зар – ти ниси део читавог човечанства, и ко ће се о теби бринути, ако не, пре свега, ти сам?

Онај ко не воли самог себе, тај не може да воли ни друге људе.Колико много у Русији има таквих верника: голотиња и сиротиња, свој живот не може да уреди, није у стању да зашије своје панталоне, а узима на себе да спасава читаво човечанство. То су плодови хришћанског васпитања.То се код њих назива самоодрицање и саможртвовање. Наравно, У ИМЕ некаквих »светлих« (у ствари бесмислених) идеала.

Када је следећи »геније« јеврејске мисли Карл Маркс смислио нови план »спасења« читавог човечанства под називом »комунизам« и све то изложио у новој Библији под називом »Капитал«, у Русији су се одмах нашли фанатици, који су свето поверовали у нову религију и кренули путем самоодрицања и саможртвовања у име »светлих« идеала.Ти нови верници су били спремни да убијају друге, да постављају експлозиве и организују терористичке акте и сами да иду на робију, на губилиште У ИМЕ револуције.

Какве револуције, који је смисао те револуције, до чега она може довести, - то нико од њих посебно није схватао, а за таква размишљања мозак није ни потребан, они су веровали. За веру мозак није обавезан.
А за то време жидомасонска штампа је уздизала те фанатике бандита као велике хероје. Који аргументи су истицани као заштита тих бандита фанатика? Основни аргумент је један – ти људи нису мислили о себи, они су тежили ка свеопштем благостању, ка општој праведности, они су ишли путем самоодрицања, саможртвовања.

Једном речју – хероји и жртве. »Ви сте као жртва пали у судбоносној борби«. Све је потпуно исто, као са Христом-спасиоцем.Онима који су се згражавали над тим бандитима, нису нарочито дозвољавали да иступају у штампи. Штампу су били преузели жидомасони, исто као сада. Задатак штампе је био - да изазове саосећање са бандитима. То се код њих назива »хуманизам«.
Али њихов лажни хуманизам је био некако строго једностран: само за злочинце, али не и за жртве.Типичан представник тих »хуманиста« (сатаниста) је Лав Толстој са својом хришћанском теоријом »непротивљења злу насиљем«. Када су револуционари-терористи убијали жандарме (раднике правног система), гроф Толстој је ћутао као риба. Али када су те убице хватане и вешане, гроф Толстој је јаукао на сав глас: »Не могу да ћутим!« Због тога је Лењин директно назвао Толстоја »огледало наше револуције« (8, главни синови лукавог).

Интересантно је поставити питање: »Шта је у хришћанству могло да привуче тако талентованог човека, као што је био Толстој?« Вероватно сличне педерске склоности Христа и Толстоја. Толстој у свом дневнику од 29.новембра 1851.године пише: »Ја никада нисам волео жену… али много пута сам се заљубљивао у мушкарца… Заљубљивао сам се у мушкарца, још не знајући, шта је то педеризам«.За разлику од тих хуманиста-либерала Достојевски пише: »Ако неко уништи Русију, онда то неће бити ни комунисти, ни анархисти, већ проклети либерали«.

Онај исти Павка Корчагин – то је типичан хришћански и комунистички херој. Херој из те исте опере. Самоодрицање, саможртвовање. Он није егоиста, о себи није мислио, мислио је о другима. На свој живот је пљувао, своју љубав предао као жртву у борби (нејасно за шта), нарушио је своје здравље, свој живот уништио. У име чега? У ИМЕ новог оца и сина и светог духа под називом »комунизам«. Амин.

Шта је то комунизам, шта се крије иза тих речи – то павкима корчагинима није било познато. Нико од њих, наравно, није читао свих 90 томова будалаштина, које је написао тај брзописац Карл Маркс. И нико није схватао, какав је накарадни модел живота програмиран у танкој књижици под називом »Манифест компартије«. Они ни њу нису читали. А ко је читао – ништа није разумевао.

Он су СВЕТО ВЕРОВАЛИ у будућност, и то је главно. А најглавније је то, што Павка Корчагин – није егоиста, већ је жртва.Наравно, добар човек не треба да мисли само о себи и да буде само егоиста. То је одвратно, то је једна крајњост. Али добар човек не треба да мисли ни само о другима, потпуно заборављајући себе. То је друга крајњост. Ни она није лепа. Свуда је дорбро осећање мере. Добар човек треба да мисли И о себи, И о другима.

У хришћанству и комунизму увек је супротстављање: ИЛИ о себи, ИЛИ о другима. Човек који мисли треба да буде свестан своје личне индивидуалности и у исто време да схвата своје хармонично јединство са својим народом, чији је он неотуђив део.За паметног практичног човека једна од основних заповести треба да служи главна многобожачка заповест: ЖИВИ САМ И ДАЈ ДРУГИМА ДА ЖИВЕ.

Bertold i Gavrilo, ko vam klacka truli kavez, bre !?

Regulus,odličan text!

Jedino mislim da si i ti ipak podlegao tom istom hrišćanstvu koga kritikujes!! Pitas se kako? Odakle ti negativan stav prema satanizmu?
Je li za tebe satanizam ono o cemu crkva i hrišćanstvo trube evo već 2000 godina ili tvoja ideja o satanizmu se zasniva na necem drugom?

Druga stvar, satanizam je daleko humaniji i realniji od hrišćanstva!
Ako nisi nikada citao, toplo ti preporucujem, ako ništa a ono informativno, da procitas „ Satansku Bibliju” od Antona Szandora LaVey-a, osnivaca satanisticke crkve. možda se iznenadis..

Ma regulas Danilo ni sam nije procitao tekst koji piše. Nego ga kopira od negde nekog koji je napisao nešto izmislivsi nešto novo kako bi mogao da ga proda i uzme pare.

Nazalost uvek se neko upeca na takve stvari.
Strasno je kada ljudi hoće da kažu nešto a sami nemaju poima o temtici koju napadaju.

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
Isus Yahshua Ben Yosef je bio jevrejin i poslat jevrejima sve sto je ucio spada u judizam . Uzdizanje Isusa na predstal Boga je deo ne jevreja kao i stvranje hrišćantva koje je zasl;uga Pavla iz Tarzosa ne Isusa ..
Genealogija Mateja i Luke su skolski erori jer po straom zavetu
Mesija treba da ide preko Solomona Sina davida Ne preko Natana Kod Luke koji nije bni bio kralj .Dok Matej parvi josh goru greshku Isus potice preko Kralja Jeconiah koji je bio proklet od BOga.
iIzgleda su su i Matej i Luka ili ko god da se potpisao pod tim imenima ili nisu imali znanje ili su pisali pod pretnjom zivotnom da moraju bilo kako da Isusa povezu sa Davidom čak i preko pogreshnih Kraljeva ili onih koji su bili prokleti od Boga da neće imati potomtsva.
to je dokaz da Novi Zavet Kanonizirana kjiga koja ne osdaje pravu sliku o Isusu ..
Komunizam je iz Biblije i deo je judaizma ali bez preduzeca firme korporacije državne. prvanog lice i bez toga da su izabrani bili placeni. Marxova ideja je zato propala jer nije dovoljno bazitrao ideju na modulu Biblijskih komuna nije ortaio paznju na egoizam već je polazio od pretpostavke da su ljudi po prirodi dobri sto je netačno već su egoisticki.
Kao sto sam napisao nisu jevreji krivi što ne jevreji žele da slede svoje ideje ili religiju već
nešto baziriano na judaizmu ili vodi poreklo iz . Nnejevreji imaju mogućnot da se vrate na svoje pagansko mnogoboizacko verovanje svpojih predaka umesto da pozamluju bez pitanja jevrejsku pisma ili ideje politicke ekonomske teorije pa posle krive jevreje sto su to od njih preuzeli. Čak i nacional socijalizam je u biti socijalizam
ideja opet prfeuzeta od jevrejina Marx-a. koji je opet kopirao delom Bibliju tamo gde nije je pogreshio sto nije.
Izgleda da indoevropki narodi ne žele da budu originalni i da svoje ideje sprovodu , svoje ljude proglashavaju za Boga, svoja pisma kanoniziraju, i svoje ideje o organizaciji drustva imaju koje su njihove ne vode porkelo niti imaju veze sa Judaizmom. Oni to mogu da žele ali ne znam zašto ne žele..

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)07. februar 2010. u 19
Iz ovoga gore se vidi da je mit tvz jevrejkom jedinstvu . To jeste samo mit koji hrscanske narodi spolja vide. U realnosti '' jedinstvo'' nepostoji'' već je spoj faktora kompromisa između frakcija radi prezivljavanja kada preti opasnot od istrebljenja.
Taj komprimis u ''opasnosti' je opet stvar nuzde koji je stvoren posle mnogo promasaja i neslaganja tokom hiljada gopdina koji je skupo placen gubitkom velikog broja jevredja i pojedine frakcije su potuno nestale recimo kao eseni pobijeni od Rimljana.
Kao sto sam napisao jevreji nemaju teloskog sukoba sa nejevrejima koji svoje kulturni i nacionalni indentitet traže u svojoj pre hrišćanskoj tradiciji svojih predaka. Sukob potice iz Rima i Vizantije koji su svoju neprepeljivost prema pobunjnicima Galileje Samarije i Juedeje protiv imperije kroz novu religiju preneli na silu narodmima koji su primili na silu tu tradiciju i tu netrepeljivost iako ni Sloveni ni Germani ni Franci Ni Vizigoti Ni Kelti Ni Vikizi nekaju ništa sa pobunom jevreja protiv Rima i antagonizmom RIm VS jevreji..

Pojam je pojam, a mi o pojmu, pojima nemamo.

Balamory: „Kao sto sam napisao jevreji nemaju teloskog sukoba sa nejevrejima koji svoje kulturni i nacionalni indentitet traže u svojoj pre hrišćanskoj tradiciji svojih predaka. Sukob potice iz Rima i Vizantije koji su svoju neprepeljivost prema pobunjnicima Galileje Samarije i Juedeje protiv imperije kroz novu religiju preneli na silu narodmima koji su primili na silu tu tradiciju i tu netrepeljivost iako ni Sloveni ni Germani ni Franci Ni Vizigoti Ni Kelti Ni Vikizi nekaju ništa sa pobunom jevreja protiv Rima i antagonizmom RIm VS jevreji.”

>>>Balamory, vidim interesantnu tezu u gore citiranom tekstu, ali ne mogu da je sasvim razumem bilo zbog velikog broja pravopisnih, odnosno slovnih gresaka, bilo zbog problema iskazivanja svoje misli zbog slabog poznavanja srpskog jezika. Molio bih te da ovu tezu elaboriras i da pri tome obratis dovoljno paznje na slovne greške i na sintaksu. Nadam se da ti neće predstavljati veci problem, osim sto ceti oduzeti malo vise vremena.

Posebno me intrigira tvoja tvrdnja da Jevreji nemaju teoloskih sukoba sa nejevresjima koji svoj kulturni i nacionalni identitet traže u svojoj pre hrišćanskoj tradiciji?

Kad govoris o Rimu i Vizantiji u kojim vremenskim periodima ih svrstavas?