Na osnovu proročanstva biblijskog proroka Jezekilja koje govore da će Bog sastaviti one koji su preminuli, ova crnačka duhovna pesma peva sledeće reči:

U dolu Božji Duh reče Jezekilji:

„Ništa se ne čudi! Oživeće na dašak vetra ove stare kosti što su bile ljudi!”

Suve kosti, na izmaku dana, pokupiću vas sa ljubavlju.
Sakupiću vas, spojiću vas, i stajaćete uspravno!
Stare kosti kao što ste i moje,
Zasjaćete sasvim nove u svojoj lepoti!

I Božji Duh reče Jezekilju da pozove četiri vetra s neba,
da duhnu na kosti mrtvačke kako bi oživele da i dalje žive,
da izađu iz grobova, sa svojom kožom i svojim žilama.

Neke od ovih kostiju su oca moga; podići će se iz zemlje.
Neke od ovih kostiju su majke moje; izaći će s one strane groblja.
A neke od ovih jadnih kostiju su kost mojih leđa i mojih nogu.

Neke od ovih kostiju su moga brata; uspraviće se iznad zemlje;
Neke od ovih kostiju su moje sestre; podići će se pune nežnosti;
Stare kosti što su i moje kosti, zasjaćete sasvim nove u svojoj lepoti. ...

Sveto pismo objašnjava zašto nekada ljudi umiru pre vremena svoje očekivane smrti:

„Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, a niko se ne seća da se pred zlo uzima pravednik.” (Isaija 57,1)

U svojim mudrostima Mudri Solomun piše:

„Bog nije stvorio smrt niti se raduje propasti živih. Već je sve stvorio da sve opstane. ... Jer je Bog stvorio čoveka za neraspadljivost i učinio ga na sliku svoje besmrtnosti. A đavolovom je zavišću došla smrt u svet i nju će iskusiti oni koji njemu pripadaju. A duše su pravednika u ruci Božjoj i njih se ne dotiče muka nikakva.

Pravednik, ako i umre prevremeno, naći će mir. Jer je ugađao Bogu, On ga je zavoleo, i jer je živeo među grešnicima, On ga je uzeo k sebi. Uzdignut je da zloća ne bi izopačila njegov razum ili da mu iskušenje ne zavede dušu. Jer blještavilo zla zasenjuje dobrotu i vihor požude izopačuje dobru dušu. Stekavši savršenstvo u malo vremena, dugo je živeo; i jer mu je duša bila draga Gospodu, On ga je hitro izbavio od zloće oko njega.

Svetina sve to vidi, ali ne shvata; njima i ne pada na pamet da milost i milosrđe pripadaju izabranicima Gospodnjim i zaštita njegovim svetima. Očima se bezbožničkim čini da oni umiru, i njihov odlazak s ovoga sveta kao nesreća; i to što nas napuštaju kao propast, ali oni su u miru. Ako su u očima ljudskim bili kažnjeni, nada im je puna besmrtnosti. Za malo muke zadobili su dobra velika, jer Bog ih je stavio na kušnju i našao da su Ga dostojni. Iskušao ih je kao zlato u taljiku, i primio ih kao žrtvu paljenicu.

Zato će se u vreme dolaska Njegova zasjati, te će svetleti kao iskre u strnjici. Sudiće ljudima i vladati narodima i Gospod će carevati nad njima zauvek. Koji se u Njega uzdaju spoznaće istinu, i koji su verni, biće u ljubavi s Njim.

A pravednici žive dovijeka, i u Gospodu je nagrada njihova i briga za njih u Svevišnjeg.

Zato će iz ruku Gospodnjih primiti carsku krunu slave i vijenac lepote; svojom će desnicom Gospod zakriliti i svojom mišicom zaštititi pravednika prevremeno preminulog.” (Mudrosti Solomunove)

Primi moje saucesce, i budi jak... rasplakao si... sve ti naj naj želim od srca i ne zaboravi svi ćemo jednog dana tamo...