Citajuci dole neki post,zapazih jednog coveka koji se javio sa rečima-„Dolazim ovde godinu dana i pratim diskusiju,evo prvi put se javljam da vam kažem da ovo više ne lici na diskusiju”.
Otprilike tako piše.
Svi mi koji smo u neku ruku doajeni ovog foruma,trebali bi se zastidjeti.I verujte nije ovaj covek jedini ima sigurno još takvih,dodju vide i nikada se više ne vrate.I ja ih potpuno razumem.

Setite se samo koliko dobrih ljudi koji su posecivali ove diskusije vise ih nema ili samo ponekada navrate.A zašto je tako,upitajmo se sami, pametnom dosta.

Poklonimo zato svoju ljubav svim ljudima bez razlike,onako kako to Sin Bozji učini:„Ljubi bliznjega svoga kao samoga sebe”LJubav prema sebi uvek je prava i istinita ljubav,jer svi mi želimo samo ono sto je dobro.I zato ako sebi želimo dobro,želimo to isto i bliznjemu;ako radimo u svoju korist,radimo isto tako i u njegovu korist.Ne mislite,opominje nas sveti apostol Pavle,svaki samo na svoje,nego svako i na ono sto je drugih.Zato je duznost nasa da mislimo na one koji dolaze i na one koji nas gledaji i na one koji će ostati iza nas ali i na nas same.
Putujuci jednom kroz Palestinu,rimski car Adrijan vide nekog starca kako sadi smokvu,pa ga zapita koliko mu je godina.„Zivota mi mojega cara i gospodara-odgovori upitani-meni je sto godina”.„Pa da li se nadas,starce,da ćeš pored svoje duboke starosti moći da uzivas u plodovima svoga rada?”-upita car.„Gospodaru i care-odgovori starac-ja sadim ovo drvo da bi mi ono donelo ploda.pa ako mi Bog dopusti da pozivim i da uzivam u njegovim,onda će to biti divna stvar,a ako ne,onda neka u njemu uzivaju oni koji će posle mene živeti i raditi.

Podelimo zato svoju ljubav sa drugima ona se gubi i umire ako je sa kime ne podelimo.Nas zivot treba da traje ne samo za nas,on treba da se ogleda na svima oko nas.LJubomo svoje bliznje,jer je ljubav sreća i sunce našeg zivota.
Budimo primer ovog foruma da bi i drugi bili isto tako srećni,jer istinski voleti znaci u tudjoj sreći naći svoju sopstvenu.”