Ава ЈУСТИН ПОПОВИЋ

СТРАШНИ СУД НАД БОГОМ

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него – данас; никада мање Бога на земљи него – данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се срце зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу; да ли се ико сећа да је земља икада била рај? Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је - распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име, ако не ђаво? Но шта ја говорим? То је увреда за ђавола. Ђаво никада није био тако зао, тако уметнички зао као човек. Господ Христос је и у пакао сишао, али га тамо, разапели нису. А ми смо Га разапели! – Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла? Из пакла нису протерали Христа; а људи су Га данас протерали са земље, протерали га из тела свог, из душе, из града свог.

У зеници душе моје, браћо, упило се као змија злобно питање и злурадо ме пита: зар је човек икада био добар, кад је могао Христа разапети?

- Ти верујеш у човека; хвалиш се њиме: оптимист си? – Ох, погледај човека, погледај човечанство са зенита Великог Петка, погледај човека како убија Богочовека и реци: јеси ли сада оптимист? Не стидиш ли се что си човек? Не видиш ли да је човек гори од ђавола?

- Заборавите све дане пре и све дане после Великог Петка; сведите човека у границе Великог Петка, - није ли он зеница свију зала, тркалиште свих искушења, стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек, убијајући Богочовека, доказао да је он заиста – лудило земље?

Ни Страшни Суд, браћо, неће бити страшнији од Великог Петка. Не, он ће бити несумљиво мање страшан, јер ће онда Бог судити човека, а данас човек суди Бога. Данас је Страшни Суд за Бога; суди му човечанство. Данас човек оцењује Бога; оцењује га за 30 сребника. Христа са 30 сребрника! – Зар је то последња цена? Зар је Јуда наша последња реч о Христу?

Данас је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Ни пали анђели то учинили нису. Данас је извршен страшни суд бад Богом. Никада невинијег осуђеника; никада безумнијег судије свет није видео. Исмејан је Бог страшније него икад. ''Ад всесмехливи'' уселио се данас у човека, и исмејао Бога и све што је Божије. Исмејан је данас Онај Који се никад смејао није. Веле да се Господ Исус никада смејао није, а често су Га виђали где плаче. Посрамљен је данас Онај Који је дошао да нас прослави; мучен је данас Онај Који је дошао да нас избави од муке; предаје се данас на смрт Онај Који нам је донео живот вечни. – Човече, има ли краја твоме безумљу? Има ли дна твоме паду?

(...) Не само за Господа Христа, браћо, већ и за све Христоносце – живот на земљи је незелазни Велики Петак. Што више Христа у себи имаш, све те више гоне. Јеси ли Христов, сматрај себе за сметлиште света, по коме сви газе, као што су по Христу газили. Кад те куну – благосиљај; кад те бију – праштај; кад те мрзе – љуби. Трпљењем побеђуј мучитеље као што се Господ Христос борио; са гордошћу бори се смиреношћу; са грубошћу бори се – кроткошћу; са мржњом бори се – љубављу; са увредом бори се – праштањем; са клетвом бори се – молитвом. То је пут победе; пут који је једном за свагда пропутио Господ Исус; он кроз страдања води у – васкресење. Ми смо на том путу; на једином путу који завршава васкресењем, ако благосиљамо оне који нас куну, ако добро чинимо онима који нас мрзе, ако љубимо непријатеље своје, ако се противимо злу добрим, ако се не гневимо кад нас вређају, ако молимо кад хуле на нас, ако с молитвом подносимо кад пљују на нас. Ми смо сигурни на путу који завршава тријумфалном победом над смрћу, ако се и онда кад нас распињу Христовом молитвом молимо за мучитеље своје: ''Оче, опрости им, јер не знају шта раде''. – Амин.

Ovo sam priložio jer sam primetio da bi neki ljudi zatražili ponovno suđenje Hristu. Cartensius.