Da, na prvi pogled izgleda da ova dva pojma nemaju mnogo zajednickog. Zato bih, pre svega, definisao ateizam onako kako ga vide sami ateisti.

Ko su Ateisti, u šta veruju?

Ateisti svoje „filozofsko opredeljenje” najcesce definisu jednostavnim rečima: „Ateizam je neverovanje u bilo kakvo natprirodno biće, stvoritelja svega vidljivog i nevidljivog, itd.”. Najednostavnije i veoma lakonski se može reći da je ateist osoba koja nije teist. Ponekad ovo siroko razumevanje se naziva „slab” ili „implicitan” ateizam. Nasuprot tome uze definisanje ateizma se ponege naziva „jak” ili „eksplicitan” ateizam. U ovom drugom slučaju ateisti eksplicitno poricu postojanje bilo kakvog bozanstva – sto zahteva, u nekim tackama, argumentovanu podrsku.

Mnogo je nerazumevanja iskazano po pitanju ko su ateisti, u šta veruju, a u šta ne veruju? Ljudi postaju ateisti s razlogom. Biti ateist nije izbor ili cin volje drugih, kao sto je slučaj sa teistima, odnosno cinom (samo)volje roditelja (i klera) koji svoje tek rođeno dete opredeljuju za teizm. Opredeljenje za ateizam je rezultat onog sto pojedinac zna, racionanog razmišljanja i logicnog rezonovanja. Ateist nije ljut kao teist, niti je organizovano angazovan u poricanju postojanja boga/bogova. On ne sledi bilo kakvu dogmu. Ateista se ne plasi pakla i to je njegova velika prednost.

I još bi valjalo reći da je ateizam (i agnosticizam) poimanje staro koliko i same religije. Zapravo sa pojavom religioznih pokreta istovremeno se formirala i određena skepticka vidjenja o postojanju omnipotenntnih bica, kao i negiranje njihovog postojanja.

Na kraju bih naglasio da humanizam nije, niti može biti religija, već iskljucivo filozofsko poimanje mesta i polozaja coveka u odnosu na religiozne dogme i natprirodna bica.

Da li možemo da zakljucimo da je Humanizam kao filozofija, jedno od
osnovnih ateistickih opredeljenja? Humanizam je postavio Coveka u centar Sveta i Kosmosa. Covek kao licnost, njegova prava, njegove slobode i njegova stvaralastva – ima li ista svetlije na ovom Svetu.

Rudolf = Pitanje: „Posle nekoliko hiljada godina ”filosofiranja„ kakvo dobro je filosofija donela coveku? ”

Iako smatram Wikipediju nedovoljno pouzdanom izboru znanja, ipak ću se posluziti njenom nešto skracenom definicijom filozofije:
Citiram: Filozofija se može definisati kao pokušaj razumevanja misterija egzistencije i stvarnosti. Takođe, filozofija pokušava razumeti prirodu istine i znanja ali i pronaći osnovne ljudske vrednosti u životu. Odnos između ljudskog društva i prirode je isto bitan dio filozofije koja pokušava iskoristiti ljudsku sklonost ka čuđenju, zanimanju i želji za razumjevanjem, kako bi se došlo do bitnog, kako bi se došlo do istine.

Dakle, filozofija je proces analiziranja, kritikovanja, interpretacije i špekulacije. Kraj citata.

Filozofija počinje od reči fila i sofija, što bukvalno znači ljubav prema znanju ili mudrosti. Ona pokušava spoznati istinu i svet..
Ovako definisanu FILO – SOFIJU moramo ceniti jer je ona bitan faktor opsteg znanja o prirodi covokovog bitisanja i umovanja.

P.S. Mislim da je Gavrilov tekst, tj. tumacenje filosofije u potpunosti prihvatljiv.

Za Komunikativnu,

Draga koleginice Komunikativna, dok sam se promišljao kako da ti odgovori na tvoj izricit zahtev, pomno sam slusao virtuoznu interpretaciju bozanske pesme Ave Maria (Salutatio Angelica) u izvodjenju vrhunskog tenora svih vremena, pokojnog Luciana Pavarotia. Paradoksalno zvuci da ateist slusa i uziva u jednoj „bozanstvenoj kantati”, zapravo pesmi-molitvi izvedenoj u Schubertovoj kompoziciji. posvecenoj majci Boga sina, najvecoj svetoj ženi svih hrišćanskih crkava.

Pitanje: „Htela bih pitati gospodina freelance zbog čega ne veruje u Boga? Šta je po tebi pokazatelj da Bog ne postoji? Darvin ili sto drugo?”

>>>> Darvin? Definitivno ne! Pre svega moram da kažem da sam odrastao u primarno ateistickoj porodici. Doduse, baba je bila ortodoksna hrišćanka do kraja svog zivota, a majka malo ovako malo onako. Nije bas mnogo verovala u boga, ali je povremeno isla u crkvu da upali svece za mrtve i za žive.

Drugo, ne prihvatam metafizicke poglede na zivot. Moje vidjenje sveta je materijalisticko. Gotovo marksisticko. Razmišljam realno, ne mogu da prihvatim da se u zivotu desavaju cuda kao su stvaranje sveta za sest dana i coveka od prasine i vode, tj. od blata. Za mene je uvrnuta tvrdnja da je bogorodica Marija bezgresno zatrudnela? Još manje verujem u vaskrsenje jer je nemoguće da se posle tri dana u polupustinjskoj Palestini telo ne raspada. Eventualno jedan dan u nekoj severnoj, ledenoj sredini bi još i bilo moguće (medicinski - klinicka smrt), ali ne i u Palestini. Treće, tzv. sveti spisi su pisani, dopisivani, prepravljani, doterivani prema pogledima običnih ljudi, ondasnjih svestenika, koji, iako su „pomazani” mirom, ostali obični smrtcnici. Da ne govorimo o fakirskim cudesima ozivaljavanja, isceljivanja, hodanja po vodi, razdvajanje mora, itd. itd. Kad bih ti ja rekao da i ja to mogu, ti bi normalno rekla da sam totalno odlepio. Bozansku prirodu Isusa i dan njegovog rođenja je odredio niko drugi do još uvek paganski imperator Konstantin Velike na Prvom nikejskom concilu 325. godine nove ere. On je sazvao, vodio i donosio odluke na tom hrišćanskom skupu. On je jedan od tvoraca, tzv. Nikejskog kreda.

I konacno, POKAZATELJI??? Meni nisu potrebni pokazatelji da bog ne postoji, već tebi, draga Komunikativna, koja tvrdis da on postoji. Da li si igde u svetu čula da se dokazuje da nešto ne postoji. Kako ti znaš da slovenski bogovi nisu postojali, da li je neko dokazao da ne postoje??? Da li je neko dokazao da nisu postojali Zevs i njegova Hera, kao i brojni drugi bogovi??? I konacno, taj gospodin svevisnji i svemocni nije slovenski ili srpski bog, već jevrejski. Njega su Jevreji izabrali za boga, a on njih za svoj – boziji narod. Zapravo, oni su imali međusoban dogovor. Zar ti to nije poznato?

Mogu ti reći da je broj ateista dostigao preko 850 miliona. Zar to nije impozantna cifra.

Da li sam nešto propustio?

Rudolf: - „Nadam se da mi dozvoljavas da stavim primedbu na tvoju poslednju recenicu upucenu Komunikativnoj, koja glasi:
….mogu ti reći da je broj ateista dostigao preko 850 miliona. Zar to nije impozantna cifra!...
Sama ta cinjenica ”da nas vise ima„, govori samo o kvantitetu i ništa nam ne kazuje o kvalitetu!
(…) Ova nova podela ljudskog stanovnistva, na jedno novo ”mi-ateisti„ i ”vi-svi ostali„, ocigledno nas razdvaja, barem tako vidim ja, i kako obično kažu oni koji sebe nazivaju ”ateisti„: ”jednoga dana nestace i religije i vernici„, odnosno SVI ONI OSTALI.

Može se i desiti da se neko od onih ”mi-ateisti„ seti, da bi tom nestanku onih ”ostalih„ moglo malo da se ...nekako, pripomogne...

Sa samo malo kojekakve maste i danas covek stvara strasne svenarije u svetu...”
=====================

>>>>Postovani Rudolfe,
naravno da nemam ništa protiv tvojih primedbi na moju konstatciju da u svetu broj ateista prelazi tu famoznu cifru od 850 miliona dusa. Ono sto je s tim u vezi najinteresntnije i vredno isticanja je da ateizam nije dogma, nije organizovana grupa ljudi koja u okviru svojih organizacija propoveda svoja ubeđenja. Države ih ne pomazu na sve moguće nacine, a pre svega značajnim finansijskim donacijama iz državnog budzeta, brojnim materijalno-finansijskim privilegijama i aktivnom informativno-propagandnom delatnoscu. U tom grmu lezi, pored kvantiteta, i značajan kvalitet te brojke.

Kvalitet te brojke uporedno raste sa rastom nivoa opsteg obrazovanja, sa porastom srednje klase i broja intelektualaca, kao i sa opstim rastom drustvene svesti. Ako malo dublje sagledas socijalni sastav sledbenika hrišćanstva ili islama, videces da su najneobrazovanije i najsiromasnije strate drustva najvatreniji religiozni fundamentalisti.

Sledeći niz od pet „primedaba” u sustini to i nisu, već neka vrsta optuzbi ili zamerke.

Prvo, odmah da NAGLASIM da ja nisam pravio podele „ljudskog stanovnistva” između ‘NAS-ateista„ i ”VAS-sve-ostale„, već je to tvoja konstrukcija do koje si dosao bez osnove. Naravno, ne razumem na cemu je baziras? Dalje, nisam ni tvrdio, niti sada to kažem da će ”jednog dana nestati i religija i vernici„. To je iskljucivo tvoj zakljucak, takođe, bez osnova. Međutim, Jednog dana će one (organizovane verske organizacije) morati same da se brinu o svom opstanku i da žive od ”usluga„ koje pruzaju vernicima i od njihovih priloga To podrazumeva da će i njihov prihod i zarade biti oporezivane kao i sve druge NVO. Naravno, to se može iskazati jednom recenicom- odvojenost crkve i moderne sekularne države.

Odgovor na sledećih prva dva pitanja je apsolutno pozitivan. Porast ateista, a smanjenje broja i uticaja religioznih organizacija pozitivno utice na mir u svetu, Takođe, doprinosi boljem razumevanju među ljudima. Brojne deklaracije o ljudskim pravima, o jednakosti ljudi bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu, drustvenu i dr. pripadnost, o pravima deteta, o jednakosti polova, o zastiti zivotinja, itd. itd. da ne govorimo o ukidanju smrtnih kazni, o humanizaciji tamnickih uslova zivota, i dr. su rezultat delovanja inteligencije i ateistiko-humanistickog shvatanja polozja coveka u drustvu.

Ostala tri pitanja su na silu ugurana u ovu temu. Sadasnje stanje svetske ekonomije (- stabilnija ekonomija sveta?) je rezultat delovanja ljudi izvan dogmatsko-religiozno-ideoloske indoktrinacije. Cetvrto pitanje (- boljoj psiho-socijalnoj situaciji u svetu?) je veoma evazivno, čak i nesuvislo, a na peto (- da li smanjuje opasnost od gladi u svetu?) odgovor je isti kao i na treće pitanje.

Toliko za sada. Čini mi se da ti dugujem odgovor na neka pitanja. Međutim, u mojim odgovirmo drugim diskutantima, rekao bih, dat je odgovor i na tvoj poslednji post.

Podseti me ako sam nešto izostavio.

Pozdrav!

”

Rudolf: - „Sigurno je da sam samo povrsno upoznat sa kultom ateizma, posto se on provlaci kao osnovna misao kroz sve novije kult-pravce kao sto su: Brights, Novi ateisti(?), Agnosticari, Panteisti …
I Hitler kao i Staljin bili su ateisti po svojim delima, ali pored toga bili su još i ubice mase ljudi, sto je sklonost svih fundamentalista.
U osnovi i kult ateizma u praksi nije ništa bolji od religijskih pokreta, čak šta vise mnogo je gori.”

Ateist: Sasvim jesigurno da nemas dovoljno kritickog sagledavanja stvari i da nisi upoznat sa osnovnim postulatima i istorijom kako ateizma tako i tvoje religije. Zato si i nemocan da das odgovor, da argumentovano negiras ili komentarises moje stavove i moj utuk na tvoj prilično dug i neargumentovan prethodni post. I u gornjem citatu, zbog neznanja pokusavas prikriveno da uvredis tudje poimanje zivota, ili to cinis iz totalnog neznanaja, svejedno šta je u pitanju, pa ateizam nazivas kultom, dok na drugoj strani dokazujes svoje nerazlikovanje ateizma, kaopogleda na zivot bez bozanstva i politicke ideologije. Ocigledno, nedostatak sirokog obrazovanja i kritickog razmatranja i logickog zakljucivanja. Zašto nisi, recimo, pomenuo Bertranda Rassella, Sartra, Ajnstajna, Spinozu, Arlistotela, Lucretiusa, Seneku, Konfucija, Epikura, Marksa, Engelsa, Monteskije, itd. itd.. Nasao si da podmeces dva nastrana patoloski bolesna coveka kojima su mase verovale, jedan je bio totalni ateista, jer drugacije ne bi mogao da zagovara ideologiju kojoj je pripadao, a za drugog ti ne možeš da tvrdis da je bio ateista, osim sto ti u ovoj diskusiji tako odgovara. Zapravo, bilo bi mudro ako bih sada prestao sa tobom da komuniciram, jer si nekonzistentan sagovornik, plivas iz teme u temu, zaobilazis pitanja za koja nemas odgovor, i dr.

Rudolf: - „Tako razmišljajuci religiozni pokreti su losa stvar ali po svojim atributima ili bolje receno, po nedostatku svojih plemenitih atributa, ateizam je mnogo gori.”

Ateista: Ovo je cisto nagadjanje. Argumentuj, Dokazi da si u pravu.

Rudolf: - „Koren ateizma i jeste u anti-dogmatizmu, koji se svodi na odbacivanje svega sto ima veze sa Bogom i verovanjem.”

Ateista: Navedi dokaze, jer ovo je gola i nefundirana tvrdnja. Uz to je bez ikakve logike.

Rudolf: - „Ako nepristrasno analiziramo sve te ”humanisticke„ pokrete, udruzenja za mir,pa i pokret Brights, videcemo da su sve to ništa drugo do neka vrsta sekti, sa svojim guru-om, svojim verovanjem, organizacijom i konacno svojom osnovnom porukom – menjati svet.

Ateizam kao kult svega toga nema, ali on se kao neki new-age provlaci kroz sve te pokrete, jer SVIMA NJIMA SMETA BOG. Verovanje u Boga obavezuje a oni ne žele obaveze! Njihovo osecanje slobode je drugacije.”

Ateista: Gornji citat je, kao uostalom i ceo tekst, bez logicne veze sa stvarnoscu. Gde si procitao da je ateizam KULT. Celokupna dogma ateizma se sastoji samo od tri reci. I bez pevanja, kadjenja, metanisanja, laznih obecanja prelepog zivota posle smrti, bez nemogućih cuda.

Zato ti, uvazeni Rudolfe„ nisi u stanju da mi sve to objasnis, već sevrdas na sve strane..

Bog ocigledno smeta progresu, jer ta dogma koja propoveda Jahveha, trolicnog Boga, Alaha, itd. i njegovi predstavnici na zemlji teze da zaustave svki progres, zagovaraju hrišćansku poniznost, bezpogovorno verovanje u dogme, neobrazovanost, odricanja od svoga JA, od svoje licnosti, laznu trpeljivost, odricanja od ponosa, od porodice, propoveda mrznju prema drugacije verski orijentisanim ljudima, izaziva verske ratove, stvara od coveka licemera koji se javno deklarise kao hrišćanin, a privatno se ponasao kao oholi mocni hedonost koji uziva u vlasti, moći, novcu, zdranju, seksualnim nastranostima, itd.

Rudolf: - ”Upravo zbog toga ateizam namesto Boga, na svoj pijedestal stavlja COVEKA.
Postovani Freelance, Bas tako kako ti to sam objašnjavas: „Dobar ateista ne postoji kao covek”

Ateist: Tvoja netrpeljivot prema ateistima je vise nego ocita. Dobri hrišćani vodili su 14 krstaskih ratova i dva verska rata (jedan je trajao 30 a drugi 100 godina), ceo srednji Tamni vek je bio „osvetljavan” lomacama sirom Evrope, racuna se da je minimu 10 miliona crnaca odvedeno u hrišćansko ropstvo gde su hrišćani sa njima postupali kao sa stokom, a najmanje jedan milion ih je preminuio u transporta do„obecane” zemlje, Da li treba da govorimo o verskom ratu u eks Jugoslaviji, ili dva svetska rata u kome su ucestvovale uglavnom hrišćanske zemlje. Da li je kolonijalizam hrišćanski izum? Koliko je samo Kongoanaca izgubilo desnu ruku odsecanjem, jer su bili bolesni i iscrpljeni i nisu mogli da zadovolje kralja jedne napredne evropske zemlje. Koliko su osvajackih ratova vodile hirscanske monarhije, pocev od V.Britanije, Danske, Holandije, Belgije, Francuske, Spanije, Italije, Austro-Ugarske, Carske Rusije i „kulturne” Nemacke.

S postovanje.