Zašto su Arapi napustili hrišćanstvo?

Primetili ste da je u vreme ratnih sukoba tokom devedesetih godina na području Bosne i Hercegovine došlo do savezništva naroda, ne dve hrišćanske crkve (katoličke i pravoslavne) već katoličke i islamske vere. Pomalo nelogično, zar ne?

Sa druge strane, srpski pravoslavni narod imao je grdne nesuglasice sa čitavom Zapadnom Evropom kao i SAD upravo zbog svog konfrontiranja sa radikalnim islamom u Bosni i na Kosovu i Metohiji. Iako je čitav zapadni hrišćanski svet već godinama u paničnom strahu od islamskog terorizma i njihovog nauma da izazovu sukob civilizacija - sveti rat Džihad, Srbi su proglašeni krivcima. Ne samo da je srpski pravoslavni hrišćanski narod zasut bombama, već je muslimanska strana podržana i politički i vojno najviše iz Vašingtona i Londona (?).

Opet vam to nije logično?

„Zahvalnost” evroatlantskim saveznicima koji su od Srba branili muslimansko stanovništvo na Kosmetu i u B i H stigla je u vidu terorističkog napada na Njujork i Vašington 11.9. 2001.

Sve to organizovao je baš Osama Bin Laden, vodja islamskih terorista, koji je posredovao u naoružavanju pripadnika bosanskih mudžahedina uz svesrdnu pomoć CIA.

Da, priznaćete da je to čudan epilog i svi ti sukobi zaista nemaju veze sa istorijskom i političkom logikom.

Grešite.

Sve je veoma logično samo ako znate ono što ne treba da znate i što istorija nije zapisala.

Kada ovo pročitate možda ćete sklopiti kockice jednog genijalnog plana smišljenog pre „samo” 1700 godina.

Ali, podjimo redom.

VERA JE OSNOVNA POKRETAČKA SNAGA HOMO SAPIENSA

Mi danas verujemo da smo daleko obrazovaniji od naših drevnih predaka pošto živimo u vreme najvećeg civilizacijskog dometa u istoriji čovečanstva. Sva znanja sveta i informacije su nam na dohvat ruke samo ako uključimo TV ili kompjuter, ili otvorimo enciklopediju.

Ali istina je i to da je prosečan čovek danas opterećen gomilom perifernih informacija, visokoobrazovan čovek uglavnom je naučen znajnju koje ne dodiruje sam fundament stvari, a opsednutost novcem i jurnjava za njim odnose najveći deo života. Ono malo slobodnog vremena današnjeg čoveka odvodi na put zabave i užitka, od kojih je najlepše trošenje novca.



Zaista, kada ste poslednji put zastali i dugo osmatrali nebeski svod? Vidite li uopšte noću zvezde od gradskih svetiljki? Naravno, ljudi koji većinu života provode u svojoj kancelariji ili fabrici, u stanu, liftu, prodavnici i automobilu, teško mogu da sagledaju kako izgleda planeta po kojoj hodaju, bar u onom obliku koji je stvorio Bog (Kreator).



Ne slažete se sa ovim tvrdjenjem?

Naravno da znate kako izgleda naša planeta. Videli ste već mnogo toga preko TV -a, gledate naučno-popularne emisije i čitate National Geographic i sl., a pretražujete mnogo toga i po enciklopedijama i Internetu. Svi ti mediji , naravno, pružaju vam naučne činjenice, istinite i neselektovane. Zašto bi vas bilo ko lagao? Mi živimo u svetu iskrenosti, poštenja i želje za opštom dobrobiti, jer svetom vladaju hrišćani, zar ne?

Naši davni preci, međutim, imali su mnogo više vremena da razmišljaju i da svet oko sebe otkrivaju direktno ga posmatrajući.

Tako su umni ljudi došli i do nekih saznanja koja već hiljadama godina koriste, a koja su umnogome oblikovala i život kakav mi danas vodimo. Posebno današnju globalnu politiku koja nam često deluje nerazumno i nelogično.

Jedna od genijalnih tehnika koje su drevni mudraci razvili je tehnika upravljanja ljudima, a posebno čitavim narodima. Ova tehnika nastala je kada su drevni mudraci počeli da proučavaju ljudsku psihologiju (koja je jedna od najstarijih nauka, a ne najmladja kako se danas uči). Drevni bihevioristi, davno pre Votsona shvatili su da čovek SVE MORA DA NAUČI jer su mu životinjski nagoni nedovoljni za opstanak. To automatski znači da se on i MOŽE naučiti SVEMU. ( Da li to znači da je Frojdova teorija netačna? Prosudićete sami.)

Dakle, čoveka vodi i održava vera, a ne nagoni. Čovek može danima da posti i da umre od gladi i da izvrši samoubistvo, što je sve protivno nagonima života. Post koji upražnjavaju skoro sve religije sveta ima upravo to za cilj - treniranje snage volje. Isto je sa obrezivanjem kod Jevreja i Muslimana. Telesni porivi ne smeju nadvladati volju duha. Danas se obrezivanje kao i krštenje (prvobitno znak priznavanja ghrehova), vrši kod dece, što znači da je svedeno samo na nivo simbola, dok samu suštinu ne dotiče.

Dakle, jedno od najmoćnijih oružija koje su drevni rimski imperatori koristili kako bi mogli da upravljaju svojom ogromnom imperijom sa brojnim podanicima - bila je religija. Kako su došli na tu ideju? Možda baš zahvaljujući nekom Isusu iz Galileje, o kome je , kako kažu neka od jevandjelja, i rimski senat raspravljao.

Naravno da nemam nameru da osporavam postojanje Boga (Kreatora) jer univerzalni sistem Postojanja nesumnjivo postoji (živimo u Kosmosu, a ne u Haosu).

Ali kako je i ljudska vrsta deo Kosmosa u njoj je svakako usadjen i određeni mehanizam ponašanja. Taj mehanizam je, najgrublje rečeno, veoma sličan psećem. Ljudi su programirani da žive u čoporu (ne u parovima kao što je to crkva propisala) gde većina sledi svog vodju (kao psi alfa mužjaka). I kod ljudi vodja je oduvek bio najjači, najveštiji, najhrabriji i najmudriji (naravno sve dok se nije pojavio novac i sve to poremetio).

Tako su ljudi, najjednostavnije rečeno, podeljeni na one koji imaju potrebu da vode, odlučuju i podučavaju i one koji slede i uče (a to je uvek većina).

Podsetimo da je zbog nemogućnosti da obuzda širenje hrišćanstva koje se iz Judeje i čitave tadašnje Palestine širilo po okolnim arapskim plemenima i ka srednjoj Africi, rimski car Konstantin odlučio da „večeru podeli sa neprijateljam” te je 313. godine izdao Dekret o toleranciji vera.

Tako je „prihvatio” hrišćansku veru za zajedničku veru Rimljana (osvajača) i Jevreja (porobljenih). Bio je to gest „pomirenja”. Jevrejski sveštenici (fariseji - oni koji traže boga) , baš kao i rimski razvratni mnogobošci postali su propovednici „iste” vere - katoličke ( opšte vere).
Verovatno je tada došlo i do pisanja prikladne priče o Isusu iz Nazareta (koji je najverovatnije i postojao) i koga su Jevreji doživeli kao svoga Hrista (Spasitelja).