Forums : Religija

Comment
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

Ударац наших богова!
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 08:11 PM
»Бирајући Богове – ми бирамо судбину«.
Древни многобожачки римски песник Вергилије


Сада ми живимо у периоду космичке Ере Риба – епохе тоталне лажи и тоталних обмана. Данас није тешко доказати ову тврдњу. Довољно је једноставно погледати на своје животно искуство и мало се замислити. Човек, који се родио и живео у СССР до Стаљинове смрти, сећа се ко је за совјетског човека био Стаљин. Совјетска средстава масовне
информације (или правилније средства масовне дезинформације) направила су од Стаљина трећег бога после Лењина, који је био други бог совјетског човека. За првог бога се сматрао Карл Маркс.

Када ја Стаљин умро, читав совјетски народ је то доживео као космичку катастрофу и прве недеље после те смрти чекао је у најмању руку апокалипсу. Али ништа страшно се није десило, живот се настављао као и раније. Од Стаљина су направили мумију и сместили је у »свети« маузолеј поред другог »вечито живог« бога – Лењина.

Прошло је време. Дошли су XX и XXИИ конгреси КПСС. И испоставило се да Стаљин чак није никакав бог, већ прави ђаво. »Унаказио« је »светле« идеале марксизма, уопште није радио оно што му је завештао »велики« Лењин, поубијао је масу истинских лињиниста и т.д. Совјетски људи су доживели други шок. Из совјетског пантеона богова – маузолеја једног бога (Стаљина) су избацили, другог (Лењина) оставили. Уџбенике историје су почели поново да пишу, »побољшавајући« и »погоршавајући« фрагменте историје у складу са захтевима текуће политичке ситуације.

Све то је открио прави херој, истински комуниста-лењиниста Никита Хрушчов, очистивши КПСС од извртања и изопачености. Средства масовне дезинформације су почела да уздижу Хрушчова, и он се сигурно кретао стазом светог човека у совјетски пантеон богова. Али затим су ођедном и Хрушчова скинули. И ту се испоставило да ни нови вођа велике компартије – Хрушчов није никакав светац, већ озлоглашени »волунтариста, извртач лењинизма и комунизма«. Људи су опет доживели шок, али сада већ мањи. Почели су да се навикавају на свргавања лажних богова. Уџбенике историје су прерадили још једанпут.

Ускоро је све то и још више очистио КПСС до невиђене чистоће следећи прави комуниста – марксиста-лењиниста Љоња Брежњев. Касније се поновила иста прича и са Љоњом Брежњевим. Уџбенике историје су почели поново да сецкају на комаде. Народ је, изузев тоталних лудака, почео да схвата да га поново вуку за нос. Да власт смишљено скрива од народа истину и дезинформише народ.

Затим је почела горбачовска перестројка. Јеврејска деца бивших »народних непријатеља« опет су почела да чисте КПСС од стаљинизма, враћајући се »светлим« идеалима лењинизма, за време кога су њихове вољене и »невино« настрадале татице заклале око 40 милиона најбољих представника руског народа. Неки истраживачи дају цифру уништених: до 60 милиона људи. Наравно, број жртава руског народа као резултат јеврејске окупације неће се моћи никада тачно утврдити. Очигледно је једно, - та цифра је астрономска и мери се десетинама милиона људских живота. Али јеврејској деци народних непријатеља овај пут није пошло за руком. Руски патриоти и националисти разбили су великог совјетског бога Лењина и показали да Лењин не само да није бог, већ је сам ђаво. Затим су »присталице перестројке« покушале да очисте комунизам од лењинизма, враћајући се »светлим« идеалима марксизма. То им опет није пошло за руком. Руски патриоти разбили су и тог лажног бога – Карла Маркса, који је опет испао сатаниста.

Народ је почео да се присећа да се током читавог периода процвата комунизма власт стално борила са некаквим антисовјетистима и антикомунистима и, мада је било забрањено знати шта ти антикомунисти говоре и пишу, народ се почео досећати да су, изгледа, антикомунисти говорили истину. Због тога су их и прогањали и забрањивали. Није обавезно забрањивати лаж, њу је лако разбити аргументима.

Са тачке гледишта оних који су имали власт ситуација је постала таква да се њоме лоше управљало. Комунизам као информационо оружје почео је лоше да ради. Шта се могло урадити? Нова лажна религија за месец дана или за годину се не може написати.

Морали су да доставе из прашњавих спремишта давно избаченог бога – Исуса Христа. А ко га доставља? Па они исти, она иста банда која има власт, она иста банда бивших капеесесоваца. Оних који су лагано препливали из рајкома, горкома и паткома у извршну и представничку власт.

Раније су се у СССР непрестано величале пароле »Слава КПСС«. Сада се свуда величају пароле »Христос васкрс«. При том никога не збуњује то што су ти натписи незаконити и противрече Уставу, у коме је прописано да је Русија – светска држава.

Бивши кандидат за члана политбироа ЦК КПСС Борја Јељцин љуби се са миљеником КПСС патријархом читаве Русије Алексијем другим само што не запева »Боже наш, Иже јеси на небеси«. Истог тренутка је сва бивша партократија (Лужков, Черномирдин и т.д.) потрчала у цркве (које је партократија рушила свих 70 година) и са свећама у рукама почела да се крсти пред ТВ-камерама, означавајући »светост« хришћанске вере. Глупих људи у народу има много, али узалуд они мисле да је њих већина.

Део народа је такође потрчала у загрљај хришћанским поповима тражећи истину. А да ли је истина тамо

Хајде да размислимо, шта се заправо дешава? Да ли нас не терају по бесконачном кругу лажи? Ко и зашто ствара лажне богове и лажне религије? Одговор је једноставан. Лажна религија је – најмоћније информационо оружје за управљање свешћу и понашањем људи у интересима веома уске групе завереника који теже ка власти по било којој цени и ка успостављању своје владавине. Они одсецају информацију народу и утапају народ у лажно информационо поље, из кога се народ не може ишчупати.

Зашто су за совјетског човека у периоду комунизма Лењин и Стаљин били богови? Зато што су народ заронили у одговарајуће лажно информационо поље и нису га пуштали одатле. А ко је имао памети да схавти ту лаж, којом су га хранили, тога су стрпали у затвор или стрељали. И то је читава методика.

Али не треба мислити да је та превара која се одвијала у СССР у периоду комунизма – некакав изузетак у глобалном историјском процесу. На жалост, космичка Ера Риба – је читава таква, заснована на лажи, превари и насиљу. И та лаж траје не само последњих 70 година, већ неколико хиљада година. Мењају се само облици лажи. Један облик лажи смењује други облик лажи. Једна банда ниткова на власти смењује другу банду ниткова на власти. А укупна ситуација се мења ретко. И тако се дешава у свим хришћанским земљама.

прод...>>
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 08:14 PM
Са Исусом Христом и са хришћанством као са религијом ситуација је сасвим аналогна. И са Мојсијем и јудеизмом је иста ситуација. Господари јудеизма и хришћанства су прерађивали своје »свете« приче (Библију и Талмуд) ништа мање него што су комунари прерађивали своје уџбенике историје. Једноставно у XX веку сви социјални процеси су се нагло убрзали, политичке игре постају видљиве у току живота једног човека и превара са сменом богова (Лењиних и Стаљиних, Хрушчових и Брежњевих, Мао Це Дунгових и Пол Потових) постаје очевидна. Са Исусом и Мојсијем је мало сложеније, пошто су процеси развоја друштва у време јудеизма и хришћанства били много спорији, и превара није била приметна у току живота једног човека.

А да светска историја касније не би била схваћена, реална светска историја се затвара и фалсификује. И то је читава технологија. То се врши према формули сјајног романа Џорџа Орвела (1984): »Онај ко контролише прошлост, тај контролише будућност. Ко контролише садашњост, тај контролише прошлост«. То јест онај, ко је преузео власт у садашњем времену, прерађује историју са циљем своје будућности.

Не треба мислити да су се фалсификовањем историје бавили само комунисти. То није тачно. У свим хришћанским земљама света званична историја је фалсификована. Још је Оноре де Балзак у »Изгубљеним илузијама« писао: »Постоје две историје: лажна званична историја… и тајна историја, где се виде стварни узроци догађаја«.

Хришћани ништа мање нису поткресивали знања од комунара. Када су хришћани преузели власт у Римској империји, прво што су урадили, - спалили су до темеља огромну Александријску библиотеку, претходно изневши отуд масу књига за узак круг посвећених. Комунари су убијали и затварали у тамнице неистомишљенике, а хришћани су их једноставно палили на ломачама. А јудеизам је уништио у Синајској пустињи читав народ – древне Јевреје – и као резултат Синајског експеримента створио је нове Јевреје у виду биоробота. И ето Вам разлике међу религијама.

Ако будете озбиљно истраживали питање ко сада реално влада хришћанским земљама, лако ћете видети да у читавом хришћанском свету такозване демократије, данас влада жидократија. Како је то Јеврејима пошло за руком да преузму власт? Захваљујући чему? Захваљујући религији. Али не само захваљујући једној религију јудеизму, већ уз помоћ неколико религија повезаних у јединствен комплекс: јудеизма, хришћанства и комунизма.

Антагонизам таквих религија, као што су јудеизам, хришћанство и комунизам, носи чисто демагошки и привидан карактер. Противречности међу тим религијама се смишљено преувеличавају. А у ствари те три религије имају једне исте корене и једног господара – светско јеврејство, а још више окултне (тајне – прим.прев.) сатанске господаре. Те религије су као три маркиране играће карте једне исте банде играча која игра своју преварантску игру. Њихов задатак је да све време смењују једну превару другом и да не дају могућност човеку да изађе изван граница информационог поља, у које су га утопили. За ту банду све те религије: јудеизам, хришћанство и комунизам – то је само њихово информационо оружје, које је измишљено у једној истој радионици и са једним истим циљем: управљати свешћу и понашањем људи и на рачун тога владати над њима.

Слична ситуација је у игри напрстка. У њој неколико лупежа играју »превару« (са једним циљем), играјући разне улоге у једној представи пред неискусним човеком. И том човеку се чини да се стварно одвија процес борбе, неко добија, неко губи, сви имају различита мишљења, спорове, емоције. А на крају свега човек остаје без пара.

Технологија те групације, која је преузела и држи власт у хришћанском свету држећи људе у лажном информационом простору, закључује се у распиривању привидне борбе идеја и мишљења у овом простору. Да би човек који мисли имао о чему да размишља. Ко је више у праву или није у праву? Лењин или Стаљин? Троцки или Каутски? Христос или Мојсије? Која хришћанска црква је најистинитија: католичка, православна или грегоријанска? Људски живот није довољан да би се прочитале све лажне књиге тога јудохришћанског света, да би се човек снашао у њима и истргао из тог лажног информационог поља.

Па ипак, сада су све те лажне религије изгубиле на снази. Исцрпиле су себе. Оне немају будућност. Космичка Ера Риба се ближи крају са свим својим лажима. Али она окултна сатанска групација која данас влада хришћанским светом, нема намере да преда власт без борбе. За ту групацију задатак старих религија данас је у томе да једноставно добију на времену и одрже се све дотле док не буде створено ново информационо оружје – лажна религија XXИ века. Она се већ пише у Америци. Та сатанска групација је ангажовала за ставрање лажне религије стручњаке веома широког профила. Шта ће код њих испасти и да ли ће им поћи за руком – неизвесно је.

Сада је у Русији ко бајаги демократија и ко бајаги слобода речи. Али то је само једна у низу лажи, слободе речи није било ни раније и сад је она строго ограничена. Раније за време комуниста била је затворена критика комунизма и оне који су се тиме бавили, називали су антикомунистима, фашистима, екстремистима, на њих су вешали друге етикете и жестоко су их прогањали. Те антикомунисте ревносно су жигосали на телевизији, не дајући да се прочита то што су они написали.

И наравно, најзабрањенија и највише прогањана тема – то је узрок и корен свих проблема. То је улога светског јеврејства у светском историјском процесу. Свих седамдесет година совјетског комунизма та тема је била најзабрањенија и највише прогањана. Буквално следећег дана после преузимања власти бољшевици су усвојили лењински зверски закон »О антисемитизму«. Он је потпуно забрањивао на само критику деловања светског јеврејства, већ и било које помињање чињеница реалних поступака Јевреја. Тај зверски лењински закон није имао никаквих аналога у светској законодавној и правној пракси. За време Стаљина и такозваног државног антисемитизма једноставно помињање улоге Јевреја у револуцији 1917.г. кажњавало се у најбољем случају са 25 година ГУЛАГ-а (Државна управа логора, т.ј. затвора – прим.прев.).

Прод..>>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 08:19 PM
Данас се откривање чињеница чудовишних јеврејских злочина блокира помоћу члана 282 Кривичног закона РФ (побуђивање националне, расне или религиозне мржње). На телевизији врчаве душе (они који изговарају шуштаво »р«, т.ј. Јевреји – прим.прев.) гневно жигошу антисемите, нацисте и »проклете фашисте«, али, наравно, никоме од »фашиста« не дају да изрази своје мишљење и не дају народу да се упозна са тиме, шта пишу ти »проклети фашисти«. Већ сама та тежња да се затвори информација, да се затвори разматрање те теме наводи људе који мисле на помисао да се власт боји истине, зато и прогања антисемите и »фашисте«.

Задатак ове књиге је – да открије лажну суштину и корене таквих лажних религија, као што су хришћанство, комунизам и јудеизам. И да прикаже истинске, а не декларисане циљеве тих религија и јединственог господара свих тих религија.

И најважније – да изведе читаоца на друго информационо поље, засновано не на вери, већ на знању друге древне и националне (не само за Русе, већ и за све Аријце) религије – многобоштва или ведизма – религије, која може и дужна је (уз наше учешће) да постане основа праве религије XXИ века. Тада ће Ера Водолије стварно постати Ера човечанства принципијелно другог, вишег нивоа.

Без успостављања руске националне религије – многобоштва руски народ не може да рачуна на нормалан и хармоничан развој. И више од тога, у данашње време, када се против руског народа води најснажнији необјављени информациони и управљани рат, без националне религије Русија може да падне у хаос и сиђе са светске арене у позадину човечанства. А руски народ може да доживи судбину Аборићана у Америци (Индијанаца) , које су нови господари Америке углавном уништили, а остатке натерали у резервате.

Само најжешћи и бескомпромисан национализам може и дужан је да спаси руски народ. А прави национализам није могућ без своје националне религије, без везе са својим рођеним Руским Боговима.
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-01 08:34 PM
>>> ВЕРА ИЛИ РЕЛИГИЈА <<<

Вера – то је средство за обмањивање лудака.

Боље је знати да ништа не знаш, него веровати.

Религија и вера – то није једно исто. Сама реч »религија« (лат. религио) – то је веза. Веза с ким? Са Боговима, са космичким силама. Појам вере непосредно у појам религије не улази. Све религије не траже веру. Постоје религије које се базирају на вери, а постоје и религије које се базирају на знањима.

Хришћанство – то је религија која се базира на вери, а многобоштво или ведизам (од речи веда – знање), о коме ћемо касније говорити, - базира се на реалним знањима која се могу проверити. Реалним знањима није потребна вера. Например, Питагориној теореми није потребно да ли Ви у њу верујете или не. Ви је можете знати или не знати. Схватати или не схватати.

Многобоштво – то је само национални вид заједничке за све Аријце религије – ведизма. Многобоштво – то је варијанта ведизма, адаптирана за конкретни народ, за ниво његовог духовног и социјалног развоја. То јест све многобожачке религије имају један исти корен – ведизам. У овој књизи нећемо разматрати разлике у различитим варијантима многобоштва. У овој књизи ради једноставности под ведизмом и многобоштвом ћемо подразумевати једно исто. Веда – то није вера.
Веда – то је знање, ведати – то је знати.

Сам појам апсолутне вере није прихватљив за човека који мисли. Шта је то апсолутна вера? То је слепо прихватање некаквих доктрина или идеја као апсолут. Без разматрања, без доказа, без провере, без допуштања могућности алтернативе. Вера је слепа. Вера искључује свест. Знањима, искуству, експерименту није потребна вера. Не веровати, већ знати или проверити.

Најаче принцип слепе вере и надмоћ вере над разумом изразио је отац цркве Тертулијан: »Верујем, зато што је апсурдно«. Да ли је могуће живети по овом принципу? Малоумном човеку не само да је могуће, већ је и потребно. Човек који мисли треба да се руководи супротним принципом: »Све подвргавај сумњи«. Тертулијан је апсолутно у праву код свог призивања. Апсолутна вера – то и јесте вера у апсурде. Кад неко учење не би било апсурдно, онда, наравно, не би било потребе веровати у њега. Али када се нуди апсолутна бесмислица, онда се без вере не може.

Вера је погодна ограниченим људима, код којих лоше ради глава (а таквих људи, на жалост, има сасвим довољно). Њима је тешко и немају шта да мисле, расуђују, доказују, да напрежу свој незнатан мозак. Тешко. А веровати је лако. Рекли су ти – хајде, веруј у ово, верујеш у ово, рекли ти – веруј у сасвим друго, верујеш у сасвим друго. Није потребно напрезати разум.

Вера је – страшно оружје за варање народа. Човек који истински верује страшан је због свог фанатизма и неспособности не само да схвати, него чак и да саслуша другу тачку гледишта. Вера у потпуности паралише човека. Покушајте да разговарате са истински верним комунистима, за које је Лењин (тај прави ђаво) светац. Никакве чињенице, аргументи, логика не могу да сломе њихову »свету« веру. Њихов мозак је залемљен вером и може да мисли само у правцу прогажене пруге њихове религије. И ако се човек дубље замисли, почиње да схвата да ствар није у томе у шта ти људи верују: у лењине, у христове или мојсијеве.

Ствар је у »светој« вери. Људи који истински верују – то су »зомбови«, који су изгубили људски облик и представљају оружје које не мисли у рукама оних, који су им наметнули ову или ону веру. Чак и ако не узимамо фанатике који истински и свето верују, већ једноставно узмемо тихог хришћанина без фанатизма, и ту је лако видети да тај човек није пуновредан. Он не уме да мисли критички. У његовој глави блок критичке анализе улазне информације никада није озбиљно радио, њега су од детињства учили да верује. И такви људи су веома погодни било ком деспотском режиму.

Погледајте конкретне чињенице. Стаљин је по образовању био високо религиозно-образован човек. 12 година је учио у духовној школи и богословији. И шта? Шта, зар је то од њега направило човека који верује у Христа? Нимало. Али зато је Стаљин схватио најважније: религиозна вера – то је моћни инструмент власти над људима. Чим је умро Лењин, Стаљин је са даљинским нишаном почео од комунизма да прави нову религију.

Стаљину је било лако да од »научног« комунизма прави чисту религију, пошто су по својој суштини ХРИШЋАНСТВО И КОМУНИЗАМ – СРОДНЕ РЕЛИГИЈЕ. Комунизам је израстао из хришћанства, упивши у себе сав хришћански талог. Чак је комунизам и прављен у истој тајној »радионици«, у којој су спремани и јудеизам, и хришћанство, и ислам, и масонство. О тој окултној »радионици« и о циљевима њених господара ми ћемо говорити касније.

Све религије се праве не на празном месту и не од нуле. Основне идеје (и паметне и глупе) се позајмљују из претходних религија. Јудеизам и хришћанство су већину својих идеја и принципа украли од Аријеваца из многобожачких религија, смишљено их и бескрајно унаказивши. Комунизам, идући у стопу за хришћанством, своје основне принципе је позајмио од хришћана са минималним изменама.

Чак основне ритуале и обреде Стаљин је преузео из хришћанства и у томе много успео. У комунизам су почели СВЕТО ДА ВЕРУЈУ. Од Лењиновог леша су направили мумуију и сместили »СВЕТЕ мошти« у МАУЗОЛЕЈ – чисто религиозни објекат. Све као што треба приликом стварања новог бога.

70 година милиони људи су ишли да виде својим очима СВЕТЕ мошти Лењина и да приме светост тог сатанисте. Рећи ћете да су сви ти људи били глупи? Може се и тако рећи. А може се рећи и тачније. Неко (они који имају власт) их је направио глупима или још тачније – програмирао их за одређени тип мишљења помоћу пропаганде (информационог оружја). Али ако Ви мислите да се лењинисти у нечему принципијелно разликују од ходочасника Христа и Мојсија, Ви дубоко грешите. Нема никакве разлике. Малоумнима и једне и друге чини њихова СВЕТА ВЕРА. У њој је сво зло.

Сваки човек има своје лично животно искуство, које човека који мисли треба нечему да научи. Колико се пута у свом животу човек сусреће са свакаквим лупежима и преварантима? Много пута. И од чега ти преваранти живе? Од људске ВЕРЕ у нешто добро. И лупежи обмањују те вернике, богатећи се на људској поверљивости. Какав закључак из свега тога проистиче? Не треба људима слепо веровати, не треба бити лаковеран и треба се према њима односити диференцирано, ако хоћеш да те не преваре.

REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 08:38 PM
Са религиозном вером се дешава то исто. Онај, ко свето и слепо верује, тога и обмањују. Аргументи попут оног да се у религији не верује људима, већ боговима или њиховим пророцима, нису убедљиви, јер верници опште са многобожачким свештеницима, поповима, свештеницима и хоџама, који иступају у име богова. Јасно је да је иступање у име некога веома лако, погодно и, што је најважније, корисно. Али сва та иступања могу бити исто тако лажна, као и иступања превараната. Закључак – треба не »свето« веровати, већ мислити.

Погледајте како су лако лупежи типа МММ-овци покрали пола Русије. Зашто у толиким размерама и тако лако? Зато што смо земља верника. Вера је – веома опасна навика. Раније се свето веровало у Христа, затим у Лењина и Стаљина, а касније у светлу будућност типа МММ. Привикли смо да неразумно верујемо у чуда. Поверовали смо да се може »лако« постати милионер. Нашли смо себи новог Христа – Сергеја Мавроди – спасиоца »свете« Русије. Е он нас је све спасио, постао је један од најбогатијих људи у Русији. Наравно, сви ти мавроди нису покрали Русију без помоћи јељцинске мафије, која их је родила и са којом су морали све да поделе. Иначе би сви ти мавроди одавно лежали у затвору.

У свету реално постоје добро и зло, то је очевидно сваком човеку. Такође је очевидно да зло (или другачије сатана, ђаво) користи лаж, као једно од ефикасних средстава за обмањивање људи. Не говори се узалуд да је ђаво – лажов и отац лажи. Сада хајде да размислимо како је једноставније и најефикасније ђаволу или сатани да обмањује људе? Ту чак нема потребе да се посебно размишља. Сатани је једноставније и најефикасније да одигра своју омиљену игру »наопако«: да себе назове богом, као кад вук одене на себе овчју кожу, и да убеђује људе да свето верују у бога, и то у јединог и непоновљивог, да не би било алтернативе. Одавде закључак – онај, ко верује у бога, уместо да познаје Богове, расуђује, схвата, осећа Богове и има везу са њима, може лако да буде ухваћен на ђавољу удицу.

Они који искрено верују у Христа или у Лењина, не верују у реални облик тих личности и њихових религија, већ у замишљен и сугерисан. Нико од тих верника није озбиљно читао ни Библију, ни Јеванђеље, ни Капитал Карла Маркса, ни Манифест компартије, а ако је и читао, онда ништа није схватио. Светао лик тих »великих« вођа човечанства сугерише народу лажна црквена или партијска пропаганда. Пропаганда која прича о чистоћи и доброти многих христа и лењина, - то је само овчја кожа, под којом се крије зверско вучје кежење тих страшних религија.

Попови убеђују да, ако је човек искрено веровао у нешто, искрено се варао, на оном свету ће му се све опростити, чак ако није веровао у оно што треба. То је груба лаж. Никакве заблуде (искрене или неискрене) се не опраштају. Богови су Вам поклонили разум и душу и дали могућност да их користите. А ако сте Ви, уместо да користите свој разум и своју душу, уместо размишљања, »искрено« веровали у неку глупост, онда, значи, узалуд су Вам Богови дали разум. Ви тај поклон нисте искористили. У следећем животу нећете бити разуман човек. Закон карме је праведан – шта посејеш, то ћеш и пожњети.

Сада ћемо ми скинути пропагандистичке овчје коже са хришћанства и комунизма и погледати, шта реално представљају те »велике« религије. А затим ћемо погледати коме су корисне те религије, ко их ствара и са којим циљем. Може се саосећати са патњама наивних верника после оваквог читања, али истина нам је дража. Приметимо да су поверљивост и глупост – сестре близнакиње. Разбијајући глупу веру, ми побољшавамо ситуацију у мозгу бивших верника.

Дакле, пређимо на дело.
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 09:08 PM
>> АПСУРДИ ХРИШЋАНСТВА <<



Ако Библију не читате једноставно, него се још и замислите над прочитаним, онда видите да радње библијског старозаветног бога (то јест и јудејског и хришћанског) и новозаветног јеванђељског бога (чисто хришћанског) не само да нису добре, већ су глупе, ружне, неправедне и веома покварене.

У рају библијски гог је завештао Адаму: »од дрвета спознаје добра и зла не једи, јер оног дана, када га окусиш, смртно ћеш умрети« (Битисање, 2:17).

Прво, зашто је бог преварио Адама? Адам уопште није умро оног дана када је појео плод са тог дрвета, већ је после тога проживео 930 година (ако је веровати Библији). Лагати – то је веома лоше и недостојно, тим пре за бога. Ако библијски бог лаже – онда он није апсолутно добро, он је једноставно лажов. Сетимо се да је ђаво – лажов и отац лажи. Значи, библијски биог – то је ђаво?

Друго, зашто је бог хтео нешто да сакрије од човека, тим пре од своје слике и прилике? Нечасно и недостојно. Рекло би се бог, чак и ако би он желео људима добро, требао је да ради сасвим супротно, да не скрива знања од људи, већ да њима учи себи сличне. Али скривати, шта је добро и шта је зло, - то једноставно није лепо. Како човек може да се понаша добро, ако не зна шта је добро, а шта лоше? Значи, библијски бог је имао друге, лоше намере.

Зашто је то њему било потребно да од човека крије знања о добру и злу. Њему је био потребан повод да истера човека из раја, да га понизи, да му сугерише мисао о његовој наводној грешности, да од њега направи свог роба и да му се руга. Подлост и садизам. Може ли добар Бог то да чини? Не, наравно. Опет испада, да је библијски бог – ђаво, који себе назива богом и, као вук, облачи на себе овчију кожу. У неканонском Јеванђељу гностика о подлој замисли тога бога написано је црно на бело.

Треће, зашто је природна сексуалност људи – срамна, грешна и треба је скривати? Па Адама и Еву је такве створио нико други, већ сам бог. Зашто их је онда бог створио сексуалним, могао их је створити једнополним? Али, кад их је већ створио таквима, онда зашто је то лоше, а ако је већ лоше, онда зашто људи треба да одговарају за лош рад бога?

И затим, сексуалност постоји не сама ради себе. Њен циљ је размножавање и ставрање новог живота. Јудохришћански бог (господ) се трудио да од људи сакрије њихов природни (подарен од правих Богова) облик размножавања, продужетка врсте и развоја живота. Значи, јудохришћански бог – то је бог смрти?

Четврто, библијски бог се све време склања од своје личне одговорности за свој рад и хоће ту одговорност неправедно да пренесе на некога другога, нашавши жртвеног јарца. Змаја је проклео због тога, што је научио Еву да откине плод са дрвета спознаје добра и зла. А шта је лоше урадио змај? Само је рекао истину да од тога плода нећеш умрети, и разоткрио је лаж тога бога.

Библијски бог не воли истину и кажњава онога ко је говори. Осим тога, сви поступци змаја су последица тога, каквим је змаја створио тај бог. Јер то је, као и све остало, створио бог, а не још неко други. Тако да библијски бог ни сам не схвата, шта он ствара и не управља ситуацијом, или не жели да сноси одговорност за резултате свога рада. Змаја је бог проклео (ни за шта), земљу је проклео.

Истерао је Адама и Еву из раја. Због чега? Зашто? Па ево зашто (Битисање 3:22): »И рече Господ Бог: Ето, Адам је постао као један од Нас, познајући добро и зло; и сада да не протеже он своју руку, и да не узме такође са дрвета живота, и не окуси, и да не почне вечити живот«. Ево чега се бог бојао – да човек не постане бесмртан као он. Ево зашто је истерао људе из Раја. Ето Вам његова слика и прилика. Лаж.

Чак и ако претпоставимо да је човек урадио нешто што није требало. Па опрости му, још једном га научи, помози му да исправи грешку. Па ти си милостиви и милосрдан. Али не, одмах га је жестоко казнио.

Такве речи које су остале у Библији после безбројних преписивања, као што су »један од Нас«, јасно доказују, да Библију није писао бог, већ људи, измишљајући монотеистичку религију не на празном месту, већ на темељу многобоштва.

У наведеној епизоди библијски (јеврејски) бог се појављује као лажљивац, жесток, неправедан, који не уме да опрашта, боји се да изгуби доминацију над човеком, одлази од своје одговорности и преноси одговорност за своје радње на друге. Само тражи повод да понизи човека, да га учини својим робом и даље да се иживљава над човеком. Јудохришћански бог – то није никакав бог, већ прави ђаво, који себе назива богом.
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 09:11 PM
Штета што је змај испао недовољно мудар и лукав. Није умео да научи људе да поједу плод са дрвета живота и да тиме самим учини да људи постану бесмртни као богови.

Библијски потоп. Решио бог да истреби све живо помоћу потопа.

Зашто тако компликовано? Па, како се каже, бог је створио сав свет ни из чега, једино снагом воље. Што није узео и уништио све тако лако снагом воље, ако он то уме. Зашто користити такав сложени и дуготрајни физички процес, као што је потоп? Шта, ослабио му дух? И ако је хтео да уништи све живо, зашто је онда наложио Ноју да узме на сплав од сваког створа по један пар да се поново размножавају? Апсурд, бесмислица. И ако се каже да је тај бог уништавао људе због грехова, зашто је онда звери потопио? За какве грехове? Нема логике.

Потоп је – сасвим противприродна радња за бога. Бог – то је суштина универзалне снаге и моћи. Бог само снагом воље може да учини све, шта хоће. Бог не може да се бави таквом глупошћу, као што је изазивање потопа ради реализације својих жеља. Тај поступак није за његов ниво, то није божанствана технологија. Божанствена технологија – то је мисао и реч. А то што ради библијски бог, - то је технологија ђавола или једноставно јефтина лаж.

А уствари у историји човечанства је био један грандиозан потоп после нестанка Атлантиде, који је потресао људе и на коме су попови покушали да одиграју своју игру, придавши му за њих погодан мистички смисао, мада су могли, наравно, да смисле паметнији смисао.

После потопа (Битисање 8: 20-21) »приредио је Ној жртвеник Господу; и узео је од свих животиња чистих и од свих птица чистих и принео за спаљивање на жртвенику. И осетио је Господ пријатан миомирис«. У чему је пријатан миомирис? У смраду од изгорелих тела живих бића? Чудан укус има хришћански бог. Израз садизма и некрофилије. Чист ђаволизам.

Родио се Исус Христос у Витлејему. Цар Ирод је хтео да га убије, али није знао где се налази, зато је наредио свим својим војницима да убију све новорођене дечаке. Хришћански бог је сазнао за то. И какви су поступци бога? Уместо да уразуми или уништи цара Ирода (снагом своје воље опет, или некако другачије), он саопштава Јосифу и Марији о Иродовим намерама и предлаже им да беже из града. А шта ће бити са другом децом? Нека их убијајају? Није му жао? Шта, нема снаге да се обрачуна са Иродом или му је свеједно и попушта пред злом? Могао је, али није зауставио зверство. Или је јеврејског бога баш брига за убиство неодабране деце, он се брине само за одабране Јевреје.

Прод..>>>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-01 09:24 PM
>> БИБЛИЈСКО ПОРЕКЛО ЧОВЕКА <<

Отворимо Библију и погледајмо мит о пореклу човека од Адама и Еве. Први (наводно) људи Адам и Ева су родили два сина – Каина и Авеља, никакве кћери нису имали, никакве жене и уопште никаквих других људи на земљи наводно није било. Затим је Каин убио Авеља, на земљи је остало свега 3 човека (Адам, Ева и Каин), и бог је прогнао Каина »у земљу Нод, на истоку од Едема. И нашао је Каин своју жену; и она је зачела и родила Јеноха (Битисање 4: 16, 17).

Одакле се код Каина појавила жена? Са ким се то он оженио, са козом, шта ли? И читав каснији род Каинов је такав, на татицу. Јенох је родио Ирада; Ирад родио Мехиалеја и т.д. Од кога то они рађају? Сами од себе, шта ли? Потпуни апсурд.

Људи не читају Библију. А довољно је пажљиво прочитати само једну страницу Библије, и јудохришћански мит о пореклу човека пуца као мехур од сапунице.

Осим тога библијска историја – то је историја јеврејског народа. Нека Каин рађа од непостојећих жена, Јевреји су лукав народ, они ће увек наћи од кога да рађају. Али одакле други народи воде порекло? Одакле су се појавили Руси, Белоруси, Украјинци, Татари, Грузини, Киргизи, Казахи, Таџики, Литовци, Кинези, Јапанци, Турци и стотине других народа? Каква је историја тих народа? Ја сам лично Рус по крви и по духу. Мене мало интересују Каинове пустоловине и његове јеврејске лукавштине, о којима се, узгред, прећуткује. Ја хоћу да знам порекло Руса и руске историје. Покажите ми, где је то записано у Библији. Тога нема. Онда шта ће мени та књига? И шта ће та књига свим другим народима, осим Јевреја? Зашто уместо проучавања руске историје нама намећу проучавање јеврејске историје? Да би нам одбацили нашу националну свест, прекинули везе са нашим прецима, са нашим рођеним Боговима.

А са каквом патетиком хришћански попови говоре да њихова религија изучава не некаква ситна питања, већ глобална питања попут: »Ко смо ми? Одакле потичемо? Куда идемо?« Па шта? Ко смо ми? Одакле смо потекли? Уместо логичке слике порекла човека апсолутна глупост и одсуство смисла. Такво нешто не постоји чак ни у примитивним религијама.

Зашто је бог створио таквог несавршеног човека? Могао је да створи и нешто боље. А кад већ ништа боље није умео да створи, онда нема потребе да све време криви човека за своје смртне грехове. Ни божје законе не испуњава, и бога лоше схвата, и не живи како треба. Ко је крив због тога? Пре свега сам хришћански бог, пошто није умео да створи бољег човека. Ако компјутер који мисли лоше игра шах, онда за то није крив он, већ онај ко га је створио. Ако је бог творац читавог света, онда он одговара за све што постоји на свету и што се у свету дешава.
Хришћанска идеја о сличности богова и људи нас тера да мислимо, да није бог створио човека према својој слици и прилици, већ човек замишља богове према свом лику. Сетимо се оштроумне примедбе древног грчког песника и филозофа Ксенофана (ВИ – В век пре н.е.): »Кад би мачке имале свога бога, оне би му приписале лов мишева«.

Може се веома дуго наставити са описивањем ружног и апсурда јудохришћанстава. У овој књизи ради краткоће зауставићемо се на изреченом, а ко има времена, може као допуну да прочита књигу Лео Таксиља »Забавна Библија« (2), у којој је аутор разоткрио и сјајно исмејао идиотизме и бесмислице јудохришћанства. Недостатак Таксиљеве књиге је у томе, што он осим глупости, бесмислица и лудорија, није видео више ништа у јудохришћанству.

Али јудохришћанство – то није једноставно лудорија, то је далеко опаснија ствар. Па сва та лудорија постоји већ хиљадама година. Значи, некоме је то погодно. И сва та лудорија решава неке конкретне задатке. Таксиљ није схавтио да се хришћанство не пише за људе који мисле критички и којих је мало. Оно се пише за гомилу и ти описи лудорије су уствари психолошки облици, који ударају не по разуму, већ по емоцијама, искључујући свест и програмирајући личност кроз подсвест.

Таксиљ није схватио да је јудохришћанство – озбиљно идеолошко оружје, чију ћемо суштину ми анализирати, али најпре да погледамо централну идеју хришћанства. Прод...>>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-01 09:32 PM
>> ИДЕЈА СПАСЕЊА ЧОВЕЧАНСТВА УЗ ПОМОЋ ХРИСТА <<

Централна идеја хришћанства гласи: Исус Христос је преузео на себе грехове чак за читаво човечанство и самим тим је спасио читаво човечанство. Шта ова идеја означава?

Од чега нас је то он спасио? Од смрти, од Пакла, од ђавола, од чега? Шта, после тог спасења људи неће умирати, неће доспевати у Пакао, већ ће сви отићи у Рај? Или ће Пакао затворити, или ће људима у Паклу бити веома лепо и пријатно? А ако се Пакао не затвара и људи и даље доспевају тамо, где им неће бити лепо, онда о каквом спасењу се говори?

Кога је он спасио? ЧИТАВО човечанство? Чак и оне људе који су живели хиљадама година пре њега? И оне, који живе после њега?

Ето, ми живимо сада скоро 2000 година после Христа. Да ли нас је он спасио или не? Да ли је преузео на себе све грехове или не? Преузео је оне грехове које ми још нисмо успели да направимо? Спасио је и оне који се још нису родили и који нису успели да направе грехове? А он је већ њихове грехове преузео на себе? Узео је пре 2000 година оно, чега још није било? Апсурд.

Идеја уклањања од индивидуалне одговорности и преношења читаве одговорности на некаквог једног жртвеног јарца (макар и добровољног) ружна је и неправедна.

Ако је неко ВЕЋ ПРЕУЗЕО на себе грехове ЧИТАВОГ човечанства и све је ВЕЋ унапред СПАСИО, онда сада читаво човечанство може да ради све, шта хоће: да убија, коље, силује, краде, клевета. Све једно, све грехове је на себе преузео Христос и СВЕ је спасио (од нечега, не зна се од чега).

Приметимо одмах да се често бркају појмови »показао пут спасења« и »спасио«. То су сасвим различите ствари. Показао је пут спасења – то је једно – то је учитељ. Спасио – то је друго – то је херој, који не само да је једноставно некога нечему научио, него је и нешто конкретно херојски и корисно урадио. Често попови говоре да је Христос – и учитељ и херој. И ко бајаги нечему паметном учи, и као да је нешто херојки учинио. То, чему Христос учи, ми ћемо размотрити касније (у глави 5) и приказаћемо сву поквареност христовог учења, а за сада поразмислимо мало о томе, шта је Христос учинио.

Уопште, читава та шпекулација око христовог спасења зачуђује својом глупошћу. Кад би Христос био обичан човек, тада би би било јасно: он је учинио некакав велики подвиг, значајан за читав народ, и њему се приређују слава и почасти. Све би било исправно. Али у хришћанству Христос се сматра богом у људском облику. Сви подвизи бога треба да задивљују и надахњују (или обрнуто, да се доживљују као природни), а не само један и то несхватљив и не баш много јак.

Зашто је одабран некакав један подвиг (који уопште није необичан и разуман) и око њега се подигла толика галама. Па, рецимо, спасио, па шта, добро. Чему се ту нарочито дивити и одушевљавати? Свемоћни бог је учинио нешто лепо. То је нормално и природно за бога, он је апсолутно добро. Осим тога, бог је могао све да спаси (у било ком смислу те речи) лако и једноставно једним трептајем снаге воље без тамо некаквих слања свога сина, без његових патњи, мучења, иживљавања над њим, распећа на крсту и других апсолутно несхватљивих и лудачких компликација. Он је свемоћни бог. Чему све те измишљење тешкоће? Очигледно је да су све те тешкоће неприродне за бога и нимало не личе на подвиге бога, који лако и једноставно може да чини све, шта хоће.

Чак и садржај тога подвига је смешан. Спасио. Ма како тумачили тај подвиг, бог би могао да у том смислу учини нешто разумније, као например:

-уништити апсолутно зло ђавола (ако за то, наравно, има снаге);

-прерадити човека на боље;

-прерадити читав овај свет на боље;

-ликвидирати Пакао и т.д.

Осим тога, зар бог нема других значајнијих подвига од тамо некаквог спасења? Бог је читав овај свет створио НИ ИЗ ЧЕГА једино снагом воље. Баш тај основни подвиг у првом реду треба да задивљује и одушевљава. Јер пре »спашавања« треба створити свет, створити човека, дати му слободу воље и т.д.

Ипак основна хришћанска религиозна хистерија царује око христовог »спасења«. У хришћанству је основна пажња поклоњена Христу-»спаситељу«, а не богу-творцу света. Зашто? Зато што код обичног верника чињеница стварања читавог света ни из чега не изазива никакве посебне емоције. Па шта, створен и створен, хвала богу. А то, што човек може да лаже, обмањује, завиди, краде, убија, а затим ће га неко спасити – то задивљује и одушевљава. То нарочито одушевљава малограђанина, посебно малоумног. То је одлично. То је дивно. То изазива масу најјачих позитивних емоција и веома се свиђа малограђанину, и на тој трулој идеји попови могу добро да се поиграју. Зато се на тој идеји и прави шпекулација.

Али сва глупост те хришћанске идеје спасења само изгледа као чиста глупост. Уствари то је веома вешт и фин психолошки трик. Он није срачунат за човекову свест, већ за његове емоције, за подсвест. Нико од верника се чак и не замисли о суштини тог »спасења«. А зашто? Зато што на њихов мозак делује емоционални псдихолошки шок од тог »најнеобичнијег спасења«, и њихов мозак се пребацује са анализе на бурне позитивне емоције. Десна мождана хемисфера, која одговара за емоције, искључује рад леве хемисфере, која је одговорна за логичко мишљење. Прод..>>>
bengibor
(bivši tesar)
2009-12-01 11:18 PM
Ala ga ovaj GAVRILO udrobi.
I smućka i pomeša i babe i žabe.
PrivatPolicySBelow viewing treshold. Show

PrivatPolicyS
2009-12-02 12:23 AM
Za razliku od SATANISTA ja čoveku dajem plusić, dobro?

Zašto?

Zašto da ne! kada čovek je ČOVEK i ima svoje „JA” da napiše ono u što on veruje, dok uigrani tim SATANISTA sa minusićima su najobičnije propale duše pa nemaju smelosti ni obrazložiti zašto dali minusić ;))))
pobunjenik_1
(protiv sila tame)
2009-12-02 04:52 AM
Zahvaljujuci Hrišćanskom odgoju,ovaj svet je puno i puno bolji nego sto bi bio bez hrišćana.Nazalost,drugi otvrdnuli neće i ne mogu da za to budu zahvalni hrišćanima,nego ih još progone na razne nacine.

zato je hrišćanski put žrtva i muka za svakog pravog hrišćanina, a blagoslov i dobro za one druge,ateiste i druge vernike koji beru plodove hrišćanskog zivota.

Primera radi,muslimani progone i ubijaju druge vere a hrišćani sve postuju i cine samo dobro.Muslimanima i to smeta i ni sa time nisu zadovoljni nego hoće da iskorene hrišćane,ne razmišljajuci da tako sami sebi kvare zivot,isto je i sa ateistima,ako uniste hrišćane,koga će da iskoristavaju i koga će tako lako da varaju kao hrišćane?Hoće li muslimane tako lako da iskoristavaju?

Pobunjenik_1
(protiv sila tame)
2009-12-02 04:54 AM
zato je i Isus vodja hrišćana rekao:vi ste so zemlji,a rekao je i ovo:koji hoće poBozno da žive,biće gonjeni.On je cinio samo dobro i omrznuse na njega,a koliko će vise omrznuti na nas koji cinimo i zlo i dobro?
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 10:35 AM
ПРЕПОРУКА АУТОРА

Током првог читања може да изазове мноштво емоција, због којих се усвајање садржаја овог рада усложњава. Једним читањем се не може освојити и схватити. Саветујем Вам да после првог читања направите паузу од 7 до 10 дана и после того мирно прочитате овај текст поново.

Поновно читање увек је интересантније од првобитног. Није узалуд раније постојала у Русији следећа пословица: интелектуалци не читају књиге једанпут, они их поново читају више пута. Сдржај овог рада је написан максимално једноставно, иако је густина информација висока. Сигуран сам да ћете током другог читања другачије схватити овај рад и нећете пожалити за изгубљеним временом.

Али ако пажљиво прочитате овај рад трећи пут, Он ће променити Вашу свест. Помоћи ће Вам да пробудите Вашу подсвест, ваше генетско памћење, пробудиће и подићи наше prave Богове. У нама постоји нешто више, него што ми знамо о себи. Наши Богови су – у нама, они су у нашим генима. У тој информацији су скривене огромна снага и енергија. Оне ће нам помоћи да постанемо хиљаду пута јачи и да дођемо до победе, процвата и праве духовне моћи.

ПС. прави верник- онај који уистину верује, не удара минусе, само ини крхи и дволични „верници” могу таким нечим да подлегну, јер ако је неко јак у својој вери, њега ово не дотиче..а видим да су овдена такви редак случај, већина су или заведени или и сами заводе нешто на дугој стази неодрживо и осуђено на пропаст и нипочему не гарантује Божје царство и спасење.
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 11:20 AM
pobunjenik_1:

„Zahvaljujuci Hrišćanskom odgoju,ovaj svet je puno i puno bolji...”

>> Ово се верујем односи на Крсташке ратове, средњи век (инквиѕиције) први и други светски рат, Вијетнам, Кореја, Руанда (милион мртвих) балкан и остала убуства оркестрирана од Стране Хришћанских држава (клуб звери) алијас НАТО.

pobunjenik_1: „zato je hrišćanski put žrtva i muka za svakog pravog hrišćanina, a blagoslov i dobro za one druge,ateiste i druge vernike koji beru plodove hrišćanskog zivota.”

>>> ово би ти требао да сам решиш са собом, ако тражиш одговор од мене, тај одговор сам већ дао изнад „Ово је веријем..”

pobunjenik_1:
„Primera radi,muslimani progone i ubijaju druge vere a hrišćani sve postuju i cine samo dobro.Muslimanima i to smeta i ni sa time nisu zadovoljni nego hoće da iskorene hrišćane”

>>> Хришћани то раде већ 600 година колонијализирањем и убијањем народа на овој планети (северна и јужна Америка, Африка, Аустралија) колико су наша браћа Хришана с благословом Ватикана већ убила и убијају у Африци.

Ја теби а и осталима саветујем, да пратиш моје даље постирање, и да се лепо наслониш у фотељи и благо мени добро прочиташ сваки текст, а потом добро размислиш пре давања коментара, овако као сада чиниш, и на начин како се Бенгибор обратио, то је ништа друго но одраз немоћи, која вас на крају доводи до спамања теме..молио би вас да то не чините
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 11:41 AM
ИДЕЈА СПАСЕЊА ЧОВЕЧАНСТВА УЗ ПОМОЋ ХРИСТА Прод...>>

Код човека се формира јасан емоционални стереотип о тој идеји. У будућности хришћанин никада не може да размишља о тој идеји, он може само да је доживљава. Никада у будућности нећете моћи да разматрате ту идеју са хришћанином на логичком нивоу. Његово логичко мишљење ће се увек искључивати и пребацивати на емоције. То исто се дешава и са свим осталим догмама хришћанства. Њихова логичка бесмисленост се прекрива позитивним или негативним емоцијама.

Као главна негативна емоција помоћу које хришћанство програмира личност, користи се страх, и страх хришћанство култивише и надувава до небеса. Ако будете критиковали Христа, Ваша критика ће налетети на несавладив емоционални зид страха пред антихристом.

Ето тако се програмира и унаказује мозак хришћанина. Тако хришћанство руши логичко мишљење човека и набија у главу хришћанина масу емоционалних стереотипа и емоционалних комплекса. За основне хришћанске догме хришћанин остаје умно паралисан човек. Поновно програмирање таквог човека за нормално мишљење веома је тешко. Све је веома прагматично и прозаично. Рећи ћете да нису сви подложни тој превари. Да, нису сви, људи са критичким начином мишљења нису подложни. Али таквих је мало, и хришћанство није срачунато за њих. Свака религиозна хистерија мора да се ослања на убоштво мишљења широких народних маса. Тада је она ефикасна.

Одсуство логичког смисла у хришћанству се компензира присуством позитивних или негативних стереотипова о свим основним хришћанским догмама.
Треба истаћи да ни једна идеја не настаје на празном месту. Свака идеја има своје порекло. Та подла идеја сваљивања своје одговорности на друге има далеко древнију традицију од хришћанства. Настала је та трула идеја у Израелу. Најпре су Јевреји смислили после дугих безобразлука да сваљују своје грехове на живог јарца, кога су демонстративно протерали из града и тиме самим, наводно симболично чистећи своју душу. Одавде је и потекао израз »жртвени јарац«. Затим је била пракса да нешто слично раде и са човеком. Одабирали су човека, читаву годину дана га хранили, испуњавали све његове жеље, а после тога су га истеривали из града. Као кулминација развоја те подле идеје је и настала идеја Христа-спаситеља – добровољног жртвеног јарца.

Даље у хришћанству је присутна још једна идеја која зачуђује својом непринципијелношћу – идеја скидања одговорности путем исповедања и покајања. То јест дође чича који је: убио, силовао или покрао десетине људи. Исповеда се, покаје се, да светој цркви новац (што је најважније) и скидају му се грехови. Него шта, јесте да је свашта учинио, али вратио се блудни син у русло »свете« цркве, исповедао се, покајао, освестио, очистио душу. »Опрашта ти се, рабе божји, иди с Богом, иди драги, иди рођени, кради, убијај даље, кад накрадеш више, поново дођи, само не заборави да донесеш више новаца за богоугодна дела«. Зачуђујуће лицемерје. Али веома уносно и опет прагматично за цркву. Без те идеје људи би најмање 5 пута ређе ишли у цркву и бар 10 пута би мање доносили новаца.

И то такође није глупост. То је такође психолошки трик, срачунат не на интелект, већ на емоције и подсвест.

Упоредите колико је паметнија, принципијелнија и праведнија многобожачка идеја индивидуалне КАРМЕ. Само ти, својим добрим или лошим поступцима, зарађујеш себи своју карму (духовни збир добрих или лоших дела). И никакав Христос ти је не може очистити, променити или преузети на себе. Ни помоћу новца ни покајања је нећеш скинути. Само твоја индивидуална дела могу нешто да промене. Ако чиниш добро – побољшаваш своју карму, ако чиниш лоше – погоршаваш. Логично и праведно. И не можеш своју тешку карму да скинеш тренутно, као у хришћанству: убио си, покајао се – и ти си у Рају. У многобоштву то је сложено и тешко. Можда није довољно проживети један живот у напору да се придигнеш и побољшаш своју карму. И то је праведно.

Прод..>>>
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 11:49 AM
Сада погледајмо Христа-спаситеља, који је узео да спашава читаво човечанство, не умејући да спасе чак ни самога себе. Када су Христа распели на крсту, неколико сати су му досађивали сведоци тога процеса и људи са најздравијим мишљењем су му говорили: »…спаси Себе Самог; ако си ти Син Божији, сиђи са крста… друге си спашавао, а себе самога не можеш да спасиш; ако је Он Цар Израела, нека сада сиђе са крста, и повероваћемо у Њега; надао се на Бога; нека Он сада избави Њега, ако је Он угодан Богу« (по Матеју 27: 40-43). И шта је Христос урадио? Па ништа. Шест сати је висио на крсту и није умео сам да сиђе. Очигледно су савесно прикуцали ексере на крсту. Осећајући сопствену немоћ, Христос је клонуо духом (и то Вам је Богочовек) и обратио се за помоћ другоме спасиоцу – своме Богу-оцу: »…око девет сати завапио је Исус гласно: Боже Мој, Боже Мој! Зашто си ме оставио?« (по Матеју, 27: 46). Али ни то није помогло, очигледно Бог-отац се бавио нечим важнијим од спасавања свога вољеног сина. Погођен подлошћу свога вољеног татице, »Исус, опет завапивши гласно, испусти дух« (по Матеју 27:50). На томе се сцена сопственог спасења завршила. Завеса, бурни, дуготрајни аплаузи.

Следећа сцена – спашавање читавог човечанства. Замислимо спасиоца на води који не уме да плива и то зна, али седи на дужности спасиоца, прима приличну плату и дужан је да спашава све утопљенике. Најпаметније за њега за време повика у помоћ – јесте да поступи као херој »12 столица«, то јест да истрчи у сусрет утопљенику са транспарентом »Спашавање утопљеника је – ствар руку самих утопљеника«.

Хришћанство је пошло тим истим путем. Оно изјављује: »ДА, децо, Христос Вас је све ВЕЋ спасио, АЛИ (дуга пауза са више значења), ако будете лоше пливали и не умете да се спасите, потонућете и отићи у Пакао. Тако вам је то. А шта се Ви мислили? Такви су закони наше спасилачке станице. Амин. Глупост? Нема логике? Не свиђа Вам се? Тражите другу спасилачку станицу«.

Прод..>>
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 11:56 AM
>> ХРИШЋАНСКИ МОРАЛ <<

ЧЕМУ УЧИ ХРИСТОС?



»Не може се живети пријатно, не живећи разумно,

морално и праведно, и обрнуто, не може се живети

разумно, морално и праведно, не живећи пријатно«

Епикур.



Света књига хришћана јесте Библија. Она се састоји од два дела: Старог Завета (урезан и адаптиран јудеизам за нејевреје) – око 80% Библије и Новог Завета (Јеванђеље Исуса Христа) – око 20% Библије. У овој глави ћемо размотрити Христово учење – Јеванђеље. У глави 8 ћемо размотрити јудеизам.

Свака религија формира норме и идеале доброг моралног човека, на кога човек треба да се труди да личи, кога треба подражавати.

У глави 4 већ смо разматрали Христа-спаситеља као хероја, сада да га погледамо као учитеља. Чему је он учио?


- ПОНОС -


Хришћанин не може да буде поносан. Гордост је – један од најјачих хришћанских грехова. Хришћанин треба да буде смирен и стрпљив. Смирено да трпи сва иживљавања над собом. Христос је учио: »Ако те ударе по једном образу, подметни и други« (по Матеју 5:39). Трпи убоги човече, ти си пролазан, ништаван, РАБ божји (и то према божијој слици и прилици). Роб! На култивисању тих врлина васпитава се јадан народ, који све трпи и још се поноси својом срамном стрпљивошћу. Над њиме се иживљавају како хоће, а он, уместо да устане и свргне гнусну власт и преузме достојан живот, све трпи. А хришћански попови певају, да је »бог трпео и нама заповедио«, »свака власт је од бога« (власт лењиних, троцких, јељциних код њих је од бога). Ово јадно стање нашег руског народа – то су плодови хришћанског васпитања. Хришћанство васпитава покорне и смирене робове. Зар није боље одмах подметнути своју задњицу под ногу господара или главу – под секиру?


- ВЕСЕЉЕ И СРЕЋА -

Хришћански херој не може да буде весео и срећан. Такав живот није хришћанска врлина. Човек треба да пати и да се мучи. И што виче, то боље. Најбољи хришћански хероји – то су мученици, бедници, убоги, наказе, лудаци, који не живе нормалан живот на земљи, већ се муче. Свим тим великомученицима и блаженим (лудим) подигли су масу цркава. Ти људи су били ругобе, читав живот су се мучили и живот других тровали својим мучењима. Ах, како је то лепо. А да су они проживели живот весело и сречно, то би хришћанским поповима било веома непријатно. ДА ли ви често видите попове који се осмехуху или смеју?

Христос проповеда: »Тешко вама, који се сада смејете! Јер проплакаћете и заридати… Блажени ви који сада плачете, јер ћете се смејати« (по Луки 6:21-24). Христос нешто обећава у будућности, али неће да се људи смеју сада, њему је пријатније када они плачу. Његов је задатак да им одузме срећу у садашњем времену, а о његовим злослутним плановима за будућност поразговараћемо даље ..>>>
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 12:03 PM
- ИНТЕЛЕКТ -

Какав треба да буде интелектуални и духовни потенцијал хришћанског хероја? »Блажени УБОГИ ДУХОМ, јер њима припада царство небеско« (по Матеју, гл.5, р.3) – боље се и не може рећи. Јасно и гласно је речено, да је хришћанство срачунато за малоумне људе са слабом вољом. »тако ће последњи бити први и први последњи« (по Матеју, 20:16). Комунисти, укравши ту формулу од хришћана, изразили су је у виду принципа: »Ко је био ништа, тај ће постати све«. Наравно, већина религија које се базирају на вери, воле малоумне, интелектуалци нису потребни таквим религијама, а са малоумним је лако и удобно.

У хришћанству човек се никада не цени према снази интелекта, већ се цени према снази његове вере. Ко има јачу веру, тај је и бољи. Са таквим успехом се могу тестирати људи помоћу удараца цепаницом по глави. Ко има јачу главу, тај је и бољи хришћанин.


Смелост, страх, самоувереност

Хришћанин не треба да буде сувише смео. Његова смелост се веома жестоко ограничава. Најважније је да он не сме бити смео у односу на вишестојеће: према богу; према представницима бога – поповима; према миропомазаницима божијим – властитељима (сва власт је од бога). Библија и Јеванђеље су проткани системом застрашивања човека и богом и ђаволом, труде се да у души човека посеју неодољив страх да не сме да уради ништа, што му одозго није дозвољено. Он треба да буде смео само онда, када извршава команду вишестојећих шефова.

Наравно, плашење богом је – логички сасвим бесмислено, пошто се хришћански бог сматра за апсолутно добро, зашто га се онда плашити? Плашење ђаволом такође је бесмислено, пошто ђаво у хришћанству није примарна фигура, то је творевина бога, а пошто је тако, онда све оно, што је од ђавола, то је аутоматски и од бога. Али смисао и логика у хришћанству нису најгалвнији. Најглавније је - ослонити се на једно од природних и моћних људских осећања – осећање страха, максимално надувати то осећање и даље играти на томе.

Хришћанство је – религија која се базира на страху. Хришћанство развија и култивише плашљивост. Без људског страха хришћанство не може да постоји. Због тога је прави хришћанин – страшан плашљивко. Његова плашљивост је таква, да се он не само боји да уради нешто што није дозвољено одозго, да наруши некакве каноне, него чак се боји да не помисли другачије, него што му је прописано, боји се да се не упозна са некаквим другачијим јеретичким мислима других људи. Боји се »ђаволског« искушења. Боји се сваког другачијег мишљења.

Хришћанство у првом реду васпитава страх од мишљења и на рачун страха чини хришћанина умно паралисаним.

Покушајте да понудите читање овог рада или њему сличних истинском хришћанском вернику. У првом случају прва реакција ће бити страх, који се прикрива разним речима типа: »Мени то није потребно, није ми интересантно«, а реални мотив је сасвим другачији – он се боји. И осим страха овде постоји још и осећање несигурности у сопствена убеђења.

Хришћанин се боји да његова висока »света« вера не пукне као мехур од сапунице после општења са јаким опонентом и у његовој глави, уместо хришћанске каше, настане непријатна празнина и да се не осети као потпуни лудак, који је проживео претходне године, верујући у химере. Човек би рекао, па ти си хришћанин и освојио си моћну и мудру религију, постао си далеко јачи и богатији духовно, чега се имаш бојати? Боје се, страшно се боје. То се дешава још и зато, што интуитивно хришћанин схвата да никаквим озбиљним знањима и убеђењима он не влада. Све што се у његовој глави накупило после освајања хришћанства, то није неки моћан логички систем, то је – каша, и он то осећа инстиктивно.

Ипак хришћанину се чини да одсуство моћног система погледа у његовој глави – то није кривица те »велике« религије, то је његова сопствена кривица. То је последица тога, што он није довољно времена посвећивао изучавању тог »великог богатства«, а други су то богатство освојили, и он неће да у њиховој позадини изгледа као лудак приликом општења са опонентом. И тешко му је да поверује, да није у њему проблем, проблем је у тој самој »великој« религији, чији је истински садржај једнак нули, без обзира на то, што њоме хране народ 2000 година. Не може да поверује у то, да је код сваког хришћанина исто таква каша у глави.

Страх – то је главни узрок свих људских психичких комплекса. Хришћанство смишљено програмира помоћу страха људе који су искомплексирани и несигурни у себе. Човек који је сигуран у себе, може да учини хиљаду пута више, од онога ко није сигуран. Хришћанство смишљено понижава и спушта душу човека. Чини човека стотину пута слабијег. Прави од њега раба божијег. У ствари не божијег, наравно, већ роба јеврејског »богом избраног народа«, о којем ћемо још поразговарати у глави 8 о јудеизму.

Прод..>>
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 12:23 PM
- СЕКСУАЛНОСТ -



Добар хришћанин не може да буде сексуалан, секс – то је наводно основни грех. Најбољи хришћанин – то је импотент и кастрирани или, у најгорем случају, човак који једанпут годишње има однос са својом женом ради продужетка рода (наравно, без свакаквих тамо оргазама и других полних »настраности«).

Узгред, за разлику од многобожачких религија скоро све једнобожачке религије настоје да потисну природну сексуалност људи, да је ограниче и узму под жестоком контролом, за разлику од плашљивости, коју хришћанство на све могуће начине развија. Зашто те религије то чине, јер сексуалност – то је најглавнија биолошка функција за продужетак људског рода? Па ево зашто.

Ствар је у томе, што су за човека сексуални доживљаји јачи од религиозних. Они су природни, натурални и примарни, а религиозни доживљаји секундарни, и ако попови не могу да потисну сексуалност, онда никада неће моћи да учине човека робом своје цркве.

А свака једнобожна религија има свој главни циљ – власт и господарење над људским душама, и сексуалност је главна сметња у томе, због чега га и називају основним грехом. Сексуална енергија је најмоћнија снага која формира личност. Ослобођена сексуалност чини човека слободним, а хришћанској цркви развијени и слободни људи нису потребни и опасни су.

Хришћанским поповима су потребни неразвијени, искомплексирани, ограничени и уплашени људи. Од њих је једноставно направити РАБОВЕ божије. Зато још од детињства, док сексуалност још није стекла своју снагу, хришћанско васпитање се труди да потисне сексуалност, да је ограничи, стегне у жестоке оквире, и самим тим потисне и сломи саму личност човека. Уплашити га, унаказити његов мозак, утувити у главу човека лудачку мисао о грешности најприроднијих људских испољавања.

Сексуално неразвијен, искомплексиран човек са сиромашном психиком не може да добија од живота задовољство и у животу ће патити и мучити се. А то је управо оно, што треба цркви, пошто је таквим људима место једино у цркви или манастиру. Срећни људи ретко иду у цркву. Она им ничему не служи. Њима је интересантнији реалан живот.

Будући религија смрти, хришћанство се труди да потисне сексуалност као механизам природног рађања новог живота. Хришћани активно пропагирају институт неприродног једнополног живота – монаштва. Реч »монах« води порекло од речи »монос« – један, сам. Монаштво то је – одсуство породице, одсуство међуполних односа. Тај накарадни институт једнополног живота може бити добар само за дегенерике-хомосексуалце и лезбејке.

Зашто су хришћани смислили »безгрешно« зачеће? Зато да би сугерисали мисао, да је природно зачеће увек не само грешно, већ је оно и велико чудо живота. Оно рађа нови живот. И то је дивно и величанствено. Само хришћанска религија смрти може да мрзи природно зачеће.

Треба истаћи да је сексуална енергија – веома јака ствар и, ако се никако не ограничава, може да поприми и рушилачке форме за физички и психички здравог човека. Зато су разумна ограничења сврсисходна. Ако су у многобожачком Риму у периоду пада владали необуздана сексуална слобода и сексуални разврат, то је једна крајност. Код хришћана клатно историје се померило у другу крајност – потискивање сексуалности и њено проглашење грехом.

Крајности нису потребне. Свуда је добра златна средина. Не треба потискивати сексуалност, већ треба васпитавати сексуалну културу, у којој постоје и сексуална слобода, и рационална ограничења.

Прод..>>
njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 12:27 PM
chitam pomno.

»Блажени УБОГИ ДУХОМ, јер њима припада царство небеско«
=======================================================
znachi „ubogi duhom” su „mentalno retardirani”?
njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 12:42 PM
i za seksualnost se slazhem.
chudno mi je to da ne smijesh imati seks osim kad pravish djecu..jer,zashto bi mi bog dao ljevu ruku pa mi naredio da je ne koristim?
danashnja medicina prizna da je seks ljek za mnoge bolesti od depresije i stresa do probavnog trakta i chishcenja kozhe.
treba samo imati granicu tj balans i to je kljuch,tu se krije tajna..u BALANSU!..pravila kosmichkog balansa..lanac u kom smo svi povezani i ovisni jedni o drugima...
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 01:35 PM
njezna_zverka: znachi „ubogi duhom” su „mentalno retardirani”?

>> Елем, оповргнути ту чињеницу може само онај који невиди даље од свог носа.

Када је реч о сексуалности и негирања исте (људска потреба за сексом) је једнако закопати себе жива,

или, ампутирати себи и језик и полни орган.
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 01:45 PM
Идемо даље>> - СЕКСУАЛНЕ ОСОБИНЕ ЈЕВРЕЈА -

Код старијих Јевреја биле су веома раширени педеризам, содомија, родоскрнављење и други облици сексуалне настраности. Хомосексуализам је присутан у мањем или већем степену код свих народа, свидело се то нама или не. Али код свих народа хомосексуализам – то је судбина мањине. Код древних Јевреја хомосексуализам је имао не само масовни карактер, већ је и захватао читаве градове, као например, градове Содом и Гомору.

-> У Содому се једино праведник Лот није бавио педеризмом. Па ипак, морал тога »праведника« се може свиђати само неморалним људима. Када су код Лота дошла два анђела и када су становници Содома сазнали за то, онда се ЧИТАВ град сјатио и тражио од Лота да им да те анђеле, да их СПОЗНАЈУ (реч »спознати« у Библији означава сексуално спознати) (Битисање 19:15-5). И шта је учинио Лот? Лот је рекао: »Браћо моја, не чините зло; ево је имам две кћери, које нису спознале мужа; боље да вам их изведем, РАДИТЕ СА ЊИМА, ШТА ХОЋЕТЕ, само овим људима не радите ништа…« (Битисање 19: 7-8). Добар је Лот, диван татица, зар не? Уместо да заштити своје кћери, лако их предаје срамоћењу.

Родоскрнављење код древних Јевреја такође је било веома раширено. Легендарни Аврам, оснивач једнобоштва и основне гране јеврејског рода, оженио се Саром, која му је по оцу била полусестра (Битисање 20:12), и даље, као искисни сводник-заштитник, приређивао је себи добар живот, подмећући своју сестру-жену у кревет фараону (Битисање 12:13-16) и цару Авимелеху (Битисање 20:2).

Две Лотовљеве кћери из града Содома не само да су живеле сексуалним животом са својим оцем, већ су од њега родиле и дале поколење целе две јеврејске лозе: Моавићане и Амонићане. (Битисање 19: 30-38) Јосиф, који се оженио »безгрешном девом« Маријом, - њен је рођени стриц. И т.д. И то су све праведни људи, по мишљењу хришчана.

Код древних Јевреја често се педеризам и родоскрнављење сједињују заједно. У Библији (Битије 9:20-25) је описано како је Хам једанпут видео свог оца Ноја пијаног и голог и одмах нешто урадио са својим сопственим голим татицом. А шта је урадио? И зашто је у Библији то описано, па није Библија – уџбеник сексуалних настраности, то је књига историје јеврејског народа. Очигледно је ова прича типична за Јевреје тога времена. Пошто се испавао после вина, сазнавши шта је са њим урадио Хам, Ној је са огорчењем проклео… Шта мислите кога? Хама? Не, његовог сина Ханаана, који са тиме није имао никакве везе. Таква је јеврејска праведност. Једни раде, други одговарају. <->> Историја сексуалних настраности и историја Јевреја веома се пресецају, чак би се могло рећи да је то једно исто.

Сам јеврејски бог је читав јеврејски народ назвао содомским и гоморским народом (Исаија 1:10). Шта се може, јеврејски бог боље види какав је народ он створио. <<

Данас у кабинету председника Јељцина преко 70% су – педери. Једна од првих радњи тога кабинета била је укидање кривичног гоњења педера. О владавини педера у апарату Јељцина писао је чак Коржаков – бивша Јељцинова десна рука.

Чувени савремени истраживач жидовства Григориј Климов доказује да је хомосексуализам – главна особина дегенерације.>> Хомосексуалци – то су дегенерици, бионегативни људи (8, 67). Њихове сексуалне склоности уопште нису безазлене за нормалне људе. На великом чињеничном материјалу Климов показује колико су хомосексуалци опасни за друштво (8, 67). Климов уопште доказује да Јевреји – нису нација. Јевреји – то је дијагноза. <<

Прод..>>
hugenot1
(Profesor)
2009-12-02 01:50 PM
Matthew5:3 Μακάριοι οἱ πτωχοὶ τῷ πνεύματι, ὅτι αὐτῶν ἐστιν ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν
...
Piše „ poor in spirit” „ siromasni duhom” a ne „ retardirani”

Evo šta kaže John Wesley:
I. What it is to be poor in spirit.

1. To have a realizing sense of our spiritual state. In this it is implied that we understand our own guilt and helplessness, and realize as a practical fact our own utter emptiness by nature of every thing good, and of any tendency to that which is good. It is one thing to hold this in theory, and another thing to be heartily sensible of the humbling fact. Most professing Christians admit in words that they are in themselves wholly helpless and destitute, but to know and feel as an abiding practical conviction that this is their true spiritual condition how few are able!

2. Being poor in spirit implies that we see in its true light the tendency in us to every thing evil--that we understand that the habitudes of our minds, that our appetites and propensities, that nearly the whole power of the sensibility continually tends to selfishness.

3. A realizing conviction of being shut up to the grace of God for help. I know people hold in theory that salvation is all grace, and suppose themselves not to doubt it; and I know too that very many of those same people do not believe it after all: they do not conceive it so as to realize the fact. Ask them--do you expect to be saved by your own works? and they will say no, to be sure. Are you shut up to the grace of God? Yes. But to hold it as part of your creed, and to realize it as God's truth, are two vastly different things.

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 02:00 PM
hugenot1,

ради обостраног поштовања, амолио би те да не постираш текст писан другим језиком, нису овдена сви завршили факултет Енглеског језика.

Постирај на Српском, како би те 99% форумаша разумели.

позз.
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 02:11 PM
>> Педеризам, садизам и мазохизам Христа <<

Позната је истина о томе да све идеје пре свега зависе од самог носиоца идеја, од карактеристика његове личности. Сексуална енергија је једна од најглавнијих снага у формирању личности, зато погледајмо сексуалне особине Исуса Христа.

Сексуалне заповести Христа су противприродне за нормалног човека. То, да је Христос био чист хомосексуалац, није волео жене и волео је само мушкарце – то је очевидно, то проистиче из свих »светих« текстова. У тим књигама је увек написано, ко се киме оженио, какве су биле љубавнице, ко је кога и од кога родио. Христ није имао ни жене, ни љубавнице, ни децу према хришћанској верзији није имао, и ту се уопште не ради о његовом »божанственом« бићу – према хришћанској верзији бог је пожелео да има дете са Маријом. Једноставно Христос није примећен у сексуалним везама са женама. Истовремено стално је од својих вољених ученика (међу којима није било ни једне жене) тражио жарку љубав и са њима се бавио педеризмом, иступајући у улози жениха (активног педера).

Например, то звучи овако (Јеванђеље по Матеју 9:14-15, исто у Јев. по Марку 2:19-20): »Тада долазе код Њега Јованови ученици и кажу: зашто ми и фарисеји постимо много, а Твоји ученици не посте? И рече им Исус: могу ли да буду тужни синови ЂАВОЉЕГ БРАЧНОГ, док је са њима ЖЕНИХ? Али, доћи ће дани, када ће им бити одузет ЖЕНИХ, и тада ће постити«. Шта је то жених и шта жених ради на брачној постељи, није потребно коментарисати.

Шта се ту може, Исус је био достојан син свога јеврејског педерског народа. Исус је био не само Јевреј, већ директни потомак цара Давида – познатог педера.

Христос се труди да своје хомосексуалне принципе наметне читавом свету. Увек треба проучавати не само теорије, већ и психофизичке особине њихових стваралаца.

Из Фројдовог учења је познато да се хомосексуализам често поклапа са садизмом и мазохизмом. Христос је био не само педер, већ и страствени садиста и мазохиста.

Например, Христос проповеда: »…и ко се ожени разведеном, тај чини прељубу« (по Матеју 5:32). Реални живот је сложен и не полази човеку увек за руком да од првог покушаја нађе себи сапутника за читав живот. И ако је жена разведена, значи она нема више права да уреди свој лични живот? Код Христа је сасвим мрачњачки, безживотни, женомрзачки прилаз жени.

Христос је говорио: »Чули сте, шта се говорило у давним временима. Не чини прељубу. А ја вам кажем, да сваки, ко гледа на жену са жељом, већ чини прељубу са њом у свом срцу. Ако те твоје десно око саблажњава, ишчупај га и баци од себе« (по Матеју 5: 27-30). »Ако те рука твоја или нога саблажњавају, одсеци их и одбаци од себе« (по Матеју 18:8).

»Човекољубље« Христово не зна границе: ишчупај око, одсеци руке и ноге и баци све то. Добар Христос је директан као дедица Лењин, који је умео да ову христову идеју реализује и присили једне људе да другима ваде очи, одсецају руке и ноге. Тако може да проповеда само женомрзац, хомосексуалиста, садиста и мазохиста. Код нормалног хетеросексуалног мушкарца лепа жена увек изазива симпатију и сексуалну привлачност, и то је природно и нормално. Кад би сви мушкарци тако као Христос волели само мушкарце, онда би људски род одавно изумро.

»Кажу му Његови ученици: ако је таква обавеза човека према жени, онда је боље не женити се« (по Матеју 19:10). А шта ће на то Христос? Он би могао рећи: »Шта је Вама, момци, треба се женити, стварати добру породицу, имати и васпитавати децу«. Али Христос није тако рекао, њему породице и деца нису потребни. Он ја у одговору почео да размишља о шкопљењу (одсецању полних органа код људи). »Он им је рекао: постоје ушкопљени, који су се из утробе мајчине тако родили; и постоје они који су ушкопљени од других људи; и постоје они који су сами себе ушкопили ради Царства небеског« (по Матеју 19:12).

Шта рећи поводом ових проповеда христових? Христос је једноставно – чудовиште. Уместо да осуди тај зверски антиљудски обред – шкопљење, он не само да га не осуђује, већ каже да су то различити нивои тог херојског поступка. И највиши степен шкопљења то је – када човек Сам себе шкопи. Зашто? Ради чега? Испоставља се, ради христовог царства небеског.

Прод...>>
njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 02:12 PM
zar nije logichno da su „siromashni duhom” oni koji nemaju srca i dushe shto bi bilo jednako zlobnim ljudima ili zhivotinjama?

Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 02:14 PM
Очигледно, у Христовом царству небеском са очима, рукама и ногама ходају само импотенти, педери и ушкопљеници. Лепо је царство небеско, зар не? Има ли још оних који желе да доспеју у хришћански рај? Нешто се не чује ентузијазам.

Ни код једног мање-више у свету познатог јавног радника немогуће је наћи тврђење, да је кастрирани човек ближи богу од породичног човека. Ако Христос сматра да је самошкопљење највиши духовни подвиг, онда је Христос – непријатељ живота. А ко је непријатељ живота? Ђаво. Ето Вам одговор на питање ко је то Исус Христос. И стварно једна од најмрачнијих хришћанских секти »ушкопљеника« одсеца полне органе захваљујући »великом« учитељу због тога да би избегла сексуалне саблазни.

За разлику од многобожачких религија, које прослављују све што је природно код човека, христос се својим заповестима труди да од човека направи исто таквог мазохисту, какав је он сам. Труди се да натера човека да у себи тражи непостојеће грехове, где се под греховима сматра све што је природно и животно у човеку. Хришћански грехови – то је плод болесног параноика и мазохисте Исуса Христа.

Христа су распели на крсту. У то време у Риму су на крсту разапињали само за педеризам. На правом крсту, лицем напред – такве активне педере, као Христос. На косом крсту, задњицом напред – пасивне, какав је био Андреј Первозвани. О томе сведоче сви римски историчари тога времена. Ето шта реално означава хришћанска идеја »волети ближњег свог«.

Осим хришћанске верзије постоји верзија према којој је Христ, без обзира на педеризам, ипак имао децу. И педери могу да имају децу (посебно направљену прстом). Према тој верзији потомци Христа су Меровинги (у које улазе многи живи и здрави представници аристократских лоза у Европи). Та публика сматра себе људима плаве крви. А ко су то плави, шта је то плава крв? Плави – то су педери, а плава крв – то је крв педера. Плаву боју су ти потомци накупили и од Христа и од Давида.
Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 02:21 PM
>> Хришћанско и јудејско људождерство <<



Осим садизма, мазохизма и некрофилије код библијског (јеврејског) бога је веома у моди људождерство. Христос је своје ученике призивао: »Ако не будете јели Тело Сина Човечијег и пили Крв Његову, онда нећете имати у себи живот. Онај ко једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни« (по Јовану 6:53-54, исто по Марку 14:22-24).

У хришћанској цркви главни мистички чин, на коме је настало ритуално богослужење, јесте одвратна људождерска традиција, која се назива причешће – путем претварања хлеба и вина у крв и тело Христа, мисаоно пијење те крви и једење његовог тела. Без тог мисаоног канибализма неће бити спасења, - тако каже хришћанство. Шта је то? Какво чудовишно дивљаштво. Каква гадост. Одакле потиче овај мрачни обред?

Сваки обред има свој родослов. Овај обред потиче од древног јеврејског обреда пијења крви убејеног детета из другог племена. Хришћанство је само заменило физичко људождерство мисаоним. Огроман прогрес, нема шта. Али нормалном, психички здравом човеку и мисаоно пијење крви другог човека је противприродно и одвратно.

Малоумна публика може да слуша демагошка тумачења хришћанских попова поводом »светости« и »величанствености« смисла тог мистичког чина људоједства, али може се различито тумачити. Тумачења – то су начини варања. Могу се смислити стотине таквих тумачења и зашто у та тумачења веровати? Која од тих тумачења су лажна, а која права? Где су критеријуми? Можеш тумачити шта хоћеш и како хоћеш, али факт остаје факт: хришћани су мистички људождери, који мисаоно једу људско месо и пију крв. Тиме самим предају своју душу ђаволу. И никаква демагогија не може променити и оправдати овај факт.

Заиста хришћанска црква – то је црква сатане.

За сад се хришћански попови нису досетили да предложе истинским верницима да једу (мисаоно, наравно) христов измет и пију христову мокраћу. Предложиће, будите сигурни. Пријатан Вам апетит, свети хришћани!

Ако хришћанство учи мисаоном људождерству, онда јудеизам учи правом људождерству. Однос јудеја према аријској крви носи мистичан карактер. Аријску крв употребљавају не само највиши јудејски масони, већ и обични чланови секте хасида – најортодокснији наследници Талмуда. Не могу да прођу без аријске крви ни представници плаве педерске крви. Иако је Стари Завет Библије адаптирана и умекшана варијанта Талмуда, ипак су у Библији сачувана директна упућивања на тај зверски обичај жидова. »Ето народ као лавица устаје и као лав се подиже; не леже док не поједе плен и не напије се крви убијених« (Бројеви 23:24). Колико постоје Јевреји, толико се они баве тим сатанским зверством. О бескрајним чињеницама жидовских злочина, који су у вези са мучењем, ритуалним убијањем аријске деце и коришћењем њихове крви, написао је брошуру сам Владимир Ивановић Даљ (62), познати научник, чија научна оправданост и савесност не може да изазива ни најмању сумњу.

Прод..>>
njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 02:28 PM
da pokusham shvatiti hugenotovo objashnjenje po gospodinu Welsu..

ukoliko sam shvatila,Wels smatra da u biblijskom tumachenju osoba siromashna duhom zapravo oznachava pozitivnu osobinu.

recimo,kad pitash nekog;gdje ti je duh?pomjeri se..
znachi,isti taj duh kojim mozhemo biti nafilani nas pokrece napred ka svom lichnom cilju da ne primjecujemo druge oko sebe,goni nas nash duh napred dok se ne osvrcemo da primjetimo da oko nas ostaju ljudi koji trebaju recimo nashu pomoć..nash duh nas goni toliko da smo se koncentrisali samo na sebe i svoj cilj shto nam onemogućava da primjetimo druge oko sebe i njihove potrebe..

jel tako hugi?:)
njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 02:31 PM
znachi,kad smo puni duha tj energije koja nas pokrece ka lichnom cilju..mi ne vidimo druge..a kad je nasha samopokretachka energija i duh manja onda smo smireniji da osjetimo druge oko sebe a ne samo svoje potrebe.

gavrilo,uspori molim te..nisam ni ovo svadala:)
hugenot1
(Profesor)
2009-12-02 02:50 PM
Dakle ako sam siromasan duhom , znači da sam svestan svoje manjkavosti i zato se obracam Bogu. Ja sam u stvari zedan duha...
Nema to veze sa mojim obrazovanjem ili sa mojim koeficijentom inteligencije...
Što se tiče seksa, ne znam koju Bibliju čitate jer Pavle lepo govori da telo žene pripada muzu a telo muza pripada ženi... I da ne uskracujemo sebe jedan drugome ( ne znam da li je to dobra srpska konstrukcija). Dakle nigde nema te ideje da fizicka ljubav je samo da bi se deca radjala. Ova misao - seks samo za porod - nije hrišćanska misao nego katolicka misao.
...
Ovaj pisac sto ga nasao Samuraj je u stvari opsednuti anti-hrišćanin, i ima fenomenalno duboku mrznju pream Jevrejima
U njegovoj analizi Biblije, sluzi se lazima. Kaže da Lotov sin - ne kao sto piše u originalu: Lot je bio pijan, dosao je sin , i video ga golog pa ga ismejavao -
Ne,on izmišlja i falsifikuje izvestaj iz Svetog Psima ( kao sto rade jehici) i kaže da je sin imao PEDERSKI ODNOS sa ocem...
Dakle , taj ruski pisac je lud, ako je covek još uvek ziv, uveren sam da kada bih ga susreo, mogao bih da mu vidim djavole kako vire iz ociju...
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 02:55 PM
Добро зверко:))

нећемо да журимо..

njezna_zverka:
„zar nije logichno da su ”siromashni duhom„ oni koji nemaju srca i dushe shto bi bilo jednako zlobnim ljudima ili zhivotinjama? ”

>> те мизерне и бедне душе вођене страшћу да униште и понизе интелект, племенитост и хомогеност у човеку, нису и не бирају начин јер су вођени монстуозним (животињским примитивним нагонима звери) како би на крају прешли у савршени облик первезије, ти исти ако би им кренуло недај боже и узели власт, могли би опет доживети спаљивања на ломачи и усавршавање нових справа за тортирање човека.

Захваљујући њиховом „знамењу” многи болесни умови знаних диктатора су примењивали исте методе.

ПС. Ценим твоје обраћање на теми, жалосно је што остали нису сазрели за дискусију.

njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 03:16 PM
ja sam radoznala i rado saslusham drugachije teorije i poimanje.
recimo,neke stvari imaju mnogo smisla jer je u meni veliki bunt na pisanu rjech za koju se mozhe i ne mora reći da je od boga.

e sad,
zashto u cjeloj tvojoj prichi nema muslimanske religije?
i kod njih ima propusta..zar ne?

ukoliko preskochish jednu,onda ja mogu steci utisak da ima malo pristrasnosti sa tvoje strane.

Regulus_GavriloBelow viewing treshold. Show

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 03:17 PM
hugenot1,

А ко си ти да процениш ко је луд, а ко антикрист фини човече?

Није ли опет твоја узвишеност и его у човеку која говори из тебе?

То надмећивање није у складу како Христов следбеник треба да учи и следи.

Та гордост и понос на самог себе..нимало није Хришћанско надахнуће, а верујем да поседујеш још врлина које нису у хришћанском духу..

Ово твоје манифестирање само потврђује коректност мог постирања (оправдава).

Али,

није довољно, имаш ти још тога којег би требао себи дати к признању, тек онда хугенот ти постајеш слободан човек и можеш бити сугуран да те нећу сматрати дволичним.
hugenot1
(Profesor)
2009-12-02 03:26 PM
Cuj, ja sam se upoznao sa tim piscem u zoni sumraka. Pratio sam link i citao njegov „rad” online. Ponavljam, covek nije ateista nego anti hrišćanin i ima fenomenalnu mrznju prema Jevrejima i zbog toga i prema Starom Zavetu. Sluzi se lazima i modifikuje svete spise kako njemu odgovara na bi zatim napao sopstveno iskrivljeno tumacenje. Ne pricam na pamet, proucavao sam tog pacijenta. Zreo je za ludnicu...
REGULUS_GAVRILOBelow viewing treshold. Show

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 03:46 PM
njezna_zverka: „e sad,
zashto u cjeloj tvojoj prichi nema muslimanske religije?
i kod njih ima propusta..zar ne?

ukoliko preskochish jednu,onda ja mogu steci utisak da ima malo pristrasnosti sa tvoje strane.”

..>>

Ислам је из исте кухиње из које је пре њега проникло Хришћанство.

Ништа није настало случајно, ако прихватамо чињницу о Богу у овом случају Јеврејског и његову улогу у свему, онда је глупо мислити да је Хришћанство и Ислам нешто што је проникло само из и никако на темељу јевреја и њиховог окрутног Бога.

Све је јако добро осмишљено,

док Хришћанство приповеда покорност и праштање, Ислам приповеда подчињење, прогон и убиство над неверницима.

Јако лепо, убијеш 2 муве у једном ударцу.

Паметном доста.

ПС. зашто не помињем ислам ?

па помињао сам:

ако би скренуо..полудео вођен мржњом и жедан крвљу, ја би за шест дана склепао упутство (написао Куран).

lesselierBelow viewing treshold. Show

lesselier
(zeza)
2009-12-02 03:51 PM
Kako li su sitne duse koje se igraju minusica!
Kako to da ne znaju da je ljudsko biće po prirodi radoznalo i da će naravno, sa velikom radoznaloscu procitati teme sa najviše minusa.
Gavrilo, ja mislim da te posrnule duse tebi u stvari cine uslugu.
Zamisli da dobijes 50 minusica!
Svakog ko svrati ovde će ti minusici naterati da cita tvoje stivo.
Gavrilo, interesantne teme za razmišljanje, mada ima delova gde preterujes.
Bilo kako, nastavicu da čitam tvoje postove.
njezna_zverka
(manitanje)
2009-12-02 03:56 PM
jes,u pravu si zezo:)))

mene prvu je privuklo,shta je to rekao ovaj da bi mu dali tolike minuse??:) ..i onda mi je privuklo pazhnju..i tako..:)

pozdravljam vas,vreme je da idem:)
hvala na druzhenju:)
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 04:07 PM
hugenot1,
Cuj, ja sam se upoznao sa tim piscem u zoni sumraka. Pratio sam link i citao njegov „rad” online. Ponavljam, covek nije ateista nego anti hrišćanin i ima fenomenalnu mrznju prema Jevrejima i zbog toga i prema Starom Zavetu. Sluzi se lazima i modifikuje svete spise kako njemu odgovara na bi zatim napao sopstveno iskrivljeno tumacenje. Ne pricam na pamet, proucavao sam tog pacijenta. Zreo je za ludnicu...

>> опет себе хвалиш (уздижеж) ви у машнама сте повећи хипократе вођени англосаксонским вредностима холивудом и свим ђавољим механизмима манипулације..

једно ти са сигурношћу могу рећи,

ниси верник,

можеш ти да идеш у цркву и по пет пута недељно научиш све песмице и молитве, али чињеница јесте и остаје, твоју душа није ближа Богу и помисли о њему, ту причу можеш да продајеш наивцима, ја те овдена видим на делу, тебе и све твоје врлине, кроји ти твоју веру у Бога Христа како је теби ћеф, ти си омашио оно главно.

Погледај себе завири у себе, твоја дела и свакодневница, да ли си ти уистину верник, јер ако кажеш да јеси, треба да знаш и чега, али верујем да када се дотакнеш тог питања ти тек онда постајеш свестан своје немоћи и просталука.

Лако је видиш мени да се теби овако обратим, као што је теби лако да неког називаш лудаком, питање јесте и остаје, ко би се од вас двоје показао глупим и неписменим, ти или „ОН” лако је да себе бусаш овдена иди па разговарај с њим па се тамо благо мени докажи.

REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 04:40 PM
Ти чудовишни злочини Жидова обављају се на дан сатанског празника ускрса. Хватају децу, зверски муче и комадају, наслађујући се њиховим мучењима. Даље пробадају читаво тело детета специјалним ритуалским одвијачима, често деру кожу и пуштају његову крв. После ту крв користе у ритуалским циљевима, и посебно је додају у ускршњи мацес (неслано јело) (62). После тога унакажена и искидана тела убијене деце бацају. Управо због ових бескрајних чињеница »јадне и несрећне« јевреје су клали и притискали током читаве људске историје (62). Управо због ових злочина мрзе Јевреје антисемити и »проклети фашисти«.

Код хришћана се тај сатански жидовски празник пасхе сматра »светим«.



>> Националност и порекло Христа, Маркса и Лењина <<

Интересантно је погледати корене Исуса Христа, његов родослов. Од њега почиње Јеванђеље. Прва реченица Јеванђеља: »Родослов Исуса Христа, Сина Давидова (обратите пажњу: не сина Бога, већ сина Давидова), Сина Авраамова. Авраам је родио Исаака; …(даље иде још 40 Јевреја)… Јаков је родио Јосифа, мужа Маријиног, од које се родио Исус, назван Христос«.

Из тог родослова се види да Исус (назван Христос) није човек ван националности, већ чистокрвни Јевреј. У његовом роду није било ни Руса, ни Татара, ни Литванаца, ни Белоруса. Све сами Јевреји.

Никакве божанствености у пореклу Исуса такође није било.

Кад би Христос био божији човек, онда би његова мајка била Марија, а отац – Бог (свети дух). Тада Јосиф не би био Христов отац, већ би само био формални Маријин муж. И у том случају Христос не би био ни син Јосифа, ни син Давида, ни син Авраама. Али у наведеном родослову Исуса Христа нема ни родослова Марије, ни родослова Светог Духа. И уопште, није лепо за божијег човека наводити његов људски родослов. А он је наведен и исписан за 42 колена. Тако да басна о божанственом пореклу Исуса Христа потпуно противречи самом »светом« Јеванђељу.

Покушајте да поразмотрите прву реченицу Јеванђеља са хришћанима. И Ви ћете схватити, ко су то прави зомби. Хришћанин ће Вам говорити да: »То није родослов Христа, већ родослов Јосифа или да је то родослов Марије« или ће измишљати још некакву будалаштину. Ви ћете му забадати нос у ту прву реченицу и показивати, да је написано црно на бело: родослов Исуса Христа. Исусовац неће читати Јеванђеље. Једноставно ће се уплашити да гледа у своју свету књигу. Извлашиће се, извлачиће се, измишљати невероватне глупости, али неће читати..>>>>>

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 04:56 PM
>> Обратимо пажњу на то да божијим сином назива себе једино сам Христос (манија величања), али га мајка Марија никада није назвала божијим сином, већ га је називала само својим или Јосифовим сином. Вероватно је безгрешној деви далеко јасније, од кога је изгубила своју безгрешност. <<

Ако је стварно Христос потомак свих 42 Јевреја, откуд онда свети дух? Христос у том случају није божији човек, већ једноставно четрдесет други Јевреј после Авраама. Мрачна историја. Нешто тај свети дух крије. А крије он следеће родоскрнављење. Авраам се оженио полусестром Саром, отац им је био исти.>> И Јосиф, стари развратник, оженио се рођеном сестричином – »безгрешном девом« Маријом, а она му је родила Христа. <<

У Христовом роду постоје и родоскрнављеници и педери. Није чудо што је и он пошао тим путем. Ето одакле потиче свети дух. Какви корени, такви и плодови.

У јеванђељу по Луки (3:23-38) такође је написан родослов Исуса Христа, који се мало разликује од писања Матеја. Тамо је Христ пре Авраама имао не 42, већ 55 Јевреја и још плус двадесет Јевреја до Адама. Али која је разлика, да ли је 42 или 55 Јевреја било у Христовом роду пре Авраама? У том родослову по Луки присутан је и јеврејски бог, али је присутан не у својству оца Исуса, већ у својству оца првог човека – Адама. То јест Христос је у том истом степену син божији, као и сви остали људи, и ничим се од других људи не разликује, са тачке гледишта свог наводно »божанственог« порекла.

Попови нису одмах Исуса признали за бога. У богове су га убројали тек 325.г. наше Ере на Првом Васељенском сабору у Никеји, где су црквени великодостојници по својој самовољи већином гласова (као на партијском састанку) именовали Исуса Христа за бога (218 – »за«, 2 – »против«). И ето тако се појављују лажни богови. Текстови »светих« књига, истина, нису кориговани како треба.

Погледајмо узгред>> и на родослов класика светског комунизма. Маркс је – чистокрван Јевреј, потомак јеврејских рабина. Лењин – полујевреј, жидокалмик (мајка Марија Израеловна Бланк – Јеврејка, отац Иља Николајевич Уљанов – Калмик). <<

Мајка му је Јеврејка. То је код Јевреја најглавније. А кад је мајка Јеврејка, значи и он је Јевреј,>> код Јевреја се сви основни детерминантни гени предају по женској линији (а код Аријаца по очевој). <<

Узгред, Лењинов деда по мајчиној линији се звао Израиљ Бланк, а прадеда – Сруљ Мојшевич.>> Интересантно је истаћи, да се отац Иље Николајевича – Николај Васиљевич Уљанов (деда Лењинов по очевој линији) оженио касно сопственом ћерком Александром Уљановом, која је била млађа од њега 25 година, и са њом је имао четворо деце, од којих попследњег Иљу Николајевича у старости 67 година. <<

Интересантан факт. Читајте В. Солоухина (9). Опет родоскрнављење. Зар се тиме не могу објаснити Лењинове дегенеретивне особине: ћелавост у 23.години, периодични налети нервно-мождане болести, патолошка агресивност, педеризам.>> Лењин је пошао Христовим путем и такође је био педер. Лењин је живео у заједници са Зиновјевим и Троцким, о томе сведоче недавно објављена писма Зиновјева и Лењина << (»Руски поглед«, бр. 4, Оренбург, 1996).
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-02 05:01 PM
>> Морални лик Христових ученика <<



Какав је био морални лик Христових ученика, његових 12 »светих« апостола? Јуда се дуго цењкао и продао Христа-спасиоца за приличан новац (за 30 сребрњака: у то време се могла купити мања парцела земље чак у околини Јерусалима).

Вољени Христов ученик Петар три пута се одрекао њега, чим би настала нека мања опасност за његов живот, мада се клео да то неће никада учинити, када је Христос предвидео његове поступке. »Исус му је рекао: истину ти кажем, да ове ноћи, пре него што запева петао, три пута ћеш се одрећи Мене. Петар му каже: макар морао да умрем са Тобом, нећу се одрећи Тебе. Слично су говорили и СВИ ученици« (по Матеју 26:35). Како су њихове високе речи одговарале њиховим делима? Па никако. Петар се приликом прве опасности одрекао свог вољеног бога, а читава остала банда »светих« апостола приликом Христовог хапшења плашљиво се разбежала. »Тада су сви ученици, оставивши га, побегли« (по Матеју 26:56). Јадни плашљивци, продане коже, лажљивци и прекршиоци клетве. То је реални морални лик »светих« апостола. Христос их је многоме научио у свом педерском кружоку.

Какав учитељ – такви и ученици. Одавде је и потекла хришћанска традиција »светих« вођа хришћанске цркве: говорити једно, а радити сасвим друго. Клети се на верност највишим идеалима и поступати на најнижи начин. Комунистичке вође су у целости прихватиле ову праксу од хришћанских попова. Хришћани и комунисти су – дволични људи са двојним моралом: декларисаним и оним тајним, којим се у стварности руководе.



Кадровска политика Исуса Христа

Није потребно нарочито се чудити неморалности Христових следбеника. Одакле је и како Христос бирао те »велике« избранике?

У почетку је сасвим умесно погледати, како су Јевреји правили револуцију у Русији 1917.г. и како су преотимали власт. Замислите себе на месту полујевреја педера Лењина и читаве његове јеврејске банде (Троцки, Зиновјев, Камењев, Свердлов и т.д.), који су кидисали на власт. Како преузети власт? Код Лењина је та технологија промишљена и исписана веома јасно и детаљно: треба створити снагу за преотимање власти у виду добро организоване и потпуно управљане партије. Ко ће бити људски материјал, инструмент за ту партију? Интелигенција? Трговци? Пословни људи? Свештенство? Чиновници? Сељаштво? Не. ТО НИЈЕ ИНСТРУМЕНТ за отимање власти. Пролетаријат! То је то, што треба. Најнижи део друштва, необразовани, неписмени, без имовине, који немају шта да изгубе, осим својих ланаца.

Прод..>>
hugenot1
(Profesor)
2009-12-02 05:15 PM
Vidi, Samuraj,
Pre nego sto si to postirao, trebalo je malo da istrazujes, na primer, ko je taj ruski pisac? Kakva mu je biografija? Dal i piše u vremenu komunizma? Da li je njegov napad satanisticki ili komunisticki ili jedno i drugo?
Dalje, čuo si za „intelektualno postenje”. Čuo si i za Sartrov
„ hommes de bonne foi” u prevodu „iskreni ljudi” ili „ljudi istine” . Postoje i „ hommes de mauvaise foi” ili „ neiskreni ljudi” ili
„ ljudi laži”.
Kada nešto analiziramo, treba da budemo posteni,ne smemo da navijamo na nasu vodenicu. Ne smemo da iskrivljujemo tekst koje analiziramo pa onda da iskritikujemo ne teskt nego ono sto mi pronasli u tekstu... kritikujeno sopstvenu interpretaciju.
E taj nas ruski celavek upravo to radi - to je stara komunisticka taktika - Hajde molim vas! Come on ! ljudozderstvo!!!!??? Pa svima je jasno da je Hristos uspotavio svetu veceru, pricest, euharistiju kao SIMBOL - SIMVOL i da je nemoguće da je mislio bukvalno jer Jevrejska vera APSOLUTNO osuđuje ljudozderstvo !!!!
Bog u starom Zavetu unisti čitav grad zbog sodomije i pederstva, a ovaj nas ruski celavek tvrdi da Jevreji propagiraju pederstvo, pa i Stari Zavet!? Come on ! Hajde molim Vas !!!!
Nasao sam bezbroj primera nepostenih analiza, čak i dogadjaj u Edenskom vrtu, nas ruski celavek nije APSOLUTNO ništa shvatio a veoma često SVESNO Iskrivljuje tekst.
Ja jesam vernik i moja je duznost da razotkrijem djavolske proroke!
A bon entendeur salut !
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 05:24 PM
Булгаков је у »Псећем срцу« дивно описао структуру те нове револуционарне снаге: горе су јеврејски шефови швондери, доле најнижи део и отпад руског друштва – шарикови, које су привукли паролом »Ко је био ништа, тај ће постати све«, и по страни од револуционарног процеса интелигенција у виду професора Преображенског. И преузели су власт према лењинској технологији.

Погледајте прљаву јеврејску паролу: »Пролетери свих земаља, уједините се!«. Зашто Јевреји не журе да уједине интелигенцију и пословне људе? Зато што је најглавније у сваком уједињену – ко ће бити горе. Најједноставније је узети будале и друштвени отпад. Уједините се, шарикови свих земаља! Јеврејски швондери ће Вам брзо стати на чело и даље ће Вас повести куда желе и искористиће ту масу у својим циљевима.

Код Јеврејског Христа је постојао тај исти проблем и апсолутно исте методе решења. Лењиновци су – Христови ученици. Према Фројду, активни хомосексуалац има комплекс власти. Христос је хтео власт. Јеврејски народ је хтео да га види као политичког вођу устанка против Рима, под чијом влашћу су се они тада налазили, али Христ није хтео то. Узгред, управо због тога многе његове присталице, укључујући и Јуду, су се разочарале у њему, а кад се већ разочарао, Јуда је решио уједно и да га прода, да макар нешто корисно добије од Христа.

Христос је настојао да постане духовни лидер Јевреја. Али како постати духовни лидер? Како доћи до власти над људима? Треба УЈЕДИНИТИ И СТАТИ НА ЧЕЛО већине људске масе. Треба створити своју »партију« или према религиозној терминологији школу присталица. На кога се може ослонити? Јеврејско свештенство и горњи слојеви јеврејског друштва нису прихватали Христа, у њему су видели конкурента и једноставно су га се бојали као анархисте и рушиоца основа друштва. Према томе, треба се ослонити на доње слојеве друштва.

На основу којих критеријума је Христос бирао себи присталице? Према високом интелекту? Према високом образовању и дубоким знањима? Према високој култури? Према положају у друштву? Према реалним заслугама? Не, ништа му од тога није било потребно.

Кадровска политика код Христа је била иста, као код Лењина и свих швондера (тачније, код Лењина је била иста, као код Христа). Христ је имао само три критеријума избора чланова своје партије:

Први – избор необразованих, некултурних људи који имају низак положај у друштву, који немају шта да губе, осим својих ланаца, и на које он може да остави магичан утисак својим знањима.

Други – потпуна лична оданост и жарка љубав само према њему.

Трећи – тежња да се уздигне, ка слави и власти.

Дакле, први критеријум (доњи делови друштва). Кога је Христос изабрао за своје најбоље ученике? Просте неписмене рибаре, без икаквог интелекта и знања. Степен некултуре тих »светих« шарикових је била толика, да они чак ни руке нису прали пре јела и јели су прљавим рукама као свиње. У то време у Израелу тако скоро нико није јео, сви су живели према заповести: »пери руке пре јела«.

прод..>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-02 06:22 PM
hugenot1,

немој себе да бламираш, оно што ти заступаш је неодрживо погледај свет око себе, корупција, убиства застршивања, проституција, наркотика, утеривање страха над својим грађана, страх од терориста, епидемија и ратова..све то је то свесно оркестрирано, истовремено ти исти властодршци опијају човека и стварају у њему пожуду за материјалним вредностима, богатство и раскош то њихово сервирање; ако си богат можеш све, купуј жене, децу, слуге, задовољи све своје потребе и евентуално первезије које нормалан човек никад неби изнео на видело и дело.

Све осмишљено како би се убио морал и етика и хомогеност у човеку, па када на крају клоне ништав и никакав и када види наказу у себи, тај би онда да тражи спасење, то његово спасење се завршава куцањем на врата оних који су га и довели до колапса, на крају сломљен такав..јадан и немоћан, набаса на неког хоџу..попа и сличним малипулантима.

Јасна је мени та игра и договор између оних за које ми мислимо да постоји радор између.

Тако да, с једне стране Хоџа тера своју рају да убијају и прогањају Хришћане, један пастир треба оваца..без оваца он мора да мења занат, е сад, како овце неби залутале, ту је потребан један пас.

Ето како Хришћански и Исламски вође држе своје стадо под контролом.

У чију корист они то чине?

Па чине то како у своју тако и у корист јевреја, јевреји су скинули са себе проблем с Арапима и Хришћанима,сада убијају две муве једним ударцем.
zverisrpske
(brat)
2009-12-02 11:17 PM
Kataklizma, opet pravis jesran!
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 07:41 AM
Када су фарисеји ставили примедбу Христу поводом нечистоће тела његових ученика, Христос, уместо да се сложи и научи своје ученике елементарним правилима хигијене, одговарао им је по принципу »сами сте лудаци«. »Окупили се код Њега фарисеји и неки од зналаца књига, који су дошли из Јерусалима и, видевши неке од Његових учитеља, који су јели хлеб нечистим, то јест неопраним рукама, грдили су их. Јер фарисеји и СВИ Јудеји, држећи се предања старијих, не једу, не оправши ПАЖЉИВО руке; и, дошавши са пијаце, не једу не оправши се« (по Марку 7:1-6).

Нечистоћа тела својих ученика није нервирала Христа, пошто је и он био исто таква свиња, као и они, и он је такође јео, не оправши руке пре јела (по Луки 11:38).

Други критеријум (потпуна оданост). Христова суровост у одабирању кадрова према том критеријуму не зна граница. Христос каже: »…ако неко дође код Мене и не мрзи оца свога и мајку, и жену и децу, и браћу и сестре, а уз то и свој живот, тај не може да буде мој ученик« (по Луки 14:26). Приметимо успут, да смо ђаво може да позива на тако нешто: мрзети свој живот, мајку, оца, жену и децу ради њега. Добар бог не може тако да говори.

Трећи критеријум (тежња да се уздигне). Чиме је Христос привлачио шарикове у своју партију? Наравно, својом личношћу, и њему је било лако да остави магичан утисак не те људе, пошто је разлика у нивоу знања била вишеструка.

Али пре свега, наравно, не интелектом, већ обећањима успеха – »И ПОСЛЕДЊИ ЋЕ ПОСТАТИ ПРВИ« (»Ко је био ништа, тај ће постати све«). Христос је обећао да ће их учинити господарима над људима и позивао их је да не лове тамо некакву рибу, већ да иду за њим, и он ће их научити да у своје мреже лове људе и постану господари душа тих људи. »Пролазећи у близини Галилејског мора, видео је Симона и Андреја, његовог брата, како бацају мреже у море, јер они су били риболовци. И рече им Исус: пођите за Мном, и ЈА ЋУ УЧИНИТИ ДА ВИ ПОСТАНЕТЕ ЛОВЦИ НА ЉУДЕ. И они су одмах, оставивши своје мреже, кренули за Њим« (по Марку 1:17-18). Одмах су потрчали, од првих Христових речи, чак и не знајући, шта представља Христос. Ето каква је то публика »свети апостоли«, ето који су истински мотиви њиховог понашања. Зар се треба чудити њиховом неморалу?

Христос не само да је имао планове, како преузети власт (по принципу ујединити и стати на чело), већ је и планирао како да после преузимања власти ту власт задржи (по принципу завади па владај). Своје планове Христос није крио и отворено је говорио о њима: »Зар ви мислите, да сам Ја дошао да дам мир земљи? Не, кажем вам, већ дељење; јер од сада петоро у једној кући ће се делити, троје против двоје, и двоје против троје: отац ће бити против сина, и син против оца; мајка против кћери, и кћи против мајке; свекрва против своје невесте, и невеста против своје свекрве« (по Луки 12:51). То исто је записано у и Јеванђељу по Матеју (10:34): »Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљи; нисам Ја дошао да донесем мир, већ мач, јер Ја сам дошао да оделим човека од његовог оца, и кћер од њене мајке, и невесту од свекрве«. Опет сатанизам.

Није било суђено да Христови планови буду реализовани у Израелу. Јеврејски првосвештеници су брзо прозрели Христа и на време су га распели. Али касније су решили да не одбацују његову религију, већ да је искористе за слом других нејеврејских народа. Да је искористе као информационо оружје.

Христов наследник Владимир Уљанов-Лењин је реализовао христове планове у потпуности. И колико је крви пролио у Русији! И клали су један другог: отац сина и син оца, и брат брата, и рођак рођака. Све су комунари затровали према хришћанској технологији.

Обратите посебну пажњу на број чланова хришћанског педерског друштва. 12 ученика, младића до 20 година, и тринаести! – 30-годишњи њихов учитељ Исус Христос. Чудно друштво од 13 (несрећан број) људи. 13 је – мистичан број сатане.

Прод..>>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 07:50 AM
- Дволичност хришћанског морала -

Лицемерје и дволичност хришћанског морала не знају граница. Са једне стране, хришћани наводно имају некакве моралне критеријуме оцене тога, шта је добро и шта је лоше. Са друге стране, у сваком погодном тренутку може се пљунути на све те норме и изјавити, као што је завештао Христос: »Не осуђујте, да не бисте били осуђени, јер како судите, тако ћете бити и осуђени; и каквом мером мерите, таквом ће и вас мерити« (по Матеју 7:1). Рекло би се, па морални критеријуми се зато и уводе, да би се судило о правилности или неправилности поступака и других људи, и својих сопствених.

А тај христов неморални позив – то је позив на ванморалност, уопште на одустајање од оцене добра и зла у поступцима људи. У сваком нормалном друштву поступци људи треба да се подвргавају моралној оцени. И ако су ти поступци лоши, онда човек треба да се подрвргава не само судској, већ и пре свега моралној осуди са стране других чланова друштва. Иначе нормално друштво се не може саградити. И ето, после свих разговора о новим моралним заповестима ођедном Христос издаје такве бисере. Изгледа, потпуна бесмислица. Ипак смисао постоји. То је двојни морал за своје. Да би увек могли да побегну од прекора помоћу ове непринципијелне, али погодне христове формуле. Замислите, да сте Ви ухватили лопова, огорчени сте његовим поступцима и окривљујете ге да је прекршио заповест: »Не кради«. На то лопов одмах може да одговори: »Људи, чему Вас је Христос учио? Не осуђујте и сами нећете бити осуђени, а иначе, када Ви будете крали и Вас ухвате, онда ће и Вас исто тако осуђивати«.

Хришћанске и комунистичке вође су – људи са двојним моралом. Један морал – то је декларисани за гомилу, други морал – тајни, за саму »елиту« тих »вођа«.


- Частољубље и жеља за влашћу -

Да ли хришћанство васпитава у човеку здраво частољубље? Не!

Да ли васпитава жељу за животом и жељу за БОРБОМ за своје ЛИЧНО место у друштву? Не! Погледајте колико су брзо за 8 година перестројке неруски људи (углавном Јевреји) приграбили све што је најважније: државну власт, сав руски новац, сво кључно власништво, сва средства масовне информације, сву такозвану руску православну цркву и т.д.

А маса руских верника (осим мањег броја реалних пословних људи, који су ушли у »нове Русе«), опијени комунистичким и хришћанским васпитањем (и домаћом вотком, наравно), 8 година седи, отворених устију, и мисли о божијој благодети, чудесима, вољи божијој, циљу и смислу живота, о улози руског народа у СПАСЕЊУ ЧИТАВОГ ЧОВЕЧАНСТВА. Управо ЧИТАВОГ, не мање, седе и мисле у поцепаним панталонама, мисле о себи, о својој породици, својој земљи – то је, наравно, ситно, незнатно, и најважније – заморно.

Јер да би се зашиле своје поцепане панталоне, треба нешто конкретно урадити – сићи са лежаја, наћи иглу, конац, мало радити – све је то далеко теже, него мислити о спасењу човечанства. Посебно ако се то мисли уз вотку или пиво, па још у свом добром друштву, где се може, бришући сузе, СМЕЛО згражавати над тим, како су лако и дрско Јевреји и »црни« без нарочите борбе отели све од светог руског народа. А зашто и да не отму, ако народ није способан за борбу за своја права?

ЖИВОТ – ТО ЈЕ БОРБА и јак побеђује слабог.

Тако је уређен овај свет, свидело се то Вама или не. Не треба се згражавати, већ, одбацивши хришћанство, постати јак и победити..

ПРАВЕДНОСТ БЕЗ СИЛЕ ЈЕ СМЕШНА. То је реална истина, коју Јеванђеље смишљено скрива.

Прод..>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 08:48 AM
- Здрав егоизам, индивидуализам и колективизам -


На почетку такозване перестројке, правилно одуставши од принципа класне борбе, у Русији се лако поверовало у хришћански принцип »општељудских вредности«, на коме се наводно одржава сав западни цивилизовани свет. У ствари – то је демагогија. На савреманом Западу хришћанство игра улогу декоративног паравана. Западни свет се одржава на супротном принципу – принципу здравог егоизма, примату права и интереса личности над правима и интересима друштва. И увек приоритети интереса на Западу иду тако: најпре лични интереси, затим породични, затим корпоративни, затим национални и последњи – општечовечански, ако, наравно, до њих дође ред.

А у хришћанству и комунизму све је обрнуто: почиње се од читавог човечанства и завршава се са конкретним човеком, ако, наравно, до њега дође ред.

У систему слободне трговине поштовање се указује људима који су достигли личне успехе. У хришћанству – великомученицима и жртвеницима, који сами нису живели, већ су се мучили, али зато нису мислили о себи већ о свима и све су »спашавали«. У систему слободне трговине култивишу се: индивидуализам, лична иницијатива, лична одговорност. Хришћанство и комунизам култивишу колективизам, мишљење стада (васељенски сабори, огромни врховни савети, комуне, општине, колхози и т.д) и колективну одговорност (то јест неодговорност). На Западу је стално у оптицају мудра формула »То су Ваше течкоће«. Веома исправна формула, која позива: решавај сам своје проблеме; не уклањај се од своје личне одговорности; спасавај се сам; не преноси своје проблеме и одговорност на друге.

А шта је то лоше у здравом егоизму, када човек мисли И о себи, И о другима? Зашто не треба мислити о себи, већ треба мислити само о другима? По чему си ти гори од других, шта, зар – ти ниси део читавог човечанства, и ко ће се о теби бринути, ако не, пре свега, ти сам? Онај ко не воли самог себе, тај не може да воли ни друге људе.

Колико много у Русији има таквих верника: голотиња и сиротиња, свој живот не може да уреди, није у стању да зашије своје панталоне, а узима на себе да спасава читаво човечанство. То су плодови хришћанског васпитања.

То се код њих назива самоодрицање и саможртвовање. Наравно, У ИМЕ некаквих »светлих« (у ствари бесмислених) идеала.

Када је следећи »геније« јеврејске мисли Карл Маркс смислио нови план »спасења« читавог човечанства под називом »комунизам« и све то изложио у новој Библији под називом »Капитал«, у Русији су се одмах нашли фанатици, који су свето поверовали у нову религију и кренули путем самоодрицања и саможртвовања у име »светлих« идеала.

Ти нови верници су били спремни да убијају друге, да постављају експлозиве и организују терористичке акте и сами да иду на робију, на губилиште У ИМЕ револуције. Какве револуције, који је смисао те револуције, до чега она може довести, - то нико од њих посебно није схватао, а за таква размишљања мозак није ни потребан, они су веровали. За веру мозак није обавезан.

А за то време жидомасонска штампа је уздизала те фанатике бандита као велике хероје. Који аргументи су истицани као заштита тих бандита фанатика? Основни аргумент је један – ти људи нису мислили о себи, они су тежили ка свеопштем благостању, ка општој праведности, они су ишли путем самоодрицања, саможртвовања. Једном речју – хероји и жртве. »Ви сте као жртва пали у судбоносној борби«. Све је потпуно исто, као са Христом-спасиоцем. ...Прод..>>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 09:14 AM
Још једном ПРЕПОРУКА АУТОРА:

„Током првог читања може да изазове мноштво емоција, због којих се усвајање садржаја овог рада усложњава. Једним читањем се не може освојити и схватити. Саветујем Вам да после првог читања направите паузу од 7 до 10 дана и после того мирно прочитате овај текст поново.

Поновно читање увек је интересантније од првобитног. Није узалуд раније постојала у Русији следећа пословица: интелектуалци не читају књиге једанпут, они их поново читају више пута.”
##
прод.>>
Онима који су се згражавали над тим бандитима, нису нарочито дозвољавали да иступају у штампи. Штампу су били преузели жидомасони, исто као сада. Задатак штампе је био - да изазове саосећање са бандитима. То се код њих назива »хуманизам«. Али њихов лажни хуманизам је био некако строго једностран: само за злочинце, али не и за жртве.

Типичан представник тих »хуманиста« (сатаниста) је Лав Толстој са својом хришћанском теоријом »непротивљења злу насиљем«. Када су револуционари-терористи убијали жандарме (раднике правног система), гроф Толстој је ћутао као риба. Али када су те убице хватане и вешане, гроф Толстој је јаукао на сав глас: »Не могу да ћутим!« Због тога је Лењин директно назвао Толстоја »огледало наше револуције« (8, главни синови лукавог). Интересантно је поставити питање: »Шта је у хришћанству могло да привуче тако талентованог човека, као што је био Толстој?« Вероватно сличне педерске склоности Христа и Толстоја. Толстој у свом дневнику од 29.новембра 1851.године пише: »Ја никада нисам волео жену… али много пута сам се заљубљивао у мушкарца… Заљубљивао сам се у мушкарца, још не знајући, шта је то педеризам«.

За разлику од тих хуманиста-либерала Достојевски пише: »Ако неко уништи Русију, онда то неће бити ни комунисти, ни анархисти, већ проклети либерали«.

Онај исти Павка Корчагин – то је типичан хришћански и комунистички херој. Херој из те исте опере. Самоодрицање, саможртвовање. Он није егоиста, о себи није мислио, мислио је о другима. На свој живот је пљувао, своју љубав предао као жртву у борби (нејасно за шта), нарушио је своје здравље, свој живот уништио. У име чега? У ИМЕ новог оца и сина и светог духа под називом »комунизам«. Амин. Шта је то комунизам, шта се крије иза тих речи – то павкима корчагинима није било познато. Нико од њих, наравно, није читао свих 90 томова будалаштина, које је написао тај брзописац Карл Маркс. И нико није схватао, какав је накарадни модел живота програмиран у танкој књижици под називом »Манифест компартије«. Они ни њу нису читали. А ко је читао – ништа није разумевао. Он су СВЕТО ВЕРОВАЛИ у будућност, и то је главно. А најглавније је то, што Павка Корчагин – није егоиста, већ је жртва.

Наравно, добар човек не треба да мисли само о себи и да буде само егоиста. То је одвратно, то је једна крајњост. Али добар човек не треба да мисли ни само о другима, потпуно заборављајући себе. То је друга крајњост. Ни она није лепа. Свуда је дорбро осећање мере. Добар човек треба да мисли И о себи, И о другима. У хришћанству и комунизму увек је супротстављање: ИЛИ о себи, ИЛИ о другима. Човек који мисли треба да буде свестан своје личне индивидуалности и у исто време да схвата своје хармонично јединство са својим народом, чији је он неотуђив део.

За паметног практичног човека једна од основних заповести треба да служи главна многобожачка заповест: ЖИВИ САМ И ДАЈ ДРУГИМА ДА ЖИВЕ.

Наравно, право самопожртвовање може да послужи као узор величине људског духа, али оно треба да се остварује у име конкретних и јасно разумљивих циљева, а не у име илузорних »светлих идеала« и маштања, која уствари представљају демагошку обману, која сакрива истински, прљав смисао оних, који се боре за преотимање и задржавање власти.

Важно је истаћи принципијелну разлику између индивидуализма мишљења и индивидуализма деловања. Руски народ је прекомерно поларизован и често поистовећује крајње противречности. Данашњи наводно руски (а уставри совјетски) систем васпитања, са једне стране, не развија, већ спутава индивидуално мишљење и намеће мишљење стада. Мисли као сви! То јест, уопште не мисли!

Са друге стране, совјетски систем васпитања не учи народ паметним колективним и координираним поступцима. Због тога је руски народ данас разједињен и не воли колективан рад. Постоји одвратна пословица: »моја кућа је на крај села, ја ништа не знам«. Тако живе веома многи. Али без колективног рада немогуће је саградити нормално друштво, које уме да заштити своје опште националне интересе. Треба се учити колективном раду, усаглашено радити са људима различитих, чак и противречних погледа. Учите се од Јевреја. Они могу да мрзе један другога, али у име општег циља могу одлично и сложно да раде заједнички. И захваљујући томе побеђују.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 10:32 AM
- Патриотизам и национализам -

Да ли су хришћанство и комунизам патриотски? Не, они су безнационални, интернационални и ко бајаги општечовечански. Хришћанство и комунизам пљују на националне и државне интересе. Али то се тиче само нејеврејских држава и нација. У хришћанству ситуација у односу на Јевреје се мења потпуно супротно.

Основна идеја хришћанства – јесте жидољубље (јудофилија) – љубав према »богом изабраном« народу. Та идеја прожима читаву Библију. Зашто нама, Русима, преко Библије намећу проучавање јеврејске историје, уместо да проучавамо своју сопствену, руску историју? Зашто нас терају да копамо по тој гнусној историји Јевреја? Зашто нам забрањују проучавање сопствене руске историје? Зашто нам одузимају националну свест и намећу проучавање јеврејских религија? Зато што се у томе и садржи један од главних задатака хришћанства и комунизма: срушити националну свест, срушити везу са националним рођеним Боговима, учинити људе слепим и беспомоћним, а даље је лако управљати тим слепцима. Ето зашто је смишљена идеја општечовечанства.

Комунизам »спашава« ЧИТАВО човечанство помоћу светске пролетерске ртеволуције и гради општечовечански (жидовски) концентрациони логор под називом »комунизам«. Хришћанство »спашава« опет ЧИТАВО човечанство путем потпуног заглупљивања човека и жидољубља и гради тај исти општечовечански (жидовски) концентрациони логор под називом Рај, а све неистомишљенике гура у Пакао.

Уствари здрав национални егоизам, здрав патриотизам – то је добро. Данас за Русију главни државни принцип треба да постане не општечовечански принцип, већ ПРИНЦИП ЗДРАВОГ РУСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ЕГОИЗМА.

Иначе Русија ће се угушити у »пријатељским« загрљајима својих заклетих западних пријатеља.

Идеја општечовечанских вредности је глупа, али нимало није безопасна.

Погледајте поступке те исте Америке. У било којој тачци света она је спреман да примени силу и оружје. Убити, згазити, смрвити све оне, који сметају њеним националним интересима. И Америка пљује на све хришћанске принципе: не убијај; љуби ближњег свог као самог себе; сви људи су браћа; општељудске вредности; људска права и т.д. То су све мање вредни принципи. Национални интерси су изнад свега, и политика са позиције силе – то су њихови главни принципи. На крају крајева, све горе декларисане принципе Америка разматра само у односу према грађанима своје државе, што се тиче свих других народа, онда се сви ти принципи на њих односе колико-толико.

Идеја људских права, иако су је измислили масони, веома је прогресивна. Ипак добру идеју људских права САД пропагира само зато, што она дозвољава САД да се мешају у суверене послове других држава. Али покушајте да искористите Ваше људско право на добијање и ширење информације и почните са ширењем антисемитске литературе. Одмах ћете реално видети, колико вреде та људска права.

Русија треба да постане јака и да научи здрав национални егоизам, не заборављајући, наравно, ни општечовечанске задатке.

Здрав егоизам не предвиђа да треба мислити само о себи. То је неправилно и није допустиво у савременом свету. Треба умети мислити о општем, али не заборављајући и на себе.

прод..>>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 10:41 AM
- Однос према садашњости -

Како се цени садашњост у хришћанству? Веома ниско, као и у комунизму. И тамо и тамо људи не треба да живе у садашњости, већ ради илузорне светле будућности, само су називи те светле будућности различити – или рај, или комунизам.

Хришћанство призива човека да већи део времена свог земаљског живота потроши на молитве, на размишљања о загробном животу. А шта, зар у овом садашњем животу не треба живети радосно, срећно, стваралачки, пуновредно, интересантно?

Човеку је поклоњена могућност да неко време проживи на земљи и, наравно, треба ценити ту дивну могућност и искористити је најпотпуније управо овде, на земљи.

Ако буде могућност живота на другом свету – живи и тамо, на другом свету, најпотпуније. Увек треба ценити живот на овом свету, на коме ти је поклоњена могућност да живиш у датом садашњем периоду времена.

Хришћанство, као и комунизам, хоће да одузме људима реалну садашњост ради илузорне среће у будућности. А зашто то они чине? Зато, да би преузели овај привремени период садашњег времена за своје господаре и заједно са њима проживели у свом благостању на рачун верника. А у будућности ће се трудити да отму и будућност. Они стално теже да нам одузму и прошлост. Сатанисти хоће да нам одузму време уопште. Хоће да нас истисну из времена и читаво временско пространство присвоје за себе.


- Хришћанска праведност -

Ако је Мојсије завештао »Око за око, зуб за зуб«, укравши ту заповест од многобоштва, онда ће сваки нормални здрав човек схватити тај принцип као истинску праведност. Христос одбацује тај многобожачки принцип и проповеда супротно: »А ја вам кажем: не противи се злу. Ако те неко удари по десном образу, окрени му и други, и ко хоће да ти узме кошуљу, дај му и горњу одећу« (Ј.по Матеју 5:38-40). Чули сте шта је речено: љуби ближњег свог и мрзи неприојатеља свог. А ја вам кажем: љубите непријатеље ваше, благосиљајте оне који вас проклињу, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и прогањају« (по Матеју 5:43-44).

И како Вам се свиђа »борац против зла и неправедности« Исус Христос? Који позива на одустајање од противљења злу? Да ли »божији синчић« учи добром или лошем? Рећи ћете, Христос је параноик? Христос је страшнији од било ког параноика. Некоме је та параноја веома погодна. Коме? Лоповима и бандитима, и некаквим силама, које теже ка гушењу и поробљавању народа. Христос је – њихов човек, који морално разлаже народ и настоји да лиши народ воље за отпором. Никаква гомила бандита не би могла да смисли бољег пропагандисту за олакшање своје делатности. Христос није једноставно параноик. То је најопаснији тип. Нису га тек тако Јевреји код себе распели, а после тога подмећу његову религију другим народима за духовно разлагање и касније поробљавање. Да се будући робови не би не само противили насиљу и иживљавању над собом, већ и да благосиљају и обожавају оне, који се над њима иживљавају.

Христос демонстрира још један типично жидовски метод праведности. Када је Христос огладнео и дошао до смоквиног дрвета, настојећи да се засити његовим плодовима, онда: »…дошавши до ње ништа није нашао, осим лишћа, јер још није било време сакупљања смокава. И рече Исус дрвету: од сада па до века нека нико не окуша твој плод!… и смоква се осушила до корена« (по Марку 11:13-14 и 20). То јест због тога што Христос из своје глупости не зна, када на дрвету сазревају плодови, кажњава не себе самог, већ дрво. Дрво испада криво и треба да одговара за Христову тупост. То је веома карактеристично за јеврејску праведност.

Главни принцип Христове праведности – то је бркање одговорности. А циљ тога бркања је – створити у главама људи морални хаос, нејасноћу ко и за шта треба да одговара. За Христову глупост треба да одговара не он сам, већ дрво. За људске грехове треба да одговарају не они сами, већ Христос, који на себе преузима те грехове, за злочине злочинаца треба да одговарају не сами злочинци, већ друштво, које их је, наводно, тако васпитало. Стално једна иста сатанска игра »супротног«.

Прод...>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 11:00 AM
Ипак хришћански метод »борбе« са злом има широку масу присталица од Лава Толстоја до већине савремених такозваних хуманиста.

Данас у својству вука у овчијој кожи иступа такозвани хуманизам. Данашњим »хуманистима« су пуна уста пене од пропаганде укидања смртне казне. Ипак њихов хуманизам је некако строго једностран. Они се нежно брину за злочинце, али до жртава некако њихов хуманизам не долази. Зашто бандит и изрод има право да убија добронамерног човека, а он се не сме стрељати? Какво право на живот има манијак и изрод, који је силовао и убио дете? О каквој се доживотној робији може говорити у таквим случајевима? Где је ту праведност?

Коме иде на руку овакав трули хуманизам? Јасно коме – мафији, која може да убија кога хоће, а њени представници се не смеју стрељати – хуманизам, разумеш. Гнусну и лажну пропагандну кампање за пропагирање укудања смртне казне започела је мафија у средствима масовне информације. И доказује се да је црно – бело, а бело – црно. Доказује се да, што мање окорелих злочинаца буде стрељано, тиме ће мање бити злочина, иако је свакоме детету јасно да, што мање бандита буде стрељано, тиме се више и дрскије врши стрељање добронамерних грађана. Крв добронамерних грађана је на рукама тих »хуманиста« (сатаниста). Она им је потребна.

Погледајте данашње законодавство у хришћанским земљама. Коме оно иде на руку? Чије интересе оно штити: злочинаца или добронамерних грађана? За време многобоштва сваки грађанин је имао право да носи оружје и да штити самог себе, своју породицу, своје блиске. Ако је он убијао бандита, сматрао се за хероја. Да ли данас добронамерни грађанин може да убије бандита у самоодбрани и да не буде кажњен према тим »хуманим« законима? Не. А бандити могу да убијају кога хоће без обзира на све законе, па и ако буду ухваћени, онда ће маса продатих адвоката наћи мноштво рупа у том хуманом законодавству, само да бандити не буду заслужено кажњени.

Хиљаду пута је у праву многобожачка заповест »Око за око! Зуб за зуб!«. Само тако и никако више. Иначе то није праведност, већ труљење и развратност друштва, попустљивот и ширење злочина. А да би се реализовала заповест, добро треба да буде јако и примењује своју снагу. Лаву Толстоју се на његову трулу хришћанску идеју непротивљења злу насиљем може одговорити само једно: добро мора да буде са песницама, иначе оно није добро. Праведност без силе је смешна. Само глупан може да иде против чопора гладних хијена (или против Јевреја) са транспарентом »Свету – мир«.

Ипак читава ствар није у праведности или неправедности тог »хуманизма« (следећег вука у овчијој« кожи). Он је погодан некаквим утицајним силама. Такву силу представљају мафија и масонство. Масонство је чак и у сасвим невином изгледу криминална организација. Масони мрзе било какве репресивне казне и чине све што је могуће да укину смртну казну чак и за најзверскије убиство. За време револуција обична пракса масона је – да отварају врата затвора да би пустили злочинце на главе добронамерних грађана. Прво што је урадио масон Керенски после фебруарске револуције, - пустио је из затвора све злочинце, истовремено ликвидиравши царску полицију, створивши у Русији потпуни хаос. Масон Јељцин и његова банда учинише исто.

Прод..>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 12:41 PM
- Ђаво, који тражи од жртава њихове душе -

»Тада Исус рече ученицима Својим: ако неко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе и узме свој крст, и иде за мном, јер ко хоће душу своју да сачува, тај ће је изгубити, А КО ИЗГУБИ СВОЈУ ДУШУ РАДИ МЕНЕ, тај ће је наћи« (по Матеју 16:24-25). Тако бог не може да говори. Богу нису потребне душе људи који су још живи. Он сам даје људима душе за овај живот. А после смрти душе саме одлећу са земље и одлазе код Бога. Ко то може тако да иступа? Једини коме су потребне душе живих људи јесте – ђаво. И ето, сад је јасно ко је то Исус кога зову Христос. Исус Христос – то је само једно од имена ђавола.

Сатаниста Христос, као увек, нешто лажно обећавајући у будућности, настоји да у својим проповедима изазове код људи мржњу према својој сопственој души: »Онај ко воли своју душу – изгубиће је; А ОНАЈ КО МРЗИ СВОЈУ ДУШУ на овом свету – сачуваће је у вечном животу« (по Јовану 12:25).

Сиромаштво или богатство?

Како се хришћанство односи према богатима? Апсолутно тако, као и комунисти: мрзе у сваком случају, чак и ако је то богатство зарађено поштено и својим радом. »Пре ће камила проћи кроз иглене уши, него што ће богат ући у Царство Божије« (по Матеју 19:24). Обратите пажњу, БИЛО КОЈИ богат, независно од тога да ли је новац зарађен праведно или неправедно. Комунисти ту идеју певају на сав глас, например, у принципу »мир колибама, рат дворцима«. Зашто треба ратовати са дворцима? Да би свуда била једнакост, а једнакост може бити само у сиромаштву. И зато су рушили и уништавали. Али хришћани и комунисти не мрзе богате само због принципа једнакости.

Богати – то није њихова паства, они су овде, на земљи, у садашњем времену, а не у илузорној будућности нешто стекли, њима је већ овде, на земљи, добро и они немају шта да раде у цркви. Они ће свој новац боље однети у ресторан, у позориште, на концерт, а не поповима за свећу. И Христове заповести противрече принципима делатности пословних људи. Они неће схватити Христа. Осим тога богат човек је – независан човек. Шта новац даје човеку, осим материјалног блага? Новац чини човека слободнијим. То је главно. Због тога су за тоталитарне религије (хришћанство и комунизам) богати, то јест слободни и независни људи, непријатељи.

Али не треба заборављати да НОВАЦ ЧИНИ ЧОВЕКА СЛОБОДНИЈИМ, ако се он налази у познатим границама. Ако га постане веома много, човек губи слободу и постаје његов роб. Он мора стално да мисли како да га сачува, како да га склони, како да управља њиме. А ако га постане још веома много, онда се човек уклапа у финасијски систем и постаје један завртањ великог механизма, којим у глобалу не управља он. Тако да је свуда потребно осећање мере.

Хришћани желе да запале најглавнији мотив те мржње према богатима – ЗАВИСТ. Завист неуспелих према онима који су нешто постигли. Реализација комплекса ниже вредности. И стално једне исте јефтине идеје о томе, како ће сиромашни и наказни доспети у рај, а богати и лепи у пакао, то је само реализација зависти тих сиромашних и наказних путем мисаоне освете. »Аха, Вама је већ сада добро, Ви сте нас прешли, и ми ништа не можемо да учинимо и осећамо се ништавно, гушечи се од зависти. Добро, добро, видећемо, шта ће бити у будућности. Тамо ћемо Вам показати. Ви ћете горети у пакленом пламену, а ми ћемо у рају кидати јабуке. И последњи ће постати први. Ко је био ништа, тај ће постати све«. Завист је – веома моћно и широко распрострањено осећање људи, практично неискорењиво. »Зависници ће умрети, али завист – никада« (Молијер).

МИ ЖИВИМО У ЉУТОЈ ЕРИ РИБА, ЕРИ ТОТАЛНЕ ЛАЖИ И ТОТАЛНИХ ПРЕВАРА. Зато приликом анализе речи и активности било кога човека не треба толико слушати, шта он говори, већ мислити о реалним мотивима његовог понашања. И у великој већини случајева при најгоропаднијим беседама реални мотиви не само да нису толико високи, већ су сасвим провидни или чак ниски.

Уствари хришћанска и комунистичка завист није толико природна, колико се она смишљено распирује и култивише од стране оних завереника, који уз помоћ зависти настоје да запале ниска осећања и мржњу руље према националној елити и уз помоћ те озлојеђене руље свргну стару елиту, а да сами седну на њено место.

И најглавније, што треба рећи о односу хришћанства према богатству. Када Христос објављује: »Не сакупљајте себи благо на земљи« (по Матеју 6:19), онда треба одмах мислити, а Коме је то погодно? Сами Јевреји не користе хришћанство, хришћанство – то је њихово оружје отимања и одржавања власти над другим народима. И хришћански однос према богатству и новцу веома је погодан Јеврејима. Хајде, хришћани, одричите се новца, богатства, мислите на спасење својих лудачких душа! А Јевреји ће за то време сав тај новац и богатство да прикупе у своје руке. А онај, ко има новац, - он на земљи и има реалну власт.

// 1780.године један од највиших у хијерархији жидомасонске мафије јеврејски банкар Ротшилд – дао је следећу отворену изјаву: »Мене не интересује, ко води политику конкретне државе. Дајте ми могућност управљања новчаним системом те државе, и ја ћу руководити тим политичарима«. //

>> Иза лажне речитости хришћанских заповести треба видети коме је то погодно. <<

Хришћанска љубав према просјацима одгајила је у Русији изопачен менталитет у коме, например, овако хвале човека: »Ах, како је он добар, он је несебичан, последњу кошуљу би скинуо са себе и дао другоме«. Шта је у томе лепо? По чему је добар просјак? И коме је он добар? Својој жени? Не. Својој деци? Не. Својој родбини и блискима? Не. Својим друговима и познаницима? Не. Друштву, у коме ће просити? Такође не. За све те категорије људи просјак – то је лош човек. Па коме је онда добар? Јасно коме, »светој« цркви и господарима. Њима богати, независни и слободни људи нису потребни.

У нормалном друштву добар човек, наравно, не треба да буде дерикожа, похлепан и да мисли само о новцу. То је једна крајност, она је одвратна. Хришћанска крајност уздизања просјака – ништа мање није одвратнија. Свуда треба да постаоји златна средина. Прод..>>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 12:53 PM
- Однос према трговини -

Како се хришћани и комунари односе према трговцима? Презиру их и мрзе. »И уђе Исус у храм Божији и ИСТЕРА све који су продавали и куповали у храму, и ПРЕВРНУ столове трампаша и клупе продаваца голубова…« (по Матеју 21:12). Христос је трговце назвао РАЗБОЈНИЦИМА, при чему је узрок неадекватности његове мржње према трговцима у Јеванђељу објашњен крајње неубедљиво.

Карл Маркс је такође потрошио отровну слину од мржње према трговцима и шпекулантима свих боја, и док их је Христос једноставно протерао, Маркс је позивао да се трговина уништи из корена. Приметимо узгред, да код Маркса у танушној књижици под називом »Манифест комунистичке партије« (7), где је концентрисано изложена читава његова трула идеологија, постоје две кључне речи, које прожимају читаву књижицу. Те две речи су: УНИШТИТИ и СРУШИТИ. Према Фројду, - то је комплекс рушења, а сам комплекс је – последица сексуалних настраности.

Поступци Христа у храму Соломона – централним јудејским светињама, када је он преврнуо столове трампаша и клупе продаваца голубова, не могу се назвати другачије него хулиганство. Продавци су продавали голубове да би их верници искористили као традиционалну јеврејску жртву богу. Трампачи су мењали различит новац који је долазио из различитих крајева света. Замислите да сада дође у цркву некакав мангуп и истера оне који продају свеће, црквену литературу и остало. Како ће се према њему понети? Набиће му физиономију.

Природно је што су Христови поступци у храму озлоједили првосвештенике и они су, дошавши код њега, захтевали да им објасни, с којим правом он то чини. Христос им је одговорио типично јеврејским маниром: питањем на питање. И то питањем из друге опере: »Одакле је било крштење Јованово?« Првосвештеници су одговорили: »Не знамо«, на шта им је Христос рекао: »Па и ја Вам нећу рећи, са којом вољом то чиним« (по Матеју 21:23-27). Добар је Христос, зар не? Чисто јеврејска дрскост и превртљивост.



- 10 заповести (»не убиј«, »не кради«, »не чини прељубу« и т.д.)-

Хришћанске заповести углавном се могу поделити на три групе. Прве група – то су заповести древних пророка, још пре Мојсија. Оне улазе у Библију. Древни пророци – то су управо многобожачки пророци. Јудеизам је преузео њихове заповести, неке без промене, неке је мало прерадио, а неке изврнуо до супротности.

Друга група – то су заповести Мојсија, то јест заповести јудеизма, адаптиране за гоје. Оне се дају у Старом Завету Библије. Заповести прве и друге групе су формално такође и хришћанске заповести, пошто је Библија за хришћане света и основна књига, на коју се хришћанство ослања.

Трећа група – то су чисто заповести Исуса Христа. Оне се дају само у Новом Завету – Јеванђељу. Заповести Христа у својој већини противрече заповестима Мојсија и заповестима древних пророка. То је, узгред, веома повољно за попове. Увек се може извући она заповест, која је погодна у датом временском тренутку. Може се извући »не кради«, а може се извући и »не судите да не бисте били суђени«, ако је поп и сам био ухваћен у крађи.

Чисто хришћанских заповести ми смо се већ нагледали довољно. Погледајмо за сад једним оком на 10 заповести древних пророка. Јудеистичке заповести Мојсија ми ћемо размотрити у гл. 8.

Основне заповести древних пророка су позајмљене из многобоштва, али су сортиране и промењен им је изглед.

[ У 10 заповести древних пророка »не убиј«, »не кради«, »око за око, зуб за зуб« и т.д. постоји реална вредност, ипак у јудеизму оне се приказују као апсолут, то јест морају се извршавати безусловно у било којим животним ситуацијама.

Очигледно је да никаквих апсолутних заповести не може бити, пошто је живот веома разноврстан. И у одређеним, посебно ванредним ситуацијама, било које заповести се могу и требају кршити. Например, вашу породицу су напали наоружани бандити, који Вас могу убити и опљачкати, силовати Вашу жену и децу, иживљавати се на Вашим блиским. Какви треба да буду поступци доброг човека у тим условима? Он је дужан да штити себе и своје блиске на сваки начин, укључујући оружје. И ако у тим условима убије бандита, онда то није грех, то је добар правилни поступак, због кога се не треба кајати. То је подвиг. У тој ситуацији заповест »не убиј« се не сме испуњавати.

Када су древни Јудеји крали многобожачке заповести од Аријеваца, онда их нису позајмљивали без промене, већ су им пришли »стваралачки«, негде су их мењали, »побољшавали« и унаказивали, чак су избацивали веома важне изузетке. Она библијска заповест »не убиј« код Аријаца звучи овако: »не убиј без крајње нужде«. Код Аријаца то је далеко мудрије, мада је, наравно, у том облику заповест сложенија и тражи да се мисли сопственом главом када су настале те крајње околности, а када не. Пошто Јевреји нису рачунали на паметне, они су решили да унесу потпуну јасноћу. У њиховој варијанти »не убиј« има потпуну јасноћу, не треба мислити, али је садржај глупљи. Апсолутности су једноставније и одређеније, али живот је сложен и не могу му се убризгати апсолутности, треба некако осмислити контекст. Осим тога, у реалном животу, колико људи живе, толико и крше ову заповест.

У погледу других заповести слика је потпуно иста. Увек се може створити таква ванредна ситуација, када је немогуће и није потребно испуњавати те заповести.

Код свих заповести треба да постоји један општи принцип: поступци човека треба да буду адекватни животној ситуацији. Али то је веома уопштени, лоше одређен и тешко разумљив принцип за глупог човека. За обичан народ њега треба писати за све основне ситуације. ] ...>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 02:48 PM
- Општа оцена хришћанског морала и проповеди Христа -

Смели, паметни, јаки, сигурни у себе, одлучни, поштени, иницијативни, богати, радосни, сексуални људи, који добијају задовољство од овог живота, - то нимало нису хришћански хероји. Хришћанство мрзи такве. Хришћанство мрзи све најбоље људске особине и настоји да их уништи у човеку.

Све што је јако, животно, природно, земаљско хришћанство хоће да угаси у души верника.

Наказе и они који се читавог живота муче – то је идеал хришћанског човека. Хришћанство – то није религија живота, већ сатанска религија смрти.

Дивно је рекао Велики руски кнез Свјатослав (отац Владимира, који је укоренио хришћанство у Русији): »ВЕРА ХРИШЋАНСКА – ТО ЈЕ НАСТРАНОСТ«.

И какав народ може да васпита таква религија? Какав оштар контраст са многобоштвом, где и Богови и Хероји изазивају симпатију, одушевљење и тежњу за подражавањем.

[ Исус Христос убија у човеку све живо, и пре свега вољу за живот, поштовање према себи, сигурност у сопствену снагу, поштење, осећање људског достојанства.] Ко је он у том случају? Зашто он то чини???

Решење загонетке Исуса Христа је једноставно. Исус Христос – то је само једно од имена ђавола.

Хришћанство – то је антирелигија. То је сатанизам.

Ако је Христос – ђаво, онда антихрист, којим нас плаше попови, - то је већ пола добро. Пола добро, зато што осим одрицања једне лажи треба понудити не другу лаж, већ истински конструктив.

Слушајте Христове заповести и поступајте супротно! Он Вас позива да постанете сиромашни – постаните богати. Он Вас позива да своју имовину поделите сиромашнима – узмите сопственост у своје руке и никоме је не дајте. Он Вас призива да презирете новац и да будете ван новца – трудите се де управљате новцем, идите у банке, финансијске компаније, станите на њихово чело и моћи ћете да реализујете све Ваше најбоље жеље у корист себе и своје нације. Када сте сиромах – Ви сте беспомоћни и Ваша слобода воље не може да буде реализована у пуном степену.

Христос проповеда, да је боље бити сиромах и болестан, него здрав и богат. Уместо лудачких заповести Христа треба запамтити да је боље бити здрав и богат, него сиромах и болестан.

Резултат хришћанског жидољубља (јудофилства) јесте потпуно заглупљивање нејевреја и губитак њихове способности националне свести, националног духа и националног осећања света.



Ипак главно зло хришћанства се не садржи у глупости. Христос није обичан параноик и настран човек. У његовим поступцима лако се види сврсисходни зао предумишљај. Хришћанство – то је религија духовног разлагања, нека врста духовне СИДЕ, информационо оружје, које разоружава заштитне снаге народа пред налетом туђих и непријатељских снага. Оружје које сломљује вољу народа за отпор и чини људе робовима без икакве борбе. Хришћанство – то је први ешалон идеалошког оружја поробљавања, један од инструмената преотимања власти и успостављања светске владавине.

Замислимо се, за кога ради Исус Христос? Коме он припрема тло?

Хришћанство не ради насамо. То је само први ешалон за нејевреје. Хришћанство припрема тло за спољњу агресивну религију – јудеизам. Јудеизам ћемо размотрити у глави 8.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 02:59 PM
- ИДЕЈА ХРИШЋАНСКОГ РАЈА И ПАКЛА -

Према хришћанству човек живи на земљи свега једанпут и после земаљске смрти доспева у вечити рај или пакао. Идеја доласка рано или касније у некаква временски бесконачна стационарна стања (рај, пакао) једнака је идеји потпуне смрти. Јер шта је то живот? То је стална смена стања, то је нешто што има почетак и крај. Чиме се човек бави у рају? Добија задовољство од нечег, рецимо, од близине Бога или од Божије љубави. Али то се не одвија један дан, једну годину, један миленијум, већ вечито. Бесконачно једно исто – добијаш задовољство од нечега. Никаквих патњи, преживљавања, страхова, борбе, преласка у друге светове, ништа. Једно исто, вечито. Нема смене стања, нема смрти у том свету, нема никакве принципијелне динамике. Вечито мртвило. То није живот човека, то је мочвара. Какав је циљ и смисао живота у рају? Живот у рају је бесциљни и бесмислен.

У паклу је исто тако. Временски бесконачна мучења. Који је смисао у њима? Зашто су хришћанском Богу потребни вечити пакао и вечита мучења? У томе нема смисла.

Идеја хришћанског пакла запањује својом глупошћу. Са једне стране, хришћани јасно раздвајају тело човека и његову душу. И тврде да је душа човека, за разлику од тела, нематеријална. И ту причају басне о томе да у паклу грешнике ђаволи пеку на тигању, кувају у кипућем котлу, у пламену ватре и т.д. Глупо до непристојности. Јер умирући човек се растаје од физичког тела, остаје само душа, а ако она није материјална, онда она не може да осећа патње од некаквих физичких процеса типа печења на тигању.

Очигледно је да су сви непристојни описи живота у хришћанском паклу срачунати за људе са примитивном маштом и имају један једини циљ – да уплаше човека који живи на земљи.

А и зашто би човек тежио ка хришћанском рају? Па човек је једном већ био у том рају, и јеврејски бог га је отуд истерао, истерао неправедно и немилосрдно. Значи, може опет да га истера ни за шта. Ако поједеш неку погрешну јабуку код њега – »добри« бог те ухвати за шију и избаци.

Кад би рај и пакао били привремена пристаништа човека, онда би у томе могао бити неки смисао. У случају временске бесконачности пакла и раја губи се смисао.

Многобожачка идеја вишекратног живота, претварања (реинкарнације) и прелаза из једног света у други не само да је паметнија већ је и интересантнија од хришћанског бесконачног раја и пакла. Онај ко се озбиљно бави јогом, може се уверити у истиност те идеје на сопственом искуству.

Као закључак, подсетимо из претходне главе, да су у хришћанском рају нормални мушкарци сви без очију, без руку и без ногу, а са очима, рукама и ногама само су импотенти, педери и ушкопљеници.

Драги хришћани! Пријатан Вам одмор у Вашем хришћанском рају!

Прод..>>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 03:08 PM
- ЈЕДНОБОШТВО (МОНОТЕИЗАМ)И МНОГОБОШТВО (ПОЛИТЕИЗАМ) -


Корени једнобоштва и комунизма

Раширено је мишљење да су Јевреји први измислили једнобожачку (монотеистичку) религију. Уствари једнобожачку религију нису измислили Јевреји, већ је она измишљена за Јевреје. Историјски први монотеиста је био египатски фараон Аменхотеп ИВ (1389-1358.г. пре н.е.), који је своје име променио у Ехнатон (онај који је угодан богу Атону). Ехнатон је био револуционар и спровео је грандиозну револуцију у религиозном, световном и економском животу Египта. Као сви »професионални револуционари« Ехнатон је, према Кломову (8), имао све особине физичког изрода: фигуру хермафродита (веома широке женске кукове и истурене груди); неправилан, искривљен и издужен облик главе, коју је он скривао испод специјалне капе; веома танак и слаб врат. Очигледно је да то дегенеративно урођено тело Ехнатона није могло да води порекло од двоје Египћана чисте крви.

Ако погледате Бафомета – симболичан сатанистички лик ђавола и упоредите Бафомета са Ехнатоном, сличност ће бити више него очигледна. Према савременим подацима Ехнатон и његова сестра-жена Нефертити били су представници ванземаљске сатанистичке цивилизације из сазвежђа Сиријуса. Ехнатон је био ожењен рођеном сестром Нефертити, која је имала исто тако изрођену главу (сакривену испод специјане капе) и танак дуг врат. И све њихове кћери су имале исте особине дегенерика. Наравно, Јевреји су пропагирали Нефертити као симбол женске лепоте. Све је тако, како је прихваћено код Јевреја: унакажено треба да се сматра лепим.

Ехнатон је забранио знања о мноштву Богова и забранио је главног Бога Египта – Бога сунца Амона. Уместо Амона Ехнатон је пропагирао једног јединог бога – бога сунчевог диска Атона. Ехнатон не само да је потпуно забранио помињање Бога Амона, већ је и забранио да се изговара и пише на папирусу и камену само име Амона. Али то му је било мало. Ехнатон је један од првих почео да прерађује историју. »Он је наредио да се на хиљадама споменика културе обрише и уништи име Амона. На зидове, на стубове, у дубину гробница – свуда се упирало оштро око Ехнатонових људи да неумољиво обришу име Бога Амона и Богиње Мут, његове супруге. Разбити име Бога – значило је убити његову душу, свести на нулу његове победе и освајања« (60, с. 49). То је представљало прераду и фалсификацију читаве историје Египта. Светилишта древних египатских Богова била су оскрнављена и опљачкана.

Ехнатон није трпео другачија мишљења, слободу информације, тежио је ка концентрацији власти, био је један од првих идеолога комунизма. Ехнатон није могао дуго да се иживљава над Египтом. Након 16 година је свргнут и на власт је дошао Тутанхамон. Атонови храмови су такође срушени, а име Ехнатона не само да је подвргнуто исмејавању, већ је и забрањено да се помиње. Називали су га »свргнути злочинац Ахетатон« (60, с. 63).

Али на општу жалост, дело »свргнутог злочинца« Ехнатона, није умрло. Духовни ученици и наследници Ехнатона постали су древни Јесеји, који су живели у комунама. Код древних Јесеја касније је стажирао сатаниста Исус Христос.

Принципе древних Јесеја узео је за основу оснивач Баварских Илумината Адам Вајсхаупт и разрадио строго поверљив докуменат под називом »Нови завет сатане« (61, с. 23). Преузевши од Вајсхаупта основне принципе 5 година пре изласка комунистичког Манифеста, Теодор Дезами је издао књигу »Кодекс заједништва«. Сатанисти и масони 31.степена Карл Маркс и Фридрих Енгелс пажљиво су преписали од Дезами све комунистичке принципе и све то изложили у свом Манифесту комунистичке партије. Управо због те књижице су проливене реке крви. Иза свега тога невидљиво стоји Ехнатон. А иза Ехнатона стоји сатана Луцифер (буквално значење »носилац светлости« или »јутарња звезда«). Луцифер има још једно име – Озирис. Према веровањима древних Египћана Озирис је била звезда која је пала на земљу. А Озирис (Луцифер) је дошао из сазвежђа Сиријуса. То су све представници расе Сиријуса. И све египатске пирамиде и Сфинга су усмерене према Сиријусу.

Тако да светска историја није почела јуче и има далеко дубље корене, него што се то чини на први поглед.

Прод..>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 03:34 PM
МОНОТЕИЗАМ (једнобоштво) је капитално затворио знања и унаказио разнобојну, вишеполарну, вишеснажну слику света.

Према Библији отац монотеизма је Авраам. АВРААМ, као и Ехнатон, ЈЕ БИО РОДОСКРНАВЉЕНИК, ОЖЕЊЕН СПОСТВЕНОМ СЕСТРОМ САРОМ (Битисање 20:12). Родоскрнављене је код сатаниста – света ствар. Али Авраам је пошао још даље. Он не само да је искористио своју сестру, већ је и постао њен сводник, који је организовао себи добар живот, подмећући своју сестру-жену Сару у кревет фараону (Битисање 12:13-16) и цару Авимелеху (Битисање 20:2).

Зашто је измишљен монотеизам? Прво, ради одсецања знања код народа и заглупљивања руље са циљем упрошћавања управљања том руљом. Далтонисти такође не умеју да виде различите боје, за њих постоји само једна боја – црна, тако је уређена њихова глава. Идеолози монотеизма су настојали да програмирају људску свест тако, да они не виде и не схватају свет у пуној мери, у пуном обиму. Да направе од њих духовне далтонисте. Узгред, КОД ЈЕВРЕЈСКОГ »ГЕНИЈА« ЛЕЊИНА ТАКОЂЕ СУ НАКОН ПОСМРТНЕ ОБДУКЦИЈЕ ОТКРИЛИ ДА МУ ЈЕ ЛЕВА МОЖДАНА ХЕМИСФЕРА ТРУЛА И ВЕЛИЧИНЕ ОРАХА. Интересантна особина јеврејске генијалности.

Једнобошци су решили да упросте слику света до најпримитивнијег изгледа: један бог, једна религија, једна једина истина, један богом избран народ, једна партија, једна власт над читавом земљом. Свуда на земљи јединствени закони, свуда унифициране мисли и једнак поредак. Просто, тупо и лако.

Али није у томе најглавније. Главни задатак монотеизма – то је објединити и стати на чело свих народа. Да ли је добро – ујединити читаво човечанство? У нечему је добро, али је у нечему и веома лоше. То је несумњиво добро за оне који теже ка светском господству. УЈЕДИНИТИ И СТАТИ НА ЧЕЛО ЧИТАВОГ ЧОВЕЧАНСТВА. За човечанство у целини процеси интеграције и сепаратизма имају и плусеве и минусе у зависности од конкретне геополитичке ситуације. Наравно, замислити читаву земљину куглу као једну светску државу, са унифицираним законима, унифицираним традицијама и порецима, са јединственом унифицираном религијом, са једним јеврејским богом на челу, са јединственом влашћу жидократије над читавим светом, уз одсуство принципијелне разноврсности – то је, наравно, кошмарна слика.

Друга крајност – да сваки народ има своју државу, код свих различити закони, различите религије, различит морал, различите традиције, све различито. Такође није добро. Добра је златна средина, која се формира у процесу историјског развоја, уз вишевековно практично искуство, настало због политичке борбе и политичких компромиса.

Пре једнобоштва на земљи много хиљада година је доминирало многобоштво и заједничка ведска религија (од речи ВЕДАТИ, то јест знати). Приметимо да су термином »многобоштво« Јевреји називали не једну религију, већ све оне религије, које нису биле јеврејске. Сам термин »многобоштво« (на руском »језичество« - прим.прев.) долази од речи »језици« и означавао је религије народа који имају другачије језике, религије других народа.

Уствари многобоштво – то је национална разноврсност ведизма – јединствене религије за све многобошце. Али Јевреји се труде да не разликују општи корен ведизма и националне разноврсности – многобоштва. За њих је све то једно исто – многобоштво. И стварно, у ведизму и у свим многобоштвима бог није један, богова је много.

Ипак Јевреји нису доследни у свом једнобоштву. Прво, хришћански Бог – то није општечовечански Бог, то је чисто јеврејски бог, који се брине само о Јеврејима, а другим народима чини свакакве гадости. А ко ће се онда бринути о другим народима, њима су такође потребни своји Богови, пошто је јеврејски Бог хтео на њих да пљује.

Друго, >> у Библији јеврејски Бог Јегова (Јахве) се бори са Богом Ваалом и Богом Астартој и побеђује их. Ипак, ако је Бог једини и других Богова нема, с ким се онда он борио, и кога је то он победио, и одакле су они дошли, ти други Богови? Ако је јеврејски бог победио многобожачке Богове, то не значи да их је он уништио. Богови су бесмртни, и јеврејска победа носи привремени карактер. Живот је променљив. <<

Побеђени многобожачки Богови у Ери Водолије поново ће се испунити првобитном аријском снагом и удавиће јеврејског ђавола.

Треће, ако током читавих свих светих писама Јединствени Бог гневно призива да се не верује у друге Богове, онда значи за његову љубомору постоје разлози – други Богови реално постоје, иначе зашто би се он тако трзао.

Четврто, сама реч »Елохим« којом се на различитим местима назива бог, буквално не означава бога, већ богове у множини.

И даље: пето и десето.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 03:56 PM
Хришћани, формално признавајући само једног Бога, ипак цивилизацију Богова не попуњују само једним бићем. Постоји код њих и ђаво, који има снагу да се бори са самим богом.

Затим, однекуд непознато појављују се анђели. Одакле су они дошли? Ко су они? Какве су њихове могућности? Библија на таква питања не одговара. Јасно је једно, та бића су изнад људи – то је из света богова. Бог, ђаво, анђели, арханђели, серафими, херувими, апостоли, богородице, пророци, свеци и т.д. – то су све божанствени створови различитог нивоа. И ето, опет смо се суновратили у многобоштво, где постоји мноштво ванземаљских бића и међу њима један главни. И у било ком многобоштву међу Боговима нема једнакости, постоји субординација. Например, у грчком и римском многобоштву Зевс (Јупитер) – то је врховни Бог, а Хера, Венера, Марс, Аполон, Ерос и т.д. – су Богови других нивоа.

То да је једнобоштво – фикција и јефтина демагогија, - то је јасно сваком човеку који мисли. Ни у једној религији чистог монотеизма никада није било. Али увек када нека демагогија дуго постоји, треба поставити питање: »Коме је то погодно?«.

Шта је то хришћанство (и све друге једнобожачке религије) у глобалу? То је тврдња да је Бог – један. Ако у комунизму уништавају приватно власништво, онда се монотеизам труди да уништи све приватне, посебне, различите Богове код читавог човечанства.

Разлика је само у томе што, одузевши од народа његове Богове, монотеизам преузима власт над народима преко људских душа, а комунисти, одузевши приватно власништво, узимају власт преко људског желуца.

Још један веома важан моменат. Ако је Бог код свих људи један, а они су њему слични, онда су, према томе, сви људи од рођења ЈЕДНАКИ једни другима. Ето одакле је поникао принцип једнакости људи.

Код комуниста и масона идеја једнакости звучи као »једнакост и братство«. Комунисти су усађивали ту једнакост жестоком силом, трудећи се да ликвидирају неједнакост, да изједначе сиромашне и богате, униште разлику између града и села, између умног и физичког рада, између мушкарца и жене. Реке крви су пролили ради тог порочног принципа »једнакости«. И порушили су читаву вишевековну социјалну структуру друштва и разрушили читаву економију, читаву културу, сво богатство живота, пошто једнакост може бити само у сиромаштву. Ето до чега доводи порочна идеја Јединог Бога.

У многобоштву нема ниакакве једнакости. Друштво је имало кастинску, а касније сталешку организацију. Богова има много, и различите социјалне групе имају своје боженске покровитеље. Уместо принципа једнакости господари принцип »Свакоме своје«.

Када Јевреји чују принцип »свакоме своје«, они почињу да вичу: »Фашисти, фашисти. Та парола је била написана на капији концентрационог логора Бухенвалд«. Па шта, ако је та парола била негде написана? Зар се истинитост пароле одређује тиме, где је она написана или није написана? Да је на капији Бухенвалда било написано »2 x 2 = 4«, зар би то била нетачна тврдња?

Видимо да је код различитих религија однос према људској једнакости супротан. Какво истински стоје ствари? На то питање одговара наука, која у области своје компетенције увек има приоритет над религиозним мишљењем. Савремена наука одговара несумњиво – принцип једанкости људи није исправан.

СВИ ЉУДИ СУ ОД РОЂЕЊА НЕЈЕДНАКИ. То није парола, то је научна чињеница.

Нису једнаки ни по умним, ни по физичким, ни по психичким, ни по моралним способностима. То је макар доказала генетика, која је сахранила принцип једнакости, јасно доказавши да сви људи од рођења имају различит генотип.

И дијапазон те неједнакости је доста велики. Ето у чему је реална истина независно од тога да ли нам се она свиђа или не. Сада је већ генетика доказала неједнакост не само људи, него и нација и раса. Код различитих нација и раса различит је генотип.

Када су комунисти прогањали генетику, називајући је фашистичком и расистичком лажном науком, онда они то нису чинили из глупости и не зато што нису имали шта да раде. Ти њихови поступци су били потпуно доследни и неизбежни. Генетика је рушила основу комунизма, избијајући му централни блок, - принцип једнакости. Зато су хришћани и комунисти схватали да је генетика за њих неподношљива. И морали су да бирају: или генетика сахрањује хришћанство и комунизам као лажне религије, или комунизам и хришћанство објављују генетику лажном науком. Наравно, они су одабрали последње.

Уствари праведна је само једнакост могућности, а она за људе који су неједнаки од рођења аутоматски доводи до неједнакости резултата, до социјалне и економске неједнакости, до појаве сиромашних и богатих и т.д. И то је нормално, то одговара реалној, а не измишљеној природи човека. Овде је најглавније то, да социјална неједнакост не буде прекомерна и да најнижи ниво живота буде достојан, за разлику од ситуације коју су Јевреји и масони вештачки створили уочи револуције у Русији 1917.г. и на којој су Јевреји паметно одиграли своју игру. >>
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-03 03:59 PM
Хришћанаски »јединствени« Бог је створио жену наводно од ребра мушкарца. Може ли се веровати у то? Не. Зашто? Па зато што то противречи науци, посебно генетици која јасно доказује да сви људи имају различит генетски фонд. А у ребру било ког мушкарца гени су апсолутно исти као код мушкарца у целини. Одакле потиче та генетска разноврсност људи? Осим тога у ребру Адама су гени мушкарца, то јест Ева би требала да буде мушкарац. Или је тај мит – лаж, или ипак Богова има много, и Богови су генетски различити. Онда су, наравно, и људи од тих Богова различити, са различитим генетским фондом.

Чак и основних боја има 7: црвена, наранџаста, жута, зелена, тамно плава, светло плава, љубишаста. Одакле потиче та разноврсност?

Поштовани читаоче! Хајде да погледамо на свет и замислимо се над неколико једноставних питања. Да ли постоји један једини човек? Не, не постоји, има много и различитих људи. Да ли постоји једна једина животиња? Не, не постоји, животиња је веома много. Да ли постоји једна једина биљка? Не, не постоји, биљака је веома много. И тако даље. Ето, тако је уређен наш свет. Па како је онда ођедном могуће претпостављати постојање јединог бога?

Питање о томе, да ли је Бог један или је Богова много, има не само религиозно већ и научно значење. Узмимо рецимо физику. Шта је то Бог са тачке гледишта физике? То је пре свега нека објективна светска сила. За време Ајнштајна научна слика физичког света је била веома разноврсна. Неколико теорија је описивало различите силе, које се не могу свести једна на другу. Пошто је Ајнштајн био Јевреј и верник једнобожник, онда је он први истакао идеју стварања јединствене теорије поља, где су све силе различита испољавања једне, универзалне силе. Ајнштајн је радио на тој идеји око 30 година и ништа није постигао. Његовим путем иду и други физичари-теоретичари. И шта? Па ништа. Сам прилаз тражењу једне универзалне силе је безизлазан. На данашњи дан у физичком свету постоје четири физичка Бога који не зависе један од другог:

- сила теже;

- електромагнетне силе;

- слаба узајамана дејства;

- јака узајамна дејства.

И све то само у физици неживе природе. Колико још Богова може да изроди феномен живота? О томе наука за сад мало зна. О томе зна многобоштво.

Наравно, ставар није само у количини Богова. Ако уместо једног Христа измисле хиљаду истих таквих ниткова, онда религија од тога неће постати боља. Није свака многобожачка религија добра. Многобоштво – то је потребан, али недовољан услов за добру религију. То јест, ако је религија једнобожачка, онда је она увек лоша. Ако је религија добра, онда је она увек многобожачка.

Уопште ако се погледа дубље, онда се проблем једнобоштва или многобоштва упире у однос према ИСТИНИ. Једнобожачке религије тврде да постоји једна апсолутна истина, мада никако не могу да формулишу ту истину. Максимум на шта су једнобошци способни, када их питаш да формулишу њихову јединствену истину, - то је бесмислена фраза типа: »Истина – то је бог«. Који је то бог, из које религије, којих је хиљаду, шта укључује у себе та сасвим неконкретна и неинформативна тврдња, на та питања нећете добити разумне одговоре. Рецимо, постоје конкретне истине, например Питагорина теорема, која је створена 550 година пре настанка хришћанства. Та истина се не садржи у тврдњи »истина – то је бог«, она је самостална. И таквих истина има много, например Њутнови закони, Еуклидове теореме, Кеплерови закони и много, много друго.

Уствари никаква јединствена апсолутна истина не постоји. ИСТИНА, као прво, - је вишестрана, као друго, - конкретна, као треће, - релативна. Например, узмимо неку истиниту тврдњу. Например, 2 x 2 = 4. Та ли је то истинита тврдња? Да , наравно. А да ли је то једина тврдња? Не, наравно. Постоје и друге истине: 5 x 5 = 25; 3 x 3 = 9 и т.д. Истина има много, као Богова. То, као прво.

Као друго.Да ли је та тврдња (2 x 2 = 4) апсолутна? Не, наравно. Она је конкретна и релативна. Она је потпуно везана за спољњи контекст. То је тако само у децималном рачунском систему. У четворном рачунском систему 2 x 2 = 10, у тројном систему 2 x 2 = 11, у двојном = 100. За неарапске цифарске системе (например, римске цифре) ти изрази 2 x 2 су уопште бесмислени, тамо нема ни таквих знакова.

Као закључак може се рећи следеће. Јединствена истина не постоји. Истина је много, оне су конкретне и везане за контекст. Све истине не постоје одвојено једна од друге, већ формирају СИСТЕМ истинских ведских знања. Јудохришћански свет осећа своје несхватање света и настоји да то несхватање компензира такозваним плурализмом. У систему ведских знања нема плурализма, он нема смисла. На пример, у једном од лажних система знања 2 x 2 = 3, у другом: 2 x 2 = 7, а у трећем: 2 x 2 = 0. Таквих лажних система знања је бескрајно много и, ма како их сабирали, никаквим плурализмом лажних знања схватање света се не може побољшати. У ведском систему знања 2 x 2 = 4 и то је сасвим довољно за правилно схватање света. Плурализам једноставно није потребан.

Приметимо даље да апсолутизација није коректна. Иста она хришћанска апсолутизација добра и зла нема смисла. Добро и зло нису апсолутни, већ релативни. Узмимо једноставнији пример. Мачка је ухватила и појела миша. Да ли је тај поступак добар или лош? То зависи од тачке гледишта. За некога је добро, а за некога и лоше. Са тачке гледишта миша – то је зло. Са тачке гледишта мачке – то је добро, она може да нахрани и себе и своју децу. Никаве ни »општеживотињске«, ни општељудске вредности нећете наћи. ...>>
REGULUS_GAVRILO
(Signal from Heaven)
2009-12-03 04:08 PM
Једнобожачке религије све време говоре о јединственом циљу и смислу живота. Па у чему је он – тај јединствени циљ и смисао живота? Ништа разумно не могу да одговоре. Њихов смисао живота је у суштини – одрицање од реалног живота. Једнобожачке религије – нису религије живота, већ смрти, религије мртвих.

Уствари у праву је велики Ниче, који каже (када се мало развију његове идеје): живот сам по себи нема никаквог циља и никаквог смисла. Живот је неутралан и нема самосталну слободу воље. Он је – само арена борбе за оне који имају слободу воље. Глобалне или локалне циљеве живота самостално бирају они који имају слободу воље, било да су то људи или Богови. И у зависности од тога које циљеве бира конкретан човек, и у зависности од резултата реализације тих циљева живот датог човека добија један или други смисао. Тражи своју склоност и бирај сам себи циљеве у животу.

Да ли треба усаглашавати своје циљеве са циљевима Богова? Као прво, најпре треба схватити Богове, одабрати своје рођене Богове и умети разликовати светле Богове од црних. Без схватања Богова и успостављања везе са Боговима, циљеви Богова ће нам бити непознати. Као друго, не можеш схватити самог себе, ако не знаш, од којих Богова потичеш. Који Богови су ти поклонили душу и поклонили слободу воље. После тога живи својим умом и својом савешћу. Твоји циљеви ће се сами усаглашавати са циљевима твојих рођених Богова. Може ли се приликом реализације својих земаљских циљева обраћати за помоћ Боговима? Може, не оптерећујући Богове глупостима, али само својим Боговима. Никада ништа не тражи од туђих Богова, они ти никада неће помоћи. Руси! Никада се не обраћајте јеврејским боговима. Они ће Вам увек чинити зло.
Vozarov
2009-12-04 06:50 PM
Gavrilo,procitao sam malo od tvog teksta,nisam ti dao minus,jer to bi bilo premalo,ali ti kažem:opsednut si demonima,iako ti je savest zarobljena i ne cujes je,upotrebi ovu informaciju i trgni se,idi na molitvu i post a trazi i da se drugi mole za tebe,

inače,djavo te neće pustiti na miru i zavrsices gadno,

znaj da znam o cemu pricam,znam da niko ,ko je tako pisao ili prenosio takve tekstove,nije dobro prosao,

covece,ti hulis na najboljeg coveka ili recimo Licnost koji se je ikad pojavio na ovom svetu,znaš li ti šta to znaci i ko te goni da to radis?

probudi se,
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2009-12-04 07:26 PM
Vozarov,

Ниси у снази да ме процениш..

верујем када би ти поставио стравичне слике из Јасеновца ти би мислио да симболизим усташтво..да сам усташа.

Нисам ја опседнут ничим,, нити сам латентан лошем усмеравању, имам све под контролом и нема тог који би мене мого да манипулира, нисам дете.

Чистом логиком и здравим умом знам шта је погрешно а шта правилно.

Тако да, нека те овај текст не брине, један новчић има две стране..све зависно коју страну посматраш, али увек треба да имаш у виду да постоји и друга страна нечега, а ти стојиш пред избором, или, једноставно не чиниш избор, већ сакупљаш информацију.

веруј да није ништа на овом свету како нам се на први поглед каже, да би схватили бога, ми грешимо када то чинимо логиком, ствар је у томе да је то једна веома комплексна ствар, да је потребан сасвим други приступ, и да је баш оно које за нас најмање делује логично.

По свему судећи, ти си тај који ово узима с великом озбиљношћу.

Ја сам креиран и кристализиран у свом погледу на свет и оно изнад.

Верујем да ћу прочитати још много дргих ствари другог типа, али то ме неће изменити, јер ја сам већ давно сазрео у оно што јестем.

Једино могу рећи нисам био религиозан нити ћу бити на онај начин на који је човек кроз и до данас замислио и представио бога.

свеједно, хвала на савету и поздрав од мене.

Гаврило.
Comment Remember this topic!
Looking for PomPom Keychains?
.