Trojedni Bog...

U hebrejskom jeziku reč za Boga se oznacava sa formalnim nastavkom za mnozinu. Umesto „Eloh”
(jednina) koristi se pojam za mnozinu „Elohim” (mnozina), ali sve radnje koje radi ili pridevi koji ga
oznacavaju su u jednini. Tako je i pojam u 1.Mojsijevoj 3,5, koji je kod nas preveden kao bogovi,
isti pojam koji je upotrebljen u 1,26 („Elohim”).

Dakle, nastavak za mnozinu „im” se koristi i u stihu gde sotona kroz zmiju kusa Evu da pojede zabranjen plod.
To znači da se taj pojam može prevesti i kao „Postacete kao Bog”.

Naravno, ne zaboravimo da se, u jevrejskom, kada se govori o pravom i jednom Bogu, pojam „elohim”,
koji ima znacenje mnozine, upotrebljava uvek uz pojam jednine kada se otkriva radnja tog Boga.
Bukvalno prevedeno glasi „U početku Bogovi je stvorio Nebo i Zemlju” („Beresit bara Elohim”) a ne kaže:
„U početku Bogovi SU STVORILI Nebo i Zemlju.” (To bi bilo „Beresit baru Elohim”).

Nigde se u Bibliji ne koristi pojam jednine Boga - „eloh”. („Eloh” znaci mocan, kao i kod Arapa sto znaci „Alah”).
Ista pojava se desava i u pojmu „Adonaj”, sto bukvalno znaci „Moji Gospodi”. Jednina, „Moj Gospode” bi se rekla
„Adoni” a ne „Adonaj”. Formalni oblik mnozine u nazivu Boga ne postoji samo kod bozanskih pojmova koji su
izvedeni iz glagola. Na primer, JHVH, sto je naziv za glagol „Biti” pa se prevodi „onaj koji bivštvuje” ili „koji jeste”.

Dakle, jasno je da je Mojsije imao predstavu o trojstvu Boga.

Sam Bog je van vremena i prostora, gde ne postoji mnozina, pa je zato besmisleno zakljucivati da ako se On sam
u vremenu i prostoru manifestuje kroz tri licnosti, da je to mnogobostvo. Bog je jedan.

Ali da se Bog u vremenu i prostoru otkrova kroz tri licnosti, to sledi iz ciste logike.

Svi ćemo se sloziti da je sam Bog u svojoj slavi takav da mu niko gresan ne može pristupiti i ostati ziv. Ali kako
onda da mu pristupimo? Kako da postanemo svesni potrebe za Bogom, kada u svom otpalom stanju samog Boga
ne želimo i On se od nas povukao? Kako ja da postanem svestan potrebe za Bogom kada plemenite motive u sebi
nemam, izuzev ako sam Bog mene ne nadahne tim motivima? A kako će da me nadahne, ako se gresan covek ne
može sa njim susresti i ostati ziv? Bog je to omogućio preko svoje licnosti Svetoga Duha, koja mi iznutra otkriva istinu
o Bogu, i tako ka Njemu usmerava, a kada se Bozjem Duhu pokorim, On živi u meni kroz Svetoga Duha. Dakle,
dve licnosti bozanstva su neophodna. A onda se namece i potreba za još jednom bozanskom licnoscu. Kako sam već
pao u razne grehe, ako bi me Bog spasao, On ne bi bio pravedan. Bez obzira na moje pokajanje, plata za greh je smrt.
Bog bi bio nepravedan kada bi mi tek tako oprostio moje grehe. Neko mora da plati kaznu za moje grehe.
Jedino Onaj ko je dao Zakon kojeg sam prekrsio, može da umre umesto mene i da me iskupi za moje grehe.
A kako Bog može da me iskupi za moje grehe kada sam Bog ne može da umre? Pa naravno, preko One bozanske
licnosti koja će uzeti prirodu stvorenog bica i kroz Nju poneti kaznu koju su pala bica zasluzila za svoje grehe,
a to je licnost Isusa Hrista. Sve je to i dalje jedan Bog, jer, kao sto smo zakljucili, iza vremena i prostora
ne može da postoji mnozina.
A to što mnogi ne veruju da je Isus Bog a sebe smatraju vernicima, to je zato što ne shvataju prirodu i tezinu svojih greha.
Da shvataju šta je to greh, shvatili bi da bez Iskupitelja ne mogu stajati pred nebeskim Ocem, shvatili bi potrebu za Njime,
a Onaj ko može da ih iskupi svojom žrtvom, to svakako ne može da bude samo jedan covek, već jedino Bogocovek,
Bog koji je kroz ljudsku prirodu zauzeo naše mesto, da bi nama pokajanim gresnicima obezbedio svoje carstvo slave.

Biblijski hrišćanin