░„Moj Bog ne pusta ništa od tog zla da djavo radi, kako ti kažeš, i bas bih voleo da vidim čitate koje nudis, ali iz NZ.”░

Tvoj Bog je prihvatljiv iako to može znaciti da je slab, jer ispada da je onaj drugi isto tako jak ako ne i jači. Međutim biblijski Bog je nešto drugo i uvek imamo konfirmaciju njegove svemoci. Od Mojsija pa do Jovanovog Otkrivenja imaš čitate kako Bog negde pusta a negde dopusta zla, pa čak i u onim delovima Biblije koje ulaze u tvoj licni kanon. Ta zla su u vidu presude : „ubi ga Bog, zemlja ih proguta, potop”; u vidu kazne i ratnih pohoda koje lično Bog dopusta i čak predvodi: Izraeljci istrebljuju druge narode zbog njihovih greha, drugi narodi pustose Izrael zbog njegovog greha, izabrani neznabosci istrebljuju neke druge neznabosce zbog greha; u Novoj Eri Bog dopusta razorenje Jerusalima (mrzost) pa imamo danasnje ratove (sedam casa), pa recimo pogubljenje vinogradara zbog kamena koji odbacise zidari, pa smrt Ananije … To bi trebalo da ti bude dovoljno, međutim u nekim citatima možemo primetiti da Bog direktno pusta i „sitna” svakodnevna zla, koja nisu globalnog karaktera, da parafraziram „ idi i prevari ga, treba i zlo da primamo od Boga, ja stvaram mrak, stvaram zlo, pravim nesrecu u gradu”(Isa 45:6,7 Plac 3:38 Аmo 3:6 Jov 2:10 1Ca 22:21,22,23) naravno razlog za sve to je ljudski greh. Nije ni cudo što se Bog pokajao zbog stvaranja coveka, to znači da sva ta zla (koja ponekad osetimo i na svojoj rođenoj kozi) o kojima govorim imaju oooooooogromnu tezinu i veliku bol, bolje je da toga niste svesni, kao sto ni mene ne razumete. Pravoslavci i protestanti takođe priznaju da Bog dozvoljava to jest pusta zla (osim povrsnih vernika) sa tom razlikom da su ta zla za dobrobit coveka, i ja sam nekada tako verovao, ali to je bilo nekada, uverio sam se u suprotno. Takođe je problem sto je taj ljudski greh zbog kojega primamo kar većim delom urođen i prirodan. Naravno Biblija ne bi bila Biblija da možemo na nekim drugim mestima zakljuciti nešto sasvim suprotno, a to je da Bog nema ama bas ništa sa zlim stvarima koje se desavaju na svetu, to ide do te mere da u nekim citatima čak možemo poverovati da nije Bog taj koji dopusta zla i da ne govorim o predivnom Novozavetnom Hristu koji ni mrava ne bi zgazio. Znaci pitanje je jednostavno, ako se opredelite za jednu vrstu biblijskih citata, kako biste onda na posten način objasnili onu drugu vrstu? Zašto se bojite da priznate da je Bog taj koji ujedno pusta i zla i dobra? Razumem crkve koje to malo zataskavaju da sacuvaju vernike, ali vi, šta vi kazete? Možda je tvoj jedini odgovor u odbacivanju nekih biblijskih delova, sto je najlakse uraditi, ali avaj, Biblija je povezana, i po takvom principu bi mogli recimo i Pavlove poslanice otpisati.