Da nastavim dalje:

1. LJUDSKA SLOBODA

Nije bilo patnje pre nego sto su Adam i Eva napravili fatalnu grešku protiv
Boga. Oni su bili nasi praroditelji. Patnje neće biti kad Bog ponovo kreira
„novo nebo i novu zemlju” (Otkrivenje21). Ako je rezultat patnje greh,
zašto je Bog to dozvolio? Zato sto nas voli i sto je zeleo da nam da slobodnu
volju. 95% svih ljudskih patnji su rezultat krimnala, ubistava, loših roditelja,
nepazljivih vozaca koji prouzrukuju nesrece, sebičnosti drugih, njihove neljubaznosti, ljaganja itd. Takođe, bolest i smrt, prirodne katstrofe, ratovi,
mrznja, sve je to donelo neprocenjive stete i patnje covecanstvu.

2. BOG RADI KROZ PATNJE

Kao prvo, patnja nas priblizava Bogu i Isusu Hristu. Vecina ljudi
se seti Boga kad prolazi kroz velika iskusenja i patnje. Na primer:
Kad nam umre neko blizak, kad se rastanemo sa nekim koga volimo,
kada nas izdaju nasi prijatelji, kad smo u zivotnoj opasnosti itd.
I Sin Bozji je iskusio šta je to patnja (Jevr.5:8). Bog koristi patnju
i da ucvrsti nas karakter. Nasa teska zivotna iskustva jacaju nasu
veru (I Petar 1:6). Naše patnje nas cine da postanemo sve vise kao
Isus. Kroz bolna iskustva covek će bolje razumeti druge koji prolaze
kroz teško vreme.
C. Comston, sudija po profesiji je rekao: „Moj sin je umro posle samo
36 sati zivota. U početku to mi se cinilo monstruozno i tako neprave-
dno. Sada, posle 23 god., mogu da kažem da mi je taj dogadjaj
pomogao da mogu da razumem kako se drugi osecaju i kako izgleda
njihova patnja.

Iza nečije patnje stoji i dobar razlog. (Rimljani 8;28). Uzmimo primer
Josipa. Njega je rođena familija odbacila. Zavrsio je u Egiptu. Nije
video svog oca 20 godina. U Egiptu je nepravedno bio u zatvoru.
13 godina je prolazio kroz iskusenja i nepravde da bi tek kad je bio
30 god., poceo da vlada Egiptom, spasao svoju familiju i Bozji iza-
brani narod.

3. BOG NAM DAJE NAGRADU ZA NAšE PATNJE

Iz primera Josipa se vidi kakav blagoslov je dobio od Boga za
svoje patnje. Kroz sve sto mu se desavalo Bog je bio sa njim.
Job je takođe, prosao kroz uzasne patnje. Gubitak dece, imo-
vine, zdravlja, prijatelja.. Sve je to prošlo i Bog ga je još
vise nagradio posle svih nesreca. Umro je srećan i u dubokoj
starosti.
I u Novom Zavetu su primeri da su verni i odani Bogu ljudi,
prolazili kroz mnoge vrste patnje. Ali, tako neće biti za uvek.
Svakom Hrišćaninu je obecano nešto mnogo vece: Nada za raj!
Apostol Pavle je rekao: ”Stradanja u sadasnjem zivotu nisu
ništa prema slavi koja nas ocekuje.„
Evo primera i iz običnog zivota, o momku koji je, kao beba od
godinu dana pao niza stepenice. Od svojih 17 godina zivota,
13 je proveo po bolnicama. Kad su ga pitali da li je to fer, rekao
je: ”Bog je pripremio čitavu vecnost za mene!„.
Zaista, opisano je kakva nas sreća ceka u Raju! Sve će biti
obnovljeno. Isus će se vratiti na zemlju i osnovati sve novo.
(Otkriv.21:1). Neće biti ni smrti, ni bolesti, ni patnje bilo koje
vrste. Ljudi neće ciniti zla jedni drugima nego samo dobra.
Naše telo neće biti propadljivo nego vecno. Mi ćemo biti
ponovo sa onima koji verovase i umrese ”u Hristu„.

Luter je rekao: ”Ja ne bih dao ni jedan momenat rajskog zivota
za sva blaga i radosti ovog sveta, čak ako bi trajalo hiljade
godina.„
”

5. KAKO SE MI PONASAMO U PATNJAMA?

Kad se suocavamo sa tragedijama mi ne možemo uvek da
shvatimo zašto. Bog nikada nije rekao Jobu zašto je patio,
ali je rekao da za to postoji dobar razlog. Bog je naglasio da
Job samo malo zna o vasioni. Iz Knjige o Jobu nije receno
zašto je Bog dozvolio Jobovu nesrecu, ali nam je dao da
znamo kako da se ponasamo kad patimo!

Moramo se pitati: Da li se ovo desilo zbog mog greha? Bog
nas nikada neće odbaciti zbog naše krivice. Tako nešto
dolazi od Sotone ali nikada od Boga. Mi moramo priznati
nas greh i zamoliti Boga da nam oprosti i ocisti nas od greha.

Drugo: Moramo pitati sebe: Šta se meni porucuje kroz ovo sto
mi se dogadja? Tu mora da postoji određen razlog, lekcija
koju Bog želi da me nauci.

Treće: Potrebno je da pitamo: „Šta, Oce, želiš da radim?”

Sledeće, treba da se držimo nade. Zivot je uvek mesavina
borbe i blagoslova. U vreme borbe mi treba da pamtimo
da to neće trajati vecno i da je blagoslov, takođe, veoma
blizu nas. Mi smo sigurni da će doći dan kad ćemo biti sa
Isusom za uvek. U međuvremenu treba da mislimo da je On
mnogo vise propatio negi mi. (Jevreji 12:2)

Kad vidimo druge da pate, saosecajmo sa njima. I onda ako
pate zbog svoje krivice. Mi im ne smemo suditi. Mi smo svi
rođeni gresnici i moramo biti veoma oprezni kad dajemo
svoj sud o nekom. Nije sva patnja rezultat greha. Naše je
da stavimo jednu ruku oko osobe koja pati i saosecamo
s njom. (Rim.12:15).

Isus se borio protiv patnje drugih. Lecio bolesne, hranio
gladne i podizao mrtve nazad u zivot. On je govorio dobru
vest siromasnima, proglasavao slobodu robovima, vracao
vid slepima... MI SMO POZVANI DA IDEMO NJEGOVIM
PRIMEROM.
Mi nosimo svako „svoj krst”. Uvidjamo zašto je Bog,
koji je ljubav, dozvolio patnje.
Videli smo da su ljudi izabrali da prikuju Hrista na krst
svojom slobodnom voljom. Bog je upotrebio Isusa da
plati cenu našeg greha.
Mi vidimo da Bog radi kroz naše patnje. Oni koji su
ubili Isusa uradili su to za zlo, ali Bog je to upotrebio
za naše dobro.
Hrist je pobedio jer je On bio kljuc za naše spasenje i
naše uskrsenje. Vecni zivot biće sa Njim.

I na kraju, sto je najvaznije, videli smo da ni Bog nije
bio slobodan od patnje. On je patio na krstu i pati za
nas i sa nama i sada.