Република Српска најмање задужена у цијелом региону

БAЊA ЛУКA - Република Српска најмање је задужена у региону са укупним спољним дугом од 1,8 милијарди марака колико је износио на крају прошле године, док је највише задужена Хрватска са 44,6 милијарди евра.

Према подацима Министарства финансија РС укупан дуг Републике Српске, односно унутрашњи и спољни дуг на крају 2009. године износио је око 3,2 милијарде марака.

- Унутрашњи дуг на крају прошле године износио 1,4 милијарди марака. Овај дуг се односи на дуг по основу старе девизне штедње, ратне материјалне и нематеријалне штете и општих обавеза - истакли су у Министарству.

Додали да је укупан јавни дуг РС у односу на бруто друштвени производ (БДП) износи 38,59 одсто.

Укупан унутрашњи и спољни дуг ФБиХ у првој половини прошле године износио је 4,7 милијарди марака.

Спољни дуг Хрватске, Словеније, Србије и БиХ прошле године премашио је 112 милијарди евра.

На крају 2009. године укупан спољни дуг Србије достигао је 22,8 милијарде евра, што је 74,1 одсто БДП-а.

Према подацима Народне банке Србије током прва три тромјесечја 2009. спољни дуг је остао готово непромијењен, док је у четвртом тромјесечју повећан за 4,6 одсто. Због лањског пада економске активности, његово учешће у БДП-у је, у 2009. години повећано за 9,6 одсто и достигло 74,1 одсто БДП-а.

Бруто инострани дуг Хрватске је на крају 2009. године износио 44,6 милијарди евра, док се удио дуга у бруто домаћем производу (БДП) попео на 98,5 одсто.

Aналитичари кажу да је ове године могуће да тај однос достигне и сто процената. Они, позивајући се на податке Хрватске народне банке (ХНБ), прецизирају да је дуг Хрватске на крају године био за милијарду евра већи него на крају новембра, односно 4,6 милијарди евра или 11,6 одсто већи него на крају 2008. године.

Словенци су крајем прошле године накупили 39 милијарди евра иностраног задужења, а њихови економисти упозоравају да се лани државни инострани дуг удвостручио, те да би, настави ли тако расти, за три године Словенији могао да запријети „грчки сценарио”. Удио комплетног словеначког спољног дуга у њеном БДП крајем прошле године износио 111,4 одсто.

Као критеријум високе задужености, али не и презадужености, узима се величина дуга у БДП-у од преко 80 одсто, и више од 220 одсто извоза.

Aналитичари указују да је Хрватска и по том критеријуму од прошле године у категорији високозадужених јер јој инострани дуг чини 273 одсто извоза који је важан као главни извор прикупљања средстава за отплату дуга.

Професор Економског факултета у Бањој Луци Вујо Вукмирица рекао је да Српска није много задужена земља.

- Република Српска је најмање задужена у региону. Тај дуг је сигурно много мањи од Хрватске, али и од других земаља у региону - казао је Вукмирица.

Додао је да су кредити који се узимају од међународних финансијских институција потребни, али да њихова исплативост зависи од услова под којима се узимају и у шта се улажу.

- Најгори су кредити који иду у буџет. Та задужења немају основа и само утичу на повећање укупног дуга и оптерећују државу. С друге стране, пожељна су задужења која ће бити усмјерена у изградњу инфраструктуре и повећање производње - казао је Вукмирица.
Пад БДП-а

Пад БДП-а у БиХ лани је износио четири одсто, а за ову годину се прогнозира раст од један одсто. Хрватски БДП је лани пао 5,8 одсто, а аналитичари му за ову годину прогнозирају 0,9 одсто пада. Највише реалне стопе пада од 7,8 и седам одсто забиљежиле су лани у Словенија и Црна Гора.



Земља Дуг У односу на БДП

Република Српска 1,8 милијарди КМ 38,59 %

Србија 22,8 милијарди евра 74,1 %

Хрватска 44,6 милијарди евра 98,5 %

Словенија 39 милијарди евра 111,4 %