Osobe koje imaju hiatusnu herniju najčešće nemaju tegobe. Na postojanje želudačne kile može se posumnjati ukoliko se jave simptomi refluksne bolesti, odnosno gorušica i vraćanjenje hrane, zatim osećaj pritiska pod grudnom kosti nakon obroka i u ležećem položaju, nekada osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca, takođe nakon obroka ili u ležećem položaju. Može se javiti bol u gornjme delu trbuha, koji se širi u ledja, ramena i prema vratu i može potsećati na bol u akutnom koronarnom sindromu, što često u strahu dovodi bolesnika najpre kod kardiologa.
Nekada se mogu javiti i tegobe sa disanjem kao što su osećaj nedostatka vazduha, kratkog daha ili gušenja. Iako su simptomi krajnje nespecifični, neki od njih mogu ukazati da se radi o hijatusnoj herniji kao što su javljanje tegoba nakon obroka i njihovo pogoršanje pri ležanju ili zauzimanju presavijenog polozaja gornjeg dela tela kao na primer pri sedenju ili pertlanju cipela.

Komplikacije hijatus hernije
Hijatusna pospešuje nastanak reflusne bolesti jednjaka (vracanje hrane i zeludacnog soka koji nagriza zavrsni deo jednjaka), može uzrokovati nastanak iulceracija, u delu želuca koji prolazi kroz hijatus, što akutno može dovesti do povraćanja krvi a dugotrajno do značajne anemije.

Dijagnoza
Dijagnoza hiatusne hernije postavlja se na osnovu dobro uzete anamneze nastanka i razvoja simtpoma, njihove povezanosti sa obrocima i promenom položaja tela. Klinički pregled je od male koristi u postavljanju dijagnoze hiatusne hernije ali je značajan zbog izključenja drugih bolesti koji se mogu manifestovati na sličan način. Najcesce je potrebno uraditi endoskopsko ispitivanje- gastroskopiju, koja omogućava kompletan pregled jednjaka i želuca. Nekada, a naročito ako se planira operativno lečenje potrebno je uraditi i kontrasno rengensko snimanje sa koriscenjem Barijuma, kada je moguće učiniti i procenu veličine i odrediti tip hijatusne hernije..

Šta sve mozete sami da uradite

Najčešći savet koji možemo dati pacijentu je da uzima manje i češće obroke, izbegava uzimanje hrane unutar 4 sata pre odlaska u krevet, da prošeta nakon obroka, podigne uzglavlje na kome spava, ne nosi tesnu odeću i izbegava saginjenje gornjeg dela tela put napred. Za gojazne osobe, neophodna je redukcija telesne mase.

Lečenje
Ukoliko promena životnih navika ne dovede do smanjenja tegoba u terapiju treba uključiti i lekove koje će prepisati lekar specijalista, gastroenterolog, nakon razgovora i pregleda. Najčešće se upotrebljavaju lekovi koji smanjuju sekreciju želudačne kiseline ali je nekada, istinaretko, potrebna i hiruska intervencija. Hirurško lečenje se primenjuje kod velikih hijatus hernija ili onih koje su fiksirane u grudnu duplju, kod krvarenja koja dovode do teških anemija.

Veliki broj hernija prolazi asimptomatski. Podrigivanje, gorušica, regurgitacija (vraćanje) sadržaja iz želuca su česte pojave koje prate nastajanje hijatusne hernije. Pojava bola iza grudne kosti posle obilnih obroka i pri zauzimanju ležećeg položaja ili presavijenog položaja tela kod pertlanja cipela ili nekog drugog rada, a nestajanje bola posle uspravljanja navodi na razmišljanje o ovoj bolesti. Bol može da se pojavi i visoko u epigastrijumu i da se širi u leđa, ramena ili prekordijalno, što upućuje na anginozni bol, zbog čega se bolesnici prvo javljaju kardiologu, a onda gastroenterologu.
Pojava krvarenja nastaje zbog stvaranja ulkusa u predelu kile ili iz samog dela želuca koji prelazi u grudnu šupljinu zbog poremećaja krvotoka. Pojava anemije često prati ovo oboljenje zbog prikrivenog krvarenja, ubrzan rad srca, aritmije i ekstrasistole takođe mogu biti propratne pojave. Erozivne promene i ulceracije mogu biti česte zbog refluklsa (vraćanja) želudačnog sadržaja.