Bilirubin je smećkasto žuta supstanca koja se nalazi u žuči i daje joj boju ali u mnogo više od toga. Bilirubin nastaje kada se razlažu crvena krvna zrnca (eritrociti).

Kada eritrociti ostare ili ako se oštete razlažu se u slezini. Iz eritrocita izlazi hemoglobin koji je inače glavni nosilac njihove uloge, prenošenja kiseonika. On se razlaže na hem iz kog nastaje i na globin koji se razloži na aminokiseline. Hem se zatim (i dalje u slezini) pretvara u nekonjugovani ili indirektni bilirubin. Da bi mogao da doživi svoju potpunu tranformaciju vezuje se za protein krvi – albumin i tako „putuje” do jetre. Nekonjugovani ili indirektni bilirubin je dakle direktna posledica razlaganja eritrocita i najviše zavisi od procesa njihovog razlaganja. Takođe ako jetra (urođeno) nema dovoljno jak mehanizam daljeg metabolizma indirektnog bilirubina može doći do njegovog povećanja u krvi. Ovakav poremećaj se naziva Žilberov sindrom i ni na koji način ne ugrožava zdravlje osim što se indirektni bilirubin može taložiti u koži te davati izgled blage žutice ali ne označava bolest. Povišeni bilirubin u sklopu Žilberovog sindroma javlja se kad su inače povišeni zahtevi na jetru – tokom intenzivnih fizičkih aktivnosti, gladovanja, upotrebe lekova, bolesti itd.

Idemo dalje, do jetre…

Da bi se bilirubin mogao izbaciti iz tela mora postati rastvorljiv u vodi. Samo takav bilirubin se može izbaciti preko žuči u tanko crevo. To je glavna uloga jetre u metabolizmu bilirubina – da napravi direktni ili konjugovani bilirubin. Ona to postiže vezivanjem indirektnom bilirubina sa glukuronskom kiselinom koji onda zajedno čine konjugovani billirubin. Kad se izluči u crevo ovaj bilirubin delom metabolišu crevne bakterije i tako nastaje urobilinogen. Deo urobilinogena se reapsorbuje i izlučuje putem mokraće kao urobillin. Ako se metabolizam urobilinogena nastavi u crevu nastaje sterkobilinogen koji daje boju stolici.

Kada dođe do upale jetre onda ona otekne i izlučivanje direktnog bilirubina se zaustavi te on pretekne u krv. Zato u laboratorijskim nalazima imamo povišen i direktni i indirektni bilirubin u slučaju upale jetre. Prava upala jetre – hepatitis, najčešće izazivaju virusi i to hepatitis A virus (prenosi se prljavim rukama), hepatitis B virus (prenosi se polnim putem najčešće) i hepatitis C (prenosi se uglavnom preko krvi).

Kada je nivo bilirubina u krvi visok dolazi do žutice odnosno žute prebojenosti kože i beonjača. Lekar (ili vi samoinicijativno) tražiće bilirubin najčešće ako primeti žuticu jer ona ne znači automatski i hepatitis (akutnu ili hroničnu upalu jetre). Žutica može biti i posledica drugih stvari koje dovode do povišenja bilirubina kao što su zapušenje žučnih vodova (kamen ili neko suženje) ili pojačana destrukcija eritrocita.

Šta da radite ako primetite da imate žuticu ili ako dobijete nalaze povišenih vrednosti bilirubina? Javite se lekaru. Ako se inače dobro osećate, nemate bolove ispod desnog rebarnog luka, nemate probleme sa stolicom ili mokrenjem najveća je šansa da imate Žilberov sindrom. Ipak ne možete ga sami dijagnostikovati, potrebno je da to stanje potvrdi lekar te da vam se upiše u zdravstveni karton da se ne bi ponavljala priča oko povišenih bilirubina kada ponovo dobijete povišene nalaze. Ako povišenje bilirubina prati i povećana aktivnost jetrenih enzima (ALT i AST) lekar će vas verovatno uputiti da uradite UZ jetre i nalaze na gore spomenute viruse.

Terapije povišenih bilirubina zavisi od uzroka. Sam Žilber se ne leči ne sprečava redovnom ishranom, umerenim treningom i sa dovoljno odmora. Ipak kao što smo rekli ovo je samo kozmetička greška i čak i ako malo preterate u treninzima i gladovanju neće vam se ništa desiti što se tiče Žilbera. Ostali uzroci povišenog bilirubina imaju svoje specifične pristupe i terapiju koju treba da prepiše lekar.