Osnovni uzrok raka otkriven još pre jednog stoleća, ali je sve do sada skrivan od javnostii.

Osnovni uzrok raka bio je službeno otkriven već decenijama (1923), a pronalazač je 1931. za to dobio Nobelovu nagradu iz medicine.

Od tada ništa nije bilo napravljeno od tog dostignuća, već se samo nastavilo, po celom svetu sakupljati novac za dalja istraživanja preko raznoraznih institucija, kao na italijanski airco.

Kada je glavni uzrok raka već bio poznat.

Veoma mali broj ljudi u čitavom svetu zna za to, jer je ta istina sakrivena sa strane farmaceutske i prehrambene industrije.

Godine 1931. Nemački naučnik Oto Hajnrih Varburg primio je Nobelovu nagradu za pronalazak osnovnog uzroka raka.

Otto je otkrio, da je rak rezultat anti-fiziološke snage i anti-fiziološkog načina života.

Zašto? Zato što jednim anti-fiziološkim načinom ishrane (dijeta na osnovi hrane koja zakiseljuje) i fizičkom neaktivnošću, telo stvara kiselu sredinu, (u slučaju fizičke neaktivnosti ćelije nisu dovoljno snabdevene kiseonikom).

Ćelijska zakiseljenost uzrokuje izbacivanje kiseonika. Manjak kiseonika u ćelijama stvara kiselu sredinu.

Rekao je: „Manjak kiseonika i kiselost su dve strane iste medalje: ako neko ima jedno ima i drugo”.

To znači, ako neko ima preteranu kiselost, dakle automatski će imati manjak kiseonika u svom sistemu. Ako nedostaje kiseonik imaćete zakiseljen organizam.

Takođe je rekao: „Kisele supstance odbijaju kiseonik, s obzirom na bazične, koje privlače kiseonik.”

Dakle, kisela sredina je sredina bez kiseonika

Izjavio je: „Lišavajući ćeliju za 35% njenog kiseonika za 48 sati možete je pretvoriti u kancerogenu ćeliju.”

„Sve normalne ćelije imaju apsolutnu potrebu za kiseonikom, međutim tumoralne ćelije mogu živeti bez njega”. (Pravilo bez mogućnosti izuzetka).

„Tumorska su tkiva kisela, dok su zdrava tkiva alkalna.”

U svom djelu „Metabolizam tumora”, Otto je pokazao, da su svi kancerogeni oblici okarakterisani sa dva fundamentalna uslova: krvnom kiselosti i hipoksijom (manjak kiseonika).

Otkrio je, da su tumoralne sćelije anaerobne (ne udišu kiseonik) i ne mogu preživeti u prisustvu visokih koncentracija kiseonika.

Tumoralne ćelije mogu preživeti samo glukozom i u sredini bez kiseonika.

Stoga, karcinom nije ništa drugo nego odbrambeni mehanizam, koji imaju neke telesne ćelije, kako bi preživele u kiseloj sredini bez prisustva kiseonika.

Da zaključimo: Zdrave ćelije žive u alkalnoj sredini punoj kiseonika, koja omogućava normalno funkcionisanje. Tumoralne ćelije žive u kiseloj sredini siromašnoj kiseonikom.

VAŽNO: Nakon što je završen probavni process, hrana, u zavisnosti od kvaliteta proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala, osigurava i stvara uslove kiselosti ili alkalnosti u telu. Drugim rečima … sve zavisi od toga šta se jede.

Kiselo ili alkalno stanje meri se PH skalom čije vrednosti idu od 0-14, gde je 7 neutralna zona. Od 0-7 je kiselo 7-14 je alkalno.

Važno je znati kako kisela ili alkalna hrana utiče na zdravlje, pošto ćelije, da bi mogle uspešno funkcionisati trebale bi se nalaziti u ph lagano alkalnom (nešto malo iznad 7).

U zdravoj osobi pH krvi nalazi se između 7,4 i 7,45.

Ako je pH krvi u neke osobe ispod 7, završava u komi.

HRANA KOJA zakiseljuje TELO:

* Rafinisani šećer i svi njegovi derivati. (Od svih je najgori, jer nema bjelančevina, bez masti je, nema vitamina niti minerala, samo rafinirani ugljeni hidrati, koji drobe gušteraču). Njegov pH je 2,1 (veoma kiseo).

* Meso, (sve vrste)

* Proizvodi životinjskog porijekla (mleko i sirevi, skuta jogurt itd)

* Rafinisana so

* Rafinisano brašno i svi njegovi derivati. (Testenina, torte, keksi itd)

* Hleb. (Najveći deo sadrži oksidisane masti, margarin, so, šećer i konzervanse)

* Margarin.

* Kofein. (Kafa, crni čaj, čokolada)

* Alkohol.

* Duvan. (Cigarette)

* Antibiotici i generalno svi lijekovi.

* Bilo koja kuvana hrana. (Kuvanje uništava kiseonik povećavajući kiselost hrane)

* Sva industrijski prerađena hrana, u konzervama, koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome, stabilizatore itd.

Krv se neprestano sama reguliše kako ne bi upala u metaboličku kiselost, kako bi garantovala dobru funkcionalnost i optimizovala ćelijski metabolizam. Telo mora imati temelje prehrambenih minerala za neutralizaciju krvne kiselosti u metabolizmu, ali sva spomenuta hrana (pogotovo rafinirana-prerađena) zakiseljuje krv i zaražuju telo.

Moramo voditi brigu, da s modernim stilom života, ovu hranu jedemo barem tri puta dnevno, 365 dana u godini i sva je ta hrana anti-fiziološka.

HRANA KOJA leci TELO:

* Sve sirovo povrće. (Neko je kiselo po ukusu, ali u tijelu reaguje pa postaje alkalno. Neko je pomalo kiselkasto, ali uza sve to stvaraju osnovu za pravilnu ravnotežu) Sirovo povrće proizvodi kiseonik, kuvano NE.

* Voće, isto tako. Na primer, limun ima pH factor približno 2,2, uza sve to unutar tela ima veoma visok stepen alkalnosti. (Možda najjači od svih – nemojte, da vas zavara njegov veoma kiseli ukus).

* Voće proizvodi dosta kiseonika.

* Neko semenje, kao na primer bademi (mendule) jako su alkalni.

* Integralne žitarice: jedina alkalizirajuća žitarica je proso. Sve su ostale žitarice lagano kisele, uza sve to, kako idealna ishrana treba i određeni procenat kiselosti, treba neke i trošiti. Sve žitarice moraju se jesti kuvane.

* Med ima veoma visoku alkalnost.

* Hlorofil: bilje je veoma alkalno. (Pogotovo aloa vera)

* Voda je važna za proivodnju kiseonika. „Hronična dehidracija je najvažnija telesna napetost i koren najvećeg dela svih degenerativnih bolesti.” Potvrđuje dr. Feidoon Batmanghelidj.

* Vežbanje daje kiseonik cijelom telu. „Sedeći način života uništava život”.

Idealno je imati 60% alkalnu ishranu, nego kiselu, i prirodno je izbegavati proizvode koji su u većini kiseli, kao što su gazirana industrijski proizvedena pića, rafinisani šećeri, kao i svi zaslađivači.

Ne zloupotrebljavajte so, koristite je što je manje moguće.

Za bolesne osobe, idealno je da ishrana bude 80% alkalna, izbegavajući sve štetne proizvode.

Ako imate karcinom savet je, da alkalizirate telo što je više moguće.

Dr.George V.Crile iz Klivlenda, jedan od najpriznatijih hirurga na svetu otvoreno izjavljuje: „Sve smrti takozvane” prirodne „nisu ništa drugo nego terminalna tačka kisele zasićenosti tela.”

Kao što je ranije naglašeno, potpuno je nemouće, da se rak pojavi u nekoj osobi, koja oslobađa telo svih kiselosti 01:00 alkalnom ishranom, koja povećava pijenje čiste vode i koja izbegava hranu koja proizvodi kiselost.

Uopšteno, rak se ne ugovara, niti se nasleđuje. Ono što se nasleđuje su prehrambene i ambientalne navike i samin tim način života (stil života). To može proizvesti rak.

Menchen je napisao: „Borba života je protiv zadržavanja kiselosti”.

„Starenje, smanjenje energije, stress, glavobolja, srčane bolesti, alergije, eksceme, koprivnjača, astma, bubrežni kamenci, arterioskleroza, između drugih nisu ništa drugo nego akumuliranje kiselosti.”

Dr Theodore A. Baroodi napisao je u svojoj knjizi „Alkalizirati ili umreti” (alcaline o Die):

„U stvari, nisu važna bezbrojna imena bolesti, ono što je važno, da one sve proizlaze iz osnovnog uzroka: previše kiselih otpadaka u telu.”

Dr Robert O. Ioung je rekao:

Povećana zakiseljenost organizma uzrok je svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne skladištiti kiselost i njegove otpadke u većoj mjeri nego što ih može izlučiti onda se manifestuju bolesti. „

A HEMOTERAPIJA?

Hemoterapija zakiseljuje telo do te mere, da telo mora posegnuti za alkalnim rezervama organizma, kako bi neutralisalo kiselost, žrtvujući mineralne osnove (kalcijum, magnezijum, kalijum) ugrađene u kosti, zube, udove, nokte i kosu. Iz tog razloga primećujemo promene na licima, koje primaju taj tretman, između ostalog i opadanje kose. Za telo ne znači ništa biti bez kose, ali je jedan kiseli pH značio bi smrt.

Ništa od svega ovoga nije ispričano ili opisano. Sve naznake, industrija raka (čitaj: farmaceutska industrija) i hemoterapija su najunosnije aktivnosti koje postoje, to ne dozvoljavaju … Govori se o multi miliunskom bogastvu, pa vlasnici ne žele, da se to obznani.

Sve ukazuje, da farmaceutska industrija zajedno sa prehrambenom industrijom su jedno te isto telo i da je zavera da 1 pomaže drugom u zaradi.

Što je više ljudi bolesno, tim više raste zarada farmaceutske industrije. Da bi bilo što više pacijenata potrebno je tim više hrane smeće, toliko koliko je proizvodi prahrambena industrija.

Koliko nas je več čulo novost, da neko ima rak i da drugi pri tome kaže: .. ”Moglo se to desiti svakome …„

NE, NIJE MOGLO!!!”