Ako ima ovde neki psihijatar zamolila bih ga da mi da mišljenje o ovom slučaju.

Imam jednu drugaricu, tj. bila mi je koleginica na poslu, radile smo zajedno i sedele u istoj kancelariji pre vise godina. Dosta je starija od mene, nije se udavala, imala je neku dugu vezu ali nije doslo do braka i sada živi sama. Ima već 10 i vise godina kako se odala religiji - kaže da ranije nije imala osecaj za religiju, ali nije ona jedina bila su takva vremena i to nije ništa neobično. Sada pre 10-15 godinas je postala veoma religiozna i jedno vreme su nas profesionalni putevi odveli na razne strane a sada već dve tri godine redovno se čujemo telefonom caskamo, podsecamo se na vreme kada smo radile zajedno i tako to.

I tako smo u tom caskanju dosle i do njene te religioznosti i onda mi u jednom momentu ona kaže kako se to njoj desilo onda kada je Isus usao u njeno telo, kada joj se Isus predstavio ili kad se ona predstavila Isusu (ne secam se bas kako je to rekla da li ona njemu ili on njoj). Ide redovno u crkvu na sluzbu, moli se kuci Bogu, sa tim njenim dugogodisnjim partnerom neće vise da ima seksualne odnose jer Isus ne dozvoljava seks van braka a on neće sada da se ženi (možda bi se sada i ozenio njome ali verovatno se covek uplasio od Isusa u njenom telu).

I tako, ja pokusavam da joj kažem da od toga nema ništa, da ne može to biti tako, ali ona kaže da oseca da je Isus u njoj i da ona jedva ceka da umre jer će onda biti u prilici i da vidi konacno Isusa, tj. da mu se predstavi.

Inače žena potpuno normalno rezonuje o svemu. Moj kolega sa kojim smo nas dve radile zajedno i koji stanuje blizu nje sretne je često i malo na ulici poprica sa njom i ja ga pitam šta misli o svemu tome a on mi kaže ona izgleda normalnije od mnogih, pusti je nek misli i na tog Isusa samo kada joj je ponasanje normalno, kaže mi vidis ti koliko ima budala važno je sacuvati mozak a on ima utisak da je njoj mozak sasvim OK. Sem toga kaže da ona super izgleda, uredna, doterana, podmladila se, sve pristojno, smerno, vaspitano. I tako to.

Ja nisam isla kod nje kuci, samo pricamo telefonom, malo zbog toga sto nemam bes mnogo vremena ali ni ona nešto ne poziva mada voli sa mnom telefonom da caska i kada je ja ne pozovem evo je ona mene zove. Ja je pitam da li se sa nekim druzi u toj Crkvi, mislila sam da je dobro da tamo nadje drustvo, a ona kaže - ma ne šta će mi ko, ja živim samo za Isisa i sa Isusom i meni niko ne treba.

E sad, sve mi ovo pada na pamet zato što evo nje nema već vise od dva meseca da se javi na telefon. Ja je zovem ali se u njenom stanu niko ne javlja. A ona mobilni ne koristi iako ga ima. Ona je i ranije preko leta odlazila kod sestre van grada ali uvek se tamo zadrzi 2-3 nedelje i vrati se. Ali sada evo nema je još od sredine juna. Šta li se sa njom desava nemam pojma. Bojim se da joj se nešto nije desilo, ne znam da li je i ona sama sebi nešto uradila zbog te umišljenosti da će tako konacno da vidi Isusa, svasta mi padne na pamet ali ipak se uzdržavam da odem do njene zgrade i da se sada raspitujem kod komsija o njoj, možda je celo leto ostala kod sestre pa bi se posle ljutila na mene.

I sada molim ako ima ovde neki psihijatar da mi kaže šta misli o ovome. Da li je ovo normalno, šta se sa njom desava. Da li ima još takvih koji misle i osecaju kako je Isus usao u njihovo telo, da li je to psihicka poremecenost. Pravo da vam kažem i ja je ne pozivam da se vidjamo u stanu kod nje ili kod mene jer ne znam o cemu se ovde radi i šta bi joj moglo u odredjenom trenutku da padne napamet.

Eto, bas bih volela da čujem neko strucno mišljenje o ovome. Draga mi je koleginica bila, i sada ima potpuno razumne poglede na zivot i na ljude ali ovo sa Isusom sa nikako ne mogu da razumem.