Slabost odgovara smanjenju mišićne snage. Do nje dolazi u toku fizičkog napora ili odmah posle njega. Lekar ga dijagnostikuje posle ispitivanja, ali potrebno je da obavi i neke preglede: količina mišićnih enzima, krvna slika, elektromiogram, magnetna rezonanca kičmenog stuba. Postoje tri uzroka mišićne slabosti. Prvi je miastenija. U pitanju je autoimuna bolest koju karakteriše hiperaktivnost imunog sistema. Do nje dolazi usled blokade prenosa nervnog impulsa do mišića. Da bi do prenosa došlo, neophodno je prisustvo određene supstance (acetilkolin). Antitela napadaju receptore te supstance i mišići se brzo umaraju. Drugi uzrok grupiše miogene sindrome. To su bolesti koje se tiču mišića kao što su, na primer, miopatija ili miozitis (upale mišića). Na udaru su stomačni mišići, butni, kao i mišići karlice. Suprotno onome što se misli, ove bolesti nisu bolne. Treći uzrok je nedostatak kalijuma u krvi, usled uzimanja diuretika, dijareje ili povraćanja, što izaziva opštu mišićnu slabost.

Nedostatak energije
Nedostatak energije (astenija) je pad energetskog sistema organizma, pri čemu je snaga volje očuvana. Razlikuju se četiri nivoa:
1. Kada se brzo umaramo, u pitanju je preopterećenost sa gubitkom koncentracije i slabim radnim potencijalom. Uzrok može biti neko inflamatorno oboljenje.
2. Kada teško u toku dana prikupljamo snagu i energiju radi se o nedostatku sna.
3. Umor može da nastane usled poremećaja rada endokrinih žlezda (štitaste, hipofize, nadbubrežnih žlezda).
4. Možemo biti umorni kada se proizvedena energija ne prenosi do tkiva. Najčešće je u pitanju anemija i nedostatak gvožđa.

Kada nemamo volje
Prema rezultatima istraživanja, od 16 odsto osoba koje kažu da su umorne, 80 odsto je zapravo bezvoljno. Ovo stanje se definiše kao gubitak energije, zadovoljstva i želje. Ovakvoj obeshrabrenosti dodaju se i poremećaji karaktera i preterana nervoza. Lečenje se sastoji u ponovnom pronalaženju volje, želje i zadovoljstva, ali može, u nekim slučajevima, ličiti na terapiju u slučaju depresije.

Evo nekoliko neuobičajenih uzroka umora koji iscrpljujuće deluju na organizam:

Nizak pritisak
Nizak pritisak izaziva osećaj zamora i iscrpljenosti. Pretpostavlja se da on dovodi do toga da se mozak ne snabdeva optimalnom količinom krvi.

Jutarnja kafa
Otkriveno je da 50 odsto ljudi oseća umor ako ne popije prvu jutarnju kaficu, dok 13 odsto uopšte nije u stanju normalno da funkcioniše.

Kablovi
Pozitivni joni, koje emituju električni uređaji ili erkondišni, izazivaju pojačano lučenje hormona koji nas čini umornim i depresivnim.

Ne radite po spisku
Istraživači su otkrili da su osobe koje prave spisak i razmišljaju o tome šta sve treba da obave više sklone zamoru, jer ih teret tih obaveza previše pritiska.

Zamenite stare jastuke
Ako vam je jastuk mlitav, vrat vam neće biti u pravilnom položaju dok spavate. To izaziva ne samo napetost i bolove vratnih mišića već i lošiji protok vazduha dok spavate, a samim tim i umor.

Izbegavajte kompjuter pre spavanja
Hormon melatonin nas stimuliše na san, ali sjaj monitora usporava njegovo lučenje, naročito ako gledate nešto što zahteva koncentraciju. Tako vam se povećavaju šanse da kasno legnete, što znači da ćete lošije spavati i ujutru ustati umorni.

.

Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet eritrocita, trombocita i leukocita.

ERITROCITI (Er)
Crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu.

Referentne vrednosti:

■M 4,5-6,3 k 10 na 12 / l
■Ž 4,2-5,4 k 10 na 12 / l
Šta ako imam povećan broj eritrocita ?

Povećan broj: dehidratacija, policitemija (retko oboljenje)

Više o bolesti: policitemija rubra vera

Šta ako imam smanjen broj eritrocita ?

Smanjen broj: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama

Više o bolesti: anemija

LEUKOCITI (Le)
Bela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike, a preporučuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma.

Referentne vrednosti:

■40-10 k 10 na 9 / l
Šta ako imam povećan broj leukocita ?

Povećan broj: bakterijska infekcija

Šta ako imam smanjen broj leukocita ?

Smanjen broj: leukocitoza, virusno oboljenje, kod hemoterapije, primene nekih lekova

HEMOGLOBIN (Hb)
Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinski kompleks koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen-dioksid iz tkiva natrag u pluća.

Referentne vrednosti:

■M 140-180 g / l
■Ž 120-160 g / l
Smanjen broj: anemija (gleda se sa eritrocitima i hemoglobinom i gvožđem)

Više o bolesti: anemija

HEMATOKRIT (Htc)
Hematokrit predstavlja zapreminu eritrocita u jedinici pune krvi.

Referentne vrednosti:

■M 0,40-0,50 L / l
■Ž 0,35-0,48 L / l
Povećan broj: policitemija rubra vera (retka bolest čiji je uzrok nepoznat javlja se kod starijih osoba)

Više o bolesti: policitemija rubra vera

Smanjen broj: dehidratacija, anemija

TROMBOCITI (Tr)
Trombociti su krvne pločice koje imaju ulogu u hemostazi i zgrušavanju krvi.

Referentne vrednosti:

■150-400 k 10 na 9 / l
Šta ako imam povećan broj trombocita ?

Povećan broj: tromboza (spontano zgrušavanje krvi)

Više o bolesti: tromboza

Šta ako imam smanjen broj trombocita ?

Smanjen broj: autoimuna oboljenja, spontana tačkasta krvarenja, kod primene citostatika, posle transfuzije krvi

ERITROCITNE KONSTANTE
U okviru kompletne krvne slike rade se i takozvane eritocitne konstante koje daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

■MCV (mean cell volume) - veličina eritrocita
■MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu
■MCHC (mean cell hemoglobin concentration) - prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu
■RDV (red cell distribution vidth) - raspodela eritrocita po volumenu
TROMBOCITNE KONSTANTE
Trombocitne konstante daju informaciju o morfološkim osobinama trombocita, o njihovom volumenu, veličini.

■MPV (mean platelet volume) - raspodela trombocita po volumenu
■PDV (platelet distribution vidth) - prosečni volumen trombocita
SEDIMENTACIJA (SE)
Sedimantecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim pretragama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete. Normalna brzina SE isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.

Referentne vrednosti:

■M (20 - 50 god.) 3-13 mm / h
■M (više od 50 god.) 2-23 mm / h
■Ž (20-50 god.) 4-24 mm / h
■Ž (više od 50 god) 5-28 mm / h
Povećanje: u slučaju postojanja infekcije

Kompletna krvna slika
Leukocitarna formula

Promeni način ishrane boljitak je vidljiv u kratkom roku.

https://www.youtube.com/watch?v=6X49jfXrI20
https://www.youtube.com/watch?v=kQXGWTrb-jU
http://zelenisokodzit a.rs/Zeleni_sok_od_zita

nisi trebao da uzimas gvozdje, nisi cupi a i ne fali ti, već mega doze b vitamina, c vitamin i ostalo - MULTI...
mlad si da bi imao emfizem i bio alkos, mislim, ko zna, ja laicki, nagadjam

Slažem se da nema leukemiju i da ode kod hematologa koji će dati uput šta i gde odraditi od analiza.I ne paniči i ne drami stres je najveći neprijatelj organizma uz nepravilnu ishranu i nezdrav način života!

Proverite hormone stitne zlezde. Hipofunkcija uzrokuje neopisiv umor.