Svaki prelom kosti ima naziv, zavisno od toga kako je kost slomljena. Ako je naprsla samo na jednom delu svoje površine, tako da su krajevi i dalje spojeni, onda je to naprslina ili nepotpun prelom. Ako je kost potpuno prelomljena na dva dela, to je prost ili običan prelom. Kada je slomljena na više od dva dela, to je složen prelom. Najzad, ako delovi probiju mišiće i kožu tako da prelomljena kost štrči kroz kožu, to je otvoren prelom.

Nameštanje delova prelomljene kosti slično je lepljenju komada slomljenog tanjirića. Delovi slomljene kosti moraju se namestiti jedan uz drugi tako da se dodiruju. Ali, lekar ne upotrebljava nikakav lepak. Ćelije vezivnog tkiva koštanih delova umnožavaju se i povezuju ih međusobno.
Koštano tkivo ima veliku sposobnost da se samo obnavlja. Kod preloma kosti, njeni delovi i meko tkivo, mišići i krvni sudovi, oko preloma su razderani i povređeni. Jedan deo povređenog tkiva izumire. Cela okolina preloma, koja sadrži koštane okrajke i meko tkivo, natopljena je zgrušanom krvlju i limfom.

Samo nekoliko časova posle preloma, mlade ćelije vezivnog tkiva počinju da se pojavljuju u ovoj zgrušanoj masi. To je prvi korak u zarastanju preloma. Ove ćelije se brzo umnožavaju i uskoro zatim u njima se nagomilava kalcijum. U toku 72 do 96 časova posle preloma one obrazuju tkivo koje povezuje krajeve kosti.

U novostvorenom tkivu taloži se više kalcijuma no obično. Kalcijum pomaže da se ponovo obrazuje tvrda kost, koja se postepeno u toku nekoliko meseci razvija u normalnu kost. Kod preloma udova obično se stavlja gipsani zavoj, čime se sprečava pokretanje kosti a prelomljeni delovi se dodiruju.