Postovana,

Postoje dve glavne vrste epilepsije: grand mall i petit mall. Petit mol je karakteristicna upravo po simptomi koje ste opisla kod Vaseg deteta- kratke epizode potpune odsutnosti. Ranijih godina to se teško djagnoziralo i pripisivani su razni drugi simptomi u nedostatku znanja. Danas, zahvaljujuci tenologiji, na EEG (elektroencefalogramu), mzemo ustanoviti jedan od talasa koji se u karakteristicnoj amplitudi pojavljuje na monitoru EEG-a u jasno odredjenoj frekvenciji, po tome znamo da je petit mol.

Ja nisam neurolog, ali jesam zdravstveni radnik. U praksi sam se susretao sa očajnim roditeljima koji su se suocili sa „lošim vestima” ove vrste. Međutim, iz mog iskustva, mnogo takve dece prošlo je mldalacku fazu petit mol epilepsije bez većih poteskoca. Problem je obično u preteranom strahu u kome roditelji žive, opravdano, s obzirom na strahotu osecanja koju reč „epilepsija”izziva u našim dusama. U praksi je to drugacije. Dete može da radi uglavnom sve stvari koje rade njegovi vrsnjaci, da ima zdrav i srećno detinjstvo i da dostize normalne razvojne stepenice bez problema. U velikom broju slučajeva ovi simptomi prodju sami od sebe već u pubertetu, i nikada se više ne pojave, a negde u to doba roditelji smatraju da je bolest „prošla” jer shvate da nije bilo epizode već godinama. One se kasnije ne vracaju ali ljudi nastavljaju da žive u strahu imajuci u vidu one strasne simptome grand-mol epilepsije na koje svi mislimo kada kažemo tu strasnu reč. Vase dete neće imati tresenje, padanje, penu na ustima i slično. Ne bojte se.

Za sada je važno da saradjujete sa Vasim eurologim i da se stanje prati. Lekovi koje ste dobili su antikonvulzanti i neophodno je da ih dete uzima (sto zbog toga da se konvulzije spreče, a sto zbog toga sa se vidi reakcija, odredi doza isl..)Nema puno lekova na trzistu za ovakve probleme. Koriste se tradicionalni za koje znamo da rade posao. Nema bas ni mnogo filozofije oko ove bolesti, to je sto je. Ali nije tako strasno.

Par reci ohrabrenja:
Moj kum, kome je sada 50-ak godina, dijagnoziran je sa mladalackom epilepsijom (kako se petit mol tada zvala). Proveo je detinjstvo „pod staklenim zvonom” zbog brige njegovih roditelja. U mladosti nikada nije pio alkohol. Prvi put se napio sa mnom u 44-oj godini i mnogo se uplasio. Nije mu, naravno, bilo ništa. Opominjan je kao dete da epilepsija i alkohol nikako ne idu zajedno, sto je tačno, ali se on nije ni usudjivao da pije. Negde oko 18-e rekli su mu da je „izlecen”..?? Tojest, konvulzije se nisu javljale godinama i lekar je sa sigurnoscu tvrdio da vise i neće. Bio je u pravu. Usput da Vam kažem da se bavio sportom, bio vrhunski muzicar i postao ekspert u poslu kojim se danas bavi. Dobio je decu, zenio se 3 puta, svalerisao, kockao, putovao,i na svaki način ucestvovao u SVIM aspektima zivota koji je živeo punim plucima. (Sada se smirio sa 3-om zenom koja ga drzi na 'kratkom povodcu';-)

Uveren sam da će i Vase dete biti dobro. Petit mol će vremenom proćii svi ćete zaboraviti sok i patnju koju sada prezivljavate. Niko vas neće moći sprečiti da negujete dete i pruzate mu ljubav i podrsku, sto svaki zdrav oditelj čini,ali ni da ga razmazite zbog njegovog 'krhkog zdravlja'. Petit mol neće ostaviti nikakvo ostecenje mozga niti će uticati na razvitak detetove inteligencije. Vremenom ćete se opustiti u usmeravati na prakticne aspekte njegovog odrastanja i obrazovanja a bolest će preci u drugi plan svedo trenutka kada vam kažu da ja sa tim gotovo i da se mozete opustiti. To vam i od srca želim.

Sve najbolje!

Grand mal - veliko zlo
Petiti mal - malo zlo

zdravo!

zdravo mamazine imam isto sin 5 godini go imam istiot problem!dali najdevte nekoje rešenije?dali pomagat vasite apcinja za napadite nije pijeme depagin i nemame nekoje podobruvanje.