Autisticna deca ne žele da se dodiruju ili maze, ne privijaju se uz svoje roditelje kada odlaze ili se vrate. Cesto se vezuju za objekte ili za informacije tipa red voznje i slično.

Autisticna osoba živi u svom svetu, relativno nesposobna da se ukljuci u socijalnu komunikaciju. U njihovom prisustvu sticete utisak da ne postojite, da ste izbrisani iz njihovog sveta. Pri tome oni su svesni da ste tu, ali pomalo kao da ste objekat, kao lik u video igricama. Posebno izbegavaju kontakt ocima. U trenutku daju osecanje da su (previse) intenzivno svesni vaseg prisustva, a onda vas odmah brisu sa svoje mape.

Autisticnim ljudima u socijalizaciji problem je neverbalna komunikacija - izbegavaju pogled u oci, ne detektuju emocije na licu osoba, ne vole kontakt - razlog je da sve to ugrozava njihov autisticni pogled na svet, jer govori o stvarnom postojanju nekog drugog.

Dalje drugi se ignorisu ili se njihova situacija dozivljava kroz sebe, tj. zamišljanjem da si u njihovoj poziciji, ali bez potpune svesti o tome da oni postoje nezavisno kao neko sa sasvim drugacijim unutrasnjim svetom. Autisticne osobe su sposobne za empatiju i mogu da uzivaju u filmovima i predstavama dozivljavajuci dogadjaje kroz sebe.

Autisticna osoba često ne može da uci posmatrajuci druge ljude. Sama mora da sve otkrije.

Autisticne osobe nekad razviju izuzetne spoobnosti nekarakteristicne za normalnu populaciju - naprimer izvodjenje izuzetno kompleksnih numerickih proracuna u glavi u trenutku, apsolutni sluh, fotografsko pamcenje,...

Primeri autisticnih osoba su Raymond iz filma „Kisni covek” i decak iz knjige Mark Haddon-a „The Curious Incident of the Dog in the Night-time”.

U sustini u podsvesti autisticne osobe ne postoji shvatanje o tome da ostatak sveta postoji nezavisno od sopstvenog opazanja i od sebe. Pomalo kao u snovima. Jedna od karakteristika je monotropizam - nemogućnost da se radi vise stvari istovremeno, sto dodatno otezava socijalizaciju gde je sem onog sto neko izgovori potrebno imati i modelovanje toga i razne sopstvene kontekste. Monotropizam je u stvari posledica neshvatanja da svet postoji nezavisno od sebe, to jest da paralelno sa sobom može postojati još nešto.

Sve bebe prodju kroz tu fazu, neki ostanu zaglavljeni zauvek. Na neki način autizam je maksimalna sujeta - ne priznaje se postojanje drugih ljudi ili icega van te osobe. Na neki način to je kao mapa sveta na kojoj ne postoji ništa osim autisticne osobe. Ceo svet je na neki način ta osoba, to jest ne postoji van njenog opazanja - možda uporedivo sa igranjem video igrice protiv kompjutera, gde je ostatak sveta virtuelan, to jest nestvaran.

Autizam je ceo spektar ponasanja - od klinickih slučajeva do osoba opsednutih sobom i blago introvertnih osoba.

Autisticni spektar ukljucuje i niz drugi dijagnoza: Aspergerov sindrom (deca enciklopedije orjentisana na cinjenice, poseduju slabe socijalne vestine, i karakterise ih nespretnost u pokretima i sportovima) i high-functioning autism (visoko funkcionisuci autizam, gde je, zahvaljujuci visokom IQ, autisticna osoba sposobna da živi samostalno i relativno normalno. Cesto visokofunkcionisuci autizam ostane nedijagnostikovan).
Nerds and Geeks su osobe koje često spadaju u autisticni spektar poremecaja licnosti, najcesce Aspergerov sindrom ili visoko funkcionisuci autizam.

Lek od autizma je jedino spoznavanje sopstvenih granica, to jest svest da je sve oko sopstvenog tela kontekst, a ne deo sopstvenog JA i da se kroz taj kontekst krecu jednaka bica kao sto je taj covek. U tom smislu modelovanje sveta oko sebe, pravljenje mape sveta sa drugim ljudima i objektima kao necim sto postoji nezavisno od sebe je od pomoći.