Cista na jajniku je ispunjena tečnošću ili polutečnim sadržajem koji nastaje na jajniku. Broj dijagnoza cista povećao se s proširenim korišćenjem fizikalnih pregleda i ultrazvuka.
Svaki mesec normalni jajnici stvaraju male ciste naziva Graafovi folikul od kojih je jedan u sredini ciklusa dominantan i doseže i do 2,4 centimetra u obimu i iz njega se otpušta zrela jajna ćelija tokom ovulacije.
Kada folikul pukne postaje žuto telo koje je veličine od 1,2 do dva centimetra kada je zrelo i ima cističnu sredinu. Ako se ne dogodi oplodnja, ono se smanjuje i nestaje, a u slučaju oplodnje, prvo se poveća a zatim se polako smanjuje tokom trudnoće.

Vrste
Ciste na jajniku nastaju u procesu ovulacije i zovu se funkcionalne ciste jer se nalaze u okviru funkcije jajnika, a dele se na folikularne i lutealne.
Multiple funkcionalne ciste nastaju kao rezultat povećane hormonske stimulacije ili preosetljivosti. Pojavljuju se, na primer, kod lečenja neplodnosti kada se jajnici stimulišu određenim lekovima. Pa ako se ne podesi pravilna doza i dođe do preterane stimulacije, onda se stvara cista.
Neoplastične ciste nastaju zbog neprikladnog rasta ćelija u jajniku i mogu biti zloćudne ili dobroćudne. Zloćudne mogu nastati od svih tipova ćelija i tkiva u jajniku, a najčešće nastaju od površinskog epitela, tačnije tkiva koje se ljušti tokom ciklusa.
Suprotno zloćudnim cistama iz epitela nastaju i dobroćudni tumori, koji su tečni i ispunjeni gustim ili tečnim sadržajem.
Endometrijumi su ciste ispunjene krvlju koja nastaje iz sluzokože materice.
Policistični ovarijski sindrom je stanje gde postoji više malih cista na jajniku veličine od dva do pet milimetara u obimu i koje se dobro vide na ultrazvuku.

Simptomi
Simptomi kod dobroćudnih cista su uglavnom slični. Javlja se bol u stomaku i neprijatan osećaj pritiska na debelo crevo ili bešiku. Takođe se javlja i poremećaj menstrualnog ciklusa, kao osećaj punoće i poremećaji varenja.

Dijagnoza
Prvo se radi ultrazvuk koji prikazuje morfološke karakteristike ciste. Jednostavne ciste imaju jednu šupljinu i tanak zid oko nje i kod njih je mala šansa da su zloćudne.
Kompleksne ciste maju više odeljaka, stanjenja zida, izdanke ili nepravilnosti u sadržaju ciste. Kod njih postoji sumnja na zloćudne tumore.
Nakon prvog pregleda možete slobodno da uradite transvaginalni ultrazvuk koji detaljnije prikazuje strukture materice, a transabdominalni ultrazvuk je još bolje rešenje jer prikazuje velike mase i omogućava pregled struktura u trbušnoj šupljini (bubrege, jetru, slobodnu tečnost).
Koristi se još i dopler kojim se opisuje protok krvi u omotaču ciste i okolnim strukturama, pregradama i čvrstim delovima, a i magnetna rezonanca samo u nekim slučajevima. Nakon pregleda, uzima se sadržaj ciste aspiracijom iglom za citološki pregled, a ponekad je neophodna i laparotomija zbog procene većih izraslina na jajniku. Definitivna dijagnoza se postavlja histološkim pregledom.

Lečenje
Lečenje kod jednostavnih cista nije potrebno. Kod pojave cista kod žena koje su u menopauzi potrebno je uraditi CA125 (tumor marker za matericu i jajnike). Lečenje se, naravno, sprovodi prema uzroku. Ciste koje su pojavile odavno, i posle šest meseci terapije i dalje stoje, a veće su od pet do 10 centimetara treba da se odstrane hirurški. Ista je stvar i sa kompleksnim cistama.
Zahvati se obavljaju laparoskopskom ili klasičnom hirurškom metodom.