Helicobacter pylori, nazivana i H. pylori, je bakterija koja je uobičajena u želucu.
Najveći broj ljudi sa H. pylori infekcijom ne pokazuje simptome i kod njih se nikada neće javiti problemi. Međutim, H. pylori može da prouzrokuje veliki broj digestivnih problema kao što su čirevi i, ređe, kancer želuca. Još uvek nije jasno zbog čega neke osobe inficirane sa H. pylori dobijaju ove bolesti a druge ne.

Ovde ćemo prikazati simptome, testiranje i tretman Helicobacter pylori infekcija.

FAKTORI RIZIKA — H. pylori se najverovatnije prenosi konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane fekalnim materijala. H. pylori dovodi do promena u želucu i duodenumu (prvi deo tankog creva). Bakterija napada zaštitno tkivo koje oblaže želudac. To dovodi do oslobađanja određenih enzima i toksina. Ti enzimi i toksini mogu direktno ili indirektno da oštete ćelije želuca i duodenuma.

Posledica tih promena je da želudac i duodenum postaju podložniji oštećenjima uzrokovanim sokovima kao što je stomačna kiselina. To uzrokuje hroničnu inflamaciju zidova želuca (gastritis) ili duodenuma (duodenitis).

U Sjedinjenim Američkim Državama i drugim razvijenim zemljama infekcije sa H. pylori su retke tokom detinjstva, ali u odraslom dobu postaju česte. Međutim, većina dece u zemljama u razvoju je inficirana sa H. pylori pre nego što napuni deset godina.

SIMPTOMI — Većina pacijenata sa hroničnim gastritisom ili duodenitisom ne pokazuje simptome. Međutim, neke osobe razvijaju ozbiljnije probleme kao što su čirevi želuca i duodenuma.

Čirevi mogu da budu uzrok velikom broju simptoma, ali i da postoje bez njih. Najčešći simptomi čira su:

•Bol ili neprijatnost (obično u gornjem delu abdomena)
•Nadimanje
•Osećaj naduvenosti nakon unosa male količine hrane
•Nedostatak apetita
•Mučnina ili povraćanje
•Tamna stolica, ili stolica boje katrana
•Čirevi koji krvare mogu da dovedu do malokrvnosti i zamora.
•Ređe, hronični gastritis uzrokuje abnormalne promene u ćelijama koje oblažu želudac, koje mogu da dovedu do pojave nekih vrsta kancera. Kancer kao posledica infekcije sa H. pylori nije uobičajen. Ipak, kako je veliki broj ljudi u svetu inficiran sa H. pylori, smatra se da je to značajan uzrok kancera želuca. Osobe koje žive u zemljama u kojima se H. pylori infekcija javlja već kod dece imaju veći rizik od dobijanja kancera želuca.
DIJAGNOZA — Postoji nekoliko načina da se dijagnostikuje H. pylori. Najčešće korišćeni testovi uključuju sledeće:

Testovi krvi — Testovima krvi mogu da se detektuju specifična antitela (proteini) koje imuni sistem proizvodi kako odgovor na infekciju H. pylori bakterijom.

Testvi zadaha — Za testove zadaha (poznate i kao testovi urea zadaha) potrebno je da popijete specijalan rastvor koji sadrži supstancu koju razlaže H. pylori bakterija. Produkti tog razlaganja mogu da se detektuju u Vašem zadahu.

Testovi stolice — U stolici je moguće detektovati H. pylori proteine.

KO TREBA DA SE TESTIRA NA H. PYLORI?

Ako imate simptome — Dijagnostičko testiranje na Helicobacter pylori infekciju se preporučuje ako imate aktivne čireve u želucu ili duodenumu, ili ako imate istoriju čireva.

Iako je H. pylori infekcija najčešći uzrok čireva, nemaju svi pacijenti sa čirevima H. pylori. Neki lekovi (npr. aspirin, ibuprofen, (Motrin®, Advil®), naproksen (Aleve®)) mogu da budu uzrok pojave čireva u želucu.

Ako nemate simptome — H. pylori testiranje se obično ne preporučuju ako nemate simptome i ako nemate istoriju čireva. Međutim, testiranje može da budu opcija za neke pacijente, kako što su pacijenti sa porodičnom istorijom ili rizikom od kancera želuca, naročito kod pojedinaca kineskog, korejskog ili japanskog porekla; ove grupacije imaju veću incidencu kancera želuca.

H. PYLORI TRETMAN — Tretiraju se osobe sa istorijom bolesti peptičnih čireva, aktivnih gastričnih čireva, ili aktivnih čireva duodenuma povezanih sa H. pylori infekcijom. Uspešan tretman H. pylori može da pomogne zarastanje čira, spreči ponovnu pojavu čireva, i redukuje komplikacije koje zbog njih nastaju (kao što je krvarenje).

Lekovi — Nijedan lek pojedinačno ne leči Helicobacter pylori infekciju. Tretman podrazumeva upotrebu nekoliko lekova tokom 7 do 14 dana.

•Najveći broj tretmanskih režima podrazumeva lek koji se zove inhibitor protonskih pumpi. Ovaj lek smanjuje proizvodnju stomačne kiseline, što tkivu oštećenom infekcijom omogućava da zaraste. Primeri inhibitora protonskih pumpi su lansoprazol (Prevacid®), omeprazol (Prilosec®), pantoprazol (Protonix®), rabeprazol (AcipHex®) i ezomeprazol (Nexium®).
•Uglavnom se preporučuju dva antibiotika; to smanjuje mogućnost neuspeha tretmana i stvaranje rezistencije.
•Iako optimalan tretman H. pylori još uvek ne postoji, Američki koledž gastroenterologije preporučuje četiri specifična režima lečenja koji podrazumevaju kombinaciju najmanje tri leka. Ti režimi uspešno leče infekciju kod oko 90 procenata pacijenata. Kako bi tretman H. pylori bio efikasan vrlo je važno da se ispoštuje ceo tretman lekovima.
•Nuspojave — Kod oko 50 procenata pacijenata javljaju se nuspojave na tretman H. pylori. Nuspojave su obično blage, a manje od 10 procenata pacijenata mora da prekine tretman zbog njih. Za pacijente kod kojih se jave nuspojave moguće je promeniti doze ili vreme primene lekova. Slede neke od najčešćih nuspojava.
•Neki režimi tretmana koriste lek metranidazol (Flagyl®) ili klaritromicin. Ti lekovi mogu da uzrokuju pojavu metalnog ukusa u ustima.
•Alkoholna pića (npr. vino i pivo) treba izbegavati kada se uzima metranidazol; ta kombinacija može da dovede do rumenila, glavobolje, mučnine, povraćanja, znojenja i ubrzanog pulsa.
•Bizmut, koji može da se nađe u nekim režimima, dovodi do pojave crne stolice i konstipacije.
•Mnogi režimi uzrokuju dijareju i grčeve u stomaku.
•Neuspeh tretmana — Do 20 procenata pacijenata sa Helicobacter pylori infekcijom nije izlečeno nakon završetka tretmana. U tom slučaju se obično preporučuje drugi tretman. Ponovni tretman se obično započinje 14 dana nakon upotrebe inhibitora protonskih pumpi i dva nakon antibiotika. Najmanje jedan od antibiotika se razlikuje od onih korišćenih u prvom tretmanu.
•Praćenje — Nakon završenog H. pylori tretmana obično se sprovodi još jedno testiranje kako bi se potvrdilo da je infekcija izlečena. To se obično radi pomoću testa zadaha ili stolice. Testovi krvi se ne preporučuju za kontrolno testiranje; antitela koja se tu detektuju obično se zadržavaju u krvi i nekoliko meseci nakon tretmana, čak i nakon što je infekcija eliminisana.
KRATAK REZIME

•Helicobacter pylori, poznata i kao H. pylori, is je bakterija koja se često nalazi u želucu. Većina pacijenata inficirana sa H. pylori nema probleme. Međutim, kod nekih pacijenata nastaju problemi kao što su, na primer, čirevi u želucu.
•Čirevi ne moraju da uzrokuju simptome, ili mogu da dovedu do pojave bola i neprijatnosti (obično u gornjem delu stomaka), nadimanje, osećaj naduvenosti nakon unosa malog obroka, nedostatak apetita, mučninu, povraćanje i tamnu ili katranastu stolicu. Čirevi koji krvare dovode do malokrvnosti.
•H. pylori može da se dijagnostikuje testiranjem krvi, zadaha i stolice.
•H. pylori testiranje se preporučuje svima sa ćirom na želucu.
•Svako kod koga se dijagnostikuje H. pylori treba da se podvrgne tretmanu. H. pylori tretman pomaže zarastanje čireva, smanjuje rizik od njihovog povratka i smanjuje rizik od krvarenja čira.
•H. pylori treatment obično podrazumeva upotrebu nekoliko lekova. Dva leka su antibiotici koji ubijaju bakterije. Drugi lekovi dovode do proizvodnje manje količine kiseline; manje kiseline omogućava zarastanje čireva.
•Većina pacijenata je izlečena nakon jedne do dve nedelje. Nekima su potrebne još dve nedelje lečenja. Vrlo je važno istrajati sa tretmanom kako bi se bakterije sigurno ubile.
•Nakon završetka terapije obično se sprovodi test stolice ili zadaha. Time se proverava da li je tretman bio uspešan.

InterTim Centri
Centar za hipertenziju - povišen krvni pritisakCentar za bolesti štitaste žlezdeCentar za šećernu bolestCentar za gastroskopiju i kolonoskopijuSavetovalište za gojaznost i ishranuSpecijalističke službe
Specijalistička internistička službaPsihijatrijska službaKardiološka službaDermatološka službaGinekološka službaUrološka službaNefrološka službaPregledi
GastroskopijaKolposkopijaKolonoskopijaUZ pregled štit. žlezde i paratireoidnih žlezdaUltrazvučni pregled stomakaKolor dopler angiografijaElektromiografija (EMG)Elektroencefalografija (EEG)

--------------------------------------------------------------------------------

TI BI MOGAO BITI MALO PRISTOJNIJI.

Jesi li Ti culla za strunu. E, ti si se strunila. Da bi provjerila jesam li upravu, lezi na pod, podvi noge u koljenima, opusti ruke niz sebe i desnom rukom, odnosno, srednjim prstom, pritisni pupak. Ako boli, i ne „kuca” pod prstom, nego lijevo i desno, ti si se strunila.
Ako je to, javi pa ću kuckati dalje, kako ćeš se osloboditi te neugodnosti.
Svako dobro, majka