Zbog čega deca grizu, a kako mi kao roditelji da se nosimo sa ovim »neželjenim« ponašanjem?

Griženje može biti veliki problem sa kojim se roditelju susreću. Roditelji koji doživljavaju ugrize svog deteta su dosta često ljuti i uvređeni, osećaju se osramoćeno ( jer njihova deca često grizu i drugu decu, neretko i starije, poput vaspitačica u vrtiću itd), nemoćno i frustrirano.
Griženje je »neželjeno«, agresivno ponašanje. Slično je tučenju, ali je mnogo opasnije. Mala deca imaju veoma jake čeljustne mišiće, puno jače od mišića ruku i zato fizičke posledice mogu biti mnogo ozbiljnije. Osim toga ugriz se može desiti vrlo brzo, ne ostavljajući vremena za reakciju odraslog, koji bi to mogao sprečiti.
Zašto deca grizu?
Deca mogu da grizu iz različitih razloga u različiti okolnostima. Ako želimo kontrolu nad dečjim ponašanjem, moramo shvatiti zbog čega do toga dolazi. Pogledajmo najčešće uzroke ovakvog dečjeg ponašanja:
Griženje je nešto veoma uobičajeno i često kod mališana uzrasta od 1 do 3 godine . Možemo čak i reći, da je to »normalna« reakcija u ovom dobu. Za vreme izbijanja prvih zuba, nekoju deci griženje godi, kod drugih je to reakcija na neko ponašanje roditelja, neki put žele samo da poljube, pa im stvari »izmaknu kontroli«, može biti posledica ljutnje ako im neko nešto uzme, jer dete još nije naučilo prave reči ili ponašanje sa kojim bi moglo da izrazi svoje razočaranje, frustraciju, ljutnju...pa pribegava griženju.
Šta možemo da napravimo?
Disciplinovanje deteta koje grize je veoma naporno. U starosti do 3g obično još nemaju dobro razvijene govorne sposobnosti, da bi potpuno razumeli šta im saopštavamo. NIKADA ne smemo na ugriz reagovati ugrizom ili ohrabrivati žtvu, da ugrize nazad. Na taj način dajemo znak da je takvo ponašanje ok.
Vrlo je bitna saradnja roditelja sa vaspitačima u vrtiću ili babysitterom. Vaspitači, takođe, moraju u vezi ovog problema da se konsultuju sa roditeljima. Treba svima biti jasno da je takvo ponašanje normalno, bez obzira na to što je to ozbiljan problem i što se ne sme tolerisati.
Roditelji moraju znati kada se ovakvo ponašanje pojavi i kako ga sprečiti. Dete moramo vrlo dobro posmatrati. Na taj način dobijamo jasnu sliku o griženju, saznamo iz kog razloga i gde se to dogodilo, šta je prethodilo, kako se sve desilo...
Šta stručnjaci savetuju kao preventivu: detetu je potrebno postaviti vrlo jasne granice (šta se sme i šta se ne sme). Pravila moraju biti kratka, jednostavna, ali jasna (autor xy, kaže, da do jedne godine dete mora da savlada tri osnovna pravila: ne škoditi sebi, ne škoditi drugima, ne uništavati stvari oko sebe). Vrlo dosledno ih se moramo pridržavati, jer ako jednom popustimo sve može pasti u vodu. Svi koji učestvuju u vaspitavanju moraju se pridržavati tih pravila.
Uloga roditelja i odraslih osoba je, da postanu pažliviji u situacijama u kojima bi dete moglo da ugrize. Ako dete dobro poznajemo, više je mogućnosti za pravilno predviđanje njegove reakcije.
Za kraj...
Griženje je problem koji sa vremenom nestaje. U većini primera deca prestanu sa griženjem , kada se njihove govorne sposobnosti bolje razviju, jer će tada moći da izraze svoju ljutnju i frustraciju rečima (prim.aut. obratite pažnju na tekst o istraživanjima koja se bave dečiji ugrizom).
Ako se griženje i pored naših intervencija i našeg truda nastavlja, možemo potražiti stručnu pomoć. Stručnjak će lakše naći uzrok takvog ponašanja, što će nam pomoći da ga eliminišemo.

Jao i moj sin to radi. Ima 5 godina i sve zvace oko vrata kragnu nekad i rukave, ili snjuru od dukserice, ne znam zašto to radi.