Za Galeba: bipolarni poremecaj
memories
(njanja)
2012-06-11 11:10 PM
postovani Galebe,
moja supruga je imala vjerovatno nekih 20 tak panicnih napada i napada uzbudjenja u nekih 6 do 7 mjeseci sto je izgledalo jako dramaticno,sa trnjenjem ruku, nogu, obraza, nedostatak zraka (izgledalo je kao da se gusi), bolovi srcanog misica (napad je skoro podsjecao kao da se radi o srcanom udaru) da bi na kraju dobila neke tablete za smirenje i opustanje, gdje bih joj ja na kraju davao neku 1/4 te tablete, jer bi je čitava tableta bacila u komu i halucinacije.
kasnije je dijagnosticirana sa bipolarnim poremecajem sa povremenim epizodama. s obzirom da živimo vani, nemamo djece, zanima me ako mozete da mi date savjet kako da se nosim sa njenim stanjem. koliko sam ja citao o bipolranom poremecaju to nije za zezanje i u vecini slučajeva se zavrsava sa razvodom braka. hvala unaprijed na Vasem vremenu i odgovoru.
TanjaXYZ
2012-06-12 03:37 AM
Dok se doktor ne javi, samo da vas pitam da li ste uradili i fizičke pretrage, ovakva stanja mogu dati i poremećaji štitne žlezde, hormonske oscilacije, neka neurološka oboljenja, virusi, itd. A nakon svega toga, ako vaša žena zaista ima bipolarni poremećaj, koji joj zadaje tegobe, to se uspešno može kontrolisati lekovima i psihoterapijom, i nije uopšte uzrok za razvod braka. Postoje psihička oboljenja gde je zaista bolje biti što dalje od takvih osoba, ali bipolarni poremećaj nije jedan od njih. U svakom slučaju trebaće joj vaša podrška i razumevanje. Sve najbolje.
memories
(njanja)
2012-06-12 08:24 AM
Tanja hvala na vasem odgovoru :). Ima par stvari koje nisam rekao, a to je da smo mi zivjeli od vikenda do vikenda kada su se ti napadi desavali (napadi uzbudjenja i straha),a desavali su se oko 70% navecer, dok ih je sporadicnih znalo se desiti ujutro ili negdje oko podne ili poslijepodne. Napadi su bili prilicnog intenziteta da sam ja prvi puta mislio da se radi o srcanom udaru. U takvim momentima covjek zaista ne zna šta da radi i kako da pomogne osobi koju voli a gledaš je kako se pati. Ja se slazem sa tvojim / vasim savjetom da treba podrska i razumijevanje ali ja sam postao umoran od tih napada i poceo sam da strahujem i živim između njih.
Drugo moja supruga je bila primljena u psihijatrisku bolinicu jer je imala prvi puta tu epizodu ili bipolarni napad koji se ocitavao u tome da je ona umislila da je mesaja, da Bog govori kroz nju, prica je bila totalno nerazgovjetna, skakalo se sa teme na temu, nisi jednostavno mogao da dodjes do rijeci. U bolnici je ostala oko 2 i pol mjeseca i to je takođe bio veliki shok za mene, jer prvi 2 ili možda čak i 3 sedmice je bila totalno na nekim jakim lijekovima tako da je jedva mogla da govori. Nakon bolnice otpustena je sa dijagnozom bipolarni poremecaj sa povremenim epizodama. Trenutno je na lijekovima zyprexa i depakine (mislim da se tako zovu). Inače da napomenem da je zadnjih 7 ili 8 mjeseci kuci (u Sarajevu) i da u tom periodu nije imala ni jedan od tih napada straha i uzbudjenja.
Kao sto rekoh gore već ja se slazem Tanja sa tvojom / Vasom mišlju, međutim kombinacija napada uzbudjenja i straha sa izrazenom nostalgijom prema kuci i prijateljima (to je po meni jedan od glavnih razloga koji dovode do tih napada) i na kraju bipolarni poremecaj sacinjavaju perfektnu oluju koja je pritajena u mojoj supruzi. Mislim da ne bih imao snage da gledam taj neki drugi napad ili epizodu zbog koje bi moja supruga bila smjestena u bolnici i ponovo stavljena na jake terapije od kojih čak da je mogla da progovori po koju riječ.
Hvala na razumijevanju.
OPIS-50
(OPISIVAC)
2012-06-13 09:24 AM
Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest, koja utiče na to kako se osećate, razmišljate, i na kraju kako se ponašate. Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca. Bipolarni poremećaj je razarajuća bolest koja se teško može prevazići bez medicinskog tretmana. Nelečena bolest može potrajati nedeljama, mesecima ili čak godinama, i razarajuće uticati na poslovne ili privatne odnose. Za neke, periodi između epizoda bolesti mogu da budu normalni i produktivni. Ipak, istraživanja pokazuju da će, ako se bolest ne leči, učestalost i težina ovih stanja vremenom rasti.Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina. Razumevanje pravila po kome se bolest ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše kontrolišete----------------------------------------------------------------------------------------------
Lek za bipolarni poremećaj ne postoji. Ipak, sa preciznom dijagnozom, odgovarajućom terapijom lekovima, podrškom i razumevanjem znakova i simptoma bolesti, možete da naučite kako da preduzmete mere za njihovo korigovanje, kako da ih uspešno kontrolišete i živite produktivano sa svojom bolešću. ---------------------------------------------------------------------------------------------------
Bipolarni poremećaj se javlja obično u ranoj adolescenciji i do ranih 30-ih godina, iako će i mali broj dece razviti ovaj poremećaj. Shodno tome, znaci i simptomi pojačane energije, seksualne aktivnosti ili razdražljivosti mogu biti zamenjeni pubertetskim buntom ili adolescentskim besom i zbog toga dovesti do ne postavljanja dijagnoze. Česta je pojava da ljudi sa ovim poremećajem posete 3 doktora i da im treba 8 godina pre nego što utvrde pravu dijagnozu. Uzimajući u obzir visok stepen samoubistava u ovoj grupi, ne postavljanje dijagnoze ima veoma teške posledice.
Ako se ovaj poremećaj javi kasnije (posle 50. godine) onda je mnogo verovatnije da je prouzrokovan zloupotrebom alkohola, droga, steroida ili lekova, ili je znak neke druge bolesti kao što su sistemske bolesti vezivnog tkiva ili poremećaji funkcija endokrinih žlezda.
KAKO SE USPOSTAVLJA DIJAGNOZA BIPOLARNOG POREMEĆAJA?
Mnogi ljudi sa maničnom depresijom izveštavaju da su znali da 'nešto nije u redu' mnogo pre nego što su potražili pomoć. Često prijatelji i porodica utiču na osobu da potraži pomoć zbog toga što su zabrinuti zbog njenog promenljivog ponašanja. Ljudi retko traže pomoć kada su u maničnoj fazi zbog toga što im je zabavna, iako porodica i prijatelji mogu da ne dele sa njima to mišljenje.
Depresivna faza je nasuprot tome emocionalno bolna i ljudi će potražiti pomoć kod lekara. Ovo može da dovede do pogrešne dijagnoze unipolarne depresije. Korišćenje antidepresiva može da prouzrokuje javljanje manične epizode, koje onda uvek ukazuje na postojanje 'bipolarnog' poremećaja.
Kao i kod depresije, ne postoji laboratorijski test, rendgenski snimak ili snimak mozga koji može da identifikuje poremećaj. Umesto toga, pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Važno je da se bude iscrpan i iskren u davanju informacija lekaru da bi mu se pomoglo u uspostavljanju dijagnoze. Priznavanje seksualnih indiskretnosti, glupih izbora u poslu, zloupotreba droga kao što je kokain, može da budu neprijatno ali je važno za uspostavljanje dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.
Doktor će pitati o pojavi bolesti u porodici, uključujući i alkoholizam i samoubistvo kako bi bolje ustanovio dijagnozu. Detaljan medicinski pregled bi trebalo da se obavi da bi se isljučile svi drugi medicinski problemi koji mogu biti uzrok, kao na primer poremećaji endokrinih žlezda. Korišćenje nekih lekova koji se koriste za lečenje depresije, anksioznost ili Parkinsonova bolest, ili nedostatak vitamina B12 takođe mogu da utiču na menjanje raspoloženja. Ovo je naročito važno ako se bolest pojavi kasno (nakon 40. godine).
U dijagnozi se često greši. Zbog toga što se mogu pojaviti psihotični simptomi, i zbog toga što se tek u ovoj fazi bolesnik obrati za pomoć, često se dijagnosticira shizofrenija ili shizoafektivni poremećaj. Druge dijagnoze uključuju nedostatak pažnje/hiperkinetički poremećaj ili granični poremećaj ličnosti. Tačna dijagnoza je neophodna za efikasno lečenje zbog toga što je pristup lečenju ove bolesti drugačiji od pristupa lečenju shizofrenije ili unipolarnog poremećaja. U stvari, najnovija istraživanja sugerišu da lečenje antidepresivima može čak i da pogorša simptome bipolarnog poremećaja.
KAKAV JE TRETMAN ZA BIPOLARNI POREMEĆAJ?
Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (medikamenata) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.
Odlazak u bolnicu takođe treba razmotriti kada je vaša trpnja velika.
Lekovi
Broj lekova koji se koriste u terapiji za bipolarni poremećaj ponekad može da izgleda prevelik. Važno je kontrolisati određene simptome a različiti lekovi se koriste za lečenje ključnih simptoma bolesti. Lekovi takođe obezbeđuju stabilizaciju raspoloženja.
Može biti potrebno uzimati lekove nekoliko nedelja pre nego što oni postignu svoj puni efekat. Neki neželjeni efekti mogu da smetaju, ali nisu opasni (sušenje usta), drugi su veoma ozbiljni i ukazuju na to da treba promeniti terapiju (promene u krvnom pritisku). Razgovarajte sa svojim doktorom o lekovima. Razvijte dobru, kooperativnu, voljnu vezu sa svojim doktorom jer je takva veza od esencijalnog značaja za vaše lečenje. Za neke lekove je potrebno detaljno praćenje, pa će vaš doktor izvršiti laboratorijske analize pre nego što se otpočne sa terapijom, da bi imao osnove za praćenje toka lečenja.
Stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori)
Mnogi ljudi će dobiti lek za stabilizaciju raspoloženja koji će predstavljati dobar osnov za prevenciju depresije i koji će ograničiti 'uzlete' kod manije.
Antidepresivi
Nekad će lekar koristiti antidepresante za lečenje srednje teških ili teških simptoma depresije u bipolarnom poremećaju, ali ovo treba raditi s pažnjom jer postoji rizik od javljanja manične faze, a neka istraživanja pokazuju da antidepresivi mogu da dovedu i do pojave rapidnog cikličnog poremećaja.
Antipsihotici
Antipsihotici se koriste kada simptomi psihoze (halucinacijie i sumanute ideje) a čine deo bipolarnog poremećaja.
Anksiolitici
Benzodijazepini/anksiolitici mogu biti vrlo efikasni tokom hipomaničnih i maničnih epizoda u otklanjanju uznemirenosti.
Hospitalizacija
Bolničko lečenje može biti potrebno da bi se odredili lekovi, u slučajevima kada je rizik od samoubistva veliki i da bi vas zaštitio od potencijalnih posledica poremećenog rasuđivanja.
Psihoterapija
Prihvatanje dijagnoze biporalnog poremećaja kao stanja koji će trajati celog života predstavlja veliki izazov. Podrška će vam pomoći da se prilagodite i da naučite da identifikujete rane znake bolesti, ono što izaziva ispoljavanje bolesti i pravila koja će vam pomoći da preduzmete preventivne korake i akcije za korigovanje simptoma. Učenje o prirodi poremećaja pomoćiće vam da shvatite zašto morate da nastavite sa uzimanjem lekova tokom dužeg niza godina. Psihoterapija će vam takođe pomoći da poboljšate svoje strategije za borbu protiv stresa i da kreirate sigurnu, pomažuću okolinu sa kojom ćete deliti strahove i nadanja.
Pomoć ljudi sa sličim problemima i samopomoć
Učenje o vašem poremećaju i traženje informacija i podrške o tome kako se nositi sa poremećajem raspoloženja je prepoznato kao činilac sa pozitivnim uticajem na oporavak i prevenciju ponavljanja novih epizoda.
Posni jelovnik – Petak: Punjene paprike i štapići od povrća
Dnevnik – Poslije kiše stvarno dođe duga
Napravite pufnastu prostirku
Dnevnik – Opustite se za praznike
Posne salate sa tunjevinom
Torta sa makom, začinima i ukusom badema