Šta je streptokok?
Streptokok je visoko zarazna bakterija, koja je u najvećem broju slučajeva izazivač infekcije ždrela i krajnika. Kod dece do tri godine starosti, streptokokna infekcija javlja se u obliku blage upale nosa i ždrela, a kod malo starijih mališana uzrasta preko tri godine najčešća se manifestuje gnojnom anginom i šarlahom.

Koji bolesti izaziva streptokok?
Tri najčešća oboljenja kod dece, koja nastaju kao posledica bakterije streptokok su: streptokokna upala nosa i ždrela, streptokokna angina i šarlah.

Streptokokna upala nosa i ždrela blaže je streptokokno oboljenje, a karakteriše se neznatno povišenom temperaturom, gušoboljom, „nazalnim” govorom i crvenilom ždrela. Kod odojčadi i male dece infekcija streptokokima iz nosa i ždrela često se proširi na srednje uvo. Limfni čvorovi na vratu obično su uvećani.

Streptokokna angina nakon kratkotrajne inkubacije od jednog do tri dana, nastupa naglo s povišenom temperaturom, groznicom, jakom gušoboljom, glavoboljom i bolovima u zglobovima. Neretko počinje i povraćanjem. Ždrelo, resica i nepčani lukovi su jarko crveni i otečeni, tonzile su povećane i crvene sa gnojnim tačkicama ili naslagama. Limfni čvorovi na vratu su uvećani i bolni.

Šarlah počinje kao streptokokna angina, a nakon dva dana javlja se crveni, tačkast osip. Koža je suva i hrapava, a osip je najizraženiji ispod pazuha, u donjim delovima trbuha i preponama, a na licu ga nema. Obrazi su zažareni, a oko usta je izraženo bledilo. U početku bolesti jezik je obložen, a nakon nekoliko dana postaje nalik na malinu. Osip traje od oko sedam dana, nakon čega se koža ljušti i peruta.

Kako se prenosi streptokok?
Streptokok se prenosi vrlo brzo i lako, naročito u kolektivima – vrtići i škole. Osim kapljičnim putem, može da se dobije i preko predmeta - maramica, peškir, itd. Mali bolesnik je zarazan za svoju okolinu za vreme kliničke bolesti, odnosno približno 10 dana.

Šta znači da je dete kliconoša?
Streptokok se prenosi vrlo brzo i lako, naročito u kolektivima
Kliconoše su ona deca koja u svom grlu imaju stalno prisutan streptokok, a nemaju nikakve tegobe. Dakle, vaše dete nije bolesno, ali i ne predstavlja opasnost za okolinu. Kod kliconoša bakterije se nalaze na površini grla, ali nemaju dodira sa imunološkim snagama organizma, a često mogu imati zaštitnu ulogu.

Da li je neophodno uzimanje brisa?
Naravno, da biste dobili sigurnu potvrdu da vaše dete ima streptokok, treba da mu se uradi bris ždrela. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskih, kulturelnih i biohemijskih osobina. Tek onda se može pristupiti pravoj terapiji i adekvatnom lečenju.

Kako se leči streptokok?
Najefikasnije lečenje streptokoka je penicilinom, koji eliminiše mogućnost prenosa infekcije za 24 sata. Lekovi se primenjuju deset dana, a u slučaju alergije na penicilin koriste se drugi takođe efikasni preparati. Nelečeni bolesnici, naročito oni sa gnojnim iscetkom iz nosa i ždrela mogu širiti infekciju nedeljama i mesecima.

Razlikujemo šest grupa vaginalne čistoće, odnosno šest grupa vaginalnog sekreta, kako se to u svakodnevnoj ginekološkoj praksi primenjuje i među ženama govori;

Prva grupa vaginalnog sekreta odlikuje se prisustvom sluzi, ponekog leukocita i mnoštvom Doderleinovih bacila. Ovaj nalaz je dosta redak i susreće se kod devojčica pre puberteta.

Druga grupa vaginalnog sekreta sadrži malo leukocita i sluzi, dosta Doderleinovih bacila, poneki streptokok, stafilokok i redak bacil koli. Takav nalaz se smatra normalnim.

Treća grupa vaginalnog sekreta sadrži dosta leukocita, mnoštvo patogenih bakterija, nema Doderleinovih bacila, katkad se može naći i poneki Trihomonas vaginalis. Sekrecija tada ističe iz vagine, prlja rublje žene i stvara okolno crvenilo, svrab i bol. Nekada može proći nezapaženo i bez reakcije. Dosta veliki procenat žena ima u svom nalazu treću grupu vaginalnog sekreta koji, bez obzira na to da li smetnje postoje ili ne, treba da se leči upravo zbog toga što se infekcija ushodno širi i neopaženo pređe u hronična zapaljenja.

Četvrta grupa vaginalnog sekreta karakteriše se obilnom žućkastom sekrecijom. Izazivač je gram–negativni diplokok–gonokok. Veoma brzo se širi i zahvata veliki broj seksualno aktivnih a promiskuitetnih osoba, tako da u kratkom vremenskom intervalu oboli veći broj osoba. U narodu ova vrsta polno prenosive bolesti poznata je pod nazivom „triper” ili „kapavac”, upravo zbog sekrecije koja se prilikom pritiska na penis iz njega izliva kapanjem. Iz tih razloga, skoro uvek se na pregled javlja muškarac koga pečenje pri mokrenju i obilje sekrecije upućuju na pregled. Naša zakonska obaveza je da prijavimo tu vrstu oboljenja, zbog ozbiljnosti posledica koje nosi neadekvatno lečenje i načina i brzine širenja infekcije. Istovremeno se sprovodi lečenje i muškarca i žene, antibiotikom na koji je uzročnik osetljiv. Gonokokna infekcija nekada prođe nezapaženo, ili se usled nedovoljnog terapijskog tretmana gonokok preseli ushodno i ugnezdi u cervikalnim žlezdama, tako da tu može dugo da nezapaženo boravi, ali i da izazove veoma ozbiljna oboljenja organa karlice.[10]

Peta grupa vaginalnog sekreta izazvana je bičarem koji je normalan stanovnik završnih partija debelog creva–Trihomonas vaginalis. Aktivno se kreće, pa nepravilna higijena (pranje odoydo na gore ili nepravilno brisanje posle defekacije), kao i niz drugih momenata, mogu dovesti do infekcije ovim dosta upornim, neprijatnim i recidivima sklonim uzročnikom. Pored seksualnog puta, u ginekologiji veliki značaj u infekciji trihomonasom imaju mokraćni kateteri, pa se zato preporučuje upotreba samo sterilnih katetara za jednokratnu upotrebu.

Šesta grupa vaginalnog sekreta nastaje usled infekcije kandidom albikans. U preparatu se nalazi dosta leukocita, deskvaminisanih ćelija, sluz i kolonije gljivica kandide albikans, koja na sluzokoži vagine stvara malinast izgled, pa se dijagnoza može postaviti sa sigurnošću i bez uzimanja brisa. Isti taj uzročnik kod novorođenčadi može da izazove soor (mlečac), pa razlog infekcije treba potražiti u porođaju i kasnijoj higijeni ruku. Ova vrsta infekcije se prenosi polnim putem, a kisela sredina pogoduje za njen razvoj.