Jeste li skoro imali nekakav jači stres? Da li ste predmenopauzom? Da li ste skoro proveravali stitnu zlezdu? Sva pitanja koja sam navela mogu biti i te kako povezana sa onim što osecate!

Jako je moguće da hormoni deluju tako,isto tako ne treba iskljuciti ni psiholosku stranu problema. Treba razmisliti jasno od čega vas je strah,zašto se sad pojavio,šta je to što vas uznemiruje? Kada se iskljuce svi fizioloski uzroci onda se traže psiholoski.Isto tako budite sigurni da ništa neće proćipreko noćiako je krenulo panicno,fobično stanje. Vremena je trebalo da vas preplavi,uzrok treba naći i sacekati da sa vremenom se sve povuce. Ne treba da budete pasivni već da u pozaditi dok „cekate da vreme prođe” radite malo na sebi! Mnogo ljudi prolazi kao vi,nekome bude ranije nekome kasnije ali svi mi imamo sličan ili isti problem bar jednom u zivotu.Meni je to pocelo sa 28 godina i trajalo je tri godine...sve zavisi od osobe!
Hrabro,ako vas nešto zanima pitajte slobodno,iz iskustva ću vam odgovoriti koliko znam!

O stanju hormona ne mogu da pricam dok ne proverite sliku krvnu i vidite o cemu se radi i da li su oni uzrok! Svaka žena je prica za sebe i drugacije reaguje na taj period. Da li imate još uvek redovan mesecni ciklus?!
O stanjima koje objašnjavate lici na klasicnu anksioznost i paniku,posle toga dolaze i strahovi.Cuveno pitanje „šta ako”..je mene takođe vracalo u zacarani krug iz kojeg na postavljanje istog se ne izlazi. Kazete da niste imali stresova, ne znam šta bi onda bio uzrok vaseg stanja osim da krvnom slikom proverite vase hormone. Posle toga mozete znati na cemu ste! Svako dobro!

Strah je emocija koja nastaje kad nam se u većini slučajeva nešto što je u potpunosti nestvarno čini stvarnim. Pošto strah zadaje brojne simptome koji nam onemogućavaju normalan život, moramo da naučimo kako da se prema njemu postavimo.
Strah je emocija koja nas izbacuje iz naše zone komfornosti. Upravo iz tog razloga nam strah stvara toliko jaku nelagodu dok ga iskušavamo. Da bismo mogli adekvatno da se suočimo sa strahom, bitno je da saznamo zašto nam se određeni strah pojavljuje. Kada znamo uzrok svojih strahova, tada umanjujemo njihovu vrednost odnosno slabimo ih.
U većini slučajeva sve emocije koje iskušavamo imaju psihološku osnovu, pa tako i strah. Da bismo određenu emociju mogli da nadvladamo, u ovom slučaju, potrebno je pozabaviti se psihološkim uzrocima naše reakcije.
Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama. Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu. Bilo da se radi o osećaju ljubavi, entuzijazma, slobode, zadovoljstva, mira, radosti ili nekom drugom osećaju, ako smo konstantno u njemu on će nam omogućiti brže i lakše pomake. A strah je emocija koja čini upravo suprotno.
Sve na šta smo fokusirani to raste. Ako nam je fokus sve vreme na strahovima, tada će oni postajati sve veći i jači. U protivnom, ako usmerimo svoj fokus na stvari koje u životu želimo da postignemo, strah će za nas predstavljati samo jednu malu stepenicu koju trebamo preći kako bismo došli do onoga čemu težimo. Kako ćemo doživeti određenu situaciju, zavisi od toga koliko smo vešti u upravljanju svojim fokusom i emotivnim stanjima. Uvek imamo izbor fokusirati se na ovo ili ono i biti u ovom ili onom stanju. Pitanje je samo šta odaberemo i koliko smo svesni izbora koje imamo. Svaka situacija koju proživljavamo ima svoje dobre, pozitivne i poželjne strane.
Strah nastaje pod uticajem misli koje ga probude. Kada se nađemo u situaciji koja nas zastrašuje, upravo su naše misli te koje su odgovorne za emociju straha koja usledi za nekoliko sekundi. Umesto da mislimo da će se nešto loše dogoditi, bolji je izbor da usmerimo svoj fokus na nešto pozitivnije. Na taj način ne dopuštamo strahu da nas blokira i upravljamo situacijama u kojima se nalazimo.
Upravljanje sopstvenim mislima traži dosta vežbe.
Što se više budemo trudili da probudimo našu komfornu zonu dopuštajući da prođemo kroz strahove koje imamo, to ćemo imati više vere u život i ono što nam on donosi.

Ako je strah od visokog pritiska onda to možeš rijesiti tako što ćeš imati kod sebe tablete za smirenje te ćeš odmah uzeti tabletu izgrickati u ustima da brze djeluje, popiti i otici leci te se smiriti i pokusati misli skrenuti na nešto ljepo ili pokusati zaspati. Pritisak će sigurno pasti. Mislim da je problem u necem drugom a to može biti depresija, klimaks ili reakcija organizma na promjenu vremena. Meni se tako nešto dogadja s tim sto ja imam poviseni pritisak i pijem tablete za isti. Odjednom osjetim slabost i sve simptome povisenog pritiska ijako sam tabletu popila dosta prije. izmjerim i sokiram se koliko je visok. dalje ne mjerim jer će biti veci nego odmah uzmem tabletu za smirenje i legnem umirim se i tako uspijem skinuti pritisak a ponekad znam još dodatno uzeti malo tablete za skidanje pritiska. jednostavno mi dodje nekad par dana da mi se to desava a ne mogu dokuciti koji je uzrok? Znam da imam pritisak malo povisen, pijem malu dozu lijeka da ga drzi na normali, prošla klimak, nemam nekih stresova u zivotu i opet mi dodje takav dan. Jednostavno sve to pripisujem vremenskim uslovima i nekom pritisku u atmosferi na koje ja reagujem. Možda grijesim, ali mi doktori nisu mogli naći uzrok, pa možda je i ovo bolje da vjerujem da je to nego da lupam glavom i nabijam sebi još veci pritisak.

Nemoj bjezati od svojih strahova, suoci se s njima.
To je način da se prevazidje.

Ekstrakt od gloga je fantastican za pritisak (bolji je onaj bez alkohola, cisto biljni) - regulise pritisak za par sedmica čini mi se pa čak i u NAšIM godinama