Astma je vrlo raznolika bolest. Još uvek se često koristi podela na alergijsku (ekstrinzička, egzogena) i nealergijsku (intrinzička, endogena) astmu. Ova se podela temelji na činjenici da kod nekih bolesnika napade uzrokuju spoljašni uzročnici – alergeni, a da kod drugih pokretači napada nisu sasvim jasni.

Kao posebni oblici često se ističu astma uzrokovana lekovima, astma uzrokovana fizičkim naporom, emotivnim uzrocima i sl.

Astma se može podeliti i prema stupnju težine na povremenu (intermitentnu) i trajnu (perzistentnu) astmu. Ova je podela dogovorna, temelji se na učestalosti napada i stupnju poremećaja plućne funkcije, a posebno je korisna pri racionalnom odabiru lekova.

Je li astma nasledna bolest?
Veća učestalost alergijskog oblika astme u nekim porodicama upućuje na genetsku sklonost odnosno povećani rizik razvoja ove bolesti. Valja istaknuti da je za nastanak klinički manifestne astme nužna interakcija genetske sklonosti i uzročnika u okolini, odnosno da su nastanak i težina alergijske astme određeni naslednim i dodatnim faktorima rizika (muški pol, prehrana, respiratorne infekcije, nedonošenost, spoljašnja i unutrašnja aerozagađenja, duvanski dim itd.)

U nastanku nealergijske astme nije važan nasledni faktor nego verovatno preosetljivost disajnih puteva nakon virusne infekcije ili usled poremećaja inervacije sistema za disanje.

Šta je astma uzrokovana nesteroidnim antireumaticima?
U ovom relativno retkom obliku astme napade uzrokuje uzimanje lekova koje nazivamo nesteroidnim protuupalnim lekovima. Svi srodni lekovi, a to je većina lekova koji se koriste za smirenje bolova ili reumatskih tegoba, mogu kod osetljivih bolesnika izazvati napade astme. Napadi astme uzrokovani na ovaj način mogu biti vrlo jaki, ponekad i smrtonosni, posebno ako se neki od spomenutih lekova primeni u obliku inekcije.

Može li astmu uzrokovati fizički napor?
Astmu uzrokovanu naporom karakterišu kašalj i otežano disanje tokom ili nakon telesnog opterećenja (Pročitajte osnovne savete za vežbanje). Bolesnici u kojih je napor jedini pokretač astme vrlo su malobrojni.

Znatno je češća pojava da napor kod bolesnika s drugim oblicima astme, posebebno kod dece, uzrokuje pogoršanje bolesti. Smetnje su izraženije ako se napor (vežba, trčanje, sportske aktivnosti) izvode na hladnom vazduhu. Usprkos tegobama, ovim bolesnicima se ne savetuje izbegavanje fizičkih aktivnosti.

Korist telesne aktivnosti je nenadoknadiva. Postoje dobri lekovi koji sprečavaju ovaj oblik astme. Uzimaju se pre izlaganja naporu. Pri odabiru sporta (u dvorani, na otvorenom) valja voditi računa o mogućoj izloženosti konkretnim pokretačima bolesti (grinje prašine, polen, hladan vazdu).

Što su pokretači astme?
Pokretači astme su faktori koji uzrokuju ili pogoršavaju napade astme. Najčešći pokretači astme su alergeni, virusne infekcije disajnog sitema, ređe lekovi, hemijske materije, fizički urzočnici ili duvanski dim.

Alergeni se obično dele na na one kojima smo izloženi gotovo stalno (celogodišnji) ili samo sezonski. Među celogodišnjim alergenima najznačajniji su alergeni grinja, kućne prašine te alergeni kućnih životinja, ređe plesni ili izlučevine pacova. I bubašvaba ima jak alergenski potencijal.

Sezonsku astmu uzrokuju alergeni polena stabala, trava i korova. Za nastanak simptoma obično je potrebna određena koncentracija polena u zraku. Infekcije disajnog sitema, osobito virusne, mogu uzrokovati napade astme ili pogoršati tok dobro kontrolisane bolesti. Od fizičkih uzročnika valja istaknuti telesni napor, udisanje hladnoga vazduha, te promene temperature i vlage vazduha.

Kod osoba s jakom preosetljivošću disajnih puteva astmu mogu pokrenuti različite hemikalije (deterdženti,…), duhanski dim, produkti sagorevanja drveta ili uglja, te snažne emocije (ljutnja, smeh, tuga).

Kako izbeći pokretače astme?
Izbegavanje pokretača astme prethodi svim oblicima medikamentoznog lečenja. To je ponekad težak i mukotrpan zadatak, no često se bez toga ne može postići potpun terapijski uspeh. Što više, smatra se da je nedovoljno uklanjanje alergena iz okoline jedan od najčešćih uzroka terapijskog neuspeha.
Za izbegavanje sezonskih alergena (polena) jedina je korisna mera izbegavanje boravka, osobito fizičkih aktivnosti, u otvorenom prostoru u vreme velike koncentracije polena u vazduhu. Osobito valja izbegavati trčanje i sport u jutarnjim satima u područima bujne vegetacije.
Karakteristično je da polen ukrasnoga cveća, te biljaka koje oprašuju kukci, retko uzrokuje tegobe, verojatno zbog male koncentracije. Biljke koje se oprašuju vetrom (stabla, trave i korovi) stvaraju ogromne količine polena. Kod osoba osetljivih na celogodišnje alergene važno je odgovarajućim higijenskim merama i prilagođavanjem okoline smanjiti koncentraciju grinja u domu, posebno u spavaćoj sobi bolesnika.
Smanjenje koncetracije polena se postiže redovnim čišćenjem i prilagođavanjem koje uključuje manje tepiha, zastora i tapeciranih površina, te mogućom upotrebom posebnih navlaka za madrace, hemijskih sredstava za uklanjanje grinja (akaricidi) i sl. U kući astmatične osobe ne preporučuje se držati kućne ljubimce, osobito mačku ili psa.Koji su ciljevi lečenja?
Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Da bi se to postiglo, potrebne su četiri međusobno zavisne komponente (GINA 2006. godine). Prva komponenta je uspostavljanje partnerskog odnosa između lekara i bolesnika. Druga podrazumeva otkrivanje i smanjivanje izloženosti faktorima rizika. Treća se odnosi na procenu, lečenje i praćenje astme, a četvrta komponenta je odgovarajuće lečenje pogoršanja bolesti.