Bol u kolenima je česta tegoba osoba u srednjim i poznijim godinama, pogotovu žena. Posledica je degenerativnih promena najpre na hrskavici, a zatim i kostima, koje se razvijaju godinama pa i decenijama bez nekih posebnih tegoba. Postepeno se hrskavica zgloba kolena troši, vodeći oštećenju koje se naziva gonartroza.





Kod koga se javlja


Uzrok degenerativnih promena ne samo kolena, već i ostalih zglobova, nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora koji se prepliću. Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala ostavljajući kosti da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se troši, ali se i izgrađuje i stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini, a njenu sintezu podstiču faktori rasta.



Promene na hrskavicama prate promene na kostima. Na njihovim ivicama se stvaraju koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zgloba. U kostima nastaju maleni prelomi i ciste.



Faktori rizika



Smatra se da postoji nasledna sklonost ka oboljenju kolena, mada nije pronađen gen koji je za to odgovoran. Gojaznost opterećuje kolena. Ako se javi još u mladosti znak je da će ta osoba kasnije u životu verovatno imati bol u kolenima. Smanjenje telesne težine smanjuje rizik. Ponavljanje manjih trauma i često izvođenje pojedinih pokreta može dovesti do oštećenja zgloba. Posebno je rizično oslanjanje na kolena kao kod parketara i dugotrajno sedenje sa prekrštenim nogama. Nošenje neudobne obuće takođe ima uticaja. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, dok supstituciona terapija ovim hormonom smanjuje rizik. Znatan uticaj imaju pojedine bolesti, kao hemohromatoza, akromegalija, giht, reumatoidni artritis i Perthesova bolest i deformiteti, kao urođeno iščašenje kuka, ravni tabani O i X noge.



Tegobe



Bolesnici se obično žale na bol u kolenima koji se javlja najčešće pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. U miru bol nije prisutan. Tom bolu je obično predhodilo povremeno pucketanje u kolenima prisutno godinama. Bol obično nije jak, javlja se u vidu tištanja i žiganja, praćenog osećajem zategnutosti i ukočenosti zgloba. Nekada pri hodu koleno može iznenada da se ukoči pa oboleli mora da stane. Kasnije može doći do deformiteta u vidu X ili O nogu, a samo u najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge u kolenu. Gonartroza može da se iskomplikuje hidropsom kolena (izliv tečnosti u zglob).



Dijagnoza



Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja karakterističnih tehoba i rendgenskog nalaza. Laboratorijske analize daju normalan rezultat (sedimentacija, leukociti, C reaktivni protein), sem u slučaju kada je oštećenje kolena posledica reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Ne postoji podudarnost između rendgenskog nalaza i intenziteta tegoba. Mogu pomene da budu jako izražene a da čovek nema tegobe i obrnuto, da su tegobe jako izražene dok je rendgenski nalaz sasvim oskudan. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene na zglobovima. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.



Tok i prognoza bolesti



Osoba sa gonartrozom može godinama da bude bez tegoba. Bolest je progresivna, ali napreduje jako sporo. Ima periode pogoršanja i smirivanja tegoba, koje mogu trajati godinama. Radna sposobnost je dugo očuvana, ali ipak može doći do invalidnosti.



Lečenje



Ne postoji lečenje koje može da zaustavi degenerativni proces, ali je moguće smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Korisno je smanjenje telesne težine, vežbe, izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja.



Paracetamol u većoj dozi ublažava bol. Kod osoba sa oštećenim bubrezima i jetrom se daje u nižim dozama. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) smanjuju bol i ukočenost kolena. Ako se dugo primenjuju, posebno kod starijih od 65 godina, mogu da dovedu do krvarenja iz organa za varenje. Inhibitori ciklooksigenaze nemaju ovakvo neželjeno delstvo.



Ako postoji jak bol i umeren izliv tečnosti u zglobu aplikuju se kortikosteroidi u zglob ili pored njega. Ne postoje podaci da je korisno da se ovo primenjuje dugotrajno.



Veštačka sinovijalna tečnost može da se ubaci direktno u zglob (hijaluronska kiselina). Smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba tokom šest meseci. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi u obliku gela i krema smanjuju bol i povećavaju poketljivost kolena. Do prolaznog poboljšanja dovodi fizikalna i banjska terapija, kombinovana sa vežbanjem. Ona povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića čime koleno biva rasterećeno i manje bolno.



Od hiruruških metoda najefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim. Primena hondroprotektivnih lekova u zglob (sredstva koja štite i obnavljaju hrskavicu) može da bude efikasna. Od tih zaštitinika hrskavice koriste se glukozaminoglikat polisulfat, pentosan sulfat, diacerin, ekstrakti soje i avokada, hijaluron i dr. U ispitivanju su tretman faktorima rasta, transplantacija hondrocita i implantacija arteficijelnog matriksa.