Moja rodjaka je prošle godine morala provesti mjesec dana u Igalu na terapijama, izdrzala je nekih 5-6 dana u hotelu, jer je sve unaprijed dogovoreno i isplanirano, međutim morala je naći privatni smjestaj. Od svega tog terapije koje tao imala, valjda to blato a ostalo uzas. Osoblje drsko-lijeno-neodgovorno, prljavstina,hrana nikakva. Kaže kad ugasi svjetlo navece pa bube pocnu hodati kao u horor filovima.
Sad u subotu se vratila iz banje Teslic prezadovoljna je svim, usluga na nivou, smjestaj, higijena i kaže da joj je terapija jako pomogla a cijena je prihvatljivija.
To je njezino iskustvo.

Mislim da je bilo koja banja bolja od Igala. Uostalom, bolje je da ostavite pare u Srbiji.

Banji `Rusandi` fali dobar doktor. Ustvari, svi koje sam srela su dobri tj fini, ali zbog `struchnosti` sam izgubila 2 godine vremena, vrtenja u krug i nepotrebnih patnji i ogranicenja u svakodnevnom zivotu.

Terapeuti su zaista zlatni. Provela sam vise meseci tamo. Po savetu osoblja bazen sam izbegavala (higijena vode je katastrofalna, i na to su me mnogi upozorili nakon što smo se malo upoznali). Ako budete isli, takođe gledajte da masazne kade zakazete ili prvi termin ujutru ili prvi nakon pauze - jer je samo tada voda cista. Nema menjanja vode između pacijenata i nema NIKAKVIH hemikalija za dezinfekciju i slično. Ovo takođe po savetu osoblja - mlada sam i bilo ih je zao, stvarno su mi svi izasli u susret.

Cene su smesne.
To je, takođe, deo koji u Igalu nije ni najmanje smesan..
Terapije idu i po 5 i 10 puta skuplje nego u Melencima. Identicne terapije.

Iz Igala sam se vratila pre 3 nedelje. Takođe sam tamo boravila mesec dana u maju.
Bila sam u privatnom smestaju, tako da o tome ne mogu mnogo.. jedino mogu da kažem da su sobe u kojima sam posetila neke poznanike bile sasvim pristojne,bar na prvi pogled. Takođe, nisam čula da ljudi imaju primedbe na hranu, no sa tim nemam licnog iskustva.

Ali ovo za prljavstinu i terapeute... dva puta po mesec dana sam bila tamo, zaista bih bila bezobrazna da ikakvu primedbu u ovom smislu udelim. Ako ćemo iskreno - toalet u Melencima je tuzan i ruzan.. redovno prljav, pere se samo jednom dnevno, smrdi, a papir i sapun su misaona imenica..
U Igalu wc bukvalno mirise, uvek!, i nikad nisam zatekla bez sapuna i papira - nijedan!

BAzen, blato, sala.. ja ne znam gde ste vi pronasli prljavstinu.. I da, bila sam u starom delu banje (novi je izvan mog standarda, uglavnom ga koriste Norvezani).

Sa terapeutima imam SJAJNO iskustvo. Umesto 15` moje vezbe u sali trajale su vise od sat vremena. Kad mi je naislo pogorsanje, dosli su svi da vide šta i kako i da pomognu. Kad sam polazila kuci dobila sam narezan CD sa dodatnim vezbama koje bi mi mogle pomoći. Dodatnu besplatnu pomoć u bazenu dobila sam tako što su moji terapeuti zamolili tog terapeuta koji se time bavi, i to je bilo u popodnevnim satima.

U početku sam imala problem sa terapeutima u bazenu jer su bili pomalo previse vulgarni za moj ukus (pomalo sam konzervirana po tom pitanju), na to sam im skrenula paznju. Prvo je bilo malo `tesno`, posle kako smo se upoznali smo pronasli kompromis. Na kraju sam i od njih dobila gratis dodatne termine terapija.

Takođe, blato ume da bude neodgovarajuce temperature - nekad pretoplo, nekad hladnjikavo. Malo sam trpela, pa mi je pukao film.. jer je moja terapeutkinja bila pomalo nadobudna po tom pitanju. Kad sam prestala da joj precutim, pocela je i ona da obraca vise paznje. Imale smo sasvim ok odnos, al recimo da joj nisam omiljena pacijentkinja ;)
Međutim, higijena na batu je BESPREKORNA. I vecito sam posle visila 15 minuta pod toplim tushem ;)

Suma sumarum - Melenci - da, ako se razumete u svoju bolest i znate tacnokoje terapije želite. Terapeuti će sjajno odraditi svoj deo posla. Jedino se često traljavo radi u sali (zavisno od dijagnoze i od konkretnog terapeuta).

Igalo je preskupo u odnosu na Melence.
Ja sam mu se vratila iz prostog razloga sto mi je svanulo od kad sam upoznala dr Music.
Moje terapije u Melencima su se svodile na trenutnu eliminaciju bola. Kako prestanu terapije, nestanu i rezultati.
Moje terapije u Igalu usmerene su na edukaciju i sto veću funkcionalnost u svakodnevnom zivotu. Za stvari koje mi je u Melencima receno `apsolutno NE, nikad vise!`, u Igalu sam naucena KAKO ISPRAVNO to da radim a da ne povredim sebe, ili za neke stvari koje rezultate prvo moram da postignem pre nego budem smela neke poslove i aktivnosti.

Zao mi je sto nisam otisla tamo ranije.

Sada mogu povremeno i do Melenaca.. znam koje terapije mi trebaju (dozivela sam i da me dr pita -`šta želite od terapija?` Kao da JA znam šta mi treba..), a znam i da će ih terapeuti odlično uraditi. Ništa losije nego u Igalu - a za nemerljivo manji novac.

Ipak, moja baza ostaje u Igalu - što se tiče sestomesecnih kontrola i izgradnje plana za dalje. U Melencima upravo to nedostaje - nema nikakvog plana.

Jeste, ogroman post, ali verujem da će citati smao oni kojima info i trebaju :)

Srećno!

ps. nemam pojma kakvi su drugi dr u Igalu