Secam se kad vam se to dogodilo, nekako u isto vreme meni je umrla majka. Znam da nije isto, al boli. I dalje i to dosta, svakog dana mi sve vise nedostaje. Razumem vas, često sam pomislila na vas i verujte da mi je teško. Ne daj Boze nikome vise da se desi

Nazalost, imali ste nesrecu doziveti najvecu bol za jednog roditelja-nadziveti svoje dete. Budite hrabri i nadjite sreću u tome da ste ga imali i secajte se svih lepih i neznih trenutaka s njim. Moje iskreno saucesce...

Iskreno saucesce, neshvatljivo

Dragi moj Toza,

Iskreno saucesce na nenadoknadivom gubitku i hvala ti sto si smogao snage da obavestis o ovoj opakoj bolesti.

Pozdrav Alex

Primite i moje iskreno saucesce.
Vi ste divan otac i veliki covek, hvala vam sto ste podelili ovo sa svima nama.
Pišite nam o vasem sinu
Ja o mom i 14 godina posle njegove smrti rado pricam, jeste mnogo boli,ali želim da ga spominjem često...
Budite jaki...

Nema nama utehe...vreme ne leci rane...ova bol nikad ne prolazi...mi samo naucimo da živimo sa njom...
Šta covek da kaže kad vidi sliku vaseg nasmejanog sina...pun ljubavi i dobrote...mislite na to...voljen je bio i voleo vas...mnogi za dugog zivota to ne osete a vas sin jeste...vidi se veseo momak...srećan...isto kao i moj malisa, uvek nasmejan...neki su mi govorili svako ima svoju misiju pa kad je ispuni ode...osetili smo svu ljubav svu sreću i ponos ovog sveta...to je bila njihova misija...
a nama ostaje da živimo jer kroz nas žive i oni...

Kad covjek cuje da se ugasio zivot bilo koga, teško je a kad se ugasi zivot plemenitog bozijeg djeteta, tada boli i dusa i tijelo. Setim se kada se ugasio zivot i Tosi Proeskom. Tuga je golema ali valja i dalje zivjeti. Za takvu djecu Boziju, srećan je svako ko ih u zivotu jednom vidi, gleda ili slusa. Neka mu je vjecna slava, Galeb

Postovani Tozo,šta drugo reci već iskreno saucesce vasoj supruzi i vama.Niko ne može bolje razumeti vasu bol osim onoga ko je istu doziveo i osetio.Bol koja nikada ne jenjava je bol za izgubljenim detetom.Ja sam svoju devojcicu izgubila pre 29 god. i isto boli dusa kao prvog dana a bolece isto do zadnjeg dana mog zivota.Za razliku od vas,imala sam i sina,njenog starijeg brata,kome sam se isto morala posvetiti i brinuti ali praznina koja je ostala posle nje niko i ništa nije moglo popuniti.Zbos sina sam morala nastaviti živeti i biti jaka jer je i njemu bila potrebna majka,inače da mi njega nije bilo digla bih ruku na sebe i nikada vise svoju lepoticu ne bih videla,ovako se bar nadam da ćemo se sresti u carstvu nebeskom kada za to dodje vreme.Želim vam mnogo hrabrosti vama i ozaloscenoj majci da se izborite sa bolom koji je u vama i da cekate trenutak kada ćete se opet sresti sa vasim jedincem.Iskreno saosecam sa vama.