Fraktura kuka nastaje kao rezultat delovanja nefizioloških sila. Najčešći uzrok fraktura kuka su lateralni i frontalni padovi starijih osoba. Faktori rizika preloma se definišu u odnosu na vrstu pada i otpornost mišićno-skeletne strukture. Neelastični sudar tela sa podlogom je osnovni uzrok frakture, a on zavisi od brzine kuka neposredno pre sudara sa podlogom. Pri lateralnom padu se skoro sva energija padanja tela pretvara u kinetičku energiju, pa brzina kuka dostiže skoro 3 metra u sekundi. Energija oslobođena u sudaru generiše plastične deformacije. Pri direktnom sudaru kuka sa podlogom pravac sila i momenata izazivaju složene deformacije, pa zato i dolazi do različitih oblika i težina fraktura. Integralnost skeletnog sistema zavisi od dva elementa: ukupnog delovanja mišično-tetivnog sistema i otpornosti skeletnih elemenata na spoljna opterećenja. U starijim godinama skeletno-tetivni sistem ne daje dovoljnu podršku skeletnom sistemu, a osteoporoza dovodi da smanjenja otpornosti skeletnog sistema. S obzirom na ove elemente faktori rizika bi se mogli rangirati na sledeći način: 1) debljina visko-elastičnog (mekog) sloja između kuka i podloge u trenutku sudara, 2) pravac pada, 3) brzina udara, 4) gustina kosti u oblasti glave femura, i 5) očuvanost mišično-tetivnog sistema u pelvičnom pojasu.

Predviđanja zarastanja kuka su od dva do šest nedelja uz obaveznu fizioterapiju.