Visoki krvni pritisak koji nije pracen komplikacijama se obično javlja bez simptoma, zbog čega je hipertenzija nazvana „tihim ubicom”. Drugim rečima bolest se može razvijati bez simptoma sve dok se ne razvije u jednu ili više fatalnih komplikacija kao što su moždani udar ili infarkt.

Visokim krvnim pritiskom se smatra ako je kroz duži period krvni pritisak 140/90mmHg i viši.

Visoki krvni pritisak se mora redovno kontrolisati i držati pod kontrolom jer nekontrolisan u dužem vremenskom intervalu izaziva komplikacije.

Visok pritisak vremenom oštecuje arterije. Zdrave arterije su elasticne, snažne i fleksibilne. posledice visokog krvnog pritiska na arterije su:

Arterioskleroza: stalni povišeni pritisak na arterije izaziva da vremenom zidovi arterija postaju zadebljale i neelasticne. Proces zadebljanja zidova arterija se zove arterioskleroza. Ovakve arterije mogu da ometaju dotok krvi u srce, bubrege, mozak i ekstremitete. Ovakvo oštecenje vremenom može izazvati bol u grudima (angina), infarkt, otkazivanje bubrega, moždani udar, bolesti perifernih arterija i aneurizme.

cešci oblik arterioskleroze je zadebljanje i sužavanje arterija usled naslaga koje se stvaraju na njihovim zidovima.

Aneurizma: konstantni povišeni pritisak krvi na oslabljene arterije može na nekim delovima izazvati da se one uvecaju i stvara se izbocina-aneurizma. Ona može da pukne, cime dolazi do opasnog po život unutrašnjeg krvarenja. Aneurizma se može stvoriti na bilo kojoj arteriji u bilo kom delu tela, ali je najcešca na aorti koja predstavlja najvecu arteriju u telu.

Oštecenja srca:

Koronarne bolesti: One su izazvane promenama na arterijama koje snabdevaju srce krvlju, ako su one sužene javlja se bol u grudima (angina). Kada su arterije koje snabdevaju srce krvlju sužene može doći do infarkta ili aritmije.

Uvecanje leve strane srca: uvecan krvni pritisak preopterecuje srce, što prouzrokuje da se leva ventrikula uvacava. Ovako uvecana ventrikula gubi sposobnost da se dodatno širi i potpuno se puni krvlju koju ne može potpuno da ispumpa u arterije. Ovakvo stanje povecava rizik od infarkta i iznenadnog otkazivanja srca.

Otkazivanje srca: dugogodišnjim delovanjem povišeni krvni pritisak slabi srcani mišic i sve je manje efektivno.

Oštecenja mozga: kao i srce tako i mozak zavisi od dotoka kiseonika i hranjivih materija putem krvi kako bi normalno funkcionisao. Komplikacije usled visokog pritiska:

Moždani udar nastaje kada mozak nije snabdeven kiseonikom i hranjivim materijama, što izaziva smrt celija mozga. Nekontrolisani visoki krvni pritisak može dovesti do moždanog udara oštecujuci i slabeci krvne sudove mozga, tako što zadebljavaju ili pucaju. Takode visok krvni pritisak može prouzrokovati stvaranje aneurizme na nekom od krvnih sudova mozga, što može dovesti do moždanog udara.

Prolazni ishemicni napad je kratkotrajna privremn zastoj u snabdevanju mozga krvlju. često je upozorenje da ste pod rizikom od moždanog udara.

Visoki krvni pritisak koji se javi u mladosti ili u srednjem životnom dobu sa godinama često vodi do demencije. Vaskularna demencija koja se ogleda u gubitku pamcenja, gubljenju sposobnosti za rezonovanje, problemima u govoru i kretanju najcešce nastaje usled opstrukcije arterija koje snabdevaju mozak krvlju.

Visoki krvni pritisak vremenom oštecuje bubege koji su odgovorni da filtriraju i izbacuju produkte metabolizma iz krvi. Otkazivanje bubrega može nastati usled oštecenja velikih arterija koje vode krv do bubrega tako i najsitnijih krvnih sudova glomerula u bubrezima. Oštecenje ovih krvnih sudova onemogućava ili otežava proces filtracije krvi od otpadnih materija, što može da prouzrokuje povecanu koncetraciju ovih materija u krvi. moguće komplikacije su skleroza bubrega i aneurizma nekog krvnog suda bubrega usled koje može da nastane opasno unutrašnje krvavljenje.

Visoki krvni pritisak može da ošteti oci i vid, zato što se ovaj organ snabdeva krvlju iz veoma fine mreže osetljivih krvnih sudova. moguće komplikacije su retinopatija, opticka neuropatija.

Do komplikacija prouzrokovanih visokim krvnim pritiskom ne mora da dode ako redovno kontrolišete krvni pritisak, redovno uzimate lekove.

Koliko puta na dan je pio jabukovo sirce i u kojoj meri.Da li je mesao sa necim?

Visok pritisak je tajni ubica.
Pazite,to se mora pod kontrolom drzati.
Poznato je da visok pritisak skida sport i to dugotrajni npr.DUGA ( DUGO-najmanje sat vremena ) vozenje bicikla,DUGA brza setnja,trcanje ili u najmanju ruku,3x sedmicno najmanje 40 min.sporta.
Zatim,smanjiti unosenje masne hrane,soli,povecati unosenje vitamina kroz voce i povrca,ne piti alkohol i smanjiti stres.

Svesno bavljenje sportom mora da pomogne.
Sirce i drugi prirodni medikamenti pomazu ali se lekarska terapija ne sme zapostaviti.
S postovanjem

evo
http://www.banjavrujci.info/banja-vrujci/lekovita-svojstva-banje

Mikice 77, Koliko je tvoj tata bio dugo u toj banji i da li je isao vise puta tamo?
Da li imaju banjske hotele, gde je tvoj otac odseo,privatno ili u hotelu? Da li je banja otvorena i Zimi?
Hvala na odgovoru i video informaciji.

Otkriti uzrok zbog koga se povisen pritisak javlja.

Neophodno: Redovno svakodnevno mjerenje i redovna medikamentozna terapija

Koristiti internet za informisanje i proucavanje.
Kljucne rijeci: krvotok, elasticnost krvnih sudova, metabolizm elektrolita, vazodilatacija, vazokonstrikcija, bijeli luk, banane, ACE inhibitori, beta blokatori, diuretici, natrijum u krvi, kalijum intracelularni elektrolit, bubrezi kao regulatori k. pritiska, mjerenje krvnog pritiska, zeleni caj, paradajz, jabukovo sirce, svjeze salate, uticaj lošeg holesterola (LDL) na krvne sudove, skleroticni krvni sudovi, stres i vazokonstrikcija, relaksacija i vazodilatacija, meditacija, ishrana i krvni pritisak.