Žutica

Žutica je dobila ime po žutoj boji kože i beonjača, koja se javlja kod osoba kod kojih usled oboljenja jetrinih tkiva ili poremećaja njenih funkcija, ili usled smetnje oko izlučivanja žuči u dvanaestopalačno crevo, dođe do nagomilavanja žučnih boja u krvi i taloženja u koži, beonjačama i ostalim tkivima.

Žutica se može pojaviti naglo, preko noći, bez ikakvih predhodnih znakova, ali ređe. Obično od zapaljenja jetre do pojave žutice prođe nekoliko dana. Gušobolja, kijavica ili zapaljenje ždrela često označavaju početak zapaljenja jetre i javljaju se na nekoliko dana pre pojave žutice. Zatim se pojave znaci kao kod poremećaja u varenju: gubitak apetita, muka, povraćanje, neprijatni ukus u ustima, neuredna stolica (proliv ili zatvor) itd. Temperatura je povišena i praćena glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima i opštom malaksalošću. Bolesnik ima osećaj težine s desne strane u gornjem delu trbuha, ali jakih bolova nema. Izgubio je apetit, oseća muku u stomaku, povraća mu se itd. Početak je ponekad označen samo osećajem muke i zamora u trajanju od nekoliko dana. Za vreme žutice, naročito prvih dana, mokraća bolesnika je tamne boje. Primećuje se da su beonjače a potom i koža žute. Izmet je svetlije boje a može da bude i potpuno beo, pun nesvarenih masnih materija. Količina mokraće jako je smanjena.

Žutica može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci, ali obično prođe posle 20 do 30 dana. U toku treće nedelje znaci žutice počinju da se gube, apetit se popravlja, mokraća postaje bistrija i obilnija, stolica dobija svoju normalnu boju, gubi se žuta boja kože i beonjača i nastupa ozdravljenje.

Za lečenje žutice važno je utvrditi i otkloniti uzrok zapaljenja jetre. Ukoliko je u pitanju neka od zaraznih bolesti, nju treba sistematski lečiti.

Za lečenje akutnog zapaljenja jetre, kao i žutice, veoma je važan higijensko – dijetalni režim. Lečenje zahteva, pre svega, apsolutno mirovanje u postelji u trajanju od nekoliko nedelja. Ovakvo mirovanje često se mora sprovoditi prisilnim merama, jer poneki put neznatne tegobe zavaravaju bolesnika da svoju bolest smatra lakom i bezopasnom. Hrana treba da se sastoji, uglavnom od voćnih sokova, mleka i šećera u svim vidovima, kao i od živinskog i telećeg mesa. Svinjsko meso treba zbog masti izbegavati. Veoma povoljno deluju transfuzija krvi i drenaža žučnih puteva, pa je usled toga, a i inače, najprikladnije bolničko lečenje.

Pošto je akutno zapaljenje jetre vrlo često zarazne prirode, to je i radi zaštite zdravih najbolje izdvojiti bolesnika u bolnicu, dok lekar drugačije ne odredi.

Gosn Mido biće sve u redu !