Ljudska anatomoja jeste impresivna ali nije ni blizu kompleksna kao recimo rast celije i komunikacija celija jedne sa drugom. A tek da se neprica o DNK koliko je tek to kompleksno i zadivljujuce i koliko biohemijskih mehanizama radi nebili bilo ono sto jesmo.

Nauka kaže da smo evoluirali od primata to jest majmuna... a biloski svet je nastao pre par milijardi godina sad ću da kažem ovako laicki da me svi razumeju

„U nekoj bari je doslo do slučajnog spajanja amino kiselina i kombinacija istih jer prouzrokovala vise kompleksne veze i nastao je DNK”

Bavim se naukom ali ovo za mene jednostavno nema nikakvog smisla i svaki put kad procitam teoriju nastanka bioloskih bica dodje mi da se smejem. Inače coveku koji zna malo o recimo DNK i kako on funkcionise ovo nije tako cudno ali kad se malo vise informisete i kad vidite koliko je to slozen sistem jednostavno objasenjene slučajnosti pada u vodu.

Jedan akademik koji se bavi tim pitanjem jer rekao da su sanse da se ovakvo nešto desi to jest da na planeti koja može da nosi zivot u nekoj bari pojave amino kisleine koje će slučajno da se vezu i nakon par stotina miliona goidna postanu majmun pa covek su odprilike iste kad bi uzeo jedno zrno peska obojio ga u crveno i pomesao sa svim peskom na ovoj planeti i onda slučajno uzeo bas to zrnce iz cele mase.

Lično verujem da je covek stvaran od strane vise intelekualne vrste jer ima mnogo dokaza za to koje nauka neće ni da pogleda.

Preparisana tela su prizvod vestine izdvajanja i naglasavanja tkiva organa, inovativne tehnologije ( isusivanja acetonim i plastificiranja) za obrazovanje zdravstvenih radnika antropologa crtaca slikara i njihovo usavrsavanje, potom za obične znatizeljnike

Vasa tema je za forum Filozofija posto nema veze sa zdravljem a pogtovo ne sa umetnoscu.

.

Ne bude da ste u pravu

HaHaHa, zubar, kao i mnogi volim tvoj humor.

Zao mi je Kuharice ali izgleda da ne shvatas pojmove Zdravlja, Filozofije i Umetnosti iako hvala sto si podelila ovo sa nama.
Da, ziva bica su neverovatana i uzbudljiva za posmatrat i zamislit se.

To sto nas mozak ne može da shvati neke stvari kao sto su miliarde godina stvaranja, milioni svetova na kojima je mogao nastati zivot, trilioni bara i kombinacija svih mogućih kiselina (mi samo znamo za DNK i zivot baziran na kiseoniku) to ne znači da nije moguće.
Ja lično pre mogu da progutam pricu o matematickoj slučajnosti nego pricu o Stvoritelju. Kad pogledam sav ovaj svet sa ratovima, bolestima i ostalim, nisam ulopste imresioniran njegovim stvaranjem. Napravio nas na svoju sliku a sa defektima, i kaznjava nas za grehe (svoje vlastito delo) ali nas ipak voli. Mislim da je ipak nastalo u bari.

Marshall, svaka cast, to sve kao da sam ja napisao pa si mi ustedeo vreme! :)

Evo još par stvari za razmišljanje:

- Ako smo nastali „slučajno” onda je i zivot morao da nastane slučajno. U kom momentu je „slučajno” mrtva materija postala „ZIVA”? Da li mozete uopste da zamislite tako nešto?

- Da bi se uopste stvorili uslovi za postojanje zivota, potrebni su raznorazni hemijski procesi da se dese koji će da imaju za rezultat recimo stvaranje amino kiselina i ostalih stvari. Kada bismo pustili da slučajnost kombinuje atome i molekule na nekoj planeti zemlji od pre par milijardi godina, čitava istorija univerzuma ne bi bila dovoljna da na kraju dobijemo „slučajno” zivot. Da li ste ikada o tome razmišljali?

U sustini, slučajno je moguće i da majmun sedne i napise „Rat i Mir”. Ali da to uradi iz prve, to je nemoguće; potrebna je strahovita kolicina vremena da bi se od slučajnosti doslo do sigurnosti. To možemo uporediti sa bacanjem kocke: ako je bacimo 6 puta, velika je verovatnoca da će makar jedno bacanje dati rezultat recimo broj - 6. Ako je bacimo 600 puta, možemo biti prilično sigurni da će oko 100 puta biti broj 6 opet. Ali ako je bacimo 1 put, nema nikakve sanse da 100 puta dobijemo broj sest. To je problem te „slučajnosti” na koju se oslanjaju naucnici.

Za slučajno nastajanje zivota je potrebno toliko vremena da cela istorija svemira nije dovoljna.

Kada to shvatite, da jednostavno nije bilo dovoljno vremena da se zivot stvori slučajno, onda ste se priblizili onome sto primitivno nazivamo - BOG.

A posle svega toga vredi se malo pozabaviti pojmom svesti i kako je to tek nastalo, i da li je i nasa samosvest isto tako „slučajna”?

Ah da, još nešto: da li verujete da bi jedan običan kompjuter mogao da nastane slučajno? Imajte u vidu da je taj kompjuter sa sve windows OS daleko jednostavnija masina od covekovog tela i svesti. Stavite gomilu ruda na jedno mesto i vidite koliko vremena je potrebno da se iz toga slučajno stvori laptop sa Vistom.

Procitajte Denikena, mnoge stvari postaju mnogo jasnije.

_Marshall_(Student), ako tvrdis da smo mi tako komplikovani, lijepi... jednostavno stvorilo nas je vise biće...

Ko je onda stvorio to vise biće? Još ljepse i još komplikovanije od nas?

Cisto filozofsko pitanje, koje je vijekovima sasjecalo bogoljubacke teorije u korijenu.

Ako je bog stvorio covjeka, ko je stvorio boga?
------------------
odličan odgovor!
I ja sam isto bezbroj puta pitao to i dobio odgovor da je on uvek bio tu ili se sam stvorio.
Ako se on sam stvorio tako perfektan mogli bismo i mi isto.

Da dodam još jednu stvar da dodam veoma inteligentan covek koristi odprilike 8-10% svoga mozga. Onih 90% mozga još nismo ni svesni za čega sluzi. Milsim da nasa svesti nije toliko evoluirala da bi mogla da gleda kroz neke druge stvari.

mournblade
(life)16. jun 2009. u 08.44Samo ti studiraj pa ćeš možda i nauciti nešto. A lažeš da si naucnik inače ne bi izvaljivao ovakve nebuloze iznad. Nastanak zivota je i te kako objašnjen i čak izvodljiv experimentalno. Možda ćeš jednog dana da ucis o tome. Skoro je jedan nas momak koji studira stomatologiju pisao o tome na Filozofiji kako je moguće iz neorganske materije stvoriti organsku/zivu materiju.
-------------------------------------------------------------------

jarane, ako je tačno to što pišes gore onda ćete ti i taj zubar da dobijate Nobelovu nagradu barem 10 godina zaredom. Darvina ćete da ostavite u prasini a ladno će da vas proglase za najvece naucnike od postanka te žive matirje do danas

PS: još samo da dokazete da je tačno :)

Neko je gore pitao naivno „a ko je onda stvorio Boga?” kao da je to magicno pitanje gde će svi koji znaju da Bog postoji da se uplase i pobegnu od takve gluposti.

Glupa ili nemoguća pitanja, ne mogu da imaju dobar odgovor.

Ko je postao prvi: kokos ili jaje?

Šta je brze ili voz?

Kako može svemir da bude „beskrajan”? Ako nema kraja, i čak i ako se siri konstantno, pa zato nema kraja, šta se nalazi tamo ispred tog početka koji se stalno siri?

Da li sada shvatas da to što je ljudski mozak ogranicen ne znači da je zivot nastao slučajno? Isto kao sto covek ne može da zamisli beskonacnost svemira, tako ne može da zamisli ni beskonacnu moc Boga. Bog nije covek sa bradom koji salje poplave i pare. Nasa pogresna predstava o tome šta je Bog dovodi do toga da ga ne razumemo. Ko hoće, razumeće, ko neće, ne mora. Slobodna volja, to je lepota zivota na ovoj planeti. I naravno, što se ljudi vise opiru, sto su detinjastiji, to im je zivot losiji, i to manje vere imaju... „self fulfiling prophecy”.

U sustini, sve se svodi na način razmišljanja: nekima je savrseno logicno da je covek nastao slučajno u bari, kao i to da će od gomile ruda da se stvori kompjuter jednog dana, a nekima to nije ni malo logicno.

Interesantno je samo da je potrebno mnogo vise sujeverja da se veruje u slučajno postajanje coveka i svesti, nego sto je potrebno za saznanje o velicini Boga... a upravo su ti sujeverni ljudi oni koji vole druge da napadaju za sujeverje. Psiholoska projekcija nikada nije omanula.

Inače stvaranje zivota u laboratoriji nije postignuto, naročito ne iz gomile mrtve materije, a još manje je slučajno. Mnoga „naucna” otkrica su u stvari nešto sasvim drugo: „PR stunts”. Nauka je danas vrlo često „social engeneering tool”, radije nego slobodna aktivnost pametnih ljudi koji pokusavaju da unaprede ovaj svet.

Ne znam gde si to stvorio ideju da moji zakljuci neodgovaraju naučnim? Po stoti put sam napomenuo da je ovo samo moja misao. Druga stvar labava definicja zivota koju sam postavio „da je zivo ono sto može da raste, prokreira, i umre” je upravo naucna definicija zivog bica.

Evo primer... bakterija ja zivo biće zato što može da raste, da se prokreira, i da umre, dato da su uslovi za zivot adekvatni.

Virus nije zivo biće... zašto? zato što virus ne moze da se prokreira sam, njemu treba „Domaćin” celija koja je ziva da prokreira druge celije koje će da nose genom virusa i tako ga prokreiraju. Virus sam od sebe ne moze da se prokreira i po nauci je mrtav.

Dva osnovna primera iz biologije.

@_Marshall_(Student) Postavljac teme osporava evoluciju, jer tvrdi da su anatomske strukture ljudskog tijela djelo stvoritelja. Dio moje poruke u kome se spominje oskudna maljavost nije upucen tebi, i nije mi cudno da to ne razumijes, a funkcija te maljavosti o kojoj govoris je toliko minorna čak do njene zanemarivosti. Ali kao i mnogo drugih odlika i karakteristika, ta maljavost je samo jedan od dokaza evolucije, a u kontekstu iste sam je i spomenuo.

Recicu ti da je neozbiljno ocekivati od bilo kog naucnika da kaže: Covjek je nastao od majmuna. Ti si se u jednom od prethodnih postova tako izrazio. Možda su se covjek i majmun razvili od zajednickog pretka, ali od majmuna sigurno ne. Pa naucnici su još doboko podijeljeni oko mnogo jednostavnije stvari, a to je, da li su ljudske rase nastale od jednog pretka, ili iz zasebnih podvrsta, a ti onako kao iz topa, braneci evoluciju kažeš, covjek je nastao od majmuna.

Ima mnogo toga sto bih mogao izvuci iz tvojih poruka, a sto upucuje da sam tvoj način vodjenja diskusije, povrsnost argumentacije i ostalo su daleko od naucnog, ali iskreno lijen sam da se bakcem sa tim. Uostalom, ti si to što jesi, a sam najbolje znaš šta si. Svejedno, za ovu diskusiju, koju smatram interesantnom, i ako ne pripada pod temu zdravlje, najmanje je važno ko je kolikog akademskog stepena obrazovanosti. Kao u svakoj diskusiji puno vazniji su argumenti.

Pre svega „majstore” toplo bih ti preporicio da ponovo procitas moje postove a specificno post gde sam sa blagom dozom cinizma rekao da danasnja nauka kaže da smo „postali od majmuna” u generalnom smislu. Procitaj ponovo taj post i razumi šta sam pokusao da kažem.

Što se tiče mojih kredencijala a vidim da se na njih lepis pa reci ću ti eto imam PhD(doktorat) u biomedicinskim naukama.

Druga stvar nisam ovde dosao u forum doktora i profesora da moram da iznosim specificne dokaze onoga sto govorim. Najvaznija je stvar u principu da je sve bazirano na filozofiji i nema tačnog ili pogresnog odgovora.

„ Ona glasi ovako ”ziv je onaj ko ima mogućnost da raste,prokreira, i umre„.

nije tačno, informisi se bolje, postoje celije koje nikad ne umiru, objasni kako je to moguće?

takođe nije tačno da koristimo 10% kapaciteta mozga, ovo je urbani mit a ne cinjenica, kao sto napisah, informisi se, nema ljutis.

nisam ni ocekivao bolje odgovore s obzirom na diskutante, opet da podvucem niste vi krivi što ne znate a volite da pišete o nečemu što ne znate. ovo je tipicno zna se za koga da ne ulazimo u detalje jer nema smisla

zbogom

ps

ko želi da se okusa koliko zna neka dodje na filozofija diskusije pa neka se isprsi :)”

Da koristimo od 8-10 mozga možda si ti otkrio funkciju za ostalih 90%? Labava definicja zivota je ta koju sam naveo da si hteo malo bi googlo pa bi možda i nasao nešto o tome.

„Možda te je zbunila jednostavnost mog pitanja, pa si ga poistovjetio sa naivnim, međutim postavljeno pitanje nije ni malo naivno, i sasvim je ok.”

Ako tu mislis na pitanje „a ko je onda stvorio Boga” onda je pitanje naivno iz prostog razloga sto neke stvari NE podlezu logici na koju se u tom pitanju oslanjas.

Bog nema svog kreatora. Bog jeste Kreator, i to jedini Kreator. Bog nije covek, on NE podleze istim zakonima „logike”. Ako hoćeš, nazovi to nekom vrstom teorije „kreacionog relativiteta” gde neka ovozemaljska pravila prestaju da važe. Jeste, teško je coveku da zamisli beskonacnost svemira, ali ta beskonacnost je DEFINITIVNA ISTINA zato što i da zamislimo zid na kraju svemira, nešto mora da se nalazi iza tog zida. To nešto ja bih i dalje nazvao svemir. I to nešto sto je „stvorilo Boga” je i dalje - BOG. Ako možeš da zamislis beskrajnost svemira onda možeš da zamislis i omnipotenciju Boga.

Svemir je početak i kraj svog prostora koji postoji. Nema kraja, nema početak.

Bog je na vrlo sličan način početak i kraj svega sto postoji. Nema kraja, nema ni početak i niko i ništa ga nije stvorio.

**************************************************************

„Dakle, ni malo neobična pojava, ocita kod mnogih ljudi danas: Fascinacija-->neznanje-->kreiranje viseg bica.”

Drago mi je da si ovo spomenuo kao komentar. To sto neka logika vazi u jednoj situaciji ne mora da znači da ona vazi i u svakoj drugoj sličnoj situaciji. Tj. ne može se primeniti unazad i dobiti pouzdan rezultat. To sto iz fascinacije može da dodje sujeverje, ne znači da svaki put kada naidjemo na nešto sto mi karakterisemo kao sujeverje to mora automatski da znači da je uzrok bila fascinacija.

Kao prvo, i dalje mi niko ovde nije dokazao da Bog ne postoji, prema tome, sigurnost u „fascinaciju” ili „sujeverje” je u sustini - sujeverje. Ako sam ja „kriv” zato što verujem „slepo” u nešto, a za to postoje u najgorem slučaju samo 50% sanse da je tako, onda si i ti isto toliko „kriv” zato što ne verujes u isto to, ili sto verujes u nešto drugo!

Hoću reci: ako je neko fasciniran evolucijom, onda isto tako to po meni ukazuje na neverovatno neznanje jer cinjenica stoji da bez obzira na kolicinu vremena NIKADA iz slučajne kombinacije ruda nećemo dobiti pentijum kompjuter sa sve operativnim sistemom. A takva vrsta fascinacije evolucijom, slučajnoscu ili vremenom, nužno vodi u neku vrstu sujeverja.

Dok mnogi ljudi vole da veruju u nešto iznad njih, i to može da vodi u verovanje u razne baba vange i kleopatre, isto tako neki ljudi imaju svoje psiholoske razloge zašto ne veruju u Boga: zato što bi time izgubili osecaj superiornosti.

To je pravi razlog zašto ljudi ne veruju u Boga - ne mogu da podnesu da je nešto ili neko daleko iznad njih. Ako se pozabavis malo psihom ljudi videces da je osnovni pokretac ili osnovni motivator kod onih koji su malo manje svesni (ali ne i manje inteligentni) njihov osecaj superiornosti. Titule, novac, dobra kola, lepe žene, „pametna” deca, uspeh u skoli ili na poslu, promocije, velike kuce, SUV, sve su to manifestacije te nezdrave i neljudske tendencije da se bude „alfa male” iliti „top dog”. Kako onda takav covek, koji celu svoju egzistenciju bazira na osecaju superiornosti i takmicenju sa drugima da prihvati mogućnost da ima nešto toliko daleko iznad njega da se on oseti potpuno beznacajnim? Nikako. Zato u njegovoj glavi ne sme da postoji ni opcija da postoji Bog. Taman da Bog sidje sa neba, i kaže mu: „Evo mene, ja sam Bog” on bi se okrenuo na drugu stranu i pravio bi se da ništa nije video.

Tako da umesto „fascinacija -> neznanje -> kreiranje viseg bica” ima i svoju sasvim drugu stranu:

nepoznavanje sebe (i samim tim dubok osecaj nesigurnosti) -> tendencija ka apsolutnoj superiornosti -> nepriznavanje Boga (ili bilo koga) kao superiornijeg -> racionalizacija (kao „filozofija”, „nauka” i slično)

To se može primetiti i u nacinu na koji takvi ljudi pricaju o kreaciji kao sto je covek: uvek sa nipodastavanjem i omalovazavanjem. „Nije to ništa, svi smo mi nastali slučajno... iz bare”
ili „Ma koji Bog, da li si ti normalan, to samo sujeverni veruju”.

to je od prilike ton u kojem se prica o Bogu među takvim ljudima. To nije posledica nekog njihovog velikog saznanja, već cista psiholoska aberacija, tj nemogućnost da se prihvati istina koja bi im poremetila sistem vrednosti iz korena.

Kada jednom covek podsvesno odluci da Bog za njega ne sme da postoji jer bi ga „ugrozio”, on onda pristupa sledećem koraku a to je vrlo dobro poznat princip „racionalizacija”. I cela „nauka” o ne postojanju Boga je u stvari jedna velika racionalizacija. Racionalizacija je trazenje naizgled racionalnog odgovora na nasa neracionalna verovanja. Kao recimo kada neki otac ne želi da veruje da je nekoj devojci napravio dete, pa racionalizuje da mora da ga je ona varala i da je to dete od nekog drugog. Za njega to dete „ne postoji” iako vrlo postoji i sve sličnosti sa tim detetom su „slučajne”.