Radi se o kefir gljivama ili tibetanskoj gljivi bijele boje koja se stavi u punomasno mlijeko ( 2,8 ) na više. Gljiva unutar mlijeka treba stajati do 24 sata i napravi kefir, poslije procijedite gljive ( stavite ih ponovno u mlijeko ) a kefir koji je napravila stavite hladiti u frižider i onda ga popiješ. Gljiva riješava probavne probleme a je dobra za snižavanje krvnog tlaka, kolesterola, podizanje imuniteta, smanjuje upalne procese i brani od loših bakterija.

Kombuhu možete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i cedenja vina u kominu treba dodati odredenu kolicinu vode i malo šecera, a posudu zatim ostaviti izloženu vazduhu. Već nakon 7 dana vinski kvasci iz komine će se udružiti sa sirčetnim bakterijama iz vazduha i dobicete smedi, sluzavi pokrivac koji se ponaša kao cep i prekriva vinsko sirce.

Sastojci
kultura Kombuhe (kvasna gljivica)
Priblizno 70-100g rafiniranog belog secera na litru vode
2 cajne kasicice crnog ili zelenog caja na litru vode
Posude i materijal

Jedna 2-4 litarska posuda za kuvanje vode
Jedna 2-4 litarska staklena ili porculanska posuda
Gumica
Laneni ili pamucni rupcic odnosno papirnata maramica
Boce

Postupak za pripremu Kombuche

Najbolje je početi s pripremom 2 litre caja. Kad vasa Kombuha kultura dovoljno naraste i pocne se razmnozavati, moći ćete pripremati vece kolicine napitka.

1. Pripremite caj na uobicajeni način. Na litru sveze skuvane vode dodajte 2 cajne kasicice crnog ili zelenog caja (priblizno 5g). Mozete koristiti caj u vrecicama. Neka se listici caja namacu 15 minuta. Zeleni caj dolazi iz istih nasada kao i crni, a razlikuje se od njega uglavnom po nacinu obrade: on nije fermentiran. Japanski lekari su utvrdili da zeleni caj sprečava rast raka. Za Kombuha napitak preporuje se zeleni caj. Ako ne želite upotrebiti ni zeleni ni crni caj, takođe mozete upotrebiti neki drugi biljni caj.

2. Procedite cajne listice kroz cedilo, odnosno izvadite vrecicu sa cajem iz vode.

3. Dodajte priblizno 70-100 g belog secera na litru caja pre nego što se ohladi. Promesajte caj tako da se secer potpuno rastopi. Jedna kasika secera ima priblizno 20 g.

4. Ohladite caj na temperaturu od 20° - 25° stepeni Celzijusa (da bude mlacan). Kultura umire ako se stavi u prevruci caj.

5. Kad se caj ohladi na sobnu temperaturu, ulijte ga u staklenu, porculansku, glaziranu glinenu ili posudu od nerdjajucega celika. Najbolja je staklena posuda. Metalne posude koje nisu iz nerdjajucega celika nisu prikladne i nikad ih ne treba koristiti, jer stvorene kiseline mogu reagovati s metalom. Takođe mozete koristiti posudu iz visokokvalitetnog sintetskog materijala polilefinske grupe, npr. polietilen (PE) ili polipropilen. Izbegavajte upotrebu posuda od polivinilklorida (PVC) ili polistirena.

6. Ako Kombuha napitak pripremate prvi put, dodajte caju tecnost koju ste dobili zajedno s kulturom. Za sve sledeće pripreme uvek sacuvajte dovoljno Kombuha napitka, da bi dodali oko 10% kolicine u vasu novu pripremu kao „startnu tecnost”.

7. Stavite zivu Kombuha kulturu u tecnost.

8. Pokrijte otvor posude za fermentaciju s lanenim ili pamucnim rupcicem, papirnatim rucnikom ili sličnom laganom tkaninom da bi zastitili napitak od vocnih musica, prasine, biljnih spora i drugih zagadjivaca. Pricvrstite je sa gumenom trakom da bi osigurali da vocne musice ne mogu uci. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omogući vazduhu da cirkulise, da bi kultura mogla disati, ali opet ne toliko porozna da bi malene vocne musice mogle uci i snesti svoja jajasca.

9. Fermentacija treba da traje 8-12 dana, zavisno od temperature. Sto je visa sobna temperatura, to je brza fermentacija. Period 8-12 dana je samo orijentacioni.

Kombuha kultura treba toplo i mirno mesto i nikad je ne pomerajte. Temperatura caja ne sme pasti ispod 20° C niti narasti iznad 30° C. Idealna temperatura je između 23° i 27° C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura takođe uspeva i u mraku. Kultura se može ostetiti izlaganjem jakoj suncanoj svetlosti. Bolja je polusenka.

Za vreme procesa fermentacije kvas razgradjuje secer i pretvara ga u plin (CO2) i razne organske kiseline i druge sastojke. Kombinacija tih procesa daje Kombuha napitku njegov karakteristican ukus. Napitak je ispočetka sladak, ali se ova slatkoca gubi kako se secer razgradjuje. U isto vreme pocinje se razvijati kiseli ukus kao rezultat aktivnosti bakterija, tako da dolazi do prelaska od slatkoce u kiselost. Ako vise volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suvi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje duže.

10. Kad caj postigne zeljeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) zavisno od individualnog ukusa, sa cistim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Ulijte novi caj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu caja. Ulijte napitak u staklenke, koje trebaju biti pune do vrha. Priblizno 10% sacuvajte za izradu nove kulture. Staklenke dobro zatvorite. Nije potrebno procedjivati fermentisani napitak kroz tkaninu. Određena kolicina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne učinke na ljudski organizam.

11. Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zrije (najmanje 5 dana), nakon što je bio flasiran.
Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flasiranje iskljucuje dostup vazduhu, dok kvas nastavlja da radi. Ako su staklenke cvrsto zatvorene, plin nastao aktivnoscu kvasa ne može izaci. Na taj način se dobija penusavi napitak. U tu svrhu obično su dovoljni tih nekoliko dana u staklenki; Kombuha napitak ostaje dobar mesecima. Ne brinite: u jednom trenutku kvas će prestati da proizvodi plin. Preporucljivo je staklenke drzati na hladnom mestu.

12. Napitak ima prijatan ukus. On je penusav, blago kiselkast i osvezavajuci. Normalno ga pijemo tri case dnevno; jednu casu jedan do dva decilitra na prazan zeludac ujutro, drugu casu nakon rucka, a poslednju casu kratko vreme pre odlaska na spavanje. Uzivajte!

13. Kad pocnete s novim procesom fermentacije nikad nemojte zaboraviti dodati novom caju najmanje 10% tecnosti već fermentiranog napitka..

Napomene
Ponekad kultura pliva na povrsini, ponekad tone na dno. I jedno i drugo je u redu. Kad kultura potone na dno, na povrsini caja pocinje da raste nova kultura .

Ako imate problem s rastom nove mlade Kombuche (što se može ocekivati kad je previse hladno, npr. zimi), pokusajte sledeće: S obzirom da rast nove kulture zahteva vise vremena, odvojite je od pripremljenog napitka koji želite piti. Novoj kulturi na povrsini tecnosti dozvolite 3 do 5 nedelja da raste.

Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva povrsinu caja. Kultura tokom rasta na povrsini caja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugog i svaki se može upotrebiti kao nezavisna kultura za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu će se početi stvarati nova kultura.

Na taj način svaka kultura nastavlja da razmnozava sama sebe sve dok ne postane tamno smedja. Kad postane tamna i prljavo smedja, bacite je i promenite sa jednim od njenih potomaka.

Caj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovecnost. Ovaj caj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belancevine koje organizam odmah može da iskoristi. „Gljiva” mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog caja i šecera u vodi, uz dodatak jabucnog sirceta ili prethodne „ture” istog caja, i, na odgovarajucoj temperaturi će se stalno razmnožavati (potrebno joj je nedelju dana da se samoreprodukuje), proizvodeci glukuronsku, mlecnu i sircetnu kiselinu. Prva potpomaže stvaranje nekolicine važnih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica naše hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa našu sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlecna kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik.
Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra caja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili starackih pega po rukama. Utvrdeno je, takođe, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstice rad žlezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorevanje masnoce, pa tako smanjuje telesnu težinu, snižava ureju, šecer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritickih smetnji (povecava pokretljivost zglobova i elasticnost kicme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože… Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom.
Uz to, kombuha prevenira pojedine vrste raka, povecavajuci imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge”, mada se neposredno posle pijenja ovog caja može osetiti vrucina – ali, to je znak da je ubrzan krvotok, što će pomoći procišcavanje organizma od toksicnih hemikalija i tecnosti. Pomaže i astmaticarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kašlja, cisti žucnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.

Znaci od Kombuhe ne može da se pravi kiselo mleko,da se ona stavi u mleko i tako pravi Kefir??!