Poznato je da alergični na polene, često postanu alergični i na kućnu prašinu i obratno. Na našem području više od 50% pacijenata je alergično istovremeno na 2 i više alergena. U slučaju alergije na polene nakon prekida izloženosti polenima (odlazak na mesta gde nema tih biljaka, zatvaranje u prostorije gde postoje klima uređaji koji ne propuštaju polen) ili nakon uzimanja lekova tegobe se povlače ili smanjuju po intenzitetu u roku od nekoliko sati ili dana. Danas postoji veliki broj antialergijskih lekova i to u lokalnim ili sistemskim oblicima koji su prilagođeni lečenju navedenih tegoba. Tako se za kožne manifestacije alergije mogu promenjivati kortikosteroidne kreme, kod tegoba vezanih za oči kapi sa anti-inflatornim dejstvom, kod tegoba vezanih za respiratorne organe intranazalni kortikosteroidni sprejevi (flutikazon, mometazon, beklometazon). Od sistemskih lekova se daju antihistaminici novije generacije (loratadin), lekovi za širenje disajnih puteva u obliku spreja za inhlaciju, tableta ili injekcija (bronhodilatatori). Antihistaminici se uzimaju preventivno pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu. Najnoviji vid terapije kod alergije na polene je imunoterapija sa odgovarajućim rastućim dozama alergena koji se daju u vidu potkožnih injekcija ili u novije vreme u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik. Zbog mogućih sekundarnih alergija, imuno terapija desenzitivacije se koristi isključivo kao poslednje rešenje kod pacijenata čiji su simptomi izrazito jaki i ne odgovaraju na standardnu sezonsku terapiju. Od alergija najčešće obolevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti u bilo kom periodu života.