Anksioznost je stanje slično strahu, nesigurnosti, zabrinutosti. Moglo bi se reći da nema osobe koja nikada u svom zivotu nije osetila anksioznost.Anksioznost je stanje koje često prati druge psihicke poremecaje naprimer depresiju, paranoju, shizofreniju, fobije, stanja panike.Organsku osnovu anksioznosti cine promene autonomnog nervnog sistema, a odlikuju se rastom pritiska, plitkog i ubrzanog disanja,drhtavice, preznojavanja. Slično kao i kod osecanja straha. Ove promene se mogu osetiti i kod osoba kod kojih postoji poremecaj u funkciji stitne zlezde.Retko se u praksi nailazi na izdvojeno osecanje anksioznosti bez ikavih drugih simptoma jer je anksioznost najcesce pratilac a ne simptom sam za sebe , mada i to može biti ukoliko su drugi razlozi potisnuti u nesvesno. Anksioznost se uspesno u praksi leci i osoba uci kako da je prevazidje.
REAKCIJA ANKSIOZNOSTI
(neodređeno stanje straha ili strepnje)

1. SVESNA
- eliminacija anksioznosti – razionalizacija
2. NESVESNA (strah od suocavanja)
neurotski sa stresom povezani poremecaji
a. ODBRAMBENI MEHANIZMI
- fobije
- opsesivno-kompulzivne neuroze
b. KONVERZIVNI MEHANIZMI
- akutna
histericno reafovanje (stupor – ukocenje, ubrzanje ponasanja, agitacija)
- hronicna
- bez organskih promena kao neuroza organa
- promena na organima
psiho-somatske bolesti
Anksioznost (strah) je generator psihopatologije. To su funkcionalna oboljenja, nemaju vidljive znake organskog oboljenja. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina, kortizola i pojavljuju se simptomi. Anksioznost sve ovo motivise. Adrenalin izaziva lupanje srca, a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. U odnosu na licnost, neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih, kognitivnih...) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije. Dublje traganje za razlogom (zašto?) – vracanje do 2. ili 3. god., kada se određuju odbrambeni mehanizmi i način njihove upotrebe. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane (to je sustina neuroticnosti).
Frustracije do 2-5 god. određuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane.

Neke neuroze se „nenasledjuju”, ali se nasledjuju obrasci neuroticnih pojava (način kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane). To je važno za etiologiju, uvek moramo pitati za način ponasanja & obrasce iz detinjstva.
Žene su brojniji neuroticari – 2 – (4.7)8% u opstoj populaciji neuroticnih smetnji, a inače 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. nepsihoticna psihopatologija, dok su drugih 50% zavisnosti, psihoze.

ICD-10 klasifikacija – neuroticni poremecaji
1. fobično-anksiozni poremecaji
2. reakcije na tezak stres
3. poremecaj adaptacje
4. disocijativni i konverzivni poremecaj
5. somatoformni poremecaj
6. drugi neurotski poremeaji

Konverzija anksioznosti:
- u svest (padanje u nesvest...)
- u telo (ovakvi pacijenti nemaju svest o svojim poremecajima zato što se anksioznost vrlo brzo konverzuje u telo)
Psihosomatsko reagovanje mora postojati da bi se javila psihosomatska bolest. Kortizol se izlucuje u velikim koncentracijama i zato pada imunitet. Cesto nismo svesni mehanizama odbrane (svesni smo racionalizacije, sublimacije). Tek u psihoterapiji mi osvescujemo fobije, opsesivno-kompulzivne neuroze...

Fobija je strah vezan za određeni objekat, ideje, situaciju i f-je (vrste: agorafobija, sociofobija, strah od crvenjenja, strah od putovanja tanatofobija – strah od smrti...). Unutrasnja strepnja (anksioznost) koju mi na određen način putem projekcije i pomeranja ne osvescujemo, strpamo je u neku fobogenu situaciju. Mi nismo svesni unutrasnjeg straha, on postoji napolju. To je bunker u kome boravi nas nesvesni konflikt koga smo zaboravili. Agorafobija može biti nesvesna zelja za egzibicionizmom kada neko ne sme da izadje iz kuce da ga neko ne vidi ili agresivni impulsi ili strah da ne bude ostavljen. Sekundarna i tercijarna dobit postaje ugrozavajuca za nas??. Ono sto je karakteristicno za fobicare:
1. odjednom gube u kvalitetu svoga zivljenja, siromastvo zivljenja u osnovnim, elementernim obrascima (posao, druzenje...)
Postoji svest o tome, strah je svestan, ali je mehanizam nesvestan.
2. imaju patnju koja je autenticna („pomozite mi”)
Mogu se pojaviti i somatski simptomi. To je bila dinamika. Pošto je osujecena realizacija, javlja se potiskivanje i pomeranje, zato što se iz super-ega pojavljuje strah od odbacivanja iz ega-ideal i od strane sredine.
3. (drugi) Anksiozni poremecaji kada nema strukturisanog anxioznog mehanizma koji su jasno formirani, a ima straha, ti pacijenti imaju 4 vrste straha (ovde možemo da trazimo uzroke):
1. strah od nad-ja (krivica) (nezadovoljen ego-ideal)
2. strah od kaznjavanja (kastracioni strah)
3. strah od odvajanja (separacioni strah)
Dolazi od realnosti kad dete introjektuje roditelja kao deo sebe. Ako se problem separacije prođe dobro i ako mi to razumemo da ja nije napolju (ne ja) imacemo laku komunikaciju. Skapiracemo da to nije jedno. Neke osobe nisu u stanju da se odvoje od nad-ja. Ako je nešto obrazac u ponasanju i ako je velikog intenziteta ono može postati anksioznost. Ova anksioznost može izazvati depresiju (fluktuacija agresivnosti) ako se coveku oduzme to nešto za šta je vezan.
4. strah od ida
Posledica je gubitka kontrole nagona. To može postati psihoza ako se izbrise granica između ida i ja, pa i sve ostale granice. Nema granica ni unutra ni spolja sa realnosti. Kod neuroza granice su ocuvane, imamo svest da one postoje, dok kod psihoza one nestaju, tanje se. Granicni slučaj ne postoji.
Kod poremecaja licnosti postoje granicni poremecaji, koji nemaju veze sa psihozom niti neurozom. Tu su istanjene granice, postoji razvojni defekt u iskustvu – istanjene granice (drugacija predstava iz spoljasnje sredine), a mehanizmi odbrane nisu izgradjeni.
Kod neuroza postoji osiromasenje bogatstva, dok kod psihoza nema svesti o bogatstvu.
Teorija konflikta (kod neuroza)
Teorija defekta (kod poremecaja licnosti) – izmenjena predstava identiteta
Kod psihoza odbrane padaju, a nesvesno preplavi svesno.
Fobija često stiti od afektivne psihoze. Nekada kod odredjenih osoba (kada postoji genetiki preduslov) fobija može da bude preduslov afektivne psihoze. Fobija je jedan od prvih simptona prihoze. Izolacija afekta, reaktivna formacija stiti od shizofrene psihoze.
Ne može da se hipnotise onaj ko neće & onaj ko je mentalno zaostao.

Fobije se lece razuslovljavanjem (ali obavezmo uz psihoterapiju):
1. sa osobom od poverenja
2. zadaci se sire svakog dana
3. pa sve to sami
Svaki put se prate dozivljaji pacijenta.

U njemackoj nema u slobodnoj prodaji ta kava kava tek je dozvoljena jedna sasvim blaga varijanta preko homeopata i savjetujem da se ništa ne narucuje preko neta znajuci da se svasta može naruciti od mnogih dubiosnik „prodavaca”

prekinuli su me, pa sam tek sad procitala da je to aktuelno stanje.
Ja sam to u Nemackoj narucivala preko interenta u vreme kad je bilo zabranjeno i nije bilo nikakvih problema oko prijema posiljke iz inostranstva.
Meni je psihijatar U Nemackoj preporucio Kavu.

A vi kad već imate u porodici iskustva sa psihijatrima lepo idite i posavetujte se, ovde vam niko ne može pomoći.

ancemili,

slazem se sa prethodnim komentarom.. trebalo bi da se obratis strucnim ljudima koji mogu da ti pomognu.
Tu pre svega mislim na psihoterapiju, ali preporuka je i da se uzimaju antidepresivi novije generacije koji pomazu.