Uvećanje slezine ne znači uvek da je ona i obolela, ali slezina ipak često i oboli uporedo sa svojim uvećanjem. No, i pored toga što je usled svog učešća u borbi protiv infekcije i sama veoma izložena infekciji, do gnojenja u slezini, do stvaranja apscesa, ipak retko dolazi. Na suprot tom česte su povrede i rupture slezine, naročito u krajevima gde je ona usled hronične malarije uvek uvećana.
Slezina se nalazi s leve strane u gornjem delu trbušne šupljine, između želuca, levog bubrega i dijafragme. Njena uloga u organizmu je višestruka, ali još nije potpuno razjašnjena. Ona je najveći limfni organ, ali nije uključena u tok limfe već u tok krvi. Igra veoma važnu ulogu u održavanju i obnavljanju belih i crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica. U njoj se u toku unutar materičnog života stvaraju sve vrste krvnih ćelija u zametku i ona taj zadatak, bar većim delom, obavlja i posle rođenja deteta. Zatim, budući da njeno tkivo spada u onu vrstu tkiva čiji je zadatak da brane organizam od raznih infekcija, slezina igra određenu i značajnu ulogu i u tom pogledu. Kada zarazne klice prodru u krv, ona ih zadržava u sebi i uništava, a uz to i stvara odgovarajuća odbrambena tela i šalje ih u krvotok za borbu protiv infekcija. Najzad, slezina, čije je tkivo sunđeraste konzistencije, služi i kao rezervoar krvi iz koga organizam u slučaju potrebe može povući raspoloživu količinu. Sem ovih, slezina ima po svoj prilici i druge, zasad nama nepoznate funkcije u našem telu.
Dok je zdrava i dok je u normalnim granicama, slezina se ne može opipati rukom. Ali u slučaju oboljenja od akutnih zaraznih i nekih parazitarnih bolesti, naročito malarije, kala-azara, trbušnog tifusa, paratifusa, sifilisa i dr., kada se ona pojavljuje u ulozi branioca organizma, kao i u slučaju izvesnih krvnih bolesti kao što je, na primer, leukemija, njen obim se povećava i ona se može opipati ispod levog rebarnog luka. Tada, naročito u slučaju kala-azara i malarije, njeno uvećanje može postići tako velike razmere da slezina ispunjava dobar deo gornje polovine ili i čitavu trbušnu šupljinu. Slezina je uvek uvećana i u slučaju oboljenja jetre. Slezina se lako opipava i kada postoji opšta spuštenost trbušnih organa. Lečenje uvećane i obolele slezine treba uvek da bude uzročno, jer se bez otklanjanja uzroka uvećanja, odnosno oboljenja, na uvećanu i obolelu slezinu ne može efikasno uticati. U slučaju rupture ili koje druge povrede slezine, potrebna je što hitnija hiruška intervencija.