Havajac postao zakleti Srbin
Djuen Snej, automehaničar iz Honolulua, napustio je rajsko ostrvo na Pacifiku i došao u Čačak da živi u ljubavi i pravoslavnoj veri sa svojom izabranicom Vesnom


Zakleti Srbin: Djuen Lazar Snej i njegova supruga Vesna Biorac (Foto G. Otašević)Čačak – Djuen Snej (46), automehaničar iz Honolulua, od Srba je uzeo pravoslavlje za veru, Vidovdan za slavu i Vesnu za nevestu. Zbog svoje izabranice je napustio rodne Havaje i posao u Perl Harburu i danas je Čačanin, doduše sa tek dvadeset dana staža.

– U duši, ja sam Srbin – kaže nam razgovetno, naravno, na srpskom jeziku. Sa izabranicom će, dodaje, od ponedeljka započeti petrovdanski post. Iščekuje da mu Vesna nađe posao u nekom čačanskom servisu za popravku auta i navikava se na svoje novo ime – Lazar.

Vesna Biorac upoznala je svog supruga putem Interneta i moglo bi se reći da je to bila ljubav na prvi „klik”.

– Studirala sam teologiju, bavim se slikanjem ikona i od toga živim, provela sam sedam meseci u manastiru Žiča i nije mi bilo stalo do neke veze samo radi veze. Čekala sam čoveka za kojeg bih se udala, i upoznala sam ga prošlog oktobra, na globalnoj mreži. Razgovarali smo i gledali se preko monitora. Već početkom decembra odletela sam u Honolulu i ostala kod Djuena do februara – priča nam Vesna, dodajući da je tada, pre četiri meseca, njihova veza došla do životne raskrsnice:

– Nisam mogla da se prilagodim zapadnjačkom načinu života, Lazar je to razumeo i odlučili smo da zajedno pređemo u Čačak. Ja sam se vratila prva da ovde pripremim venčanje a on je ostao još tri meseca, da bi sredio svoje poslove.

U Vesninu galeriju ikona „Perivoj”, u centru Čačka, došao je u majici sa četiri ocila na levoj strani grudi, a levu ruku krasila je tetovaža urađena na Havajima: istetoviran srpski grb i reči „Srbija u mom srcu”.

Venčali su se 16. maja u crkvi u selu Surduk, između Beograda i Novog Sada. Službu na venčanju držao je Vesnin duhovni otac Vojislav Bilbija, starešina srpske crkvene opštine u Roterdamu i ispovednik naših zatvorenika u Sheveningenu, koji u Surduku ima kuću.

– Otac Vojo nije pristalica veza preko Interneta, ali za ovu kaže da je čudo božije. Neobično je da čoveka koji vam potpuno odgovara nađete na sasvim drugom kraju planete, i još da on toliko voli moju zemlju – ističe Vesna.

A Djuenov ulazak u „srpsku priču” započeo je pre deset godina. U gradu Honoluluu je u to vreme postojala srpska kolonija koja je imala osamdesetak ljudi. Oni su, tokom bombardovanja NATO-a naše zemlje, organizovali protestna okupljanja, a Djuen im se pridružio. Svoje nove poznanike je zamolio da ga nauče nekim uobičajenim frazama srpskog jezika.

– Ti ne možeš da naučiš srpski, jer si glupi Amerikanac – odgovorili su mu, peckajući ga, ali bez zlobe.

I tada se kod Havajćanina probudila crta karaktera koja je bila prva duhovna spona sa našim narodom – inat. Počeo je pasionirano da krstari Internetom i čita sve što je mogao da nađe o Srbiji i Srbima.

– Godinama čitam „Politiku” na Internetu, zato što su vaši tekstovi uvek ozbiljni i sadržajniji nego u drugim novinama. Ja vam se divim kao narodu, šta ste samo sve proživeli pod Turcima i u Prvom svetskom ratu – iskren je Djuen.

Kruna dotadašnjeg posvećenja našoj kulturi i tradiciji dogodila se 2007: te godine umolio je vladiku zapadnoameričkog Maksima da ga ispita i pokrsti tokom svoje posete Honoluluu, a ceremonija je obavljena u grčkom hramu. Tako je Djuen napustio katoličku veru i prešao u pravoslavlje. Nadao se, kaže, imenu Dušan, zbog sličnosti sa svojim imenom, ali Dušana nema među svecima i zaštitnicima. Zato je postao Lazar, po caru i svetitelju, a Vidovdan mu je određen za krsnu slavu.