Никола де Араужо и Денис Рамле
Два новинара, истраживача, у јеку шиптарског ликовања након самопроглашења независности пре две године пишу о историјском контексту догађаја из деведесетих, о ратовима у Хрватској, Босни и на Косову и Метохији, медијском линчу над Србима и лажима које су обишле свет ради њихове сатанизације и правдања војних интервенција над њима, као и о прљавим геополитичким играма на просторима бивше Југославије упереним против Срба.
Две године након тога, српска скупштина доноси резолуцију којом осуђује злочин у Сребреници, притом прећутно прихватајући више него сумњиву званичну верзију догађаја.
Прве колатералне жртве поменутог усвајања могле би да буду управо на овим просторима, и то баш она два млада човека са почетка текста. Наиме, нека невладина организација (чије име не знам) тужила је поменуте ауторе серије текстова из 2008. године* за негирање геноцида у Сребреници (sic), фокусирајући се притом на једну једнину реч из чланка: псеудомасакр.
О чему се заправо ради? Називајући поменути „геноцид” на простору Сребренице псеудомасакром, аутори говоре о невероватном манипулисању бројем мртвих и притом наводе да је већина од укупног броја погинулих (око 2000) страдала у покушају пробоја ка територији под муслиманском контролом. Данас је то изгледа довољно да их лупи по џепу, стрпа у букагије и даљу новинарску каријеру доведе у питање.
Притом све чињенице о подмуклим лажима на рачун Срба пласираним у светске медије, о хиљадама убијених и пола милиона Срба протераних из Хрватске и са Косова и Метохије или о шиптарском расизму падају у воду, никог не занимају, нико због њих ни малим прстом мрднути неће, а о некаквим позивима на одговорност да и не говоримо.
Зато, најмање што можемо да учинимо је да поменуте чланке прочитамо и пренесемо даље. Ако неком странцу желите да објасните генезу и појединости сукоба из прошле деценије, мислим да нећете погрешити ако га упутите баш на ове текстове.
*
http://tinyurl.com/y2pgkwv
http://tinyurl.com/y765oe6
http://tinyurl.com/y63a6kh
http://tinyu rl.com/yyaqrm8
