Najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla.

http://i13.tinypic.com/4xyoo7m.jpg

http://i9.tinypic.com/506r3wh.jpg

http://img337.imageshack.us/img337/9 104/67qqsmhgv5.jpg

Ko se vatrom igra izgore mu prsti.

Из тог периода је и Мићуновићев „хуманитарни рад”, потреба или задатак да, како каже, „збрињава политичке избјеглице”. У ратној 1999. лично је обезбјеђивао Зорана Ђинђића који се пред пријетњима у Србији склонио у Црну Гору.

Ko se vatrom igra izgore mu prsti.
Ko se maca lati od njega i gine.

• Moramo da postanemo zemlja koja je privlacna za ulaganja. To podrazumeva korenito restrukturiranje nasledene privrede i društva, ali i preispitivanje odredenih nasledenih prava.

• Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji dok inetelektualci posmatraju i analiziraju pušeci cigarete i gundajuci.

• Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojecih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo prica, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.

• Moto koji me vuce napred je nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će vecina da podrži.
----------------------------------------------------
:)))))))))))

Prvi čovek vlade Srbije umešan u političku korupcionašku aferu koja potresa Nemačku

PREMIJER U MREŽI MEŠETARA

• Veze Zorana Đinđića sa „lobistom” Moricom Huncingerom • Zašto je smenjen nemački ministar odbrane • Kako je pripremana Đinđićeva izborna pobeda • Zašto je Đinđić grlio Šarpinga? • Ima li narod Srbije pravo da sazna istinu?

Nemačku potresa afera oko korupcije političara. Prva poznata žrtva ove afere je Rudolf Šarping, nemački ministar odbrane, poznat kao pronalazač „srpskih zločina” na Kosmetu 1999. g. i nepostojećeg „plana Potkova” za proterivanje etničkih Albanaca iz Srbije. Nakon što je nemačka javnost saznala da je Šarping od „lobiste” Morica Huncingera (Moritz Hunzinger) primao mito, kancelar Šreder je bio prinuđen da otpusti svog podmitljivog ministra odbrane. Huncinger, zvanično savetnik za odnose sa javnošću i vlasnik firme „Hunzinger Information AG”, poznat je kao „osoba za vezu” između velikih svetskih koncerna i političara. Prema pisanju nemačkog lista „Štern” (Stern) Huncinger, koji sam sebe naziva „mešetarom za veze” je pre desetak godina radio na organizovanju sastanka između predstavnika velikih proizvođača oružja i tadašnjeg nemačkog kancelara Kola, kako bi nemačka država zažmurila na jedno oko prilikom kršenja zabrana na izvoz određenih vrsta oružja u pojedine zemlje.

Dugačak spisak korumpiranih

Skandal oko Šarpinga i Huncingera je, kako se ispostavilo, samo vrh ledenog brega. Internet izdanje časopisa „Maks” (Max) objavilo je listu sa više desetina političara iz svih većih nemačkih partija, kako vladajućih, tako i opozicionih, koji su bili u „prisnim odnosima” sa Huncingerom. Na spisku se nalaze i lica koja su odigrala značajnu ulogu u događajima oko jugoslovenske krize poslednjih godina. Između ostalog, na listi se nalaze ministar inostranih poslova Joška Fišer, njegovi prethodnici Klaus Kinkel i Hans-Ditrih Genšer, Šarpingov prethodnik iz vremena bombardovanja Republike Srpske Folker Rije, zatim Reco Šlauh - jedan od najaktivnijih antisrpskih aktivista iz stranke Zelenih, oženjen kosovskom Albankom, kao i kandidat za kancelara na predstojećim izborima Edmund Štojber. Objavljivanje ove liste izazvalo je pravi skandal u Nemačkoj, a administracija nemačkog Bundestaga je najavila istragu zbog moguće korumpiranosti poslanika koji se nalaze na spisku Huncingerovih „štićenika”.

Moric Huncinger, čija je firma notirana na frankfurtskoj berzi, još se nalazi na slobodi, ali mu zbog ove afere okreću leđa i najverniji klijenti, međunarodne firme koje zastupa na planu „odnosa sa javnošću” u Nemačkoj. Tako je prošle nedelje softverski gigant Majkrosoft (Microsoft), koga je dosada zastupao Huncinger, objavio da njegovoj firmi oduzima sve ovlašćenja za zastupanje u Nemačkoj.

I novac koji je u vidu mita dobio sada već bivši ministar vojni Rudolf Šarping služio je cilju „podmazivanja” kontakata industrije oružja sa ministarstvom odbrane, kako bi se dobila dozvola nemačke države za izvoz ratnih podmornica u Ujedinjene arapske emirate i Egipat. U tu svrhu je Šarpingu isplaćeno 72.000 evra, navodno kao kapara za još nenapisanu knjigu memoara. Osim toga, Šarping je navodno dobio novu odeću u vrednosti od 27.000 evra! Odmah po objavljivanju ovih skandaloznih podataka postalo je jasno da su i „honorar za knjigu” i navodni račun iz butika služili kao pokriće za mito koje je Šarping dobio od Huncingera.

Međutim, ova afera koja potresa Nemačku nije ograničena samo na ovu zemlju.

Berlinski dnevni list „Junge velt” (junge Welt) u izdanju od 25. jula 2002. objavio je vest da su se pored Šarpinga na račun Huncingera u istom butiku „ponovili” i Visoki izaslanik za Kosovo i Metohiju Mihael Štajner i - premijer Srbije Zoran Đinđić!

Ovo je prvi put da nemačka štampa javlja o umešanosti jednog stranog političara u korupcionašku aferu oko Huncingera, koji premijera Đinđića već godinama ima na svojoj listi „klijenata”.

Medijska podrška za Đinđića

Ubrzo nakon bombardovanja Jugoslavije, 14. avgusta 1999., Huncinger, koji je od „Dajmler Benca” (Daimler Benz) upravo bio kupio preduzeće za proizvodnju oklopnih vozila „Security Cars”, doputovao je u Beograd, da razgovara sa Zoranom Đinđićem. O sadržaju tih razgovora sa čovekom koji je samo nekoliko nedelja ranije u nemačkom nedeljniku „Velt am Zontag” (Welt am Sonntag) pozivao NATO pakt da nastavi bombardovanje Srbije do svrgavanja Miloševićevog režima, saznajemo više iz intervjua šefa berlinskog biroa firme „Hunzinger Information AG” gospođe Astrid Auperle (Astrid Aupperle), objavljenog u časopisu „PR-Report” (PR-Report) u broju od 21. juna 2002:

„Mi smo vodili mnogobrojne projekte na polju medijske podrške, na primer za opozicione prvake u Rumuniji i Srbiji, budućeg predsednika i premijera Konstantineskua i Đinđića”.

Već u februaru 2000. Đinđić dolazi u Frankfurt u posetu Huncingeru da, po zvaničnoj Huncingerovoj izjavi, „referiše o stanju u Srbiji”.

U jesen 2000., u vreme predizborne kampanje, Huncinger u Frankfurtu organizuje veliku konferenciju za štampu za Zorana Đinđića, koji je u to doba bio još uvek samo predsednik Demokratske stranke.

Đinđić pada Šarpingu u zagrljaj

Nakon poznatih događaja 5. oktobra 2000. Đinđić preuzima vlast u Srbiji. Kako javlja nedeljnik „Špigel” (Der Spiegel) u izdanju od 30. oktobra 2000., „već prvog slobodnog vikenda nakon revolucije Đinđić putuje u Nemačku”. Njegov domaćin je naravno Moric Huncinger, koji za premijera priređuje ekskluzivnu večeru sa probranim gostima u Frankfurtu. Špigel piše: „Kao gost iznenađenja pojavio se Rudolf Šarping”, koji je godinu dana ranije kao ratni ministar prikazivao falsifikovane fotografije navodnih srpskih masakara i izmislio priču o navodnom srpskom planu „Potkova” za proterivanje etničkih Albanaca sa Kosmeta. „Njemu (Šarpingu) gost iz Beograda (Đinđić) pada u zagrljaj”, nastavlja Špigel u istom članku.

Pred Đinđićem u tom trenutku stoji novi zadatak, predstojeći izbori za republičku Skupštinu. Budući da je Đinđić „dugogodišnji prijatelj kuće Huncinger” (citat iz saopštenja „Hunzinger Information AG”), frankfurtski poverenik industrije oružja mu i ovoga puta drži zaleđinu. Na samom vrhuncu predizborne kampanje, Huncinger putuje u Srbiju i 20. decembra 2000., tri dana pre izbora koji su Zoranu Đinđiću doneli mesto premijera, zajedno sa Đinđićem se u Leskovcu obraća masi i predaje „sponzorski poklon” (citat iz Huncingerovog izveštaja) nemačkih koncerna „Marseille-Kliniken AG” i „RWE Umwelt Services GmbH” gradu Leskovcu, čime neposredno podržava Đinđićevu izbornu kampanju. Tri dana kasnije Huncinger u Beogradu nazdravlja novom premijeru Srbije i svom starom klijentu Zoranu Đinđiću povodom izborne pobede.

„Lobista” Huncinger svoju „intenzivnu saradnju” sa premijerom Srbije nastavlja sve do danas. Đinđić je redovan gost Huncingerovih „političkih salona”, o kojima list „Rajn cajtung” (Rhein-Zeitung) u broju od 8. januara 2002. piše: „Radi se o važnim pitanjima kada brižno odabrani krug ima priliku da iza ovih prozora (Huncningerove firme) razgovara na primer sa premijerom Srbije Zoranom Đinđićem, bivšim generalom (i zapovednikom NATO na Kosmetu) Klausom Rajnhardom, ministrom odbrane Rudolfom Šarpingom ili ministrom inostranih poslova Joškom Fišerom.

”Dan Republike„ kod frankfurtskog mešetara

Na ”dan Republike„ već odavno nepostojeće SFR Jugoslavije, 29. novembra prošle godine, Huncinger je okupio u Frankfurtu na razgovor sa predstavnicima gigantske industrije lekova ”Frezenijus„ (Fresenius AG) i frankfurtskog aerodroma pored Zorana Đinđića i njegove supruge Ružice i dobar deo nove vrhuške Srbije, između ostalih vicepremijera Žarka Koraća i ministre Aleksandra Vlahovića, Gorana Pitića, Slobodana Milosavljevića i Mariju Rašetu-Vukosavljević. Zvanično se razgovaralo o ”privrednoj saradnji„.

U svetlu ovih novih saznanja o vezama između premijera Đinđića i čoveka koji je korumpirao brojne nemačke političare nameću se mnoga pitanja: Da li će premijer Đinđić možda postupiti kao Rudolf Šarping i dati ostavku zbog svojih veza sa kontroverznim lobistom Moricom Huncingerom? Da li će državni organi u Srbiji slediti primer nemačkog Bundestaga i pokrenuti istragu o vezi najviših državnih rukovodilaca sa Moricom Huncingerom?

Da li će premijer Đinđić javnost Srbije udostojiti objašnjenja o prirodi, dužini i sadržaju svoje veze sa nemačkim ”mešetarom veza„ Huncingerom i eventualno drugim mešetarima i ”sponzorima„?

Šta je nemački mešetar, koji za interese multinacionalnih koncerna potkupljuje političare, dobio od Đinđića kao protivuslugu? Kakva je njegova uloga u divljoj privatizaciji i rasprodaji strateški važne infrastrukture u Srbiji strancima u poslednje dve godine?

Ko su ostali ”sponzori„ i ”mešetari„ koji na svojim spiskovima za ”isplatu honorara„ imaju najviše rukovodioce Srbije i Jugoslavije? Kada će javnost da sazna punu istinu o takvim kontaktima i njihovim posledicama po sudbinu države i naroda? Ima još bezbroj sporednih pitanja, koja nisu manje važna: kakva je umešanost Žarka Koraća, ministara Vlahovića, Pitića, Milosavljevića i Rašete-Vukosavljević, kao i eventualno drugih političara u ”saradnju„ Đinđića i Huncingera? Da li je za stanje na Kosmetu bitna činjenica da Mihael Štajner i Zoran Đinđić zajedno ”pazare„ u Huncingerovom butiku?

Narod Srbije ima pravo da sazna istinu o vezama i obavezama državnog rukovodstva prema inostranim lobistima, mešetarima i ”sponzorima„. Sada je na potezu premijer Đinđić.

NA SLICI: VATRA ZA PREMIJERA - LOBISTA I PREMIJER U PRISNOJ POZI (KLIKNUTI OVDE ZA VEĆI FORMAT)

DRUGE FOTOGRAFIJE:

SRDAČAN STISAK RUKE: ZORAN ĐINĐIĆ I MORIC HUNCINGER

”RADNA VEČERA„: ĐINĐIĆ I NJEGOV DOMAĆIN U FRANKFURTU

POMOGAO ĐINĐIĆU DA POSTANE PREMIJER: MORIC HUNCINGER U LESKOVCU

U DRUŠTVU VELIKIH: HUNCINGER (U SREDINI) SA PREMIJEROM BAVARSKE I KANDIDATOM ZA KANCELARA EDMUNDOM ŠTOJBEROM (LEVO) I VLASNIKOM ”MAJKROSOFTA„ BILOM GEJTSOM
...
”

leonidianer
11. mart 2010.

ako je tebi pokojni Zoran Djindjic bio i ostao neka vrsta zvezde vodilje i velike politicke ljubavi, smatram da je to za vas politicki libidinozno disfunkcionalne kao i mentalno ogranicene ok, ipak za nas daleko od proseka inteligentnije srbe, taj tvoj vasljivko od velikana je nešto u ovom fazonu, dakle Djindjic je na delu dokazani mucak, pegavac, pisonja, tektonac, coban, cekicar ili jednostavno obuhvaceno skupnim strucnim terminom „pitschkin dim”...